Hvala, uvaženi predsedavajući.
Slušajući pojedine diskutante sa ove druge strane, ne mogu da se ne setim jedne Andrićeve čuvene rečenice, neću je do kraja citirati da me neko ne bi okarakterisao da sam vulgaran, ali on je lepo rekao - dođe to vreme kada pametan zaćuti, a neki drugi progovore, a boga mi se i obogate. Ko želi da pročita tu Andrićevu rečenicu, može. Nadam se da je neki i znaju.
Zašto ovo citiram i zašto ovo govorim? Znate, čak i kada je bila ta problematika vezana za doktorat, niko nije hteo da kaže da ljudi koji su navodno analizirali taj doktorat, navodno sporni, uvaženog ministra unutrašnjih poslova, su bili ljudi koji pitanje je sa akademskog aspekta da li bi to mogli da rade, jer jedan od njih čak nije ni doktorirao, a daje sebi za pravo da već ocenjuje nečiji drugi doktorski rad.
Ja sam, inače, neko ko je na doktorskim studijama. Veoma intenzivno radim na tome. Moram da kažem i zaista ću biti iskren, uvaženom kolegi koji je malo pre govorio kao diskutant, ne zameram što nije završio fakultet. Diploma sama po sebi nije neki garant da ste vi ne znam šta stekli u životu, iako moram da priznam nisam komunista, ali Lenjinovu rečenicu – učiti, učiti i samo učiti, zaista želim da uvek primenjujem, jer zaista, čovek se uči dok je živ.
Na kraju krajeva, mnogi od ovih koji danas osporavaju nečije diplome ili da li neko ima fakultet, pa mnogi od njih su se kleli Josifu Brozu, a on je zvanično bio mašinbravar, složićete se. Pa, nikome tada nije smetalo da kažu kako je to najveći sin naših naroda i narodnosti i kako može tako da nas vodi u samoupravni socijalizam na najbolji mogući način.
Diploma sama po sebi ne znači ništa ako se vi ne usavršavate. To što ste stekli diplomu, pet para vam ne vredi ako vi kroz svoj život ne idete dalje. Da li ćete se strukovno usavršavati, da li ćete se naučno, da li ćete praktično, to je već vaš izbor, ali kod nas postoji jedan veliki problem kod svršenih studenata, a to je – završimo fakultet i stavimo skrštene ruke i očekujemo posao, posebno u državnoj službi, što je veoma pogrešno.
Moram da priznam, gospodine Verbiću, ne bi se složio sa vama kada ste rekli da je Bolonjski proces nešto unapredio. Lično sam bio protiv uvođenja Bolonjske deklaracije, ne zato što je ona loša, nego zato što smo ovde bili nepripremljeni za tako nešto i ona je napravila totalni haos od našeg univerziteta, zato što smo je navrat nanos uveli.
Danas imamo to što imamo. Mi to moramo da prihvatimo. Ovo što vi danas donosite je veoma dobar zakon. Nisam čuo nijednu suštinsku primedbu na ovako nešto. Prvo, vi ovde uspostavljate red da se zna šta je to fakultet. Mi do sada nismo imali pojma šta je to fakultet, mislim znali smo formalno, ali ovde se svako deklarisao da može da vam da diplomu. Zaista su bili čudni kriterijumi kako je neko mogao da dobije diplomu.
Mi ovde imamo suficit menadžera. Mi ne znamo šta ćemo sa menadžerima, a privreda nikad gora. Da ne pričam o ovim PR-ovima ili ne znam čemu, to je zaista već više skandalozno i skaradno, ako baš hoćete da budem potpuno iskren. Otprilike, kad niste imali negde nekog partijskog kadra da zaposlite, ajde, kaže – ti ćeš biti PR u toj firmi. Onda je on neki PR, marketinški stručnjak, on savetuje zaista nekoga ko je stručan za taj posao, šta će on u javnosti da ispriča, što je naravno, složićete se, potpuno van pameti bilo.
Zato se, između ostalog, upravo zbog toga što mi nismo znali šta je ovde fakultet, stvorio se ovaj cirkus sa diplomama. Vi ovde sad, ovim zakonom i to je veoma pohvalno, uvodite jasne kriterijume šta je to diploma, šta je master diploma, šta je na kraju krajeva doktorska diploma.
Ono što je najbitnije, a to je da prosto one moraju da postoje trajno u elektronskoj formi. Vidim da univerzitet to mora uvek da ima. Vidim da ste to definisali zakonom. Ne možete da prevarite više ni univerzitet, ni državu, ni bilo koga, to je uvek na uvidu. Ne postoji nikakva šansa da vi to negde sakrijete. Ono što ima sertifikat da daje doktorsku diplomu, govorim o toj nekoj instituciji, a vidim da je dobro što ste uveli da će stalno biti na proveri, sve te institucije, visokoškolske, moraju doktorsku disertaciju uvek da imaju na uvidu i ona će stajati, naravno, na našem univerzitetu, što je veoma, veoma pohvalno.
