Hvala i vama.
Reč ima doktor Sulejman Ugljanin. Izvolite.

Uvaženi članovi Vlade, kolege poslanici, parlament danas raspravlja o izboru novog člana Vlade, odnosno o izboru novog ministra privrede. Ako imamo u vidu opštu ekonomsku situaciju u zemlji, stanje u kome žive naši građani, možemo reći slobodno da danas parlament bira jednog od najvažnijih ministara, jednog od najvažnijih članova Vlade, odnosno ministra od koga čitava država mnogo očekuje.
Tvrdim da je predloženi kandidat dobar, ozbiljan kandidat, ali je pitanje veliko hoće li ova Vlada pružiti priliku ovom iskusnom i sposobnom kandidatu da pokaže šta zna ili će da ga sputava. Ovo govorim na osnovu mog lošeg iskustva, jer za šest godina bavljenja održivim razvojem nedovoljno razvijenih područja, za tih 46 najnerazvijenih opština u Srbiji, te dve Vlade su izdvajale u proseku 0,047% od državnog budžeta. Znači, ni pola promila. Zato insistiram i govorim vama kolege poslanici, a i članovima Vlade, da je kandidat dobar, da ima sve kvalitet, ima sposobnosti, ali je pitanje koliko će on imati podršku svoje Vlade.
Imajući u vidu kompaktnost ove Vlade koja ima stabilnu skupštinsku većinu očekuje se da će ovaj kandidat dobiti priliku da mnogo učini za sve građane ove zemlje.
Ako pogledamo privrednu aktivnost investicije, ulaganja u Srbiju, opet govorim o onome što je bilo do sada, ključ našeg problema jeste neuravnoteženost u razvoju. Do sada smo imali 46 nerazvijenih opština koje su kada gledamo ovako simbolično za državni budžet isto kao kada na jednoj posudi imati 46 malih otvora kroz koji stalno otiče nešto otiče, i koliko god sipate odozgo stalno se gubi. Dok se tu ti otvori ne zatvore, odnosno dok ne izgradimo stimulativni ambijent, energetsku i putnu infrastrukturu u tim ne razvijenim opštinama, ne stvorimo stimulativni ambijent za strana ulaganja i za ulaganja naših bogatih ljudi, nema perspektive da izađemo iz ovako teške situacije.
Kada o tome govorim, a videćete i sami, ako pogledamo najnerazvijenije krajeve naše, prvenstveno Sandžak, koji je najudaljeniji od Beograda, tamo je nezaposlenost u proseku 52%, dok je u ostatku države 26%.
Uzmimo Crnu Travu, takođe jedan vrlo daleki deo od Beograda, uzmimo Trgovište, Preševsku Dolinu, uzmimo Merošinu, Kuršumliju, Plandište i Žitište, oni jesu malo bliže, Novu Crnju, ali uopšte, vidite, što dalje od očiju, dalje od srca.
Skrećem vam pažnju kao kvalitetnom privredniku, kao odgovornom čoveku da se pozabavite tim pitanjima, odnosno da uslovite Vladu da podrži vašu strategiju, a kao što je vama poznato, i sami ste bili učesnici u tome da u mom mandatu imate u vašem sastavu jedan izvanredno uhodan tim stručnih, iskusnih, vrednih ljudi, koji su radili zajedno samnom i sa Fakultetom organizacionih nauka sedmogodišnji plan razvoja Republike Srbije, posebno nerazvijenih područja za 2013. do 2020. godine, koji se slaže sa projektovanim budžetom EU, što je vrlo važno. Mislim da će taj tim biti vama od vrlo velike pomoći, jer oni i lično znaju stanje na terenu, maltene direktno znaju i svaki izvor i svaku kuću u tim nerazvijenim opštinama.
Kada govorimo o stvaranju infrastrukture, posebno govorim o putnoj i energetskoj infrastrukturi. Zato vam predlažem, uvaženi gospodine Sertić, da vi ubedite vaše kolege u Vladi da ne samo vi nego i druga ministarstva, posebno Ministarstvo infrastrukture i energetike, planiraju sredstva za izradu projektne dokumentacije, prvenstveno za energetsku i putnu infrastrukturu i projektne dokumentacije za razvojne projekte u nedovoljno razvijenim područjima, prvenstveno u Sandžaku, gde se već decenijama ništa ne investira.
Zašto ovo govorim? Kao čovek koji je ušao u svu suštinu tih nerazvijenim područja mogu da vam kažem da ni jedna od ovih naših 46 nerazvijenih opština, a sada ćemo imati još dvadesetak novih nerazvijenih opština koje su od vrlo razvijenih, nakon majskih poplava zapale u tešku ekonomsku situaciju i one sada već spadaju u red najnerazvijenih. Ako to imamo u vidu, ni jedna od tih opština, 46 plus ovih 20, budite sigurni, neće imati mogućnosti, niti će njihovi odbornici dati podršku predlagaču da izdvoji ogromna sredstva potrebna za izradu projektne dokumentacije za razvojne projekte.
Zato je vrlo važno, govorim ne zato što vi to ne znate, nego čovek sa ličnim iskustvom da predložite vašim kolegama da sva ministarstva sa svog aspekta, posebno Ministarstvo energetike, Ministarstvo životne sredine i Ministarstvo infrastrukture, odnosno za izradu putne mreže, da planiraju sredstva odnosno program izrade projektne dokumentacije.
Videćete, to je ogromna cifra. Ako vi sa tim nerazvijenim opštinama zajedno sačinite program finansiranja projektne dokumentacije za putnu i energetsku infrastrukturu i drugu koja se tiče zaštite životne sredine, pročišćavanje otpadnih voda itd, to su ogromne pare sa kojima se morate pojaviti pred EU, da oni iz svog sedmogodišnjeg budžeta finansiraju, odobre vam sredstva, odobre sredstva naših opštinama da izradimo projektnu dokumentaciju sa kojom će onda steći uslov da, kada Evropska unija raspiše konkurs za finansiranje tih projekta, mogu da konkurišu.
Ako sačekamo nespremni da Evropa raspiše konkurs, a naše opštine nemaju projektnu dokumentaciju, onda je propala stvar i bićemo krivi za nepovlačenje sredstava koja nam je nudila EU.
Znate i sami da ako mi ne iskoristimo evropske pare za izradu putne mreže, koja je osnov budućeg turizma, a znamo dalje za razvoj poljoprivrede, privrede, a znamo da je Srbija jedna izvanredna zemlja evropska, mogu da kažem buduća i turistička destinacija i privredna destinacija. Ako to ne iskoristimo i ne uradimo iz evropskih para, npr. pročistaće ovih voda, nego i dalje budemo izlivali fekalne i druge kanalizacije u rečna korita, plaćaćemo velike penale EU i padaćemo u sve veći i veći finansijski ambis.
Imao sam priliku da u skoro svoja dva mandata radim sa ovim nerazvijenim područjima i moram da podsetim sve stranke, svih sedam izbornih listi, koje čine ovaj parlament, sedam, da kažem, načina gledanja na naš život i naš razvoj, da će novi 1990. godine pa do danas prema nerazvijenim opštinama i ako uzmemo samo od 2005. godine, pa do danas, zadnjih tih desetak godina, videćete, budući ministre, da je vrlo bio nekorektan odnos svih vlada prema nerazvijenim područjima.
Stimulativna sredstva koja su davana iz državnog budžeta i međunarodna sredstva koja su investirana u našu zemlju, videćete da je samo 3,15% tih sredstava davano u nerazvijena područja.
