Zahvaljujem. Potrošili ste vreme.

Molim vas, samo jednu rečenicu.

Izvolite.

Privatni poslodavac će birati po kvalitetu, ali može se desiti, znajući kakva je situacija kod nas, da u državnoj upravi se prima lošiji kandidat sa strukovnim od boljeg kandidata sa akademskih studija.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Milena Bićanin. Izvolite.
Izvinjavam se, vi ste se menjali. Znači, ide po redu Milena Bićanin, Dejan Nikolić pa Ivana Dinić. Izvolite.

Izgleda da se malo ovaj red poremetio, pa zato sada svi po malo čekamo.
Iako smo se umorili, tema je od izuzetnog značaja za ovo društvo i ovaj narod i mislim da bismo mogli da imamo još malo koncentracije i da do kraja završimo ovu diskusiju.
Gospodine ministre Verbiću, mislim da ste seli na jednu jako važnu fotelju. Meni je žao što naše društvo još uvek ne prepoznaje značaj obrazovanja, iako deklarativno veoma lako pričamo o tome da je obrazovanje važno, navedemo par argumenata zašto je to važno i mislimo da smo sve što bi trebalo u vezi sa tim da kažemo završili.
Mislim da vodite resor koji je u srećnim zemljama napravio veoma uspešna društva, napravio društvo obrazovanja, a ja bih dodala i države blagostanja. Da li ćemo mi i kada doći do društva obrazovanja i do države blagostanja nisam spremna u ovom trenutku da licitiram, mislim da nema ni potrebe, ali prosto, mislim da smo obavezni da svi činimo jedan organizovan, svrsishodan, plemenit i veoma odgovoran napor da ovu državu učinimo daleko srećnijom i perspektivnijom, a obrazovanje je jedan od najboljih načina da se do toga dođe.
Verujem da srpsko društvo još uvek nije izgubilo poverenje u obrazovanje i o tome svedoči zaista muka porodica širom naše zemlje koji u teškim uslovima izdvajaju novac ne bili školovala svoju decu sa nadom da će im obezbediti bolji život i ta nada je svakako na neki način izvesna, ali koliko god da se ne gubi nada u značaj obrazovanja, mislim da je vera u kvalitet obrazovanja poljuljana odavno. S toga mislim da kao i prethodnim ministrima u mnogim vladama iza ove, kao i onome što će doći, ni vama neće biti lako, a koliko će vam zbilja biti, koliko će vaš rad biti efikasan zavisi naravno i od onoga o čemu mi danas, odnosno od kvaliteta diskusije i svih stremljenja da učinimo te ozbiljne napore.
Meni se nekako čini za ovo kratko vreme koliko sam poslanik u parlamentu da mi najčešće vodimo bitku sa samim sobom, da i rešenja koja su solidna u trenutku možda su ona jedina objektivno moguća, veoma lako ih negiramo, ne shvatajući da zaista nema drugih krivaca za sve ono što se dešava osim nas samih. Znači, nebitno je uopšte da li pripadamo opoziciji, poziciji, mi smo građani ove zemlje i mi zaista valjda delimo te sve iste sudbine, prema tome, uvek smo mi jedini i odgovorni, krivi, jer zaista sve je u ljudskoj volji i ljudskoj odluci.
Svaki predlog rešenja koji je predočen u ovom nacrtu zakona ima naravno svojih, da kažem, dobrih strana u većem procentu, ima onih o kojima možemo i dalje da razmišljamo, da diskutujemo itd, ali ono što je najvažnije od svega to je da se svi zajedno založimo za kvalitet realizacije tih zakonskih rešenja koja su ovom trenutku, ja ću vrlo blagonaklono reći, veoma optimalna.