Mi imamo ovde generalno, gospodine Verbiću, veliki problem sa samim sistemom, šta mi hoćemo zapravo. Mi imamo koliko vam duša ište pravnika, ekonomista, što je jako lepo i pohvalno, ali sad da pitate ko je npr. upisao nuklearnu fiziku ili tako nešto, pa na prste jedne ruke možete da ih nabrojite, a možda čak i niko. Ne znam, vi ste fizičar, pretpostavljam da bolje znate, ali imamo potpunu nesrazmeru za određene struke. Prosto, ljudi ne žele to da upisuju. Onda imamo jedan suficit, kao što smo malopre rekli, raznih menadžera, u redu ekonomista i pravnika, ali država mora da odredi šta je njoj potrebno, šta želimo da školujemo. Ovako, plašim se da i u tom nekom segmentu stvaramo haos, a verujem da ćete, ako se po jutru dan poznaje, ovo je veoma dobar zakon, verujem da ćete vi urediti i tu oblast.
Ono što je veliki problem svih naših studenata i što biste morali da uredite, to je praksa. Ja sam završio pravni fakultet, a nisam video kako tužba izgleda, za svoje školovanje. Vi imate danas pravnike koji završe fakultet, nikad nijedan apsolutno aksem zakona koji moraju da imaju kad spremaju ispit nisu videli. Ne znate kako izgleda tužba, kako se piše tužba. Praktična nastava je katastrofalna. Imate koliko hoćete, recimo, na tehničkim fakultetima čak doktoranata koji su doktorirali na nečemu, a npr. pitanje je da li su taj uređaj u životu videli. Neko će to banalizovati, pa će reći – imate ljude sa svršenim elektrotehničkim fakultetom, pitanje je da li znaju kako je rešo sastavljen, zato što u praksi to nisu videli. Naravno da ne treba, električar se bavi time, ali ne možete baš da napravite od nekoga doktora nauka, a on u praktičnom smislu nema ništa.
Mislim da je praktična nastava nešto što mora da se što više uvede na naše fakultete. Mi imamo funkcionalno nesposobno svršene studente. Sad da ih bacite u praksu, oni pojma nemaju. Evo, recimo, pravnici imaju strašan problem, kad završe fakultet, budu pripravnici u advokatskoj kancelariji, više nose burek, što bi neko rekao, u advokatskoj kancelariji kao pripravnici, nego što zaista nešto rade. Kad mu kaže advokat - hajde, napiši mi tu tužbu, on nema pojma da napiše tužbu, zato što to nije video na fakultetu. Morate to da popravite i da se uvede mnogo više praktične nastave. To je veliki nedostatak.
Takođe, ovo što se tiče stranih diploma, veoma važno i moram da vas pohvalim za nostrifikacije. Mi smo ovde imali plejadu raznoraznih eksperata koji ovde dođu, kažu završili su Harvard, Jejl. Nemam pojma više šta su završili. Onda, kada malo zagrebete po biografiji, pitanje je da li su uopšte to završili. Oni kažu – završili smo negde neki kurs na Harvardu. Sad je to pitanje da li se to može smatrati diplomom sa Harvarda ili ako su oni radili po negde nekom kursu u inostranstvu.
Ovde se ovim ovo prekida. Ne možete više lažno da se predstavljate, a imali smo koliko hoćete takvih primera. Imali smo primer državne sekretarke pre nekoliko godina u Ministarstvu kulture, koja je bila tumač za norveški jezik i između ostalog je rekla da je ona veliki biolog, ne znam za šta je sve bila specijalista. Na kraju se utvrdilo da nikad nije ni završila taj fakultet, ima srednju školu.
Ovim se to prekida. Vi morate da pokažete jasnu diplomu šta ste završili i to je jedini način da vam se tako nešto prizna. U suprotnom, nećete moći više da obavljate raznorazne državne funkcije time što se lažno predstavljate da ste nekakav ekspert, došao ko zna odakle.
Na kraju, što se tiče samih privatnih fakulteta, vidim da je ovde velika povika, ali inače i način kakvi su kod nas bili privatni fakulteti i kako su radili, o tome sam malo pre govorio i drago mi je da se sada uspostavlja red šta ovde može da se smatra fakultetom, ali, povika na određene privatne fakultete od strane onih koji su dopustili da se oni razviju i gajili su ih, pa ako baš hoćete, u predizbornoj kampanji predsednički kandidat opcije koja se sad tome najviše suprotstavlja, održao je predavanje na jednom od tih fakulteta, govorim o „Megatrendu“ – najmanje oni imaju prava da o tome nešto govore. Te fakultete, takvi kakvi su, a narod ih zove „džigi bau“ fakultetima, su upravo oni dopustili.
Ovim se sada uvodi red. Ali, moram i da vam kažem da ja nisam protivnik privatnih fakulteta, naprotiv. I „Harvard“ i „Berkli univerzitet“ i „Jejl“ su privatni fakulteti. Nije loše imati privatni fakultet, ali, bitan je kriterijum, šta je to fakultet, ko vam daje univerzitetsku diplomu. I to je ono što je nama nedostajalo.
Ako se po jutru dan poznaje, verujem da ćete vi i te kako ovo urediti. Ovo je dobro, uspostavlja se neki red i ja na ovome moram da vam čestitam. Jedino mi je krivo što ipak, što reče naš narod – tačno je da riba smrdi od glave, ali, možda je trebalo krenuti od osnovnog i srednjeg obrazovanja pa tek onda doći na visoko školstvo, ali, ovo je zaista dobro i verujem da ćete i ove druge oblasti urediti, na dobrobit pre svega ove države. Hvala vam.