Od sredstava koja smo mi davali iz Fonda za razvoj i pojedinačno ministarstva koja su davala za održivi razvoj nerazvijenih područja, videćete da se u nerazvijenim opštinama po glavi stanovnika davalo nešto malo manje od 9.000 dinara, a u ostatku Srbije u razvijenim 19.300 dinara po glavi stanovnika. To je ona nesrazmera koja je rušila sve nas.
Ako vidite strane investicije, od svih stranih investicija od 2005. godine do danas, preko 15 milijardi evra, samo je 1% tih investicija u ovih 46 nerazvijenih opština.
Ako uzmete stimulacije koje je davala država za zapošljavanje ljudi, videćete da je u nerazvijenim opštinama najveća subvencija investitorima koji su otvarali fabrike u nerazvijenim opštinama bila 4.700 evra po zaposlenom radniku, dok u drugim razvijenim opštinama je išlo i do 10.000 po zaposlenom radniku.
Iz ovoga sam pokušao da vam kažem i da završim ovu tužnu priču o nebrizi svih ranijih vlada prema, i one dve u kojima sam ja bio sa dve rekonstrukcije, da su te dve vlade razdvajale za nerazvijene opštine samo 0,047% od državnog budžeta. To vama govorim da se izborite za bolju poziciju, a da bi u svemu ovome uspeli, ja vama predlažem kao vaš lični prijate, kao čovek koji vam želi dobro i kao poslanik koji želi dobro našoj čitavoj zemlji, želim vam uspeha u radu i još jednom kažem, računajte na onih dvadesetak ljudi u vašem timu, to su mladi, sposobni, obrazovani i vrlo iskusni stručnjaci koji su lično samnom obišli svaku nerazvijenu opštinu, vi njih dobro znate i lično, jer su oni učestvovali u izradi ove strategije održivog razvoja Republike Srbije, koji se slaže sa projektovanim budžetom EU od 2014. do 2020. godine.
Predlažem vam da insistirate na ovome na čemu sam ja insistirao kao bivši ministar bez portfelja zadužen za održivi razvoj, da insistirate na osnivanju posebnog fonda za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, za osnivanje privredne komore prvenstveno u Sandžaku i drugim nerazvijenim područjima Republike Srbije, investiranje kancelarije, agencije za promociju izvoza i strana ulaganja upravo u Sandžaku i drugim nerazvijenim područjima i da posebno insistirate od vaših kolega, drugih ministara, da usvoje rebalans budžeta koji će sada biti, a i za narednu godinu, da predvide sredstva sa kojima će se oni pojaviti sa zahtevom kod Evropske komisije, a iz naših para da se uvrste projekti nerazvijenih opština, razvojni projekti, infrastrukturni, energetski i drugi razvojni projekti nerazvijenih opština za stvaranje stimulativnog ambijenta i za domaća i strana ulaganja.
Ne bih želeo da vam držim predavanje o tome šta vi treba da radite. Mi se znamo i kao prijatelji. Vi ste bili vrlo korektni u našoj saradnji i ja vam želim uspeha u vašem daljem radu. Smatram da će onaj tim sa kojim sa ja vrlo dobro radio biti vama od velike pomoći. U danu za glasanje, a to je danas, znajte da će SDA Sandžaka podržati vaše imenovanje za ministra privrede i želim vam uspeha u radu.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić.

Poštovana predsednice, zahvaljujem.
Poštovani potpredsedniče Vlade, gospodine Sertiću, dame i gospodo narodni poslanici, posao koji je pred budućim ministrom privrede, složićemo se svi, da li iz opozicije ili iz stranaka vladajuće koalicije, je izuzetno važan i mislim da smo došli u situaciju kao zemlja da bi mogli imati premijera koji je ujedno i ministar privrede i ministar finansija, kao što smo imali premijera i ministra policije, jer je to svojevremeno isto bila važna funkcija. Danas smo u takvoj ekonomskoj situaciji da bi ove tri funkcije mogle da se objedine.
Suočavamo se ove godine sa negativnim privrednim rastom od -1% i kursom koji, evo vidimo, iz dana u dan skače, ali problemi naše privrede su strukturne prirode i mislim da o tome ne treba danas da ja ovde držim predavanje, jer toga smo manje-više svi svesni.
Glavni problem naše privrede je samo jedan, a to je što niko ne želi da kupi ono što mi proizvodimo ni po jednoj ceni. U proteklih 25 godina mi smo izgubili tehnologiju, izgubili smo tržišta i danas plaćamo cenu svega toga. Neki kažu da smo mi u ekonomskoj krizi, ali u krizi smo u odnosu na možda 2005, 2006. godinu, što je bila kratka ekspanzija prouzrokovana isključivo ekspanzijom kreditne aktivnosti i dolaskom mnogobrojnih stranih banaka koje su ovde kreditirale kako fizička, tako i pravna lica. Danas mi plaćamo cenu toga.
Navešću jedan kratak podatak, gospodinu Dačiću se to možda bude svidelo. Kažu – Tito je nekad uzimao kredite, pa smo se tako razvijali, ali mislim da bi trebalo znati da je strani dug nekada bio 20 milijardi dolara, a BDP bivše Jugoslavije je tada bio 70 milijardi, što je nekih 26%-27%. Danas, u bivšoj republici, BDP je 240 milijardi dolara, a ukupan strani dug je 140 milijardi dolara, što je oko 60% BDP. Ne samo mi, nego sve zemlje u regionu su u izuzetno lošoj finansijskoj situaciji. Kada govorimo o oporavku realnog sektora, ja sam i ranije naglašavao da je izuzetno važno da se osvrnemo na to da je praktično ceo realni sektor talac finansijskog, s obzirom da su nenaplativa potraživanja danas u bankama negde oko 30%.
Postoje rešenja koja su primenjena u drugim zemljama, a to je da je država izvukla praktično svu tu lošu aktivnost iz banaka i praktično konvertovala sva ta potraživanja u kapital, a kasnije taj kapital privatizovala na tržištima kapitala, koja mi takođe nemamo, tako da neki modeli sigurno postoje.
Nažalost, od kada je počela tzv. ekonomska kriza 2008. godine, ništa od toga nije urađeno. Stvarno podržavam napore da se pojedinačni slučajevi reše i da se do kraja sprovede privatizacija, ali bez nekih sistemskih rešenja, odnosno stvaranja ambijenta u kojem privreda uopšte može da funkcioniše. To svakako neće biti moguće i tu pre svega mislim na pravnu sigurnost i mislim na tržište kapitala, koje mi danas apsolutno nemamo. Niti imate trgovanje akcijama, niti imate trgovanje obveznica dugom, ni primarnom, ni sekundarnom, ničim.
Takođe, voleo bih da imamo sednicu Skupštine jednom prilikom ovde, gde će osim ministra privrede biti prisutni ministar finansija i guvernerka NBS, jer bez fiskalne monetarne politike, koji su usaglašeni sa onim što ćete vi raditi, teško ćete sprovesti bilo kakve reforme.
Nije sve do sada bilo loše što se radilo u domenu privrede. Mislim da je SIEPA radila dobar posao. Možemo se sporiti oko toga kako su subvencije deljene, ali ja dolazim iz lokalne samouprave Sremska Mitrovica i tamo su de fakto došli određeni investitori koji, da nije bilo ljudi iz SIEPA, odnosno tog sistema, sigurno tamo ne bi došli.
Drugi je problem da su investitori slati u lokalne samouprave gde je neko imao politički interes itd, ali taj sistem je donekle funkcionisao. Mislim da je ta institucija bila kadrovski osposobljena da obavlja taj posao.
