To je vaša osnovna kultura, gospođice Jerkov.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, povreda Poslovnika.

Uvaženi predsedavajući, grubo su povređeni čl. 103. i 107, zato što vi niste imali pravo da im date povredu Poslovnika jer ste već dali reč gospođi Vukomanović. Onda je neko vikanjem s mesta pokušavao da uredi red ove sednice, što je možda neko navikao jer mu je takav manir da se ponaša dok su bili vlast. Molim vas, ako ste već dali reč uvaženoj koleginici Vukomanović, niste imali pravo da joj oduzmete, a da pokleknete pred vikom i neprimerenim ponašanjem i da ne pričam kakvim strašnim dobacivanjem, kojem smo ovde svedoci i koje, nažalost, u skupštinskom prenosu ne mogu da se vide.
Molim vas da vodite računa o tome i da više na ovakve stvari ne pokleknete, jer niko nasiljem ne može da uređuje Skupštinu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, povreda Poslovnika.

Čl. 103. i 104.
Gospodine predsedavajući, ja vas molim da ne pokleknete pred ovim snažnim pritiscima od strane vladajuće stranke da prekršite Poslovnik i da izdržite u vašoj usmerenosti da ova parlamentarna rasprava dobije duh kakav zaslužuje.
Ja vas molim da prethodnom govorniku ne dozvolite da koristi i zloupotrebljava institut povrede Poslovnika, da dva puta za redom, a ja to činim treći put, koristimo isti član, a vi ste prvi to zabranjivali tokom prethodnih sednica.
Molim vas da se oduprete, da se čvrsto, stameno držite dok naprednjaci pokušavaju da vas ometaju u vršenju vašeg posla.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica, ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SPS, dr Dijana Vukomanović.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, mislim da je i vama pravo zadovoljstvo da vidite da se mi, narodni poslanici, danas sa toliko žara i sa toliko temperamenta borimo za pravo na reč da govorimo o ovoj izuzetno važnoj temi, o Zakonu o visokom obrazovanju, o izmenama i dopunama ovog izuzetno važnog zakona.
Isto kao što sam već rekla, svedok sam mnogo žara i temperamentnih diskusija, ali sam mnogo više fascinirana mudrošću mojih kolega. Svako je u svom izlaganju dao vrlo korisne savete. Meni je zadovoljstvo što je ministar Verbić rekao da je radna grupa za izradu budućeg novog zakona o visokom obrazovanju u stalnom zasedanju. Sigurna sam, kao i na sednicama odbora ili prilikom javnih slušanja, da će predstavnici, njegovi saradnici iz Ministarstva prosvete i nauke imati prilike da inkorporiraju neke od ovih saveta.
Ovo što mi danas činimo svi zajedno jeste da sagledavamo predlog izmena i dopuna i sam zakon iz različitih uglova. Ali, želim da naglasim isto ono što mislim da bi svako od vas naglasio, a to je da se zna ko treba da bude u fokusu ovog zakona o visokom obrazovanju, a to su i studenti i profesori, to su oni koji najviše energije i najviše znanja ulažu u implementaciju onoga što se ovim zakonom propisuje.
Na početku mog izlaganja bih želela da ukažem na neke principe, na nešto što mene podstiče na razmišljanje, a to je da mi u 21. veku pokušavamo da izbegnemo da znanje i obrazovanje bude vrednovano kao roba koja se može kupiti, prodavati na tržištu intelektualno-obrazovnih usluga. Dakle, ne mislim u pežorativnom smislu. Jednostavno, činjenica je da, bez obzira na budžetsko finansiranje, mnogi studenti i njihove porodice ulažu velike količine novca da bi neko stekao diplomu visokoškolske ustanove. Obrazovanje nije samo roba. To je jedan od najvažnijih državnih resursa.
