Ne mogu u replikama to da uradim, to znate, ni u povredama Poslovnika.

Vi kao predsednik Skupštine, pošto smo videli od vašeg potpredsednika, možete da se uključite i u raspravu. Tako da, zašto vi ne biste manje od vašeg potpredsednika. Hvala.

Član 106. kaže: „govornik može da govori samo o tački dnevnog reda“. Ne dozvoljavate prosto da se pređe na tačku dnevnog reda, svi zajedno, ko god je u poslednjih sat vremena govorio. Tu ne vidim grešku predsedavajućeg, bilo ko da je sedeo.
Član 107. kaže: „dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine“, bliska sam ideji da jednu sednicu otvorimo o tome pa da svi razgovaramo o tome kako izgleda građanima Srbije kada gledaju naše sednice i da li oni imaju primedbe na naše ukupno izlaganje.
Da li želite da glasamo o povredi člana 106. i 107? (Ne.)
Aleksandra Jerkov povreda Poslovnika. Izvolite.

Mene je gospodin Babić, ne pominjući me imenom, nego kao prethodnu govornicu optužio da imam nameru da uvedem diktaturu i autokratiju u Srbiju, pa sada ne znam da li smatrate da je to pominjanje narodnog poslanika koje može biti pogrešno tumačenje ili uvreda, ili smatrate da nemam pravo da odgovorim na jednu takvu optužbu?
To je bilo u vreme dok ste vi sa gospodinom Arsićem obavljali primopredaju predsedavanja. Interesuje me da li smatrate da imam pravo na repliku zbog takve optužbe gospodina Babića ili bi to bila zloupotreba mog prava i da li to pravo zloupotrebljavam ja ili gospodin Babić kada tako govori o meni?

Obaveštenje je utorkom i četvrtkom. Samo povreda Poslovnika ovog puta. Povreda Poslovnika na član koji? Neću odgovoriti da ne upadnem u zamku prethodnika. Znači, dobili ste reč po povredi Poslovnika.

Smatram da je povređen član 104. Poslovnika zato što mi predsednik Narodne skupštine neda pravo na repliku u situaciji u kojoj me je prethodni govornik optužio da pokušavam da uvedem diktaturu i autokratiju u Srbiju.
Ukoliko vi gospođo Gojković smatrate da je to u redu i da ja zaista nemam pravo da odgovorim na jednu takvu optužbu, to govori više o načinu na koji SNS vodi ovu Skupštinu nego bilo šta što mi ovde kažemo. Ukoliko i dalje insistirate na tome da nemam pravo na repliku, ništa što vi odgovorite ne može da bude valjano objašnjenje.
Zahtevam da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje i o ovoj povredi Poslovnika.