Kao što rekoh, lokalna samouprava iz koje ja dolazim je nekada bila industrijski centar Srema. Imali smo tamo izvoz lokalne privrede preko 100 miliona dolara godišnje. Tu je bio „Mitros“ kao velika klanica, „Matroz“ je bio jedina fabrika celuloze i papira, mlekara, šećerana, drvni kombinat „Mitrosrem“ itd. Ništa od toga danas nije u funkciji. Većina tih pravnih lica je u stečaju. „Mitrosrem“ je jedini u nekoj sivoj zoni, jer je oduzet bivšim vlasnicima, doduše, privremeno. Ljudi koji vode danas lokalnu samoupravu, iako pokušavaju da mnoge od tih problema reše, nisu u mogućnosti, iz razloga što oni nemaju uticaj na ono što rade ili stečajni upravnici ili sudovi ili Ministarstvo privrede.
Naravno, vi ne možete rešavati svaki od tih pojedinačnih slučajeva, ali bilo bi dobro da kao čovek sa velikim iskustvom formirate tim u ministarstvu koji mnogo brže i bolje može da se bavi takvim stvarima.
Što se tiče ugleda naše zemlje, on se meri na samo jedan način, a to je kreditni rejting, koji je trenutno BB minus u „standard i puru“, odnosno izgledi su negativni.
Mi imamo sve makropokazatelje koji su negativni, platno-bilansna pozicija, odnos uvoza i izvoza, budžetski deficit, privredni rast, nezaposlenost itd.
Kada se priča o ekonomiji, uvek se priča o tome kako će se do kraja sprovesti privatizacija, odnosno kako će se država otarasiti bukvalno tih preduzeća koja su zaostala, ali niko nikada ne spominje kako ćemo generisati privredni rast u smislu da dođemo na nivo makar industrijske proizvodnje iz 1989. godine, koja je sada pola od onoga što smo imali, a to nećemo moći bez sveobuhvatne strategije razvoja ekonomske politike, koja uključuje i ove ostale mere koje sam naveo.
Mislim da je ulaganje u mrežu sudova, u pravnu sigurnost, u katastar, daleko važnije, čak i od deljenja subvencija strancima, jer upravo taj rejting naše zemlje je zasnovan na tome da li ovde neko ko ulaže ima pravnu sigurnost ili ne, za koje vreme može da dobije dozvole, za koje vreme može da se uknjiži, da li se stečaj stvarno sprovodi ili poverioci nemaju nikakva prava, nego se pita isključivo sud i stečajni upravnik, itd. Na mapi investicione Evrope, Srbija je, nažalost, i dalje još uvek crna rupa. Po poslednjim podacima, vi imate milijardu i 300 milijardi dolara sredstava koji su private equity fondovi podigli za ulaganja globalno. Nijedan promil toga još uvek nije završio u Srbiji, iz razloga što niti ovde imate strukturirani način kako možete da uložite, niti imate projekte koji se aktivno nude stranim investitorima u inostranstvu.
Mi sedimo ovde i čekamo da neko dođe da investira, a nemamo još uvek nijedan primer u Srbiji da je neko došao, investirao i zaradio. Mi želimo da neko investira, ali da mu mi nametnemo uslove pod kojima će to moći da uradi. Što se tiče toga da li ima neki prinos na kapital ili nema, to, na kraju krajeva, nije naš problem.
Neke stvari mogu da se urade. Mislim da orijentacija ka CEFTI i ka regionu je primarna, jer priče da ćemo mi ugroziti izvoz EU na rusko tržište apsolutno su nerealne, s obzirom da ni komarce ne možemo da poprskamo kako treba, a ne da ugrožavamo izvoz prehrambene industrije EU na rusko tržište. Ne možemo ništa da proizvedemo, ni u minimalnim količinama. CEFTA je nešto što je realno. Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Slovenija, to može da bude naše tržište.
Stvaranje pretpostavki da se razvije tržište kapitala, mislim da je od izuzetne važnosti kao što je od izuzetne važnosti i ovo što sam rekao, da konačno pokušamo da raspetljamo realni sektor od finansijskog sektora i da se, ako treba, država pojavi kao jedini poverilac, emituje hartije od vrednosti i konvertuje taj svoj kapital, odnosno dugove u kapital preduzeća i, ako treba, ponovo ih proda, samo da se aktuelna situacija deblokira.
Da li ćete vi tu uspeti kao ministar, ne znam. Ja vam u svakom slučaju želim puno sreće. Ali, da bi glasali za vaš izbor, mislim da je potrebno da čujemo daleko detaljniju i sveobuhvatniju analizu trenutne ekonomske situacije i strukturne i suštinske pravce razvoja celokupne ekonomske politike, a ne rešavanje samo pojedinih slučajeva.
Pozdravljam dolazak „Etihada“ i „Er Srbije“ i izgradnju „Beograda na vodi“, ali, velika većina građana naše zemlje neće biti u prilici niti da leti tom aviokompanijom, niti da kupi stanove od 8.000 evra po kvadratu u centru Beograda, a kada se mrdnete iz Beograda, osim kada su poplave, ljudi koji ovde odlučuju o ekonomskoj politici shvatiće da je situacija daleko, daleko lošija. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mijatović. Izvolite.

Hvala.
Poštovani potpredsedniče, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani budući ministre, odmah u početku bih vam rekao da ste vi veoma hrabar čovek. Prihvatili ste jednu užarenu fotelju, fotelju gde su mnogo veće šanse da ne uspete nego da uspete. Vaša hrabrost, vaše iskustvo, govori da volite izazove i samim tim SDPS će glasati za vaš izbor.
Dobili ste jednu užarenu fotelju. Zašto? Mi znamo kakvo je nasleđe u privredi Srbije. Zar treba da naglašavam da mi još nemamo bruto društveni proizvod koji smo imali 1989. godine, da industrijska proizvodnja nije ni 50%, to je malo pre rekao i moj kolega, imali smo jednu nakaradnu pljačkašku privatizaciju, gde smo izgubili 400 hiljada radnih mesta, malo toga proizvodimo, a i to što proizvodimo, uglavnom proizvodimo za svoje skromne potrebe potrošnje, jer za izvoz malo toga ostaje.
Tranzicija u Srbiji traje 20 godina. Najduže od svih zemalja u istočnoj Evropi, što nam zaista ne služi na čast. Ali, to je nasleđeno stanje. Mi od vas očekujemo da vi krenete dalje, da se završe te priče, posebno ove priče oko privatizacije, oko 502 preduzeća, oko preduzeća u restrukturiranju. Mi smo o tome u ovom parlamentu mnogo raspravljali, ali, čini mi se da je malo toga urađeno. Stalno pričamo o reformama, a suštinski, u prethodnom periodu, mi nismo ništa učinili.
Ova Vlada je učinila prve korake. Donela je reformske zakone, Zakon o privatizaciji, Zakon o stečaju, Zakon o radu, set poreskih zakona, što znači da vi imate polazne postavke kako dalje da krenemo u regeneraciju naše privrede.
Šta je prvo što je potrebno uraditi? Potrebno je industrijalizovati Srbiju. Jer, praktično smo uništili našu industriju, a nije da ne znamo proizvoditi. Evo, „Fijat“ pokazuje da možemo proizvoditi. Znamo proizvoditi elektromotore, znamo proizvoditi mnogo toga, međutim, sve što je postojalo, mi smo privatizacijom uništili i došli smo do situacije da imamo predimenzioniran javni sektor, gde je zaposleno 800 hiljada ljudi, a u realnom sektoru radi samo 600 hiljada ljudi.
Kada znamo da u tom javnom sektoru imamo veoma velika preduzeća koja prave gubitke, gde imate miraz koji je vrlo negativan, neću da govorim o velikim sistemima kao što je ŽTP, kao što su ostala preduzeća koja i te kako koštaju ovu državu, i samo tu da se naprave neki pomaci, mi možemo uraditi ono što je bitno, što je važno, a to je da Srbija počne da radi. Svako onaj ko zaposli Srbiju, postići će vrlo veliki rezultat. Ova Vlada koja je počela i koja radi upravo to i jeste glavni cilj, da to uradimo, da imamo jednu zaposlenu Srbiju, gde će mladi ljudi raditi.