Zatim, sledeće načelo na kojem bih insistirala jeste da ne možemo dopustiti, bez obzira u kakvoj ekonomsko-socijalnoj krizi bili, da imamo onoliko znanja i onoliko obrazovanja u našem društvu i da se ono vrednuje koliko ima novca da ulažemo u visokoškolski sistem. Na kraju, moramo biti svesni da živimo u 21. veku informacionih tehnologija, kad znanje vrlo brzo zastareva.
Mi smo u procesu učlanjenja u EU, zemlja smo kandidat i vrlo ubrzano moramo da harmonizujemo naše zakonodavstvo. Kao predstavnik SPS sa zadovoljstvom ističem da ovaj ministar i ovaj tim njegovih saradnika nastavljaju posao koji su započeli raniji ministri. Naravno, ističem sa zadovoljstvom i našeg partijskog kolegu, ministra Obradovića. Hoću da kažem da nikad jedan ministar ne počinje od početka, već nastavlja rad koji su započele ranije kolege ili koleginice.
Sa zadovoljstvom ističem da mi kao levičarska partija zaista želimo da podržimo ovaj predlog izmena i dopuna zakona, zato što mislimo da on širi prostor šansi ljudima da se usavršavaju i da se obrazuju.
Takođe, rekla bih da je moj utisak, mnoge su kolege govorile o detaljima, u ovom zakonu i sa usavršavanjem, koja se pokušavaju uvesti, da dolazimo u jednu malu protivrečnost između, ne samo autonomije i otvorenosti i dostupnosti javnosti univerziteta otvorenosti, nego isto tako i principa inkluzije. Znači, zato što želimo da širimo krug šansi za obrazovanje i znanje, istovremeno poučeni iz drugih oblasti društva ili ekonomije, socijalnog staranja, znamo da ovde postoje i neki manipulativni prostori, odnosno prostor za korupciju. Prema tome, zaista je teško naći taj ekvilibrijum i odmeriti pažljivo svaku odredbu, svaki član i svaku stipulaciju nekog zakonskog regulativa.
Identifikovala sam, u ovome što je danas nama dato na razmatranje i načelnu raspravu, a kasnije na razmatranje u pojedinostima, da insistiranje na autonomiji, na otvorenosti… To je već u članu 1. rečeno - autonomija univerziteta nije ugrožena principom otvorenosti. Mislim da to zaista jeste tako, jer svi smo pod lupom javnosti. Građani imaju pravo da znaju šta se dešava u takvim institucijama koje troše, na kraju krajeva, i budžetska sredstva, a ne samo privatnim univerzitetima ili visokoškolskim ustanovama. Zatim, tu je kao što je ministar i naglasio, naglasak na transparentnost. Znači, formiraće se repozitorijum tog vrhunskog proizvoda obrazovanja, repozitorijum doktorskih teza i zaista će šira javnost imati pravo, da tako kažem, elektronskog pristupa toj bazi podataka.
Zatim, vrlo važno je ono što radi akreditaciona komisija za kontrolu, odnosno za proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova i tu su različite institucije uočile, kao što je Agencija za borbu protiv korupcije, da tako kažem, rupe u zakonu i zato smo insistirali možda na nekim odredbama koje će zaprečiti davanje konkretnih rokova, koje će zaprečiti bilo kakvu manipulaciju u odugovlačenju davanja akreditacija.
Veoma je važna ta transparentnost finansiranja. Znači, visina školarina i izvora finansiranja. To je vrlo važno. Za svaku porodicu, za svakog studenta je izuzetno važno koliko će novca i na koji vremenski rok uložiti u svoje obrazovanje. Znači, mislim da ta javnost podataka, sa odredbama članova od 12. do 15, jeste sad povećana.
Isto tako, prilikom formiranja tih elektronskih baza podataka ili prilikom izdavanja diploma, vrlo je važno da se zaštite podaci o ličnosti i naglašavam da je u ovom setu izmena učinjena. Dakle, istovremeno se omogućava javnosti da ima uvid u repozitorijum, na primer, doktorskih teza, odnosno disertacija, ali isto tako da budu zaštićeni i njihovi lični podaci, autora tih doktorskih disertacija.
