Poštovana predsednice Skupštine, prvi potpredsedniče Vlade, gospodine Sertiću, veoma mi je drago što ste vi kandidat za ministra privrede. Jedinstvena Srbija će glasati za vas, imajući u vidu da imate privredno iskustvo siguran sam da se razlikujete od prethodnih ministara koji su obavljali funkciju koju ćete vi obavljati u narednom vremenskom periodu. Vi i ja smo se sastali pre godinu dana sa jednom vašom delegacijom u Jagodini i posle vašeg odlaska iz Jagodine sam konstatovao da zaslužujete neke ministarsku funkciju, a ne znam da li se sećate da sam tada i na tom sastanku sam isto to rekao.
Šta su prioriteti ministra privrede? Prioriteti ministra privrede u ovom vremenskom periodu su kako da pomognemo fabrikama koje rade, kako da pomognemo fabrikama i preduzećima u restrukturiranju imajući u vidu da do kraja godine će te fabrike imati neki drugi status. Neke će biti privatizovane, radiće, živeće od svog rada, a neke će doživeti likvidaciju.
Da ne pravimo iste greške kao što smo pravili kada su neki prodavali fabrike i preduzeća u Srbiji i da su jedni isti kupovali, odnosno jedno lice ili jedna firma, jedan subjekt je kupovao po pet, deset ili petnaest preduzeća i fabrika, a da prethodno se nije vodilo računa da li njegovo matično preduzeće ima bonitet, odnosno da li je na vreme plaćalo sve ono što se zove obaveza. Nadam se da takvu grešku u narednom vremenskom periodu nećemo napraviti.
Molim vas da prestanemo da pravimo loš marketing u Srbiji, fabrikama koje su u restrukturiranju. Siguran sam da to ne radi Vlada Republike Srbije, ni ministri Vlade, ni predsednik Vlade, rade neki drugi zbog jakih konkurencija i sada ako se nešto proizvodi u Srbiji već 50 godina, nalazi se način kako da se ugruva to preduzeće ili fabrika, da je njihova tehnologija proizvodnje zastarela, da ne mogu da izađu na tender, jer ne mogu da proizvedu bez avansa ono što želite da kupite itd.
To je veoma važno u narednom vremenskom periodu i već za narednih mesec dana treba da date neko saopštenje tim ljudima koji rade u tim fabrikama, koje su to fabrike koje u ovom trenutku imaju neku zdravu budućnost i da uz pomoć Vlade Republike Srbije, jer vidim da će Vlada davati dinarske kredite, što je veoma važno imajući u vidu da je kurs evra počeo da raste u poslednjem vremenskom periodu.
Imamo dosta fabrika u Srbiji i treba napraviti jedan predlog da mogu i lokalne samouprave, ukoliko smatraju da postoji neko preduzeće ili Fabrika koja se privatizuje, a da zbog lošeg menadžmenta rada su loše poslednjih godina, da ima pravo o lokalna samouprava da izađe na tender i da kupi to preduzeće, kako bi sačuvalo i radna mesta i sve ostalo.
Privatizacija koja je izvršena od 2000. do 2003. godine je privatizovala samo dobre, uspešne fabrike i dobra preduzeća. Privatizovali smo npr. cementaru u Paraćinu, a govorili su nam da će biti jeftinija cena cementa, da će biti mnogo lakše kupovati cement itd. Šta smo dobili? Ostalo je 80% radnika bez posla, imali smo u Paraćinu preko 50 privatnih preduzetnika koji su zapošljavali od 50-100 radnika, koji su radili sa cementom ili ga prerađivali. Da takve greške u narednom vrmenskom periodu ne pravimo.
Prodali smo fabrike duvana, a poznato je da smo mi druga država u Evropi po broju pušača itd. Treba znati kako da prodate lošu kravu iz štale, a ne da prodate najbolju kravu, a za vas da ostavite onu najlošiju gde nema dovoljno mleka ni za vaše članove porodice, a kamoli da dođete do para ili da prodate.