Ali, mi moramo uraditi i nešto što je bolno. Neka preduzeća koja nemaju perspektivu, koja nemaju šansu, mi ih moramo likvidirati, ma koliko se to nama činilo kao teško, ljudi će ostati bez radnih mesta, ali, zavaravanje koje smo imali do sada, puno košta Srbiju.
Mislim da mi imamo šanse. Bez obzira na ovo teško stanje koje imamo, mi ipak imamo rešenja. Rešenja vidim upravo tamo gde ste vi pokazali rezultate – u malim i srednjim preduzećima, u porodičnim firmama, upravo u onim firmama koje ćemo subvencionisati da bi dalje mogli da rade za velike sisteme. Tu vidim šansu. Jer, mala, porodična preduzeća, a to je govorio kolega Marković, imaju šansu i moraju da imaju šansu. Kad porodica stane iza nečega, rezultata mora biti. To je ono što moramo da znamo i što ćemo znati da radimo.
Govorili smo oko preduzeća u restrukturiranju. Njih je 157, 160. Zaista, neka od tih preduzeća imaju šansu. Nije moguće da neke delove „Prve petoljetke“ ne možemo staviti u pogon, da žive i da rade. Nije moguće da jedan „PIK Bečej“ ne može da opstane na tržištu. Radi se o velikoj kompaniji. Imamo mnogo tih preduzeća koja bih ja spomenuo, pa čak da vidimo i da pričamo o tome zašto danas radnici „Agroživa“ štrajkuju glađu, da vidimo gde su šanse, gde su mogućnosti, ko je stvorio taj negativni miraz kreditima, opterećenjem, zbog loših privatizacija koje su rađene u tim firmama? Upravo tu možemo da nađemo naše šanse, vraćaju se sebi, svojim prednostima i svojim mogućnostima.
Činjenica je da se od nas puno očekuje. Vi imate iskustvo u malim i srednjim preduzećima, imate iskustvo u Privrednoj komori Srbije, koju ste vodili veoma dobro. Ako su vas sindikati hvalili da dobro radite posao i da ste osetljivi na socijalni dijalog, to znači da imate kvalitete.
Upravo to i očekujemo da iskažete na mestu kojem jeste. Vi ste deo jednog tima, reformske Vlade Republike Srbije i upravo tu očekujem da vi imate svoj okvir delovanja. Vaš okvir delovanja mora biti sledeći - pravno da donesete još neke zakone koji će omogućiti da privreda ide samostalno, da se oslobađa prevelike administracije, a da proizvodnja, odnosno tržište reguliše koja su to preduzeća koja mogu opstati i koja treba da opstanu. Jedino tako možemo izaći iz ovog ćorsokaka koji je nasleđen i privrede koju imamo.
Naravno, na kraju da vam kažem i sledeće, i ministru finansija sam poželeo uspeha u radu i sreće, a vama želim mnogo više sreće, zato što će vam ona trebati, jer ste dobili jedan vrlo težak resor. Još nešto želim. Želim da dugo sedite na toj fotelji. Zašto? Pa zato što ste dobro radili svoj posao, zato što ćete zaposliti Srbiju, zato što ćete otvarati nova radna mesta, a ko to učini u Srbiji on zaslužuje poštovanje i sva priznanja. Socijaldemokratska partija će glasati za vaš izbor. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Milan Krkobabić.

Gospodine Arsenoviću, gospodine Dačiću, gospodine Sertiću, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji sad pratite ovaj naš rad, danas je tema izuzetno bitna i za ovaj parlament, za ovu Vladu, za ovu državu, za građane Srbije. Biramo jednog od ključnih ljudi. Ministarstvo privrede je ključno ministarstvo i možda ova današnja kamerna atmosfera u ovom zdanju i odgovara stanju u srpskoj privredi.
Srpska privreda je umrtvljena, tavori i pred vama je jedan zaista izuzetno ozbiljan zadatak. Jednostavno se definiše, treba pokrenuti privrednu aktivnost. To je veoma lako reći, ali mnogo je teže učiniti.
Naravno neću ponavljati da smo u prethodnom periodu imali prilike da se obraćamo nekolicini ljudi koji su vodili ovo ministarstvo. Zašto se nisu zadržali duže? Odgovor na to pitanje oni moraju da daju sami. Očito njihove ideje nisu bile dovoljno utemeljene i nisu mogle biti realizovane. Da li su to bile prave ideje, ja takođe ne znam, ali znam da mi ponovo danas na ovoj sednici raspravljamo i pripremamo se za izbor novog ministra.
Pred vama su dva ključna sektora. To je javni sektor i realni sektor. Pokušaću da dam neke blagonaklone sugestije. Pre svega evo da zajedno definišemo, da pokušamo da otvorimo i taj treći sektor koji egzistira u Evropi, vi to dobro znate, to je sektor socijalnog preduzetništva. Zašto govorim za one koji to manje znaju?
Sektor socijalnog preduzetništva, evo nadovezaću se malo na česte citate u ovom zdanju od Margaret Tačer, Dizraelija, pa nadalje u Velikoj Britaniji donosi do negde oko 10% BDP. U Sloveniji procenat je negde sedam do osam posto. Hajde da ga pokrenemo u Srbiji pa neka zaradimo, neka popravimo malo taj skor za dva ili tri posto i slažete se sa mnom nećemo razmišljati o tome da li nam je budžet uravnotežen, da li ćemo imati za neka nova davanja ili nećemo?
Znači, sektor socijalnog preduzetništva je nešto što ispravlja nesavršenosti tržišne ekonomije, nešto što egzistira u savremenom svetu, a ukratko to je šansa za one ljude koji na tržištu rada tavore, ljude koji na tržištu rada ostaju neprekidno i za koje poslodavci nisu zainteresovani. To su osobe sa invaliditetom, izbegla i raseljena lica, to su pripadnici marginalizovanih socijalnih grupa, jer je ono što je u periodu za tranzicije veoma bitno to su muškarci i žene koji imaju određen broj godina. Premladi su još da bi ostvarili srpski san, a to je penzija, a prestari da bi mogli da rade. Za njih moramo da nađemo posao i to je ta šansa.
Mi smo kao poslanička grupa, ja lično sam na tom projektu radio u gradu Beogradu, imamo neke i opipljive rezultate, bilo je spremno i stoji. Namerno sam odustao da taj zakon ide u skupštinsku proceduru, jer zakon kao zakon ne znači ništa ako nemamo u budžetu izdvojena sredstva da ga podupremo i da omogućimo da funkcioniše.
Evo jedna od mojih sugestija je da razmislimo i da pronađemo tih čarobnih stotinak miliona evra koje su po nekim našim računicama dovoljne kao inicijalna sredstva da pokrenemo taj treći sektor. On u onom organizacionom smislu podrazumeva različite vidove, bilo zanatske radnje, bilo d.o.o. ili nešto što je u Srbiji već zaboravljeno a morali bi ponovo da osvežimo, a to su porodična preduzeća o kojima su kolege govorile, ali pre svega bih naveo koncept zadrugarstvo.
Koncept zadrugarstvo i vi to vrlo dobro znate kao privrednik, kao čovek koji je vodio Privrednu komoru, da koncept zadrugarstva predstavlja nešto što u zapadnoj Evropi predstavlja jedan bitan segment. Srbija kao zemlja, rekao bih Svetozara Markovića, od njegovih prvih kapitalnih dela „Srbija na istoku“, od upravo koncepta zadrugarstva može mnogo da očekuje, pre svega u nerazvijenim područjima o kojima je gospodin Ugljanin govorio, pa dalje u ruralnim predelima.