Takođe, širi se krug učesnika u obrazovnom procesu. Ne samo da se tu uvode gostujući profesori na umetničkim fakultetima, profesori meritusi koji su najugledniji, koji imaju najveći fond znanja i činom penzionisanja njihova karijera ne prestaje, jer im ovaj zakon omogućuje da nastave svoj rad i da edukuju nove generacije.
Budući da dolazim iz te oblasti, iz oblasti naučno-istraživačkih organizacija, sa izuzetnim zadovoljstvom naglašavam činjenicu da ove dopune zakona omogućavaju da istraživači, koji su stekli ili izabrani u naučno zvanje, imaju pristup nastavi, omogućeno im je da budu mentori, članovi komisije za izradu i odbranu doktorskih disertacija, odnosno članovi komisija za pripremanje predloga za izbor nastavnika i saradnika univerziteta. Time, kao što je rečeno u obrazloženju, se još više učvršćuje veza između akademske i naučno-istraživačke zajednice. Mislim da nema razloga zašto ti ljudi, koji imaju isti stepen znanja, da tako kažem, ili podjednak, ne bi bili uključeni u obrazovni visokoškolski proces. To je jedan veliki korak napred.
Sa izuzetnim zadovoljstvom naglašavam da je proširen prostor za angažovanje saradnika van radnog odnosa, mladih ljudi koji postaju demonstranti, saradnici, praktičari ili klinički asistenti. Dakle, oni se vezuju za obrazovne akademske i naučno-istraživačke institucije i koji će sigurno raditi na usavršavanju svoje karijere.
Ovo što sada nameravam da kažem jeste jedno malo ohrabrenje. Sada je ova diskusija pokazala. Mi smo parlamentarci. U vis je podignut par puta Poslovnik. Hoću da kažem da mi kao parlamentarci, kao zakonodavna grana vlasti u ruci često držimo Ustav, u ovom slučaju Poslovnik ili zakon. Zakon je naše najjače oružje, ali oni koji učestvuju u Vladi, bez obzira da li su političari sa iskustvom, da li pripadaju političkim partijama ili su stručnjaci zahvaljujući svojim stručnim kapacitetima, moraju da pokazuju jedan veći stepen odlučnosti da za donošenje nekih teških, pri tom nepopularnih, odluka.
Kao što sam rekla, u fokusu, u centru ovog zakona o visokoškolskom obrazovanju, o visokom obrazovanju su studenti, pored profesora i ostalih koji su angažovani u procesu nastave. Isto tako, bojim se da mi već duže vreme idemo u susret lošijim studentima. Sa punim pravom nekog, većina vas su bili vrlo dobri i odlični studenti, mislim da mora svako ko je na čelu resornog ministarstva da pokaže čvršći stav prema studentima i prema fakultetima oko stupanja na snagu tog sistema, evropskog sistema, prenosivih bodova, dakle da svaki početak akademske godine ne bude jedna mučan proces licitiranja oko zadržavanja nižeg stepena bodova, odnosno oko većeg broja ispitnih rokova. Zaista se nadamo onome, kako je ovde rečeno, da će od školske 2015. i 2016. godine broj ispitnih rokova biti smanjen.
Zašto ovo kažem? Zato što studenti u Srbiji, kao budući zaposleni, dolaziće strani investitori, dolaziće strane kompanije, zaista moraju da uđu u jednu evropsku i svetsku konkurenciju nivoa znanja i vrednovanja nivoa znanja i zato oni moraju da pokažu mnogo veću spremnost da ubrzano uče i da se prilagođavaju evropskim i svetskim standardima obrazovanja. To se odnosi i na susret tzv. večitim studentima. Sada je ovom odredbom taj rok za završetak po starijem programu produžen za dve godine, izuzev za polje integrisanih medicinskih nauka. Mislim da je puno bolje ohrabriti nekoga ko ne želi, ne može ili nije u stanju da završi iz razno raznih razloga studije, da jednostavno se zaposli, nego da bude u statusu večitog studenta.