Prema tome, ako govorimo o neophodnosti da sistem visokog obrazovanja bude otvoren, dostupan javnosti, pa sad u različitim sferama njegovog funkcionisanja, naravno da tome se ne može protivurečeti, ali da li će se do zaista dogoditi. Mi unazad, od kada je Bolonja usvojena, od 2005. godine govorimo stalno o istom. Sada se zaista pitam zašto? Ko je kome branio, ko je nama branio da budemo i da imamo takav sistem i 2005. godine? Da li smo onda tvrdili da sistem ne treba da bude otvoren, da ne treba da bude dostupan, da ne treba da bude kvalitetan? To nikada nije tvrđeno, ali nikada niko nije uložio dovoljno ozbiljnih napora da se to zaista i dogodi.
Onda smo došli i do 2014. godine i naravno sa naznakom da će se ovaj zakon promeniti ponovo 2015. godine. Lično i kao poslanik SDPS zaista nisam protiv ničemu što vodi nekom uspehu, ali bojim se da nam mnogo vremena odlazi na dogovore, na razmišljanja, na razne sugestije, na razne predloge, bez toga da se u trenutku kada definišemo problem čvrsto uhvatimo i rešavamo taj problem.
Ako imamo problem korupcije, pričali smo i mislim da se svi mi koji danas govorimo prilično slažemo u mnogo tome što smo rekli, ako imamo problem korupcije, zašto taj problem nije rešavan? U visokom obrazovanju, profesor Pavićević je malopre govorio o tome, mislim da je jako pozvan, obzirom da je profesor na visokoškolskoj ustanovi. Znate, za svakog učitelja koji je nešto uradio vrlo brzo se pojavio na naslovnim stranama bilo kog tabloida. Zašto smo ovde nedodirljivi? Kakvu poruku šaljemo? Zašto su nam drveća i bandere po ulicama pune reklama o bubicama koje se prodaju da bi se lakše položili ispiti? Neko je tim mladim ljudima tu poruku morao da pošalje. Poslali smo mi, mi odrasli koji na različite načine radimo u nekom sistemu obrazovanja ili ne reagujemo, a mislim da smo svi podjednako odgovorni.
Zato ni jedno od predloženih rešenja, koliko god mu tražili mana ili ga hvalili, neće biti dobro ukoliko ne bude oživotvoreno u sistemu i ukoliko se ne budemo starali o kvalitetu izvršenja svih članova zakona koji se tu pojavljuju. Uvodi se jedinstven informacioni sistem. Ministre, pretpostavljam, bez obzira što se samo četiri meseca ministra, da znate da se u sistemu osnovnog obrazovanja takođe davno probalo sa uvođenjem jedinstvenog informacionog sistema. Išli smo na seminare, potrošili veliko vreme, potrošio se ozbiljan novac. Da li od 2013. godine imamo da je to jedna odredba zakona i šta se dešava, da li funkcioniše? Ne funkcioniše.
Zato vam kažem, rešenja mogu biti dobra, ali mora se insistirati na njihovoj realizaciji. Ako pričamo o neophodnosti da ustanove visokoškolske moraju da budu, mora da se provera kvalitet njihovog rada, zaista lično ne vidim razlog zašto se to ne bi dešavalo u određenim vremenskim intervalima. Opet paralela sa nižim sistemima obrazovanja, gde se tačno zna da vi na tri godine dolazite u ekstremnu evaluaciju.
Zašto ovde ne može, zašto dozvoljavamo da prođe vreme, da se napravi šteta, da nam neka novina ili neki novinar otkrije šta se dešava? Ako dođemo do tog trenutka šteta je već počinjena i onda možemo samo da se davimo u onom kalu koje smo oko sebe stvorili, da budemo nezadovoljni i da stalno stičemo utisak kako smo jedno nefunkcionalno društvo s jedne strane. S druge strane, hvaleći se sa brojnim mladim uspešnim ljudima koji ostvaruju silne divne rezultate po svetu, o mnogim mladim stručnjacima koji su takođe u tom svetu uspešni, a mislim da su otišli između ostalog i zato što osećaju da tamo jedan sistem, kako god ga mi procenjivali sa stanovišta humanosti itd, taj sistem funkcioniše, znaju se pravila.