Danas više nemamo zemljoradničke zadruge, nemamo stambene zadruge, nemamo različite vidove tih zadruge koje bi omogućavale da ljudi sopstvenom inicijativom, udruženim malim sredstvima pokrenu neke stvari. Ne možemo čekati samo na krupne investicije. Njih po pravilu neće biti, slažemo se i vi i ja. Biće ih uvaženi poslanici, kolege, građani Srbije, kada jedna velika banka kao recimo Deuthsche bank ili City bank stigne u Srbiju. Ne verujem da će stići, ubeđen sam da neće stići. Dolaze nam surogati iz zapadne Evropske koji su formirani za ovo vreme tranzicije. Krupne velike investicije prate velike banke, velike investicione fondove.
Danas nemamo razvijeno tržište kapitala. Ovo što imamo je smešno i ne može se time nazvati, ali to nije domen vašeg delovanja. Zbog toga bih apelovao da u najskorije vreme imate veoma tesnu saradnju sa ministrom finansija, sa guvernerom Narodne banke. Morate da harmonizujete politiku privrednog razvoja sa monetarnom politikom, sa kreditnom politikom, sa poreskom politikom, sa politikom kursa dinara. Ukoliko to nemate harmonizovano i ako nemate celovit koncept kako izađi iz ovoga, bojim se da nećemo mnogo uraditi
Što se tiče realnog sektora, ovde ima ljudi iz tog sektora koji su uspešni privrednici, Dragan Marković je tu. Ima još nekolicina njih. Neki će preuzeti javne sisteme, ovo je dobra ideja da se preuzme „Železnica“. Čovek koji je spreman da preuzme sam nedavno čuo. Drago mi je da je kao uspešan privrednik potvrdio ono što već govori, da u Srbiji nema viška zaposlenih, ne u bukvalnom smislu, nego ima manjka posla i kada su ga pitali da li će otpustiti ljude, rekao je - treba nam posao. Slažem se, u Srbiji je ključno da pokrenemo privrednu aktivnost i da prnađemo posao.
Ostaviću realni sektor po strani, a posvetiću se jer igrom slučaja se bavim javnim sektorom. Govoriću o koncepciji i funkcionisanju javnih preduzeća u Srbiji. Moja sugestija za vas je da bi bilo veoma uputno da pred narodne poslanike za recimo, mesec ili dva izađete i kažete, sa jednim pokaznim primerom i građanima Srbije, imamo ta i ta velika javna preduzeća, ona zapošljavaju toliko i toliko ljudi, imenovali smo direktore u tim preduzećima, iza njih je jedna poslovna godina 2013.
Ti ljudi i ta javna preduzeća su ostvarili dobitak ili gubitak. Tačno kažemo koliko su ostvarili, kakav je taj dobitak i kakav je taj gubitak. Onda pred svima kažemo ovde – vaš domaći zadatak je za njih da EPS, Telekom, Pošta, i da ne nabrajam redom, imaju zadatak da u idućoj godini imaju dobit najmanje toliko i toliko i ta dobit ide u budžet Republike Srbije. Dobit koju javna preduzeća u Srbiji uplaćuju u budžet Republike Srbije je žalosna, jadna, smešna. Jedan EPS češki koji je u vlasništvu 2/3 Češke države, a 1/3 je strani partner uplaćuje godišnje 1,5 milijardi evra. Hoću da znam koliko uplaćuje naš EPS, hoću da znam koliko uplaćuje naš Telekom. Imam pravo to da kažem, jer sistem koji ja vodim uplatiće u budžet 27 miliona evra čisto neto dobiti. Kolega Ćirić je ovde, on je predstavnik opozicione političke partije, moj specijalni savetnik to može da potvrdi.
Investirali smo 46 miliona evra i zadržali smo koncept odgovornosti interne prema zaposlenima u najvišim standardima koje propisuje Evropa. Znači, ako možemo mi to da uradimo može to da uradi i Lutrija Srbije. Zašto ne može da uradi? Zašto ne mogu da urade ostala preduzeća?
Druga sugestija, sva javna preduzeća nisu ista, gospodine Sertiću. Ima ona koja posluju tržišno, znamo osam kriterijuma koji određuju tržišno poslovanje, ali postoje i ona koja su formirana ne da bi ostvarila dobit nego da bi odradila određene stvari za građane Srbije.
Molio bih vas da se pokrene inicijativa da dođe do promene Zakona o javnim preduzećima gde bismo precizno definisali i razvrstali ta javna preduzeća. Trenutno jedino po čemu se ona razlikuju je da imaju nadzorni odbor od tri ili pet članova. Smešna stvar, nebitna. Ili dvodobno ili jednodobno upravljanje, što apsolutno nije bitno. Moramo da znamo koja su to javna preduzeća koja posluju tržišno, koja su to koja ne posluju tržišno, ali neophodna su, i da definitivno unapred kažemo – da, ova javna preduzeća su neophodna državi Srbiji u tom i tom vremenskom periodu, ova nisu i ići ćemo u svojinsku transformaciju. To je moja sugestija za novi Zakon o javnim preduzećima.
Što se tiče izbora menadžmenta, direktora velikih javnih preduzeća, poštovani prijatelji, imam privilegiju da sarađujem, da se čujem sa ljudima koji vode velike multinacionalne kompanije. Zamislite kada bi neka velika multinacionalna kompanija, recimo Koka-Kola raspisala konkurs za direktora tog preduzeća. Ljudi bi se smejali. Za direktore javnih preduzeća dovode se ljudi koji imaju integritet, iza kojih stoji neposredni rezultat. Ti razgovori se vode godinama, pregovara se kao sa najeminentnijim, da bi me građani Srbije bolje shvatili, fudbalskim trenerima. Kada sam pričao sa ljudima iz Tošibe o tome, nasmejali su se i rekli – na takav konkurs bi u Japanu stiglo 20 miliona prijava, CV, koji potpuno ispunjavaju uslove. Znači, Zakon o javnim preduzećima i izbor direktora, rezultat i program poslovanja tog javnog preduzeća, te kompanije, a dole crveno podvučeno ta korporacija, ta kompanija, to javno preduzeće u narednoj poslovnoj godini ostvariće dobit toliku i toliku ili ako je imala poslovni gubitak, taj gubitak će biti smanjen za toliko i toliko. To je reper kako treba raditi i na koji način. Sve ovo drugo je popularna priča za građane Srbije, simpatična priča o departizaciji, nećemo da kažemo da je to čovek iz ove partije, ali ćemo ga naći na konkursu, ime mu se ne zna, prezime još manje, briljantno će odraditi neke stvari za nas, a onda će nestati, a mi ćemo reći – pa gospodo, nije on član naše političke partije. Ovo su neke moje praktične sugestije.
Što se tiče seta zakona koji prati javni sektor, ukazao bih na Zakon o javnim nabavkama. To vi vrlo dobro znate, kao i ja, da postoje uska grla i treba nešto raditi, ali bih vas molio da to ne rade, ne što umanjujem vrednost poslanika Skupštine Srbije u pisanju amandmana, u stručnosti, nego bi morali da rade ljudi neposredno iz tih velikih sistema ili onih manjih koji se dnevno suočavaju sa takvim problemima. To mora da bude korisna inicijativa. Istovremeno, jedan zakon koji je po meni bitan, to je Zakon o privrednim društvima koji je u ovoj Skupštini veoma brzo usvojen. Po meni zahteva potpunu preradu, jer ne predstavlja nikakav kontinuitet sa onim zakonom koji smo imali prethodno, pa ću vam navesti primer tzv. dvodobnog upravljanja u velikim javnim preduzećima.