Ono što je ministar naglasio i što je jako dobro je konačno uređenje nostrifikacije stranih visokoškolskih isprava i priznavanje kvalifikacija. Ministar je naglasio da će biti formiran nacionalni centar za priznavanje stranih visokoškolskih isprava. Rekao je koliko će tu ljudi, koji znaju više stranih jezika, biti zaposleno. To više ne može biti diskreciono pravo. Studenti u međusobnoj komunikaciji, kada se vraćaju iz inostranstva, ne trebaju više biti zaprepašćeni koliko proces nostrifikacije traje ili da budu pogođeni tom nepravdom da sa istim ili sličnim programom strane visokoškolske ustanove njihove diplome ne bivaju priznate, odnosno njihov kvalitet ne biva dovoljno uvažavan.
Ovo su otprilike bile ključne teme koje su i druge kolege isticale u svojim diskusijama. Neki od njih možda nisu uspeli da završe svoju diskusiju, ali zaista skrećem pažnju na nešto što je većina od nas, barem šefova poslaničkih grupa dobila dopis od Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta. Dakle, tu izraženu bojazan da možda ove predložene izmene i dopune zakona možda neće omogućiti opstanak naše Komisije za akreditaciju u toj evropskoj mreži akreditacionih asocijacija, odnosno učlanjenje u Evropski registar za akreditaciju.
Biće prostora da o tome razgovaramo i u pojedinostima. Ministar će se sigurno izjasniti i na Odboru, ali molim da dugoročno odmeravamo, da ne bi došli u situaciju da zbog nekih odredbi, da bi se sprečio prostor za manipulaciju, onog trenutka kada nas ocenjuju u procesu skrininga ili procesu pregovora za članstvo u EU da ne dođemo u opasnost da ne ispunjavamo neke evropske standarde i očekivanja.
Naposletku, ništa manje važno danas na dnevnom redu jeste i sporazum između Srbije i EU o programu Horizont 2020. godine kojim se insistira na istraživanju i inovacijama. Srbija je možda još uvek daleko od tog kriterijuma, 3% BDP se ulaže u inovacije, odnosno u istraživanje i razvoj, ali uspeli smo da se umrežimo. To je zaista veliki napredak, sa povećanjem stepena našeg članstva, kandidature za EU dobili smo i veće pravo pristupa ovim evropskim fondovima, jer znate da se ekonomija u 21. veku zasniva na ekonomiji znanja. Naše naučno-istraživačke institucije su zaista uspele da se umreže i da pokažu absorpcioni kapacitet, da mogu da upravljaju novčanim sredstvima i da ih ulažu u razne projekte koji će sigurno dati rezultate u nekoj praktičnoj primeni.
Ovim sporazumom se umrežavamo u evropski prostor naučno-istraživački. Mislim da je to jedna velika šansa da se spreči proces odliva mozgova iz naše zemlje. U Danu za glasanje poslanička grupa SPS će podržati izmene i dopune ovog zakona i sporazuma. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, gospodine ministre, gospodo iz Ministarstva, zadovoljan sam današnjom diskusijom koja je pokazala da u ovom parlamentu vlada jedan pozitivan duh, da je ovo bila jedna rasprava na visokom akademskom intelektualnom nivou.
Male čarke koje su nastale malopre samo pokazuju da smo osim toga i parlamentarci. Na kraju krajeva videli smo sliku iz makedonskog parlamenta gde su se skoro potukli parlamentarci.
Nije mudrost, a nije ni hrabrost govoriti. Zato kažem mojim kolegama iz većine, veća je mudrost i veća je hrabrost slušati. Zato imajmo snage da saslušamo opoziciju bez obzira koliko njihove reči mogu da budu prejake ili pregrube, jer nam oni pokazuju da ono što su radili u prethodnom periodu nije bilo dobro.
