Gospodine Veselinoviću, proteklo je vreme predviđeno.
Povreda Poslovnika, mr Aleksandra Jerkov.

Hvala gospodine Arsiću.
Član 100. – predsednik Narodne skupštine, odnosno predsedavajući u vašem slučaju kada predsedava sednici Narodne skupštine ako želi da učestvuje u pretresu prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine. Kao da nije dosta, gospodine Arsiću, što se ovde očigledno jedna pravila odnose na poslanike opozicije, a druga pravila na poslanike koji podržavaju Vladu Republike Srbije, nego još se i vi uključujete u pretres.
Ponoviću molbu šefa poslaničke grupe DS, gospodina Stefanovića, 20 minuta imamo zajedno sa poslanicima NDS i LSV, sve zajedno ni 40 minuta. Ako niste u stanju 40 minuta kritike da istrpite sa više od 220 poslanika koji podržavaju vladajuću koaliciju, dajte recite da ne zamaramo građane i da ne sedimo ovde da bismo dali ovoj zgradi neku suštinu ili dozvolite da se rasprava vodi na način kako to Poslovnik predviđa ili nemojte da raspravu uopšte vodimo. Hvala.

Koleginice Jerkov, prekinuo sam kolegu Veselinovića baš iz tog razloga da ne napravi neku grešku i ne izrekne neku pogrešnu činjenicu koja će da optereti njegovo dalje izlaganje. Ništa drugo mi nije bila namera.
Nadam se da ste zadovoljni odgovorom. Da li želite da se Skupština izjasni u Danu za glasanje?
Pravo na repliku, Zoran Babić i time završavamo krug replika.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Čudno je to poimanje demokratije kada jedna strana ima pravo i naravno da treba da govori, a druga strana mora da ćuti, da neko može da postavlja pitanje, a da neko nema pravo ni da odgovori, da neko može da povredi, vređa i daje konstatacije kakve god hoćete, a neko da ne može da ustane i da suoči stavove. Kakva je to demokratija? Šta je to? Da li je to uvod u neku diktaturu, jednoumlje, u nešto što bi koleginica koja je malopre govorila volela da se vrati takvo vreme?
Sa jedne strane, jedan kolega kaže – nama odgovara kada govorite što više, a sada sa druge strane ne odgovara kada govorimo. Sa jedne strane zaista mi je drago kada gospodin Veselinović treba da mi replicira onda se desetak kolega skupi sa druge strane da bi osmislili odgovor. Nije to loše.
Evo pružene ruke. Evo bačene rukavice baš da bi se izmerili, da bi rekli kako građani Republike Srbije žive, a žive teško, ali žive sa više nade, sa više poverenja, sa nadom da će doći to svetlo na kraju tunela, tunela koji traje godinama i decenijama unazad.
Hajde da izađemo na izbore u Vojvodini, hajde da više 6% ne vlada Vojvodinom, jer nema pravo da vlada, jer ljudi koji žive u Vojvodini neće takvu vlast Bojana Pajtića sa 6% podrške. Hajde da vidimo šta ti ljudi misle o vama, o nama, o svakome ko je vršio ili ko vrši, ko je odgovoran za vršenje vlasti. To je jedino merodavno. Možemo da se nadgovornjavamo …

Zahvaljujem, stvarno dve minute, molim vas.

Jedna rečenica samo. Možemo da se nadgovornjavamo, ali ono što je jedino merodavno su građani na izborima.

Zahvaljujem.
Mislim da je bilo dosta replika i da možemo da pređemo na tačku dnevnog reda.
Ne dozvoljavate da pređemo? Gledala sam jedno 20 povreda Poslovnika.
Izvolite, ako bude replika oduzimanje po dva minuta i jednoj i drugoj strani, ako bude zloupotreba povreda, a verujem da neće.

Potrudiću se da ne bude. Član 106. i 107, zato što je prethodni govornik izneo niz stvari koje su jako problematične.

Nema povrede Poslovnika na problematičnost izlaganja.

Samo da objasnim, mislim da ste trebali reagovati u situaciji kada je prethodni govornik optužio moju koleginicu da hoće da vrati Srbiju u vreme jednoumlja i diktature, to je prva stvar. To je nešto što mi smatramo kao uvredu, a naročito kada dolazi sa te strane. Mislim da je gospodin poslednji koji o tome može da govori, ako ćemo pravo, i mislim da ste u toj situaciji mogli barem blago da ga ukorite, ako ne da ga opomenete, i da ga vratite na ono o čemu danas pokušavamo da raspravljamo.