Ministarstvo privrede mora da sarađuje sa Ministarstvom poljoprivrede i Ministarstvom prosvete. U ovom trenutku poljoprivrednicima ne treba tehnologija za proizvodnju. Nikada se nisam slagao da mi šalju neke eksperte iz Beograda da dođu u Jagodinu da mi edukuju poljoprivredne proizvođače, a moji poljoprivredni proizvođači kao i svi ostali poljoprivredni proizvođači u Srbiji bolje poznaju kvalitet zemljišta, koliko to đubriva treba da se baci na hektar zemlje, koliko litara nafte itd, da se obradi jedan hektar zemlje. Kada ovo kažem ne mislim na ovu Vladu koja je napravljena pre nekoliko meseci, ne mislim na onu Vladu koju je vodio Ivica Dačić.
Znači, veoma je važno da vidimo šta je to što se izvozilo u Rusiju iz zemalja EU. Evo, ja sam vodio privrednu delegaciju i poljoprivrednike u Grčku, vratio sam se prekjuče, bili smo četiri dana tamo, bilo je 210 poljoprivrednika, privrednika, zaposlenih u dečijem vrtiću. Obišli smo nekoliko poljoprivrednih dobara. Verovali ili ne, uslove koji imaju Grci da čuvaju i proizvode meso, odnosno da čuvaju stoku ništa nisu bolji uslovi nego uslovi koje imaju naši poljoprivredni proizvođači, ali za njih je bilo bitno da imaju tržište, zagarantovanu cenu, sigurnog kupca. To nedostaje u Srbiji.
U ovom trenutku treba najmanje para za program koji se zove - hajde da kažemo to našim poljoprivrednim proizvođačima šta će da seju sledeće godine. Sada da izvršite anketu niko živi ne zna da li će moći da proda kukuruz, ne znam, krompir, paradajz, papriku i ono što se proizvodi u Srbiji. Ja sam saznao koji su to gradovi u Rusiji, u koje to gradove su Grci izvozili iz regiona Pela i iz regiona Pireia. To su dva regiona koja se bave najviše poljoprivrednom proizvodnjom i već ću da vas informišem pismenim putem, da vidimo kako mi možemo da zauzmemo to tržište.
Poljoprivredni proizvođači u ovom trenutku najteže žive od svih subjekata koji se bave nekim poslom, a najviše rade i imaju najteže poslove. Znači, oni ne traže pare od države, već da država se ne bavi samo statistikom. Evo, pre neki dan smo čuli, ali opet to ne važi za ovu Vladu, znači nije kritika za ovu Vladu, kako, ne znam, 600 hiljada svinja manje je proizvedeno poslednje dve godine nego što je proizvedeno ranijih godina, ne znam koliko teladi, junadi, itd. Mi damo podatak i tu stanemo. Moramo da se bavimo problemom zašto je toliko kilograma, komada manje proizvedeno, da li je uvoz napravio konkurenciju srpskim poljoprivrednicima ili nešto drugo.
Zašto sam rekao i prosveta mora da sarađuje sa vama? Mi u Jagodini imamo problem. Pet italijanskih fabrika se pravi, tri fabrike smo otvorili i nećemo imati koga da zaposlimo u ove dve druge fabrike koje se otvaraju. Zašto? Zato što đaci kada završe srednju školu, 90% njih upiše fakultet i oni neće sa fakultetima da rade u pogonu itd. Moj savet je, ako neko želi da upiše fakultet, a hoće posao odmah, da radi sa srednjom školom, da vanredno završava fakultet i da sam sebe školuje i da država kaže – sledeće godine ugasićemo smerove, ako imamo elektrotehničke smerove ili nešto drugo, kažemo – narednih deset godina nema posla za ove smerove. Šta ima? Ima za stolare, ima za šnajdere, ima za varioce, ima za bravare, ima za pogonske električare, za one električare, instalatere, da mi kroz deset godina ako neko pravi kuću neće imati ko da uvede struju u kuću, jer će ovi stari da odu u penziju.
Dalje, šta je problem. Deci moramo da dajemo savete, a ne ono što oni žele. Poznato je da sve devojčice žele da budu vaspitačice, lekari ili učitelji. Ta tri zanimanja danas u Srbiji ima najviše na birou za zapošljavanje i mi nemamo gde da zaposlimo te mlade ljude. Kao nekada kaže – pusti dete da upiše šta ono želi i šta voli. Jeste, šta želi i šta voli, ali ne može da se zaposli sa tom strukom kada završi tu školu ili taj fakultet. To je takođe vezano za vašu oblast i za nova radna mesta.