Nama nedostaje insistiranje, dovoljno insistiranje na pravilima. Nemojte stalno – nepotizam, nemojte da prijave o radu profesora završavaju u fiokama. Mi svi znamo da se to dešava.
Kakvu smo poruku poslali profesoru koji je vredan i odgovoran? Kakvu smo poruku poslali studentu, kakvu roditelju, kakvu društvenoj zajednici, kakvu javnosti? Tu mi padamo. Zbog toga najviše pričam o tome da je neophodno insistirati na poštovanju članova, na pravilima koje smo sami ustanovili. Bez toga rezultata nema o bilo kom zakonu da pričamo, na bilo kom nivou obrazovanja. Sigurna sam da vi to apsolutno dobro razumete i da je to verovatno i vaše iskustvo za ova četiri meseca.
Ono što je takođe jako značajno to je naravno verifikacija diploma koje se donose iz inostranstva. Znam naravno da su mnogi studenti veoma ambiciozni mladi ljudi, veoma kvalitetni ljudi, vrativši se u zemlju doživeli veliko razočarenje, jer ovde niko nije znao da pročita šta su oni, vraćajući na daleko manje nivoe obrazovanja. Čak sam spremna da razmišljam i ovako, u potpuno savršenim uslovima, taman da se svih 250 poslanika u ovom trenutku usaglasi i kaže – zakon je fantastičan, sve je divno, sutra da vam se vrati 3.000 studenata iz inostranstva, odnosno svršenih mladih ljudi mi ne bismo znali šta ćemo.
Potrebno je vreme, potrebni su zaista veoma angažovani ljudi koji će raditi na poslovima nostrifikacije i ono što je početak i kraj svega, potrebno je jedno uspešno društvo, jedna razvijena ekonomija koja će moći da apsorbuje, koja će moći da prepozna znanje i veštine tih mladih ljudi. Tek kad takve društvene uslove napravimo tada ćemo i moći da ostvarimo dobrobit od povratka onih kojima se nadamo, koje očekujemo, ali koji kada dođu, ne znamo baš tačno šta sa njima. Pokolebamo ih i vratimo ih u taj svet da bismo se opet nekako hvalili kako ima naših koji su jako uspešni. Ta zamka mora da se prevaziđe što pre, jer priča o odlivu mozgova neće prestati.
Takođe sam lično zadovoljna tom vrstom odluke da univerziteti pokažu više otvorenosti prema načinima finansiranja, prema načinu na koji se struktuiraju troškovi učeničkih, odnosno studentskih stipendija. Mislim da studenti zaista moraju vrlo jasno kao i njihove porodice biti upoznati sa time šta je trošak koji oni prave kada su samofinansirajući studenti. Mislim da to može na jedan ozbiljniji način da obaveže i fakultete na jedno pažljivije korišćenje novca koji će zaista ići prema onome kome je u suštini sva ova naša cela debata i ceo sistem namenjen, a to su pre svega studenti.
Samo još jednu rečenicu. Sa velikim zadovoljstvom podržavam program Horizont 2020. u nadi da će ove promene zakona sistema obrazovanja dobiti jedan dobar nastavak kroz učešće istraživača u tom projektu.

Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, lično smo malopre polemisali na tu temu, ne vidim nikakav problem u tome da opozicija citira ekspoze, to je naš posao. Naš je posao da ukazujemo na doslednost sprovođenja politike. Vi ste, gospodine Verbiću u tom ekspozeu najavljeni kao ministar ili tada kao kandidat sa velikim revolucionarnim planom, sa velikim idejama. Neko je malopre rekao da je danas 130. dan ove Vlade i vašeg ministrovanja. Mi plan i ideje za 130 dana videli nismo. O tome danas ništa nismo ni čuli, jer verujem da ovaj zakon nije to.