Ne napadaju oni zakon koji smo mi doneli. Oni napadaju zakon koji su oni doneli i pokazuju da je taj zakon imao manjkavosti, da nije bio dobar, da smo zbog toga prinuđeni da vršimo izmene i dopune tog zakona.
Normalno da ministar i njegov tim nisu mogli da u kratkom periodu naprave novi zakon koji će se sviđati svima. Zato su pristupili izmenama i dopunama koje su bile neminovne u ovom trenutku. U periodu koji je pred nama imamo obećanje ministra da će se raditi na novom zakonu i verujem da će ministar imati toliko mudrosti da ne radi samo on i njegov tim, nego da traži konsenzus svih i da svi učestvujemo u izradi tog zakona, jer je to zakon koji se odnosi na obrazovni sistem, a obrazovni sistem ne pripada jednoj stranci, dvema strankama ili ne znam kojim koalicijama koje su na vlasti, nego je to zakon za koji smo svi zainteresovani. Nadam se u narednom periodu da ćemo to shvatiti i da ćemo svi zajedno raditi da poboljšamo naš obrazovni sistem.
Kako reče Viktor Igo, dva najznačajnija poslanika u svakoj zemlji su, a verujem da bi neki ovde rekli Borko Stefanović i kolega Babić, ne, nisu. Dva najznačajnija poslanika u svakoj zemlji su vaspitačica i učitelj. To su ljudi koji od malih nogu pripremaju našu decu da budu čestiti i pošteni građani svoje zemlje.
Nadam se da ćemo imati dovoljno snage da tim ljudima omogućimo da rade u jednoj atmosferi gde će moći da žive od svog rada. Zašto sam ovo rekao? Skoro sam bio u Kuršumliji i tamo su mi dali jedan primer koji nije prijatan i nije lep. Najverovatnije zbog toga što ljudi ne mogu da žive od svojih plata, odnosi se na prosvetne radnike, oni su našli mogućnost kako da povećaju svoja primanja. Fiktivno se prijave da žive u Nišu, a žive u Kuršumliji i naplaćuju putne troškove do Niša i nazad svakodnevno, kako bi poboljšali svoj materijalni status.
To je na nama kao parlamentu, na ministarstvu, na svima nama da uradimo nešto kako bi njihov status bio bolji. Onog trenutka kada se poboljša njihov status imaće i više snage, moći i energije da učestvuju pozitivnije u tom obrazovnom sistemu, jer je veoma bitan za nas.
Pored obrazovanja i vaspitanja, zdravstvo je takođe jedan od stubova svake zemlje. Moramo da se trudimo da ta dva stuba budu čvrsta, da nam zemlja ne bi propala u ponor.
Neću da pričam ništa posebno o članovima zakona koji su predloženi za promenu, ali ne mogu a da se ne osvrnem na ovo što je imalo najviše odjeka i najviše kritika od strane opozicije. To su strukovne master studije. Da ne bih pričao nešto bezveze, pročitaću koje sve zemlje imaju strukovne master studije. Neko od govornika je rekao da je to par zemalja i to visoko razvijenih, Holandija, Nemačka, Finska, Austrija, Irska, Poljska, Estonija, Portugalija, Grčka, Rumunija, Bugarska, Luksemburg, Crna Gora od 2003. godine, doduše ona je samo kandidat, čak se kod njih te studije ne zovu master nego primenjene magistarske studije, zatim Švajcarska koja nije članica EU.
Na tom putu na kome se trudi strukovna zajednica odnosno visoke strukovne škole da dobiju te master studije, od njih smo dobili čak jednu primedbu da na javnoj raspravi, odnosno diskusiji niko ispred konferencije nije bio poznat da učestvuje. To jeste naš propust i naša bruka.
