Reč ima Snežana Malović.

Poštovana ministarko, uvažene kolege, danas je na dnevnom redu sednice ovog uvaženog doma izmene i dopune četiri zakona koji se odnose na rad državne uprave, ali i na prava i dužnosti, kao i na položaj, status javnih službenika, nameštenika i zaposlenih u javnim službama.
Smatram i želim da verujem, kao što ste i sami rekli u svom uvodnom izlaganju da ovi predlozi zakona predstavljaju samo početni inicijalni korak u dugo najavljivanoj reformi držane uprave. Oni, kao što ste rekli, ne menjaju suštinski aspekt funkcionisanja, kao i nagrađivanje javnih službenika i oni su mahom tehničkog karaktera i predstavljaju usklađivanje sa nedavno usvojenim Zakonom o radu ili su poput Zakona o državnim službenicima nužna i potrebna rešenja koja su iziskivala brzu reakciju.
S toga danas smatram da je glavna tema današnjeg zasedanja viđenje u pravcima reforme državne uprave, što je uostalom jedan od najvažnijih proklamovanih ciljeva Vlade i vašeg ministarstva. Reforma državne uprave je tema kojom su se bavile vlade od 2000. godine pa na ovamo svrstavajući u svoje glavne ciljeve delovanja. Reforma bitnog, bazičnog i operativnog segmenta državnog sistema, kao što je državna uprava, nije lak, nije jednostavan proces i svima je jasno da se ne može ostvariti u kratkom periodu.
Kada govorimo o reformi državne uprave, ali i reformi funkcionisanja lokalne samouprave i javnih preduzeća, neophodno je da se osvrnemo na činjenice koje govore sledeće – zaposlenih je u javnom sektoru negde oko 780.000 lica, bez javnih preduzeća taj broj iznosi negde oko 550.000 lica, zaposlenih u privatnom sektoru je 900 hiljada lica, ukupan broj penzionera je milion i 700.000 lica, a onih koji primaju socijalnu pomoć je 180.000 lica.
Pošto se ovaj broj često iznosio u različitim ciframa u javnosti, koristila sam podatke iz ekspozea predsednika Vlade.
Kada sagledamo sve ove brojeve, dolazimo do zaključka da je zaposlenih manje nego penzionera pri tom treba imati u vidu da jedan broj lica u privatnom sektoru su zaposleni u preduzećima u restrukturiranju, kao i lica kojima se ne uplaćuju redovno porezi i doprinosi od strane poslodavca, o čemu je bilo mnogo reči u ovom uvaženom domu i ne bih se sada zadržavala na tome.
Podaci i dalje govore da je broj zaposlenih u državnoj upravi 2014. godine iznosio 28.041 lice, a u lokalnoj samoupravi oko 163.000 lica. Ovaj broj zaposlenih u državnoj upravi i uopšteno u javnom sektoru je veoma visok i znatno je veći od zemalja u regionu, ali i zemalja u EU. Međutim, smatram da nije dobro da dođe do linearnog smanjenja zaposlenih, niti linearnog smanjenja plata, jer se neće ostvariti svrha reforme javne uprave, niti će se ona učiniti efikasnijom i modernijom. S toga pozdravljam izradu predloga Akcionog plana strategije za reformu državne uprave koji se trenutno nalazi na javnoj raspravi i na taj način je dostupan za komentare uže i šire javnosti koje mogu da uzmu učešće u konačnoj verziji izrade Akcionog plana.
Time se zadovoljava i princip transparentnosti, koji smatram da treba da bude među osnovnim načelima rada državne uprave, a i samog procesa donošenja zakonskih ili podzakonskih akata.
Kako sam mogla da zaključim, suština predloga akcionog plana jeste izrada funkcionalne analize učinkovitosti radnih mesta unutar sistema javne uprave. Dodatan problem predstavlja, kao što ste i sami nedavno izneli u javnosti, činjenica da registar zaposlenih ne obezbeđuje potpune, kvalitetne i pouzdane podatke, što znači da mi ne raspolažemo osnovnim bazičnim podacima. Ali, bez toga ili bez izrade funkcionalne analize koja treba da doprinese smanjenju broja na radnim mestima gde je to potrebno, ukidanja nefunkcionalnih ili nepotrebnih radnih mesta, ali i povećanja potrebnog broja zaposlenih sa određenim kvalifikacijama i znanjima, shodno zahtevu za modernizaciju i operativnost, neće se moći sprovesti reforma, koliko god bilo teško da dođemo do osnovnih činjenica.
