Pošto smo završili pretres o amandmanima zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima i pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Poštovani narodni poslanici saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Prelazimo na 3. tačku.
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Zoran Živković, Vladimir Pavićević, dr Sulejman Ugljanin, Sabina Dazdarević, Enis Imamović, Riza Halimi, Šajb Kamberi, Marijan Rističević, Marko Đurišić, Aleksandar Senić, Slobodan Homena, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović, Gordana Čomić i magistar Aleksandra Jerkov.
Primili ste izveštaje Odbora za Ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i Mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, a saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala.
Podneli smo amandman gde tražimo smanjivanje iznosa taksi koje su predviđene za sačinjavanje pravnih poslova koji imaju oblik javno beležničkog zapisa, plaća se taksa itd.
Prvo da vam kažem da se zakon zove Zakon o dopunama Zakona o sudskim taksama, ali da bude jasno onima kojima to nije jasno, da te takse ne idu sudovima nego idu javnim beležnicima, tako da je to jedan potpuno drugačiji tok novca i te cene bi morale da budu mnogo niže.
Proteklih dana smo imali hvalospeve o poslu javnih beležnika, da je to najvažniji posao u pravnom sistemu. To smo čuli od ministara i od nekih drugih. Vrlo je čudno da su taj posao decenijama obavljali ljudi koji su mahom imali srednju stručnu spremu i to mahom nije proizvodilo nikakve velike probleme, niti je stvaralo gužve po sudovima jer, naravno da ovaj posao nisu radile sudije, nego je to radilo jedno odeljenje, obično šalter koji čak i fizički nema veze sa zgradom suda, tako da je to obrazloženje potpuno besmisleno.
Način na koji je izabrano bar 50% javnih beležnika, na koji smo ukazivali, šuraci, za koje ministar kaže da nisu rođaci, što je tačno, ja nisam rekao da su rođaci, ali su šuraci nekih ministara, deca vrlih sudija i članova neke od vladajućih stranaka itd. dobio obrazloženje zašto je to tako vrhunsko važan posao i zašto je to pijadestal prava ili pravne prakse u ovoj državi, zato što su takse tako velike, da prvo, ovaj napaćeni i osiromašeni narod dovode u dilemu da li da uopšte koriste to pravo da overe nekakav ugovor, a sa druge strane tu su ogromne zarade javnih beležnika i zato tražimo da se takse smanje, zato što ovaj narod nema para da to plaća i zato što će jedan deo javnih beležnika i pored smanjenih taksi moći da se dovoljno obogati da isplati svoje nadoknade onima koji su im omogućili da dobiju tu funkciju. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin, Sabina Dazdarević, Enis Imamović, Riza Halim i Šajb Kamberi.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Sabina Dazdarević.

Hvala gospođo predsednice.
Predloženim zakonom se predviđa da prema vrednostima imovine koja je predmet pravnog posla, a koja je do 600.000 dinara je predviđena jedna taksa, odnosno taksa će biti ista ukoliko je vrednost imovine 10.000 dinara i ukoliko je vrednost imovine 600.000 dinara.
Ovim amandmanom se cena takse usklađuje sa vrednošću imovine koja je manja od one koja je naznačena vrednost, odnosno predviđaju se manje takse za manje vrednosti imovine. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, Slobodan Homen, Biljana Hasanović Koraić i akademik Ninoslav Stojadinović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Moje kolega i ja podneli smo amandman na član 1. koji se sastoji iz dva dela.
U prvom delu tražimo da se odeljak broj 7. tarifni broj 13a u stavu 2. da se reči – kao poklonodavca i deteta kao poklonoprimca posle tih reči doda – odnosno poklonodavca i poklonoprimca koji je zakonski naslednik prvog naslednog reda poklonoprimca po pravu predstavljanja.
Naime, imajući u vidu rešenje nasledno pravnih i poresko pravnih propisa i drugih propisa u pogledu zakonskog naslednog prava prvog naslednog reda, a na osnovu kojih su potomci ostaviočevog preminulog deteta po pravu predstavljanja izjednačeni sa ostalom ostaviočevom decom, smatramo da bi takvo rešenje trebalo primeniti i u ovom zakonu, odnosno da i ta deca budu oslobođena odnosno, da se na njih primenjuje umanjena taksa.
Drugi deo ovog amandmana se odnosi na tačku 1. i predlažemo da se reči – ukupna vrednost imovine koja je predmet pravnog posla zamene rečima – vrednost imovine koja je utvrđena pravnim poslom, jer šta to znači ukupna vrednost imovine pravnim poslom? Ko je taj koji će da procenjuje koja je to ukupna vrednost pravnog posla, zato tražimo da se radi pravne sigurnost stranaka predvidi da stoji – vrednost imovine pravnog posla koja je utvrđena pravnim poslom. Zahvaljujem.