Moram da kažem kolegama da nije tačno da su svi bili protiv, evo kolega Atlagić je tu, ja sam tu, čak sam imao i diskusiju sa kolegom Domazetom vezano za potrebu da postoje master studije, s tim što je kolega Atlagić rekao da u procesu akreditacije treba povesti računa ko će dobiti akreditaciju da može te studije da vodi.
Na tom putu strukovne škole su dobile podršku sledećih relevantnih evropskih institucija, Evropska asocijacija ustanova visokog obrazovanja, Unija evropskih studenata i od Evropskog parlamenta. Neću to sada čitati, pretpostavljam da ćemo u danu kada budemo imali amandmane imati malo više vremena i potreba za tim. Mogu da kažem da na primeru dobre prakse u zemljama EU u kojima se već realizuju ove strukovne master studije može se sa visokom pouzdanošću izvesti zaključak da će uvođenje strukovnih studija u Srbiji biti dobro za studente, dobro za privredu, dobro za državu.
Istovremeno to će omogućiti Srbiji da harmonizuje svoje strukovno visoko obrazovanje sa sistemom strukovnog visokog obrazovanja u zemljama EU, odnosno da reši problem priznavanja diploma strukovnih master studija koje su stečene u bilo kojoj od 12 zemalja EU, kao i u zemljama koje su van EU u kojima se realizuju strukovne master studije.
Mi i u ovom predlogu zakona imamo jedan deo koji se odnosi na nostrifikaciju diploma, tako da je i ovo još jedna od prednosti. Da ne bih trošio više vremena, mogu na kraju da vam kažem da su ove izmene i dopune zakona u ovom trenutku veoma pozitivne i da će poslanička grupa SNS glasati za ovaj predlog izmena i dopuna zakona. Hvala.

Pošto su ovlašćeni predstavnici svi iskoristili svoje pravo, sada prelazimo na listu prijavljenih govornika.
Nema pauze. Izvršavam naređenje predsednika Skupštine.
Prva na listi je Zlata Đerić.
Izvinite, gospodine ministre.

Poštovani poslanici, ovo je bila prilično sadržajna rasprava i bez obzira na nameru da sačekamo sve izlagače da kažu svoje primedbe i postave svoja pitanja, pa da se obratim kao predstavnik Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, mislim da bismo mogli sada nakon ovog prvog prirodnog dela izlaganja da odgovorimo na neka pitanja i da damo komentare na neke predloge. Naravno, biće materijala za još javljanja.
Većina ovih stvari o kojima ste vi govorili, ovo što ste predlagali, što ste pitali su bile svakako teme na radnoj grupi koja je radila na predlogu ovog zakona. Neko od poslanika je pitao – koji su to vaši predlozi koji nisu mogli da uđu u Predlog zakona? Nisam siguran da je baš tako bilo formulisano. Naše ideje i naše težnje, nešto za šta smo se mi zalagali zapravo nije ušlo u Predlog zakona, ali to svakako nije zato što nije postojala podrška za naš predlog, već zato što pravni okvir je takav da nam ne dozvoljava da neke lepe ideje pretočimo u članove zakona.
Ono zbog čega nam je naročito žao ili krivo što nismo uspeli lepe ideje da pretočimo u članove zakona je da na bolji način osiguranom nezavisnost Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta. Ne radi se o podršci, već o činjeničnom stanju da u ovom trenutku ne može da se osnuje nezavisno telo zbog vremenskih rokova, zbog zabrane zapošljavanja, finansijskih efekata itd. Nije moguće da u ovom trenutku napravimo agenciju koja bi radila akreditaciju i proveru kvaliteta, ali je potpuno jasno da je to jedno od najznačajnijih stvari koja će se naći u novom Zakonu o visokom obrazovanju.