Sama sam se suočila sa tim problemom kada smo radili reformu unutar pravosudnog sistema i reformu državnih službenika, da smo zatekli lica koja imaju osnovnu školu. U ovom modernom vremenu, kada želimo da napredujemo ka EU, smatram da lica bez prekvalifikacije ili dodatne kvalifikacije, sa takvim znanjima ili osposobljenošću ne mogu da odgovore zahtevu modernog vremena.
U svom ekspozeu predsednik Vlade je najavio da će analiza broja zaposlenih, vodeći računa o merenju učinka zaposlenih, biti završena do novembra 2014. godine, a da će se nakon toga doneti odluka o dinamici i implementaciji u svakom sektoru. Ne smatram, i nećemo vas držati za rok da to mora da bude završeno do novembra 2014. godine, smatram da treba da bude što je moguće brže, ali da je, pre svega, potrebno da se to kvalitetno i zadovoljavajuće izradi.
Očekujemo da se uskoro javnosti predstavi, kako je to i najavljeno, propis o strateškim i implementacionim razvojnim dokumentima, osnovama sistema strateškog planiranja i procesa definisanja javnih politika, što je u nadležnosti Republičkog sekretarijata za javne politike.
Kada govorimo o broju zaposlenih, ključni problem predstavlja broj zaposlenih u javnim preduzećima. Kada se govori o broju zaposlenih po partijskoj liniji, uglavnom se misli na zapošljavanje u javnim preduzećima. Prema zvaničnim podacima, kako sam ja mogla to da pronađem, 510 javnih preduzeća u RS prošle godine je poslovalo sa gubitkom koji je iznosio 51 milijardu dinara i bio je za 2,2 puta veći od ukupnog neto gubitka cele privrede. Broj zaposlenih u javnim preduzećima povećan je za 1.248 lica u odnosu na 2012. godinu i sada iznosi 98.182 radnika.
Direktori javnih preduzeća i dalje nisu postavljeni putem konkursa, naročito kada govorimo o velikim sistemima. Krajem marta ove godine je istekao i poslednji rok u kome je trebalo da javna preduzeća usaglase svoje osnivačke akte i statute sa novim Zakonom o javnim preduzećima, koji je usvojen 2012. godine, što znači da je do sada moralo da bude okončano ukidanje upravnih odbora i formiranje nadzornih odbora u koja se ulazi po mnogo strožijim pravilima. Nisam sigurna da je svugde to izvršeno.
Svaki početak je težak, a za početak je potrebno priznanje da nemamo funkcionalnu državnu upravu koja može da odgovori zahtevima moderne i savremene države, kakva pretendujemo da budemo, koja može da podrži dalji razvoj poslovnog okruženja, kao i da doprinese privlačenju stranih investicija.
Sve međunarodne finansijske organizacije poput MMF-a, Svetske banke ili Evropske banke za obnovu i razvoj, sa kojom ste nedavno imali sastanak, u svojim programskim dokumentima, imaju segment koji se odnosi na reformu državne uprave i ta činjenica govori u prilog tome da bez jasne i svrsishodne reforme državne uprave nema ni stvaranja dobrog poslovnog okruženja, a ni povoljne investicione klime.
Netransparentan rad državnih službenika sa velikim mogućnostima diskrecionih ovlašćenja pogoduje stvaranju korupcije. Ali, takođe i nezadovoljavajući standard državnih službenika može da dovede do koruptivnih pojava. Smatram da predložene izmene Zakona o državnim službenicima doprinose stvaranju ambijenta za unapređenje službeničkog sistema, kako je to navedeno u obrazloženju Predloga zakona, posebno u postupku odabira kandidata za zasnivanje radnih odnosa. Moram da iznesem i bojazan da nisam sigurna da je dobro što se procedura, opet kako je to navedeno u obrazloženju Predloga zakona, pojednostavljuje i skraćuje.
