Poštovana predsednice, poštovani ministre, diskutujem o amandmanu i svi amandmani su sa željom da se omogući mladim lekarima što pre da dođu do posla i što pre da dobiju specijalizaciju. Ja sam vas i juče pitao šta je Ministarstvo preduzelo da spreči korupciju u Srbiji, kako bi smo taj novac koji građani Srbije zarade, koji ide u budžet Republike Srbije, sprečili od korupcije. Jedno pitanje – šta je sa svim donacijama od 2000. godine do 2014. ili 12. godine? Gde idu novci koji bi mogli biti iskorišćeni za građane Srbije, za pacijente, za mlade lekare, za specijalizacije? Šta je bilo sa tenderom koji je poništen, koje je Ministarstvo zdravlja…

Ja ću morati da vam oduzmem reč. Rekli smo o amandmanima. Kakvi tenderi sad? Pa nemojte, molim vas.
Pauza jedan minut, da se smire kolege koje imaju tendenciju da pričaju o nečem drugom i dobacuju iz klupe.
Minut pauza.
(Posle pauze, 17.19 časova)

Možemo da nastavimo.
Morate se ponovo javiti da bih vam dala reč.
Molim vas, samo o amandmanu, prekidam svakog sada, bez obzira iz koje poslaničke grupe.
Reč ima dr Dušan Milisavljević.

I ovaj amandman, i prethodni amandmani bili su sa ciljem da se omogući mladim lekarima što pre da dođu do specijalizacije.
Pitam, kada ministar kaže – nemamo dovoljno para, nemamo dovoljno uslova da omogućimo mladim lekarima da vrše specijalizaciju, nemamo dovoljno para da tim specijalizantima pružimo zdravstvenu mogućnost u operacionim salama, nemamo instrumente, pitam, mnogo novca je nestalo u Srbiji, u tim velikim aferama, pa sam pitao šta je bilo sa tenderom koje je Ministarstvo zdravlja raspisalo a poništen je?

Oduzimam vam reč zaista.
Reč ima dr Darko Laketić, po amandmanu. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, prvo da kažem da mi je jako drago zato što je veliki broj poslanika zaista uzeo aktivno učešće u diskusiji i vidim da je tema jako bitna i materija jako bitna, ne samo za poslanike, već smatram da je značajna i za građane države Srbije.
Pre svega, zaista razumem napor predlagača da zajedno sa svima nama se nađe najbolje rešenje za određene probleme u ovoj oblasti o kojoj danas govorimo, ali reći ću svoj stav da lično smatram da ovaj amandman ne trebamo prihvatiti. Nadam se da ću imati adekvatnu argumentaciju.
Predlog da se svim nezaposlenim zdravstvenim radnicima sa visokim obrazovanjem odobre specijalizacije lično mislim da nije dobar, evo zašto. Brižljiva analiza kadrova mislim da treba da bude ta polazna osnova i temelj tog zdravstvenog sistema o kome govorimo i upravo taj red, a ne anarhija, mora biti taj primarni postulat o kome danas pričamo.
Ono što je vrlo bitno jeste da na ovaj način se ne bi zadovoljile potrebe zdravstvenog sistema, sada govorim ukoliko bi se amandman usvojio, ne bi se zadovoljile potrebe zdravstvenog sistema, a sa druge strane došlo bi do jednog neplanskog stručnog usavršavanja jednog broja lekara, što lično mislim da ne bi doprinelo unapređenju zdravstvene zaštite u našoj zemlji.
Takođe, ovaj drugi deo amandmana koji govori o predlogu za specijalizaciju, o tome pre svega predlog je predlagača da predlog odluke o odobrenju specijalizacije i uže specijalizacije donosi direktor na predlog načelnika odgovarajućeg odeljenja. Lično mislim da je postojeći način više nego dobar i postojeće rešenje, a to je pre svega da predlog specijalističkog i subspecijalističkog usavršavanja polazi od stručnog saveta. Znamo da stručni savet predstavlja jedno telo koje je sastavljeno od najznačajnijih, najeminentnijih, najomiljenijih lekara u jednoj zdravstvenoj ustanovi i mislim da stručni savet zaista predstavlja merodavno telo za taj početni akt, za tu inicijativu.
Tako da, upravo iz ovih razloga smatram da ovaj predlog, dakle ovaj amandman ne treba prihvatiti. Hvala vam puno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Gospodine ministre, zanimljiva tema, zanimljiva rasprava u kojoj nisam uživao danas popodne, verujem ni većina građana Republike Srbije. Nisam i nemam nikakve dodirne tačke sa zdravstvom, osim što jedan dobar deo moje familije i moje porodice su u zdravstvu, ali cenim posao koji ti ljudi obavljaju za jedno društvo, obavljaju za našu državu, jer bez ljudi, bez zdravih ljudi nemamo ni države, nemamo budućnosti. Bez lekara, bez specijalista čemu da se nadamo. Kakvu državu gradimo?
Za SNS ovaj amandman nije prihvatljiv, nije prihvatljiv jer ga smatramo jednom vrstom zamagljivanja onog suštinskog pitanja, onog pitanja koje mogu da postavim kao građanin, kao građanin koji je zabrinut za ne samo lično zdravlje, nego i za zdravlje porodice, ali i zdravlje cele nacije.
Niko danas nije postavio pitanje, a ja ću postaviti vama gospodine ministre – ko je odgovoran što smo došli u ovakvu situaciju, ko je odgovoran zato što nemamo dovoljan broj specijalista, ko je odgovoran što smo došli, vi ste veoma hrabro i odgovorno izašli pred javnost, izašli pred ljude i rekli – deficitarni smo sa tim i tim specijalistima?
Jedan veliki broj građana naše države neće moći da ima blizu zdravstvenu zaštitu. Za mnoge ljude je odlazak do regionalnog centra gde verovatno postoje specijalisti je napor i finansijski i bilo koji drugi napor.
Da i je ova tema, koja tangira jedan verujem mali broj ljudi u našoj državi koji su nezaposleni, a spremni su i sposobni su posle studiranja koje traje šest godina, a po proseku studiranja, recimo Medicinskog fakulteta u Nišu, je 8,6 godina. Imaju li finansijskih mogućnosti da sami finansiraju svoju specijalizaciju? Ovo je sudar različitih koncepata.

Trošite vreme grupe.

Da.