Nije vaš posao samo da organizujete malu maturu i da podelite knjige. Vaša je obaveza da obrazovanju u Vladi Aleksandra Vučića obezbedite mnogo bolji status. Da premijera odagnate od opštih mesta i demagogije. Da obrazovanje u punom smislu te reči dovedete na dnevni red, da obezbedite veću podršku u budžetu. Pokrenete zaista dubinske reforme obrazovanja i tako napravite makar pretpostavku dugoročnog razvoja našeg društva. Sve ostalo je tumaranje, bežanje od obaveza, kao kada dete rukom prekrije oči i ne vidite njega, ne vidite da postoje problemi.
Primeri su brojni u Evropi i svetu. Zemlje koje su recimo šezdesetih godina bile na listi najrazvijenijih ekonomskih zemalja, a onda godine i godine enormnog ulaganja u obrazovanje i one su danas vrlo stabilne i vrlo jake ekonomske zemlje. Primeri su od Azije, mislim na četiri azijska tigra, pa sve do postkomunističkih zemalja Evrope gde je recimo Poljska koja je imala slične probleme kao i Srbija. U četvrtoj godini kada su reforme u Poljskoj počele učenici su na PISA testiranju u prvih pet, na listi prvih pet najpismenijih učenika Evrope. Recept postoji, oproban je mnogo puta, proveren je. Ono što u vama ja ne vidim jeste snagu da taj recept počnemo da primenjujemo u Srbiji.
Osnovni tekst Zakona o visokom obrazovanju je pisan 2005. godine a od tada se mnogo toga promenilo. Mnogo puta smo i menjali zakon. Uglavnom mislim da su to bili besmisleni kompromisi koji su doveli do toga da mi danas i ne znamo kakva je osnovna intencija ovog zakona. Tada kada je donošen 2005. godine obećano je da će Vlada doneti i zakon o finansiranju visokog obrazovanja. Verovatno to neko može i da potvrdi. Naravno da zakon nije donesen. Danas se visoko obrazovanje finansira po jednoj vrlo anahronoj uredbi koja je neefikasna, zastarela, koja se čak i ne primenjuje u punoj meri.
Zato je naš stav bio da ne idemo u ponovno krpljenje i popravljanje zakona, već da pristupimo pisanju novog zakona o visokom obrazovanju. To je čak bio i stav KONUS-a, to je bio stav i stručne javnosti, a vi ste se o taj zahtev oglušili.
Član 2, a po meni jedan od najkontroverznijih članova i član koji može da napravi, po meni, možda i najdalekosežnije posledice u visokom obrazovanju, to je što menjate način finansiranja Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta i prebacujete na budžet. Nisam zadovoljan vašim odgovorom. Ugrozili ste poziciju komisije u evropskoj asocijaciji.
Dakle, ukoliko se desi da naša komisija bude izbačena iz evropske asocijacije, dakle, za to će biti kriv ovaj član, ovaj zakon i vi gospodine Verbiću. To po meni ministre otvara sumnju zašto Vlada želi da kontroliše Komisiju za akreditaciju i proveru kvaliteta, naročito danas u svetu svih ovih afera kada vi treba da rešavate problem, da odvojite fakultete od kvazifakulteta, doktorske studije od kvazidoktorskih studija. Kada treba da povećavate nezavisnost komisije vi je gurate u naručje Vlade. To nisu evropske intencije, intencije evropskih standarda. Otvarate sumnju, ne rešavate problem.
Sledeća primedba jesu master studije. Tačno je da ste dali neki odgovor, iskreno nisam zadovoljan. Gospođica Jerkov je to vrlo dobro objasnila. One postoje u Evropi u zemljama sa razvijenom industrijom. Tamo gde su škole povezane sa velikim kompanijama, oni predaju na fakultetima i školama. Učenici potpisuju ugovore dok su na studijama ili u srednjoj školi. To su zemlje sa razvijenom industrijom, obrazovanjem, zdravstvom. Predsednik Nacionalnog saveta visokog obrazovanja je taj član stavio u kontekst Nacionalnog okvirnog plana. Šta se dešava sa Nacionalnim okvirnim planom?