Dobro, neću odgovoriti da vas ne bi iritirala. Niste tražili repliku u mom prisustvu, ali neću odgovoriti jer ni juče mi jedan od poslanika nije dozvolio da odgovorim, a to govori o ukupnoj atmosferi u radu.
Sada ću sebi dozvoliti da pređemo na dnevni red, jer ima poslanika koji ne žele da učestvuju u nadgovornjavanju, nego žele da učestvuju u raspravi o tački dnevnog reda, što je takođe jedna od odredbi, dakle da smo dužni da raspravljamo o onome što je na dnevnom redu.
Ja bih vam svakako dala repliku da ste tražili u mom prisustvu i od mene. To nije sporno, glasaćemo o ovoj povredi Poslovnika svakako.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, gospodine ministre, dozvolite da kažem deset tvrdnji zašto je dobro da je došlo do izmene i promene Zakona o visokom obrazovanju.
Prvo je što je došlo do izmene Zakona o visokom obrazovanju za vrlo kratko vreme od kada ste vi ministar prosvete, u roku od tri meseca, što je za svaku pohvalu.
Drugo, dobro je što će ove izmene zakona omogućiti studentima koji studiraju po starom studentskom nastavnom planu i programu da nastave studije još dve godine, odnosno tri sa medicinske struke. Moram da kažem da oko ove izmene vodimo bitku dve godine i da smo nakon dve godine uspeli današnjim danom, zahvaljujući pored ostalog i vama i ministarstvu, da je ovo došlo na dnevni red i što će naši studenti moći da po starom programu nastave dalje studije.
Treće, dobro je što je ovim izmenama i dopunama zakona naglašena otvorenost univerziteta i fakulteta, iako je to do sada bilo, ali odlično je da se to naglasi.
Četvrto, dobro je što je došlo poboljšanje odredbi oko akreditacije visokoškolskih ustanova i oko akreditacije programa, iako moram da kažem da je tu bilo problema, ali kažem da je zaista dobro da neke stvari u hodu izmenimo.
Peto, dobro je što se jasnije određuje status emeritusa.
Šesto, dobro je što se uvode u visokoškolskim ustanovama saradnici van radnog odnosa, tzv. demonstratori. To je izuzetno dobro i to su profesori na visokoškolskim ustanovama zaista pozdravili.
Sedmo, dobro je što se uvodi baza podataka i informacioni sistem.
Osmo, dobro je što se jasnije određuje priznavanje strane visokoškolske isprave radi nastavka obrazovanja i radi zapošljavanja. Mislim da se svi u tome slažemo u ovom parlamentu da su to elementi koji su zaista dobri.
Deveto, dobro je što ste vi već rekli u uvodnom delu da će u 2015. godini doći do donošenja novog zakona. Podvlačim to radi profesora koji rade na visokoškolskim ustanovama, pošto prate ovaj prenos i njih to jako zanima. Dobro je što niste odmah doneli, jer bi to bilo brzopleto. Kako ste i sami rekli, problema ima mnogo i njih treba postepeno rešavati.
Deseto, dobro je što je ispoštovana zakonska procedura kod donošenja ovog zakona, što smo dva puta Odbor za prosvetu imali i što je slušanje bilo šest na ove izmene i predloge zakona.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ako je vaspitanje i obrazovanje primarni resurs našeg društva u uslovima tranzicije, a jeste, onda ono može uvelike doprineti progresu i modernizaciji Srbije samo ako se stvore uslovi za njegovo optimalno funkcionisanje. Zato su reforme vaspitanja i obrazovanja i njegova ekonomska osnova ključni moment i imperativ projekta modernizacije, Srbije kojeg je promovisao naš premijer, gospodin Vučić, u svom ekspozeu prilikom izbora Vlade Republike Srbije, u aprilu mesecu gospodnje 2014. godine, ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, na očigled svih poslanika i građana Republike Srbije.
Premijer dobro zna da obrazovanje drži ključeve razvoja i da razvoj kao izuzetno složen proces uključuje i promene, kako običaja i navika, tako i načina delovanja, a to iziskuje herojski napor.
Zato je gospodin premijer naše Vlade u svom ekspozeu na stranici 32 rekao, ja ću citirati i kolege, ali ne u onom smislu o kojem su oni govorili. Citiram – ova Vlada će reformisati obrazovni sistem. Nama će obrazovanje biti na prvom mestu. Završen je citat.
To je tačno gospodine ministre. Potpuno ste upravu da će se u vašem mandatu reformisati sistem vaspitanja i obrazovanja jer on nije počeo dolaskom vas na čelo ministra. Mislim, da poslanici koji su govorili, ili su tendenciono, ili nisu informisani da je sistem počeo se reformisati daleko ranije, ima desetak godina, kako u osnovnom vaspitanju i obrazovanju tako i u srednjem i usmerenom vaspitanju i visokoškolskom vaspitanju.
Upravo ove izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju će pridoneti efikasnijem procesu provođenja reforme jer otklanjaju na neke nedoumice i slabosti koje su se pojavile u svakodnevnoj praksi zadnjih desetak godina u visokom obrazovanju. To ste i vi naglasili. Mislim da je to bit, da se podvuče.