To telo je do sada radilo veliki posao, vrlo odgovorno. Ako smo ih na neki način, kao što kažete, okuražili da idu i korak dalje i da sada sa više hrabrosti upućuju primedbe nekim visokoškolskim ustanovama, mi smo zadovoljni zbog toga, ako je to doprinelo kvalitetu da su i neki drugi postali kritičniji, to je sve u redu. Zbog toga moramo da budemo zadovoljni, ali postoji zakon koji je važeći i važeći zakon moramo da primenjujemo.
Nismo promenili ovim predlogom, odnosno ne predlažemo na ovaj način promenu načina na koji će se finansirati Komisija za akreditaciju. Komisija za akreditaciju se već dve godine finansira iz budžeta, samo nije pisalo tako u prethodnom, odnosno sada važećem zakonu. Samo želimo da ono što piše u zakonu odgovara realnom stanju. Naravno da očekujemo negativne reakcije ili možemo da kažemo da se pribojavamo negativnih reakcija Enkve, ali isto tako ne mislimo da će se njima dopasti ako mi i dalje budemo imali praksu plaćanja iz budžeta, a da nešto drugo piše u zakonu. Kakvu bi onda poruku slali međunarodnim asocijacijama ako samo prikazujemo da radimo na onaj način na koji navodno garantujemo nezavisnost, a i dalje plaćamo iz budžeta?
Dakle, naš je zadatak da to uskladimo sa zakonom, ali isto tako naš zadatak je i da uložimo napor veći svi zajedno da napravimo agenciju koja će to raditi da radi još i bolje. Koliko vidim, oni u ovom trenutku rade i više i oštriji su nego što su ranije bili. Dakle, ovaj krug akreditacije ima pooštrene kriterijume, glasniji su. Mi svi imamo razloga za zadovoljstvo načinom na koji radi Komisija za akreditaciju. Tim pre smo mi njima dužni svi zajedno da obezbedimo postojanje te agencije za akreditaciju ili kako god da se zove. To je zadatak koji nam predstoji.
U ovom trenutku ovo je najkorektnije i zapravo jedino moguće rešenje koje je bilo. Ukoliko neko od poslanika ima spasonosni amandman koji će nam ukazati da postoji rešenje koje mi nismo videli, naravno da smo potpuno otvoreni i biće nam više nego drago da prihvatimo takav amandman.
Pominjali ste i master strukovne studije kao propust u ovom zakonu. Ne smatramo da je propust. Vidimo da tolike zemlje u okruženju i Evropi imaju master strukovne studije. Potpuno nam je jasno da strukovne studije kod nas nemaju odgovarajući kvalitet jer nemaju dovoljno dobru vezu sa privredom. Prave strukovne studije moraju da budu mnogo bolje povezane sa privredom. To nećemo promeniti tako što radimo nekakve izmene u zakonu, nego zato što ih bolje povežemo sa privredom. Kada bude privreda bila jača i omogućila da više ljudi iz strukovnih škola provode više vremena u fabričkim halama ili gde već treba ili na nekim drugim organizacijama, u tom trenutku ćemo imati i bolje strukovne studije.
Zašto master strukovne studije? U Strategiji razvoja obrazovanja RS stoji ta vrsta i taj nivo obrazovanja. Već je predviđen. Za nas je šta god mislili pojedinačno o nekim rešenjima u Strategiji, za nas je Strategija obavezujuća. Mi moramo da sprovodimo tu Strategiju. Da li će iz tog master, tog programa master strukovnih studija izaći nešto nekvalitetno? To zavisi od toga kakvi budu standardi za takav studijski program.