Šta se dešava sa NOK-om? Da pojasnim, to je usklađivanje obrazovanih profila sa potrebama tržišta. NOK po kome mi funkcionišemo iz 1988. godine sa nekim promenama devedesetih godina, pravljen za Jugoslaviju, za industrijsku zemlju sa 20 miliona ljudi. Kakve su posledice? Šest godina nismo uspeli da usvojimo novi NOK. Ne aboliram nikoga i nijednu Vladu, posledice su ogromne. Danas naš obrazovni sistem proizvodi nezaposlenost. Naš obrazovni sistem je generator nezaposlenosti, 300.000 mladih ljudi do 30 godina danas nema posao. Mi proizvodimo, odnosno obrazujemo mlade ljude za 136 profila koji na tržištu ne postoje. Nisu deficitarni, oni ne postoje u šifarniku zanimanja.
Novo vreme iznova i iznova donosi nove generacije. Nove generacije traže brze promene, a mi smo i dalje zaglavljeni u strančarenju i političarenju. Generacije mladih ljudi trpe. Nije ni čudo što se danas mladim ljudima gadi politika. Šta dobijaju? Obrazovanje koje ih priprema za biro rad, a ne za posao. Vladu koja razume problem, ali ne razume suštinu problema mladog nezaposlenog čoveka. Gospodine Verbiću, pred nama je zid i vi znate da nemate ključ, jer vrata ne postoje. Možete da pokrenete kompletnu reformu obrazovnog sistema, da napravimo vrata i nađemo izlaz ili da probamo glavom da napravimo rupu. Suviše puta smo u istoriji lupali glavom o zid da bih danas pomislio da je to rešenje. Vaš posao je danas veliki. Morate da pokrenete sveobuhvatnu reformu obrazovnog sistema, obezbedite bolje finansiranje u budžetu, otvorite pitanje i za taj sizifovski posao i od DS ćete dobiti podršku. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Nikoliću.
Reč ima narodna poslanica Ivana Dinić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo kolege narodni poslanici i poslanice, uvaženi gosti, kao mlada osoba želim da uzmem učešće u današnjoj raspravi povodom ovog zakona koji se odnosi na sam proces visokog obrazovanja.
Naime, ovaj zakon će imati direktan uticaj na studentsku populaciju i to kako na studente nižih godina, tako i na studente završnih godina. Dobro je što se još za godinu dana produžava rok u kome studenti koji su započeli studije po starom nastavnom programu i planu mogu da dovrše svoje studije u narednih godinu dana, a ne da ostanu bez diploma. Dobro je rešenje takođe i to što se smanjuje broj bodova za upis u poslednju godinu studija na 37 bodova.
Usvajanjem izmena i dopuna zakona otklanjaju se aktuelni problemi studenata vezanih za gubitak statusa studenta i uslova za upis u narednu godinu. Naime, određuju se rokovi u kojima bi studenti upisani na osnovne i magistarske studije mogli završiti ove studije po starom nastavnom planu i programu. Time se postiže veća efikasnost sistema u oblasti visokog obrazovanja i dodatno se pruža šansa onima koji nisu baš redovno davali ispite.
Takođe, velike beneficije i prednosti bolonjskog procesa, koji mladi ljudi danas koriste, u odnosu na stari nastavni plan i program, po kojem je većina nas kolega završila fakultet, su uvođenje evropskog sistema prenosa bodova, uvođenje evropskih standarda za obezbeđenje kvaliteta visokog obrazovanja uz očuvanje svih specifičnosti kako nacionalnih, tako kulturnih i jezičkih, uporedivost diploma i kvalifikacija, pojednostavljenje postupka priznavanja diploma i mnoge druge.