Sistem vaspitanja i obrazovanja moramo reformisati u skladu sa realnošću Srbije, njenoj težnji ka evropskim integracijama, ali i vodeći računa i o očuvanju nacionalnog identiteta, humanističkog razvoja i jedinstvenosti sistema vaspitanja i obrazovanja u celini.
Reforme sistema vaspitanja i obrazovanja mora slediti tokove i trendove naučno-tehnološkog i kulturnog progresa, ali i sve raznovrsnije potrebe društvenog razvoja i života. Ono u stvari treba da postane stalna dužnost i potreba i proces za sve naše nosioce usavršavanja ove delatnosti, a to pretpostavlja da se nastavnicima osiguraju optimalni uslovi za profesionalno usavršavanje i samo obrazovanje u kojem ste vi često puta kada ste nastupali govorili.
Jednom rečju, naš vaspitno obrazovni sistem zahteva istinske reforme i rekonstrukciju. Ona je počela, ali sad počinjemo sa ovim donošenjem izmenama i dopunama zakona, ali gledajući visoko obrazovanje, osnovno školsko obrazovanje i srednjoškolsko obrazovanje, nama je sada potrebno da afirmišemo još jače vaspitno obrazovni proces u celini, rekao bih, na nivou pedagoške revolucije. To se, pre svega, odnosi na izmene i rekonstrukciju svih nastavnih planova i programa o kojima je stidljivo ovde bilo reči, a vi ste prekjuče na odboru to izuzetno dobro naglasili.
Dakle, bolonjski proces ne podrazumeva samo okvir, on u suštini menja ulogu profesora kao predavača. Dakle, ulogu studenta itd, ali promenu nastavnih, osavremenjivanje nastavnih planova i programa na fakultetima. Moram da naglasim da sada imamo problema, strahovite probleme. Hajde da karikiram, sada ima pojedinih fakulteta koji proglašavaju nastavni program jednu nastavnu jedinicu. Tu je zadatak inspekcije o kojoj ste vi govorili da malo uđe dublje na visokoškolske ustanove.
To je tzv. unutrašnja reforma koju ste nagovestili da idemo na izmenu nastavnih planova i programa sledeće godine i ona je možda, koliko je bitan i ovaj okvir, toliko je bitnija ova unutrašnja reforma škole i univerziteta u celini. Mi još nismo nažalost redefinisali cilj vaspitanja i obrazovanja iako smo prešli u novi sistem društveni, od socijalističkog na kapitalistički. To je zadatak naših pedagoških radnika, katedra za pedagogiju fakulteta, filozofskih u prvom redu. Mislim da oni moraju to da učine.
Ne samo to, nego nismo ni metodike vaspitno obrazovnog rada inovirali, nismo inovirali profil obrazovnog radnika u celini, nismo inovirali mrežu vaspitno obrazovnih ustanova, idemo stidljivo i to je dobro. Ne smemo mrežu fakulteta i osnovnih škola i srednjih na brzinu da činimo. To radimo postepeno. Naša je tradicija i tradiciju imaju naš vaspitno obrazovni sistem, jer neka iskustva zadnjih deset godina nam govore da smo zaista pogrešili kada smo brzopleto u neke stvari ušli.
Pedagogija bez granica tradicionalno je dostignuće i konstantna i civilizacijsko dostignuće što omogućava i zahteva otvorenost univerziteta, kao što ste naglasili u zakonu, prema svim progresivnim tekovinama u obrazovanju, u Evropi i svetu ali uz uslov da se poštuje imperativ kritičkog vrednovanja i stvaralačkog preuzimanja stranih ideja i modela u svoju pedagošku praksu, što zahteva da se tzv. evropska dimenzija obrazovanja u našoj reformi odgovorno i oprezno koristi bez potcenjivanja vlastitih pedagoških iskustava i dostignuća.
Nažalost nismo se držali zadnjih deset godina toga, jer smo prenaglašavali više evropske modele, da ne kažem samo modele, nego i neka rešenja bez kritičkog sagledavanja uzimali pogotovo kada se radi o srednjoškolskom obrazovanju i osnovnom školskom obrazovanju, a i o univerzitetu u celini.
U periodu krize obrazovanja desila se prava ekspanzija privatnog školstva o kojem je bilo ovde reči, sa tendencijom da i stranci masovno otvaraju svoje škole u našoj sredini i da se pojedini strani kulturni centri bave obrazovanjem naše dece, učenika i studenata. Zato je gospodine ministre neophodno brže i studioznije, vi ste nasledili ove probleme, proučiti ovu problematiku i ponuditi pedagoškoj i svoj društvenoj javnosti širu informaciju i doneti posebne mere za racionalnu organizaciju privatnog školstva u celini.
Mi danas nažalost ne znamo koliko imamo privatnih područnih odeljenja pojedinih fakulteta. To je greška bivših svih ministara pre vas. Vi pokušavate, moram ovde javno da kažem, uvesti red u ove probleme. To nažalost nije znalo ni ministarstvo pre vas. Većina tih isturenih odeljenja pojedinih privatnih fakulteta radi bez dozvole, još uvek ih ima, jer ne možete doći do broja, a inspekcija ne radi svoj posao. Počelo je raditi, to ste upravu, od kada ste vi došli i drago mi je što ste načelnika smenili, koji je jedan od glavnih krivaca. Da ste ga pomerili u tom smislu i to daje nadu i vaše obećanje zaista da će biti bolje.
Citiraću inspektora, načelnika – nastava se drži po kafanama, fabričkim i sportskim halama, u ciglanama, retko ko ima prave učionice, biblioteke, stalno zaposlene profesore. To je završen citat u „Politici“, 4. avgusta 2012. godine.