Šta to znači praktično? Ja imam još šest izvršnih direktora. Taj zakon kaže da kada ja odem njih šest danas treba da se dogovore šta da rade, a on kaže – svako ima pravo da pokrene kakvu hoće inicijativu. Zamislite uslovno, pod znacima navoda, šest Srba koji pokušaju danas da se dogovore šta će da urade. govorim vam u operativnom smislu, zakon je loše urađen, nema kontinuitet sa našim zakonodavstvom koje je tretiralo privrednu problematiku i zahtevalo bi njegovo dorađivanje. To je taj zakonodavni okvir koji je nužno izmeniti.
Što se tiče ovog segmenta javnog, on može da bude neko ko bitno puni budžet Republike Srbije, potpuno sam u to ubeđen i više sam nego ubeđen. To ne znači da mi ne idemo u svojinsku transformaciju, to ne znači da ne koristimo model da u jedno veliko javno preduzeće uđe strani kapital. To je veoma poželjno. Ne znači da ne uđe ni strani menadžment, ali mi nešto smeta kod odlučivanja. Ostao bih kod ideje da država Srbija uvek ima tu zlatnu karticu kod odlučivanja. Ona je veoma bitna. Zašto? Reći ću vam, postoji jedan segment koga su se malopre kolege dotakle, to je finansijski segment, to su poslovne banke. Mi imamo pet ili šest banaka u kojima država Srbija ima vlasništvo. Vi to vrlo dobro znate, da ih ne nabrajam, Poštanska štedionica, Srpska banka, Jubmes, Komercijalna itd. Šta je sa tim bankama? Da li su to otuđena indijanska plemena, šta je to, države u državi? Šta je sa njihovom dobiti?
Mogu da vam kažem interesantan podatak. Ove četiri državne banke, uslovno državne, napravile su ove godine dobit ni polovinu one koju je imala Pošta Srbije. To je sramota. Postavlja se pitanje – čije smo mi to dugove namirivali u tim bankama? Država Srbija je vlasnik tih banaka, država Srbija je vlasnik paketa akcija u većini njih više od 50%. Prema tome, vi imate pravo, apsolutno pravo da na isti način razgovarate sa rukovodstvom tih banka kao i sa rukovodstvom javnih preduzeća. Od njih isto imamo pravo da tražimo da na kraju poslovne godine deo te dobiti koju odredimo bude uplaćen u budžet Republike Srbije.
Neću da govorim o tome kakva treba da bude kreditna politika u bankama koje su u državnom vlasništvu. Molim vas, kreditnu politiku, poslovnu politiku jedne banke utvrđuje skupština te banke, a u toj skupštini država Srbija ima većinu. Ako ne možemo to da radimo u stranim bankama, to je u redu, ali možemo u našim. To je jedna moja sugestija, jer bez tog spoja, bez harmonizovane kreditne, monetarne politike kursa teško da ćete imati prave instrumente za svoje delovanje i za svoj rad.
Kada sam već kod javnog sektora, napomenuo bih još nešto. imate već dovoljno iskustva kao predsednik Privredne komore i dosta ste se sretali upravo sa javnim sektorom. Nesporno je da postoji nešto što se zove autodestrukcija tih sistema. Imate sistem veliko javno preduzeće koje je monopolista, koje nema konkurenta na tržištu, a istovremeno se urušava.
Znači, to urušavanje tog sistema nije rezultat delovanja drugih sistema spolja, nije rezultat oštre konkurencije, nego slabosti unutar tih sistema. To je tzv. fenomen autodestrukcije tih sistema i on može u organizacionom kadrovskom smislu veoma brzo da se prevaziđe. Očekujem da vi taj problem možete da rešite ne duže od šest meseci. To su unutrašnje stvari. Te firme, te kompanije, ta preduzeća mogu da naprave takve organizacione šeme da izvedu odgovornost od vrha do dna, da povežu sve ne duže od šest meseci da bi mogle da se okrenu okruženju i da bi mogli da se nose sa konkurencijom koja će se pojavljivati na našem tržištu.
To su neke moje najdobronamernije sugestije za koje se nadam da ćete ih uzeti u razmatranja. One za cilj imaju prostu stvar. Šta je moj motiv? Pokretanje privredne aktivnosti, punjenje budžeta. To je način da uravnotežimo budžet. To je način, poštovani prijatelji, poštovani građani Srbije da neko ne razmišlja koliko i kada će mu biti smanjene plate i penzije.
Pre nego što dođemo do te tačke i da kažemo biće vam smanjene plate i penzije, moramo jasno pred građane Srbije da izađemo i da kažemo – da, učinili smo sve što smo mogli, otklonili smo sve slabosti koje su bile do nas, učinili smo sve ono da pokrenemo privrednu aktivnost. Vama želim uspeh u radu. Ova rečenica je bitna. Vaš uspeh biće uspeh svih nas. Ovo Srbija. Vaš neuspeh, samo vaš.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Hvala gospodine predsedavajući, poštovane kolege, poštovani prvi potredsedniče Vlade, gospodine Sertiću, neko je spomenuo kamernu atmosferu u srpskoj Skupštini, prethodni uvaženi kolega. I upravo jeste to odraz, rekao bih kamerne atmosfere u našoj privredi.
Vi znate da je trenutno stanje u našoj privredi, gledano u poslednje dve godine, a što ima, a mogu da kažem i kao rezultat i posledicu loših poteza iz prethodnih godina, dakle, nikoga ne aboliram u ovoj situaciji, zaista jako, jako loše. Vi ste to čuli pretpostavljam od svakog od kolega koji su danas govorili i čuli ste otprilike da vam svi daju podršku. Vi ste se prihvatili jednog jako teškog posla.
Prvo ću krenuti sa malo više pozitivnih stvari vezanim za ono što ste vi do sada radili. Vi ste čovek koji dolazi iz Privredne komore Srbije gde ste po meni bili jako kratak period. Za to vreme što ste bili u Privrednoj komori, vaše kolege uglavnom govore vrlo pozitivno, to moram da istaknem. Takođe, prati vas pozitivan glas u smislu organizacije, povezivanja strukovnog, da kažem esnafskog, naših potencijalnih i izvoznika na Ruskoj tržište gde ste isto uradili, čini mi se pozitivan posao.
Međutim, vi ulazite sada u jednu Vladu koju naravno podržavate jer ste član vladajuće stranke, koja evo u protekle dve godine zaista nije uspela da uradi ni jedan pozitivan pomak u našoj ekonomiji i našoj privredi. Brojevi su to koji na žalost pokazuju. Jedini pozitivan parametar je rast izvoza. Rast izvoza zbog „Fijata“. To svakako treba pozdraviti.
Kao predstavnik opozicije ne želim da se ovde danas svađam oko vas, ali je moja dužnost da iznesem stvari koje se tiču stanja u našoj privredi, u najkraćim crtama i da kažem nekoliko reči oko vas lično, kao kandidata. To je prosto običaj i normalna stvar kada se bira novi ministar.
Današnje stanje u srpskoj privredi je zaista i zaista jako loše zbog toga što imamo stalni rast poreza, stalni rast pokušaja države da ubira prihode, a neprekidan pad ubiranja tih istih prihoda.