Šta je to što se zove ulaganje, a da pare ne propadnu? U ovom trenutku država ne može da ulaže u velike gigante koji su propali, a tehnologija proizvodnje zastarela. Hajde da vidimo sa onima koji ostaju bez posla ili su ostali bez posla, a neki su majstori ili stručnjaci koji su radili u nekim preduzećima i fabrikama, da vidimo da im damo porodični kredit, gde se porodica zapošljava. Porodična preduzeća nigde u Evropi nisu propala zato što porodično preduzeće ne potpisuje štetne ugovore i zato što porodično preduzeće vodi računa šta je to što je plasman ili njegov proizvod, šta je to što je sigurnost i na taj način u velikoj masi da zaposlimo i veliki broj radnika i da omogućimo onima koji žive, a pogotovo na selu da mogu da ostanu i dalje sa svojom decom da žive na selu.
Ne slažem se sa diskutantima koji kažu – ne treba davati pare stranim investitorima, da im damo subvenciju. Ljudi, samo da vam kažem, obišao sam 20 država u poslednje tri godine, a poslednjih godinu i po dana sve države iz kojih su dolazili investitori u našu državu, u Bugarsku, u Češku, u Rumuniju i ne znam gde još, te države sada daju veću subvenciju nego što daje Republika Srbija, i ne subvenciju za novo zaposlene radnike, nego subvenciju na osnovu procene vrednosti mašina koje ima taj subjekt, a želi da ode iz te države. To moramo da radimo mi koji nemamo visoke funkcije.
Mnogo je teže predsedniku Vlade, vama kao ministru, gospodinu Dačiću kao ministru inostranih poslova da ode kod svog kolege i da kaže – hajde ti meni sada daj neku fabriku da ja tu fabriku odvedem u Srbiju. Naravno da će onaj veći – kolega, vi ste promašili temu, ne želim da mi odlaze privrednici iz moje države u vašu, već da zadržim te privrednike. Zato mi koji nemamo visoke funkcije, čak i poslanici i predsednici raznoraznih odbora i ta međudržavna prijateljstva, da ne bude rusko-srpsko poslaničko prijateljstvo, da jedemo, pijemo i igramo fudbal. Malopre sam čuo da kažu da idu da igraju fudbal, a imaju obe leve noge i sada će ovi poslanici da idu da igraju fudbal. Ljudi, da iskoristimo to prijateljstvo i ovaj vremenski period.
U privredi, oni koji se bave privredom, zna to i Feman, znate to i vi gospodine Željko, da u privredi kada izgubite jedan dan i mesec dana ne možete nikada više da vratite.
Šta još? Nijedna delatnost, nijedna oblast ne traje večno. Zašto ste vi imali kompanije u kojima ste imali više delatnosti? Na dve izgubite, na dve bude saldo nula, na dve zaradite i tako ste godinama poslovali. Mislim da sada privrednici ne znaju koje su to delatnosti budućnosti i zanimanja i da oni kažu – mi ćemo sada da uložimo ovoliko ili onoliko para i da stanemo na ekonomske noge. Da vam kažem, poslednjih deset godina u Srbiji ako želite da ne propadnete mogli ste da imate ulaganje koje ćete vratiti za šest meseci. Ako imate ulaganje koje ćete da vratite za pet godina, onda ste propali. Zašto? Zato što se menjaju zakoni, gubi se tržište, konkurencija je veoma jaka. Potpisali smo dosta međunarodnih ugovora i CEFTA i ne znam šta još smo potpisali, gde stvaramo mogućnost i pravo onima koji su nas navodno stavili na listu čekanja da uđemo u EU.
Jedan sam od boraca i Jedinstvena Srbija za ulazak u EU i prestigli smo 2008. godine, ali i danas kao i 2008. godine, stalno nam govore kako smo mi na pragu i stalno neki novi uslovi. Imamo sreću što je ministar inostranih poslova Ivica Dačić, pa je on fleksibilan čovek, veoma tolerantan i on zna kako razgovarati sa tim međunarodnim subjektima koji kroje srpsku kapu i građanima Srbije i odlučuju šta ćemo mi imati za ručak. Nisam zato da mi on određuje šta ćemo imati za ručak? Ja sam za to da država Srbija ima poštovanje da smo mi nezavisna država i da nas ne teraju da se tučemo sa bratom ili da bratu zavijamo slavinu, on njemu ili mi nama, kao što i vi gospodine ministre i gospodin Dačić ako se neko naljuti na njega on ne kaže celom društvu nemoj sa njim da razgovaraš. To je najprostiji način kako bih objasnio tom nekom međunarodnom subjektu ako me tera da uvedem sankcije Rusiji itd.