U ovom trenutku ne postoje standardi za bilo koji master strukovni studijski program i to je nešto što će biti zadatak Saveta za visoko obrazovanje. Ono što mi ne želimo je da zakon bude prepreka da ako neko napravi dobar program da se to i realizuje. Strategija to predviđa, naše je da omogućimo zakonom da to, ukoliko neko napravi dobar program, da to i realizuje. Da li će napraviti ili ne, možda će to ostati prazno, ali zakon dozvoljava i niko neće moći da kaže – zakonodavci su bili ti koji su nas sprečili da nešto što je jasno izloženo kao dobra ideja ili loša ideja, svejedno, u strategiji obrazovanja, da to ne možemo da realizujemo. Ne, mi ćemo otvoriti tu mogućnost, a standardi za taj studijski program su nešto što sledi i ja sam potpuno uveren da oni koji to budu radili da će voditi računa i da ćemo imati samo najkvalitetnije programe.
Bilo je tu i pitanje zašto Komisija za akreditaciju nema stalni nadzor nad onim što se nad ispunjenošću uslova za akreditaciju, već samo radi u izuzetnim okolnostima. Da ponovimo isto ono što je malopre rečeno. Treba stvoriti kapacitet jedne takve institucije da to radi. Nije bez razloga to što je do sada toliko trajala akreditacija. To je dug posao, to je naporan posao za koji opet nisu stvoreni neki tehnički preduslovi, vraćamo se na priču o informacionom sistemu, koji kada bi bolje radio, a to nam je jedan od prioritetnijih zadataka, kada bi bolje radio onda bi brže i akreditaciona komisija to radila i onda bi i brže radila provera ispunjenosti uslova za akreditaciju.
U ovom trenutku kapacitet je takav da provera može da se radi povremeno, u izuzetnim slučajevima. Oni to rade. Znači, svim svojim kapacitetom to rade. Postoje neke stvari, na primer, kao što je sistematski pregled, gde nam kažu da mi treba na svakih šest meseci da dolazite zbog ovoga ili onoga. Mi nemamo vremena na svakih šest meseci, ili ako nam kažu da je sve uredu, nemojte dolaziti godinu dana, ne dolazimo godinu dana. Možda bi bilo dobro da idemo češće, ali ne postoji odgovarajući kapacitet.
Takođe je bilo pomenuto i pitanje inspekcije, zašto inspekcija deluje u nekim slučajevima kada predlažemo jednu stvar ovim nacrtom zakona, a pri tom inspekcija deluje i traži ukidanje, na primer, kliničkih asistenata iako mi to predlažemo ovim zakonom. Opet se vraćamo na istu stvar.
Postoji zakon koji je važeći. Mi primenjujemo važeći zakon. Dok god ovaj zakon ne bude usvojen i dok ne budu doneti podzakonski akti ovaj zakon neće moći da bude primenjen. Zbog toga je izuzetno važno da čak i danas primenjujemo zakon ovaj važeći, iako će možda već sutra biti usvojen ovaj novi.
Inspekcija radi vrlo težak posao. Malobrojna prosvetna inspekcija radi težak posao, gde primaju, u prvih 100 dana Vlade, ako ste možda pogledali izveštaj, oni su imali više od 1000 intervencija. Za tako mali broj ljudi to je prilično veliko, čak i da samo napišu izveštaj.
Kao što znate, u prethodnom periodu zatvoreno je šest isturenih odeljenja visokoškolskih institucija po nalogu inspektora. Inspekcija radi svoj posao i ima efekta. Oni su utvrdili za šest isturenih odeljenja da nezadovoljavaju uslove, izgubili su dozvolu za rad, zatvoreni su. Koliko god imali povika na rad prosvetne inspekcije, oni rade svoj posao i rezultati se vide. Čujem komentare kako smo uspešno zaplašili neke visokoškolske institucije. Ne mislim da je naš posao da bilo koga zaplašimo. Mi bismo voleli da delujemo preventivno i da toga nema, ali ako i to zastrašivanje daje neki rezultat, eto, prosvetna inspekcija daje taj rezultat.
U svakom slučaju, sve ovo o čemu ste diskutovali jeste bilo na dnevnom redu i svaku od ovih stvari želimo dalje da analiziramo i da napravimo solidnu osnovu koja će nam omogućiti da napravimo potpuno novi zakon. Hvala.