Kada govorimo o zakonu o državnim službenicima, koji je jedan od najvažnijih zakona kojima se regulišu položaj i ovlašćenje državnih službenika, moramo da naglasimo činjenicu da je on donet 2005. godine. Od tada, zaključno sa današnjim predlogom, menjan je i dopunjavam sedam puta. Većina izmena i dopuna odnosila se na odlaganje zakona u pogledu načina imenovanja pomoćnika i sekretara u ministarstvima. Gotovo svaki novi saziv parlamenta, i to pre izbora Vlade, je imao na dnevnom redu odlaganje Zakona o državnim službenicima, koji je omogućavao da se postavljaju lica bez konkursa. Za sada ne vidimo da se ta praksa promenila, ne kažem da neće, ali do sada to nije učinjeno.
Prethodni saziv Vlade nije poštovao Zakon o državnim službenicima po kome pomoćnici i sekretari ministarstava, direktori uprava moraju da se zapošljavaju po osnovu konkursa. Umesto toga, Vlada je postavljala službenike na položaj na osnovu spornog člana 179, koji je bio prelazna odredba zakona i prestao da važi još 2010. godine.
Prema podacima koji se odnose na period od maja 2012. do marta 2014. godine, Vlada je postavila ukupno 161 službenika na položaje, od kojih je 159 zaposleno bez konkursa. Tokom 2011, 2012. i prvih meseci 2013. godine raspisano je bilo samo 69 konkursa za popunjavanje položaja. Stoga, odgovornost za stanje u državnoj upravni, a naročito u pogledu statusa državnih službenika, snose sve prethodne vlade od 2000. godine, pa do danas. Proklamovani princip departizacije i depolitizacije još uvek nije ostvaren, a neophodan je. Ukoliko se u Srbiji ne stvori sistem karijernog napredovanja i zapošljavanja na osnovu profesionalnih kvaliteta i znanja, teško da možemo da odgovorimo zadatku koji je pred našom zemljom, kako u pogledu reforme državne uprave koja treba da predstavlja servis građana, tako i u pogledu daljih evropskih integracija.
Treba se osvrnuti i na podatak da je Srbija među 144 zemlje, prema najnovijem izveštaju koji je nedavno objavljen, pre neki dan, Svetskog ekonomskog foruma za 2014/15. godinu na 94. mestu po konkurentnosti u Svetu, što i predstavlja napredak za sedam pozicija u odnosu na prošlu godinu, ali to nije zavidno mesto, ako se uzme u obzir da je Srbija u lošijoj poziciji u odnosu na većinu zemalja u okruženju, budući da se Crna Gora nalazi na 67. mestu, Hrvatska na 77. mestu, Bugarska na 54. mestu, Rumunija na 59, a Makedonija na 63. mestu.
Ne mogu da se ne osvrnem i na broj zaposlenih u lokalnoj samoupravi, koji je potpuno neadekvatan i prevazilazi potreban broj, a sa druge strane, struktura zaposlenih ne može da odgovori potrebama građana. Postoje i opštine u Srbiji čiji budžet ne može da pokrije samo plate zaposlenih, a da ne govorim o drugim razvojnim programima koje je potrebno da postoje. Stoga i ovde dolazimo do predloga koji smo izneli tokom rasprave o izboru Vlade, da je potrebno razgovarati i o promeni izbornog sistema. U krajnjem slučaju, Srbija ima obavezu, shodno Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi, da da mogućnost građanima da odlučuju šta je najbolje za njihovu opštinu, a s druge strane mora postojati i veći stepen odgovornosti i lokalnih čelnika.
Danas je na dnevnom redu izmena Zakona o platama državnih službenika, ali i zaposlenih u javnom sektoru. Način određivanja plate u sistemu javne uprave, najblaže rečeno, je neshvatljiv i neprihvatljiv. Zato pozdravljam i podržavam zaključak Saveta za reformu javne uprave, koji glasi – reforma plata u javnoj upravi biće sprovedena transparentno i pravedno sa jedinstvenim, jasnim, opštim kriterijumima vrednovanja, pre svega ujednačavanje plata za srodna zanimanja. Donošenje zakona o platnim razredima, kako je najavljeno takođe u ekspozeu predsednika Vlade, treba da predstavlja jedan od prvih koraka za uvođenje reda.