Naravno, put integracija sa zemljama članicama EU kojim se kreće naša država otvorio je i oslobodio puno prostora za usklađivanje principa na kojima se zasniva sistem visokog obrazovanja u Republici Srbiji sa evropskim prostorom visokog obrazovanja.
Primenjujući Zakon o visokom obrazovanju iz 2005. godine, sa izmenama iz 2008, 2010, 2012. i 2013. godine, uvideli smo da postoji niz problema kako u transparentnosti rada visokoškolskih institucija i dobijanja dozvola za rad i akreditacije istih, tako i u priznavanju stranih visokoškolskih isprava, uspostavljanja jedinstvenog informatičkog sistema, nemogućnosti za upis stranih studenata iz zemalja EU na visokoškolske ustanove u statusu studenta koji se finansira iz budžeta Republike Srbije od dana pristupanja naše države EU, u opasnosti i riziku od korupcije u vođenju mogućnosti angažovanja saradnika van radnog odnosa, a u skladu sa potrebama visokoškolske ustanove, kao i brojni drugi.
Lično bih pohvalila ova zakonska rešenja u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, a kao student doktorskih studija elektronskog fakulteta posebno bih pohvalila izgradnju jedinstvenog informatičkog sistema, obavezu uspostavljanja digitalnog repozitorijuma u kome će se čuvati odbranjene doktorske disertacije, kao i uspostavljanje obaveze visokoškolskih ustanova da učine dostupnom javnosti doktorsku disertaciju pre njene odbrane.
Od velike važnosti je takođe i stvaranje mogućnosti studentu stranom državljaninu da ispite polaže putem elektronskih komunikacija ukoliko se obezbedi potpuna kontrola nad identifikacijom i radom studenta.
Od vas, ministre, očekujem potpuno odgovoran pristup kako u određivanju uslova i načina polaganja ispita putem elektronskih komunikacija, tako i kontrole nad transparentnosti polaganja istih.
Vrlo je bitno takođe i olakšati posao priznavanja diploma, što je samo mali korak za sve nas, a veliki pomak u usvajanju efikasnijeg sistema visokog obrazovanja za mlade ljude u Republici Srbiji. Nekada je ovaj postupak trajao mesecima, a mnogi od ovih svršenih studenata samo traže da im se prizna diploma kako bi mogli da započnu sa radom u našoj državi, čak i ne tražeći posao već želeći da sami formiraju neke nove poslovne ambijente.
O problemu priznavanja diploma razgovarali smo i tokom mandata ministra prosvete prof. dr Žarka Obradovića, čiji je tim predložio zapravo ovaj predlog. Imali smo ovde u Skupštini javno slušanje na tu temu početkom 2013. godine.
Predložena rešenja će takođe puno doprineti podizanju kvaliteta doktorskih studija uveliko i u olakšanju podnošenja zajedničkih projekata i naučnih radova kolega na univerzitetima i institutima.
Kao mladi ljudi mi se moramo zalagati da kroz implementaciju bolonjskog procesa promovišemo celoživotno učenje, da razvijamo mere koje povećavaju zapošljavanje svršenih studenata, uključujući i samozapošljavanje kroz preduzetništvo, zatim prilagođavanje studijskih programa zahtevima tržišta rada, uvođenjem mobilnosti kao ključnog elementa koji utiče kako na kvalitet, tako i na proširivanje obima dostupnosti studiranja i mnogi drugi.
Dobro je da u nova zakonska rešenja unosimo opredeljenje i Strategiju obrazovanja do 2012. godine, koju smo mi usvojili ovde u Skupštini oktobra 2012. godine i koja treba da bude osnova za sva ostala zakonska opredeljenja. Verujem zato da ćete vi, ministre, kao i nadležno ministarstvo, i ubuduće predlagati kvalitetna i efikasna zakonska rešenja kada je u pitanju ne samo visoko, već i srednjoškolsko i osnovno obrazovanje za sve građane u Republici Srbiji.
Zbog svega navedenog poslanici SPS će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.