Poslaniče, samo jedan trenutak, po proceduri moram da produžim rad, a vi zapamtite gde ste stali, pa ćemo nastaviti.
Saglasno članu 27. i članu 87, stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas u skladu sa tim odredbama da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Morala sam da vas prekinem zbog dužine vašeg govora.

Hvala gospođo predsednice.
Citiram Zakon o visokom obrazovanju je strog i kaže da isturena odeljenja moraju da imaju svoje stalno zaposlene profesore mimo predavača iz matičnih fakulteta. Završen citat, „Politika“ 4. avgusta 2012. godine.
Dakle, vidite isti taj načelnik konstatuje da je strog, ali nije primenio to, ali nije zavrnuo to, što narod kaže običnim rečnikom. Zašto? Neka građani Srbije odgovore zašto. Komisija za akreditaciju je akreditovala i ona tu ne može ništa, ali možda može inspekcija. Znam da imaju četiri inspektora i čini mi se 126 u osnovnoj i srednjoj školi, tu mora reforma da padne, da oni rade po vertikali. Njih ima dovoljno 130. Ne može biti inspektor za osnovnu školu, posebno za srednju itd.
Ovde ima zaista ogromnih problema iako moram reći da su čudne stvari kako je Komisija za akreditaciju akreditovala neke od programa i fakultete gde ima samo jedan redovni profesor. Na čitavom fakultetu, jedan profesor. Ali, moram da kažem da je ona izuzetno veliki doprinos i dala redu u visokoškolskom obrazovanju upravo ista ta komisija. Ima tamo divnih ljudi, na primer, Vera Vujčić, koja je, da ne kažem, život utkala, ali nisu svi takvi. Zato dolazi do sukoba između Nacionalnog saveta i Komisije za akreditaciju, ne zbog nadležnosti, nego moći, a moć nije kod njih. Znate gde je moć? Moć je u ovoj Skupštini, nisu oni skroz neutralni, nezavisni. Oni ovde moraju podnositi račune.
Pitam vas, gospodo poslanici opozicije i pozicije, kad su podneli ovde račune? U zadnjih deset godina koliko znam nikada, a poslali su nam izveštaje. Zašto se ne razmatraju na ovoj Skupštini? I vaše dobre namere jesu da će se one zaista ovde na Skupštini razmatrati, pa ćemo neke stvari dovesti u red.
Dozvolite pri kraju da citiram jedan citat. Zamislite, citiram, glavni inspektor iz Banjaluke nam je poslao da utvrdimo činjenice, jer su našli 50 studenata privatnog novosadskog fakulteta koji je nastavu u državi u kafani. Oni su zaplenili indekse, ali kada su od tog fakulteta dobili odgovor da su studenti tamo bili na izletu, morali su ih da vrate.
Molim vas to je izveštaj načelnika inspekcije. Nemam komentara.
Profesori osnovne škole koji ovo gledaju sad mislim da nemaju komentara u celini. Ovo je bilo ranije. Drago mi je da ste dirali inspekciju.
Dozvolite da kažem sada da je upisna politika na fakultetima na zastarelim osnovama, bez ikakvog oslanjanja na kadrovske potrebe vezane za zanimanja, tako da je u funkciji više odliva mozgova i proizvodnje socijalne slučajeva nego korenite promene.
Vaša najava na Odboru je u ovom smislu, promene su ohrabrujuća i svaka vam čast, jer vidim da imate viziju, što je najvažnije, da imate viziju razvoja, a onda ćemo lako doći do rezultata.
Strategija reforme obrazovanja u našoj zemlji, koju ste vi spominjani, ne oslanja se na pedagošku nauku. Znate, ona je dala dobre izuzetno evropske okvire. Zašto pedagošku? Pa ona i ne nosi naziv, nego strategija obrazovanja, ne vaspitanja i obrazovanja. Zanemarila je vaspitnu ulogu u funkciju škole, a to je potrebno u praksi da ispravimo.
Na koncu, pošto je o Bolonjskoj deklaraciji reč, tu su važna samo tri dokumenta. Ovde danas vidim zabune nekakve kod narodnih poslanika. Prvo - Lisabonska deklaracija 1997. godine o diplomama i sertifikatima; drugo - Sorbonska deklaracija 1998. godine o glavnoj ulozi univerziteta i treće - Bolonjska deklaracija 1999. godine o evropskoj zoni visokog obrazovanja.
Gospodine ministre, drago mi je zbog ovih studenata po starom programu. Ja sam ih primio ovde u Skupštinu nazad dve godine i bitku bijemo. Ima ih 22.000 u Republici Srbiji, a u Beogradu ih ima 12.000 do 14.000. Ja se sada u jednoj rečenici njima obraćam.
Gospodo studenti po starom nastavnom programu, nikada nije kasno. Ja sam gledao njihove indekse, ima genijalnih studenata. Zbog socijalnih slučajeva, ekonomskih, porodičnih itd, dozvolili smo, evo ih i sada, da nastave obrazovanje.
Galileo Galilej najbolje svoje delo završio je u 72. godini života - Dijalozi o novim naukama itd. Platon je napisao deo zakona u 80. godini, Kant je u 57. godini života napisao Kritiku čistog uma, a u 66. godini. verovali ili ne, Kritiku moći suđenja itd. Sofokle je u svojoj 89. godini života stavio na scenu… To znaju ovi iz književnosti. Profesor Vojin Smodlaka, čuveni naš profesor za fizičko vaspitanje, u 90. godini života stalno je usavršavao vrednosti i fizičke kulture i povezivao sa medicinom itd.
Napred, gospodo studenti. Nema loših studenata, ima loših političara i ima loših predavača za katedru. Hvala.