Takođe danas na dnevnom redu je i izmena Zakona o državnoj upravi koja se odnosi na to da načelnike okruga više ne postavlja Vlada, već se postavljaju na osnovu javnog konkursa. Nadam se da to neće biti uvod za prestanak rada sadašnjih načelnika okruga.
Na kraju, želim da istaknem da je reforma javne uprave zavisna od političke volje. Ukoliko politička volja odlučnosti postoji, to će se i ostvariti. Svaki konstruktivan predlog u tom pravcu poslanička grupa NDS će podržati. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.

Zahvaljujem predsednice.
Kolege i koleginice narodni poslanici, uvažena ministarka, pred nama su četiri zakona o državnoj upravi koja su, po mom mišljenju, nužni korak u funkcionisanju državne uprave. Iskreno verujem da Strategija o reformi državne uprave, čija je rasprava u toku, donosi tu funkcionalnu analizu i suštinske korake u reformi državne uprave koja je neophodna i za koju mislim da su se stekli uslovi ne samo što postoji politička volja, nego je jednostavno to i program Vlade Republike Srbije koji se više ne može odlagati i čija se realizacija očekuje.
Kad je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, mislim da on na jedan vrlo jasan način definiše postupak izbora državnih službenika putem konkursa, da ovaj predlog zakona na neki način izbegava sve nedorečenosti i prelazne odredbe prethodnog zakona koje su uređivale ovu oblasti. Po mom mišljenju i mišljenju mojih kolega poslanika iz poslaničke grupe NS on ima nekih šest veoma bitnih karakteristika koje ću ja u ovom trenutku vrlo kratko reći.
Odredba člana 67a. predviđa da vršilac dužnosti može biti imenovan bez internog odnosno javnog konkursa do postavljenja državnog službenika na konkretan položaj najduže na period od devet meseci, ali sa propisanim maksimalnim rokom od šest meseci.
Mi smo ovde dobili, kao poslaničke grupe, predloge i sugestije i transparentnosti Srbije koji smatraju da je taj rok dug. Naše mišljenje je da je u ovom trenutku najvažnije da je ovo pozitivan pomak u odnosu na aktuelni zakon, da je procedura izbora državnog službenika na konkretan položaj vrlo transparentna i da ovaj zakon definiše vrlo jasne uslove takođe u pogledu stručne spreme koju moraju ispunjavati državni službenici angažovani na poslovima u zvanju savetnika, mlađeg, starijeg i uopšte državni službenici na položaju.
Vrlo je važna odredba člana 78. ovog zakona koji jasno propisuje da i Zaštitnik građana mora dati svoje mišljenje na na neki način razrešavanje položaja državnog službenika. Mislim da se na taj način jača uticaj ovog nezavisnog organa, što je i cilj Narodne skupštine Republike Srbije da nezavisna regulatorna tela rade svoj posao i imaju preporuke i mišljenja koja se primenjuju i usvajaju.
Proces učenja je trajan i nikada ne treba da prestane i logično je da i za državnog službenika važi ista maksima. Članom 97b. je ovde na vrlo jasan način predviđeno i finansiranje u toj oblasti. Prelazna odredba u članu 33. ima u vidu ukupno stanje u našem budžetu i propisuje da će ovaj iznos od 0,01% od ukupnih sredstava biti ispunjen u 2015. godini tako što će biti opredeljen 70% iznos u budžetu, a za svaku godinu će se povećavati taj neophodan postotak od 10% za dostizanje zakonom predviđenog nivoa finansiranja.
Po mom mišljenju šesta, vrlo bitna odredba ovog predloga zakona i jedan važan iskorak, korak u napred, rekla bih, je što se predviđa i mogućnost polaganja posebnog stručnog ispita radi zaposlenja na posebnim dužnostima i ovlašćenjima. To je po mom mišljenju veoma važno zbog dalje profesionalizacije državne uprave.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika i Predloga zakona o dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i moje prethodne kolege su rekle da su ova dva predloga zakona neophodna zbog usklađivanja minulog rada sa Zakonom o radu. Po ovim predlozima praktično kompletan javni sektor biće obuhvaćen ovim zakonom. Izuzetak su zaposleni u javnim preduzećima.