Znači, mi smo neutralna država, poštujemo sve, naravno i one koji su nas bombardovali i oni koji su stisli dugme da se bombarduje Srbija, ničim nismo izazvali i tek sada istorija pokazuje koliko smo mi bili velika žrtva. Naša sreća je i što predsednik Vlade takav da ne prihvata nikakav ultimatum i da ne može nama niko više da određuje i da mi svake nedelje i svakog meseca donosimo neke međunarodne zakone, a da ti zakoni mogu da se donose u zemljama članice EU, tamo su velike plate. Niko ne govori kolike su plate u Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Francuskoj, nego govore koje su cene usluga, ono što se zove infostan da je ovde u Srbiji mnogo jeftinije, a da je tamo skuplje, naravno i ta preduzeća moraju da imaju redovnu naplatu itd.
Isto tako se ne slažem sa prethodnim govornicima koji kažu, ne treba državni organi da imaju visoke plate. Pa, ne može ministar Željko koji je zarađivao 30.000 evra mesečno, poštenim radom, da kaže - sad ćeš ti Željko da radiš za 100.000 dinara. Da li će taj Željko da ima volju da ide na posao? Da li će ostali ministri?
Tu podršku moramo da damo i premijeru i ona preduzeća javna koja su uspešna mora direktora i menadžment da stimuliše. Oni koji su propali, menjamo direktore, ako i to ne prođe, menjamo način proizvodnje ili usluge, ako i to ne prođe, ubacamo novu delatnost u to preduzeće i kažemo oblast ili delatnost koju se vi bavite više nije profitabilna. Veoma je čudno kako to sada objasniti nekom da guverner Narodne banke kao ima 500.000 dinara platu, pa je to mnogo. Nije mnogo. Da sam ja neko stimulisao bih svakog od ministara. Dačić ministar unutrašnjih poslova, ako je otišao u Francusku ili negde napravio posao, on mora da ima stimulaciju.
Kaže - hej ljudi, mi to radimo svi jer volimo Srbiju. Pa, naravno voli Srbiju, a ne može celog veka da radiš džabe, a sa druge strane da neko drugi ima koristi, a da ti brineš o svakom čoveku koji živi u Srbiji. Evo i to je moj predlog i predsedniku Vlade da se napravi jedan kriterijum i stimulacija, jer ako mi imamo iste plate, ista vrednovanja onda nema motiva za rad i mora da se napravi i gradacija da znamo šta je to malo, šta je to malo veće, šta je ono što se zove najveće.
Bio sam 25 godina na privredi, više nisam vlasnik preduzeća, ali tako sam radio i jedino tako može da ti da rezultat, ako si transportno preduzeće taj neće da ti ukrade naftu, ako je vozač „Laste“ ili ne znam šta onaj šef neće da deli da ne znam uzima više naftu nego što troše autobusi sa vozačima biće svi zadovoljni. Tako se radi u drugim državama. Zašto mi nemamo sposobne kadrove u Srbiji? Ljudi, mi nemamo sposobne kadrove. Sposobni kadrovi su pobegli ili su vlasnici preduzeća, ali ako si vlasnik preduzeća onda ne znam svakog dana si na nekom udaru ili si otišao ili su otišli nege u neku drugu državu.
Drago mi je što predsednik Vlade pozvao nekoliko uspešnih privrednika i da vidi ako oni kritikuju Vladu, onda dođite ovamo, i evo tebi, ti ćeš biti direktor Železnice, pa da vidimo da ti kao neko ko kritikuje, a uspešan si privrednik, da vidimo kako ćeš to preduzeće izvesti na put i da niko ne ostane bez posla, da se poveća promet itd.
Jedinstvena Srbija će podržati vas, gospodine Željko za ministra. Podržavamo sve ono što je do sada radila Vlada Republike Srbije i mogu da vam kažem da Vlada Republike Srbije ima veoma visok međunarodni rejting, a to je dobro za one koji žele da rade i da stvaraju u Srbiji. Hvala vam.