Da bi građani razumeli, poštovani građani dižu vam se neprekidno obaveze koje morate da plaćate, a budžet ima sve veći deficit. Sada je budžet već skoro 9%, budžetski deficit u Srbiji, što je apsolutni rekord u Evropi. Iako je gospodin Dačić to spominjao, imamo blagi rast zaposlenosti u ovom mesecu, ali kada se pogleda ceo kvartal i kada se pogleda naročito period poslednje dve godine, od kada ste vi na vlasti mi na žalost imamo rast nezaposlenosti. Iako su vladajuće stranke učinile sve da upravo ova javna preduzeća o kojima pričamo napune vašim stranačkim ljudima.
Demokratska stranka se zalaže za to da se javna preduzeća zaista departizuju i zaista na pravim konkursima da se ljudi biraju i da budu dobro plaćeni za to što će da rade, i da je potpuno nebitno ko je u kojoj stranci, a ne ovu fingiranu situaciju kakvu imamo sada. Čak nemamo ni fingiranu nego i dalje imamo stranačke ljude koji vode javna preduzeća, i vode ih naravno apsolutno u gubitke. Vi to znate. Jedna od stvari sa kojima ćete se suočiti.
Druga stvar sa kojom ćete se suočiti, je da u Srbiji neprekidno sve poskupljuje, a narod ima realan pad standarda i ne može više da plati ni osnovne dažbine, a kamo li da obezbedi sebi iole pristojnu egzistenciju. Vi pripadate Vladi koja namerava da smanji plate i penzije. Demokratska stranka smatra da ako smanjite plate i penzije, ja znam da nas neki tu u Vladi vaši podržavaju, ali možda ne mogu da kažu, prosto će doći do onoga kruga propasti u srpskoj ekonomiji gde će smanjivanje plata i penzija pasti tražnja, padanjem tražnje pašće i proizvodnja i trgovinska aktivnosti, a samim tim će nam pasti svi parametri za koje ćete vi biti zaduženi. To je ono što nas iskreno zabrinjava.
Smatramo da je potpuno pogrešna, u pogrešnom pravcu usmerena politika Vlade Srbije. Ona je postavljena na nekom hibridu neoliberalnog koncepta. Taj hibrid se ogleda nekada u Tačerizmu, nekada u pokušaju neveštog imitiranja Đinđića, nekada Dizraelija, nekada Putina, kako moj uvaženi kolega Živković kaže, a sve je osnova naravno teorijski Maks Veber, ali je suština u tome da to građanima Srbije, uvereni smo, na žalost ne može doneti nikakav boljitak.
Privreda koju sada i ekonomska situacija koju preuzimate je toliko loša da ja ne mogu da zamislim da ste vi toliko sposobni, toliko stručni da to možete iole da promenite na bolje. Ja bih voleo, kao građanin Srbije i svi koje mi predstavljamo, koji su ravnopravni građani Srbije, želeli bi da vi budete uspešni u tome što radite.
Sumnjamo u to. Zašto? Zato što ste vi četvrti ministar privrede u trećoj Vladi Aleksandara Vučića. Četvrti, tri ministra poljoprivrede ste promenili, tri ministra finansija ste promenili, tri ministra obrazovanja i prosvete ste promenili, vi ste četvrti, znači, vi ste malo iznad ostalih. Dolazite kao četvri. Nemoguće je ostvariti bilo kakvu privrednu stabilnost, predvidivost, plansko gledanje kako će se naša privreda dalje razvijati, ako vi gospodine Sertiću sada ponovo budete dovedeni u situaciju da budete čuvar plaže u zimskom periodu. To je ono što nas brine.
Nemojte da dozvolite da sve zavisi od političke volje jednog čoveka. Mi Vladu Srbije gledamo kao Vladu u kojoj postoji jedan ministar i ostali su savetnici, sem gospodina Dačića, koji pokušava nekada uspešno, nekada ne, da zadrži i politički i ideološki, a ako hoćete i programski profil u toj Vladi, ali sa ogromnim problemima, ali o tome neću da pričam, o tome mogu da pričaju kolege koje danas u sali iz SPS-a jedine aplaudiraju gospodinu Dačiću, dok SNS ne aplaudira. Kada vi budete možda dobili priliku da govorite, biće obrnuto.
To pokazuje, na žalost, moram to da kažem, zaista bez namere da se svađam, da to pokazuje jedan problem, jedno nerazumevanje i jednu klicu ne jedinstva u vašoj koaliciji. Vi to jako dobro znate.
Nije normalno, gospodine Sertiću, da vas vade iz komore u kojoj mislim da ste radili vrlo korektno, da vas stavljaju da vodite privredu. Da tu privredu preuzimate u katastrofalnom stanju, da mi ne znamo kakav je program, kakav je plan rada. Šta to konkretno znači. Šta ćete uraditi sa preduzećima u restrukturiranju? Neko ih je danas pominjao, preko 150. Gde vam je socijalni segment? Šta će biti sa ljudima koji dobiju otpremninu? Kolike će biti otpremnine? Šta će biti sa tim ljudima? To su stvari koje vi nasleđujete. Tu se slažem.
Takođe postavlja se pitanje kako ćete privući strane investitore, a da nisu investitori iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Nemamo mi ništa protiv njih, pre nego što kolege ustanu da se bune, nemamo ništa protiv njih, kapital je kapital, ali on mora biti doveden u Srbiju po jasno predviđenim pravilima, na zakonski način. Što je najvažnije za građane Srbije, na otvoren način, da ljudi vide o čemu se radi. Sve ostalo budi neprekidne sumnje i neprekidno podozrenje, i političke bitke koje treba da vodimo u javnosti u Skupštini Srbije. To ne treba srpskoj privredi. Srpskoj privredi treba ta finansijska injekcija koja ne postoji.
Ja bih voleo da ste vi u javnosti, pošto, nažalost, ovde nemožete, i tu se slažem sa gospodinom Dačićem, mislim da je ovo jedna katastrofalna odredba koja vama onemogućava da kažete, voleo bih da čujem od vas bar u javnosti šta planirate konkretno da uradite na planu razvoja srpske privrede, da se ne svodi sve stalno na to šta je volja predsednika Vlade, koju vi svi sprovodite kapilarno, bez mogućnosti da uopšte išta kažete ili uradite samostalno, s jedne strane i ,s druge strane, da se ta politika svodi na to da se štedi, s jedne strane, a s druge strane da se i dalje nenormalno ekstenzivno troše narodne pare, pri čemu je prikupljanje sredstava na najnižem mogućem nivou.
Samo građevinska industrija nam je sada manja za 28% u odnosu na prethodnu godinu. Prethodne godine je bila manja za 38% u odnosu na prethodnu. Setite se koliko su gospodina Dulića ovde napadali, koji je imao 40 i nešto procenata viši stepen angažovanja građevinske industrije. To je istina, a sve ostalo su priče i politika.
Mene zanima, recimo, šta ćete tu da uradite? Mene zanima kako preko 200 hiljada privrednih subjekata u Srbiji da podstaknete da, s jedne strane, što nije vaš posao, jer je to Ministarstvo finansija, da plaćaju porez i doprinos, koji su podignuti, da zaposle nove ljude kako je premijer obećao, da ljudi kupe kvadrat stana u Beogradu za 200 evra, kako je premijer obećao, da odu da rade u „Ikarbus“, kako je premijer obećao, da prave „Mercedes“ autobus, koga nema, ili da odu u fabriku čipova koje nema ili da ode da rade za „Etihad“ na ugovor koji od pet stavki premijer predstavio dve?
Ovo je sad konkretna molba prema vama. Ja vas molim kao ministra privrede i ekonomije, čoveka koji je politička ličnost sad, definitivno, vi napuštate svet esnafa i svet poslodavaca i ulazite u svet politike, isto kao i gospodin Vujović, apsolutno isto, da vi učinite sve da javnosti dostavite što pre nedostajuća tri elementa ugovora sa „Etihadom“, da vidimo koliko je konkretno plaćeno za šta, da vidimo da li je tačno za dva miliona evra za advokatske usluge da su plaćene. Da li je tačno? To mene interesuje.