Sa ova dva predloga zakona praktično će svi zaposleni u Republici Srbiji biti u istom položaju kada je u pitanju pravo na minuli rad i u određenim članovima ovog zakona vrše se i određena preciziranja kako ne bi dolazilo do pogrešnog tumačenja zakona.
Tako se članom 23. predviđa Zakonom o platama državnih službenika, da državni službenik ima pravo na dodatak po osnovu minulog rada države kao poslodavca bez obzira na koliko različitih državnih organa je bio prethodno zaposlen. Ovo je sasvim logično rešenje, jer neko može da tokom svog radnog veka radi u više različiti državnih organa, ali suštinski njegovo poslodavac je svo vreme država, tako da drugačije rešenje ne bi bilo pravedno i dovelo bi, da je bilo drugačije, do diskriminacije po ostvarivanju prava na minuli rad.
Takođe ideja o ujednačavanju radno pravnog statusa svih zaposlenih u Republici Srbiji bez obzira da li su zaposleni u javnom ili privatnom sektoru stoji u osnovu izmene člana 5. Zakona o plata u državnim organima i javnim službama. Predloženom izmenom na ovaj način niko se neće dovoditi u podređen položaj i konkretno u predlogu ovog zakona nije mi jasna do kraja jedna formulacija.
Razgovarala sam sa svojim kolegama o tome i volela bih da mi je vi razjasnite, a odnosi se na preduzeća koja su osnovana od istog nivoa vlasti. Potrebno mi je vaše tumačenje, zapravo, šta to znači u praksi ako lekar koji je radio, recimo u domu zdravlja čiji je osnivač lokalna samouprava pređe da radi u istom gradu, recimo u Nišu, u klinički centar. Znači, kakva će tu biti situacija po pitanju njegovog minulog rada s obzirom da ne menja struku, ali da prelazi sa lokalnog nivoa u ustanovu koja je republičkog nivoa.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi, prvi put se uvodi mogućnost za direktor, odnosno zamenik direktora posebne organizacije može istovremeno biti i predavač na visokoškolskoj ustanovi. Tačno su propisane koje su to deset ustanova. Ali, mislim da je ova odredba zakona vrlo važna jer se ljudi motivišu da se prihvate odgovornog zadatka rukovođenja ovim ustanovama i naravno poboljšanjem ukupne efikasnosti njihovog rada. Vrlo je važno da na čelu svih ustanova, institucija budu ljudi koji će svojim znanjem, stručnim i profesionalnim i etičkim kvalitetima moći da podignu njihovo funkcionisanje na jedan viši nivo.
Odredba zakona koja se odnosi na načelnike okruga je po mom mišljenju isto vrlo važna i treba promeniti situaciju da načelnik okruga ne bude više državni službenik nego funkcioner. Mislim da je to više u njegovoj prirodi i opisu posla.
Prokomentarisala bih samo još odredbu koja je nova i koja propisuje da se vođenje upravnog postupka, kao i odlučivanje o pravima i obavezama fizičkih i pravnih lica može poveriti državnom službeniku koji nema završen fakultet. Nadam se da je predlagač dobro izvagao sve dobre i loše strane ovog rešenja. Ja sam ipak mišljenja da je neophodna visoka stručna sprema i zbog toga mislim da je veoma važna i konstatacija predlagača da će se u takvim situacijama posebnim zakonom pred državne službenike postavljati zahtevniji uslovi u pogledu stručnih kvalifikacija.
Poslanička grupa NS će u Danu za glasanje podržati sva četiri predloga zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Pre nego što dam reč poslaniku Petronijeviću, samo da produžimo rad sednice, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika, naravno i Skupštine. Obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da što pre donesemo akta iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Poštovana predsednice, poštovana potpredsednice Vlade i ministarko za državnu upravu i lokalnu samoupravu, poštovani narodni poslanici, na početku ću reći da će poslanička grupa SPS podržati ceo paket ovih predloženih zakona, dati podršku promenama Zakona o državnim službenicima, Zakona o platama državnih službenika, Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i Zakona o državnoj upravi. Dakle, podržaćemo predložene izmene i naravno, u Danu za glasanje, glasati za te zakone.