Slobodan Homen ima reč.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, biću vrlo kratak. Postoje određene okolnosti kada je i predlagač zakona smatrao da treba naplatiti manju taksu iz prostog razloga jer se ne radi o kupovini imovine ili činjenici da je neko zaradio novac, pa sada sebi kupuje nešto novo ili poboljšava svoje imovinsko stanje, već o vrlo čestoj situaciji kada je u pitanju nasleđivanje.
Pročitaću tekst zakona, sa kojim sam naravno saglasan, naš predlog je da se proširi krug lica koji će imati pravo na umanjenje takse. Znači, za sačinjavanje javno-beležničkog zapisa ugovor o poklonu između roditelja kao poklonodavca i deteta kao poklonoprimca kada je predmet poklone nepokretnost plaća se 50% od takse. Naš predlog je vrlo jednostavan. Potpuno je u redu da između roditelja i deteta se plaća umanjena praksa, ali naš predlog je da se proširi krug lica. Konkretno, ako je ostavilac na primer deda ili baba i ostavljaju unuku. Takođe, smatramo da ovde postoji uslov kada je u pitanju nasleđivanje da se primeni manja taksa i da nema nikakvog razloga da se ona naplaćuje u punom iznosu.
Mislim da je ovo dobro. Da je ovde veliki broj slučajeva kada se sastavlja ovakva vrsta ugovora o poklonu i da nema nikakvog razloga da dodatno opterećujemo građane. Hvala.

Na član 2. amandman u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Gordana Čomić i mr Aleksandra Jerkov, i zajedno narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, Slobodan Homen, Biljana Hasanović Koraić i akademik Ninoslav Stojadinović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)

  Zahvaljujem.
U ovom zakonu, a o tome kada stupa na snagu, postoji član koji kaže da stupa na snagu 1. septembra 2014. godine. Ovo je treći zakon koji je Vlada usvojila i prosledila ga Skupštini na debatu i na usvajanje 22. avgusta 2014. godine, sa članom u kojem tvrdi da zakon treba da stupi na snagu 1. septembra 2014. godine.
I u prethodnim obrazloženjima sam za izmenu teksta člana o stupanju zakona na snagu predložila, ovog puta zajedno sa koleginicom Aleksandrom Jerkov, da zakon na osnovu Ustava stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Ono što je zanimljivo je pitanje da li ćemo u Danu za glasanje, kada budemo glasali o ova tri zakona u načelu i u pojedinostima, da li ćemo glasati o tome da zakon stupa na snagu u roku kraćem nego što je Ustavom predviđeno? Ako ćemo glasati, čemu služi ovaj član, a ako nećemo glasati kako će ovaj zakon stupiti na snagu 1. septembra 2014. godine, kada Ustav propisuje da to bude osmog dana od dana objavljivanja?
Nije to toliko pravna sitnica, ili normativa, koliko je paradigma o načinu na koji Vlada obavlja svoje poslove, koja god vlada, i o načinu na koji Skupština ne uspeva da utemelji svoje mesto u pravnom sistemu i u odbrani Ustavnih nadležnosti koja je data svakom od nas narodnih poslanika. Može da bude poseban član u zakonu koji će stupiti na snagu mimo drugih članova zakona, može da bude datum ako je zakon usvojen mesecima ranije, ne može da stoji 1. septembar 2014. godine ako je predlog zakon usvojen 22. avgusta, usvojili vi amandman ili ne usvojili. Hvala.