Mene zanima kako ćete da rešite velike privredne sisteme na način da se u javnosti govori da će, na primer, gospodin Kostić da vodi „Železnicu“, evo čuli smo malopre, a nikakav konkurs nije sproveden, što je zakonska obaveza? Kako mislite to da rešimo?
Mene interesuje, takođe, šta ćete da uradite po pitanju ove prodaje zemljišta Arapima kao Vlada? Evo, može gospodin Dačić da kaže. Kako mislite da nastavite strateška partnerstva u kojima Srbija daje sve, a strani investitor ništa ili gotovo ništa, što je jedinstven primer na evropskom kontinentu?
Kako ćete da se prilagodite izvozu srpskih proizvoda na rusko tržište bez dodatnih subvencija, a na to ste se obavezali prema EU što inače mislim da je pozitivno?
Kako mislite da nastavite politiku subvencija sa ovako tankim budžetom? Koliko ljudi će ostati bez posla nakon vaših ekonomskih reformi? Kako vi predviđate rebalans budžeta u domenu privrede i kako predviđate i kako da radi i koji je koncept budućeg rada Fonda za razvoj Srbije ili, recimo, Izvozne banke? Vi znate da tu ima raznih ideja, svi su ih iznosili. Mene živo zanima šta biste vi tu uradili, jer to je ono što građani hoće da čuju od vas.
Građani neće da čuju da je došao gospodin Sertić kao neki mađioničar, pa će on sada da reši sve privredne probleme. To je nemoguće, ali isto tako nemojte ni vi da imate iluziju da za sada, ponavljam za sada, a vi me nadam se i molim vas da me demantujete, ljudi vas doživljavaju kao nekog ko je doveden da radi u jednom segmentu i da se ne pita puno. Nadam se da ćete vi to efikasno demantovati u narednim danima.
Razumem političku odluku i razumem političku snagu premijera, ali vi vodite ekonomiju i privredu. Ako se budete ponašali na kancelarski način, neće biti nikakvog pomaka, pa čak i ako pokušate da radite te neoliberalne stvari koje ćemo mi osuditi, ali bar nešto uradite, bar popišite imovinu tih preduzeća, bar nastavite sa tim ličnim kartama koje je počeo Radulović. To je dobar koncept. Bar utvrdite šta koliko konkretno ko duguje pre nego što nešto prodate. Pokušajte premijeru da objasnite da ne izlazi u javnost i da govori – daćemo koliko traže, samo da uzmu preduzeća. Nemojte, molim vas, to da radite. To nas dovodi u tešku situaciju.
Takođe vas molim, iako je to najmanje popularno pitanje i stvar koja se tiče vas lično. Ja sam iz Novog Sada pa znam, ne prati vas apsolutno ništa negativno. Drago mi je da ste se bavili privredom i drago mi je da dolazite iz privrede, ali mi nije drago ono što sam već rekao, da vas sada već vuku iz Privredne komore i bacaju vas u nešto što se plašim da nećete imati kapaciteta da rešite zato što prvo mislim da niste dovoljno kompetentni, a drugo neće vam dozvoliti. Druga stvar, plašim se toga da vi nećete imati svoje ja u toj situaciji, a voleo bih da imate.
Recimo, ovo je nešto što javnost jako zanima, ne mene lično, ali voleo bih da čujem odgovor zbog javnosti. Vi ste vodili preduzeće „Komora“ doo i preduzeće „Foreks“ doo. Prvo je bilo u blokadi računa 118 dana, a drugo je bilo 414 dana. To su vaša preduzeća. Kako vi odgovarate na te optužbe ne narodne, bezobrazne, neprijateljske opozicije da vi ako imate blokadu računa, kako možete voditi privredu?
Druga stvar, vi ste čovek koji je nedavno diplomirao na „Union“ univerzitetu. Vi ste 1967. godište. Čovek ste koji je ceo radni vek proveo u privredi. Zašto je to tako? Odgovorite tim ljudima da znaju o čemu se radi.
Još jedna stvar. Ja mislim da nije sramota biti u blokadi u smislu preduzeća, jer je, nažalost, blokada sinonim za stanje naše privrede. Nema čoveka koji se bavi privredom ozbiljno, a da nije ušao u tu situaciju. Jednostavno, to je naša realnost. Guše vas porezi, guše vas doprinosi, guše vas dobavljači, ne možete da platite. Imamo nelikvidnu privredu. Jedan od osnovnih zadataka koji morate da rešite je nelikvidnost, nemogućnost plaćanja, probijanje rokova. Svi čekaju svakog, a niko ne plaća ništa, plus imate Zakon o javnim nabavkama koji se nažalost ne primenjuje i koji ne ostvaruje uštede koje su nam obećali iz većine, gospodine Arsiću.
Ono što mene zanima da vas pitam jeste da li znate ko su vam saradnici u Ministarstvu privrede? To je jako važno pitanje. Vi imate za saradnika… da kažem u formacijskom smislu, prvi čovek je državni sekretar. Da li je tako? Vaš državni sekretar je gospodin Dragan Stevanović, čovek koji ima nadimak Boske. Taj gospodin je bio mašinski tehničar do 2008. godine, a onda je 2008. godine diplomirao na „Union“ univerzitetu. Sada će taj čovek, zajedno sa vama, diplomirao je u Sremskoj Kamenici, verovatno, da vodi računa o ekonomiji Srbije.
Vi znate da premijer često ističe da je tim suština uspešnog posla. Da li ćete vi tu vršiti neke izmene, kada, na koji način? Vi ćete se sigurno složiti da je stručnost jedna od stvari koja prosto ne može da se dovodi u pitanje pred ovako velikim izazovom kakav ćete vi imati.
Prosto mislim da krvotok srpske privrede je duboko zakrčen u ogromnom problemu, da stvari ne funkcionišu, da se sve više i dublje gleda u srpski budžet kao spas, da ljudi ne plaćaju porez, ne plaćaju obaveze, ne plaćaju doprinose, porezi su podignuti, prihodi su smanjeni, cene su narasle, zaposlenost je narasla, nema dovoljno stranih u laganja, ona su minimalna. Vi se suočavate sa jednim privrednim ambijentom države od 7,5 miliona ljudi, koja je izrazito poljoprivredno orijentisana, koji svi hoće da žive u grad, koja mora da prerađuje hranu do gotovog proizvoda jer tu je budućnost. Šta ćete u tom smislu da uradite? Koji će biti podsticaj kome i na koji način? Da li će to biti transparentno, zakonski ili će se sve podvoditi kao pod Ugovor sa UAE koji otprilike kaže - može sve i ne pitaj ništa? To je ono što građani Srbije neće i to je ono što će vam biti jedan od najvećih izazova. Mnogi su vam rekli – nek vam je Bog u pomoći, a ja vam to neću reći. Ja ću vam reći da ste vi čovek koji ima hrabrost zato što preuzima nešto što sam siguran da duboko u sebi sam zna da ne može da reši, ali se oslanja na političku snagu premijera, misleći da je to čovek kao Supermen sve može da dođe i da završi.
Vi ćete dokazati narednih meseci da li ste vi čuvar plaže u zimskom periodu ili ste vi zaista jedan čovek koji je uspeo da razbije okove političkih okvira, da deluje na socijalan način u privredi. Danas o tome niko nije pričao. Taj segment će vam biti, gospodine Sertiću, najznačajniji.
Vi koji dolazite od poslodavaca i kapitalista, nisam siguran da ste osetljivi dovoljno na muke oni koji će biti žrtve vaših budućih poteza. Hvala.