Ono što želim da na početku istaknem, a to je da pored ovih konkretnih rešenja, koja su predložena ovim zakonima, koja ćemo mi podržati, želim da naglasim da ćemo još snažniju podršku dati onome što sledi. Potpuno sam saglasan sa jednom vašom rečenicom, da ovo nisu suštinske promene, ali da jeste važan korak ka suštinskim promenama u ovoj oblasti i ja želim upravo da na ovaj način iskažem punu podršku viziji toga, punu podršku onome što želite da uradite i način kako ste ovde izložili da to uradite.
Znam da je to težak, mukotrpan posao. Znam da je to trajan proces, ali isto tako znam da je ova Vlada posvećena reformama i posvećena reformi u ovoj oblasti. Dakle, u pitanju je početni korak ka suštinskim promenama, ka dubljim reformama, nadam se ne samo državne uprave nego javne uprave u celini.
Samo bih se kratko osvrnuo na Predlog zakona o državnim službenicima i nameštenicima. Pre toga bih rekao, i opet da ponovim, još snažnija podrška onome što sledi. Zašto? Reforma državne uprave bitan je uslov za uspeh reformi u Srbiji u bilo kojoj oblasti, jer su oni koji su u državnoj upravi ti koji su zaduženi da reformu sprovode kroz redovne delatnosti. Dakle, nema uspešne reforme u bilo kojoj oblasti, Vlada jeste opredeljena za tako nešto i ima punu podršku za to, ali, isto tako, Vlada je opredeljena i ima podršku da reforma državne odnosno javne uprave u celini mora da bude sprovedena, jer je ona uslov da se sve ove druge mogu sprovesti.
Naravno, kada to kažem, imam u vidu i našu opredeljenost da pristupimo EU, a jedan od bitnih kriterijuma je i jačanje administrativnih kapaciteta, odnosno stvaranje državne uprave takve koja je efikasna, delotvorna, da može da obavi sve poslove u interesu građana, u interesu privrede. Dakle, kao neka vrsta, da tako kažem, u službi naroda.
Ali, nije nama samo važno da mi ojačamo taj deo zbog EU, nego zbog Srbije, zbog nas, jer ovde to treba da radimo, ovde treba da sprovodimo zakone, ovde treba da stvaramo uslove za bolji život građana.
Kada je u pitanju Zakon o državnim službenicima, samo ću kratko da se osvrnem i da dam podršku i onom delu Zakona koji stvara pretpostavke za efikasniju zaštitu prava iz radnog odnosa, pravnu sigurnost u ostvarivanju prava za sve državne službenike. Daćemo podršku i onom delu Zakona gde se vrši usklađivanje sa Zakonom o visokom obrazovanju, kada su u pitanju zvanja državnih službenika i državnih službenika na položaju. Takođe, i onom delu Zakona koji na jedan savremeniji, transparentniji, efikasniji način oglašava javni konkurs, efikasniji način sprovodi izborni postupak, na jedan način omogućuje da državni organ u punom kapacitetu radi postavljanje vršioca dužnosti državnog službenika na položaju i, naravno, onom delu koji govori o odgovornosti državnih službenika na položaju, s tim što tu želim da istaknem dve stvari.
Prvo, ta odgovornost je pooštrena. I treba. Šta smatram tu bitnim? Smatram bitnim da je uvedena jedna nova kategorija. Odgovornosti državnog službenika na položaju koji se ne ocenjuje, a stvoreni su takvi uslovi u tom državnom organu, poremećeni odnosi, itd, i on mora da odgovara za tako nešto. To je jedna novina.
Kada je u pitanju pooštravanje na osnovu ocenjivanja, dovoljna je jedna ocena – nezadovoljava, da bude razrešen. Moram da kažem da se slažem s tim. Meni nije problem da li je jednom nezadovoljava. Čim nezadovoljava, ne treba da radi. Ovde je nešto drugo u pitanju, na šta mislim da treba da se obrati pažnja – kako da se izbegne zloupotreba u ocenjivanju. Vlada ima neka merila u vezi s tim. Mislim da i njih treba još jednom sagledati i pogledati. Zašto? Da bismo došli do nekih standarda kvaliteta, do nekih kriterijuma koji će isključiti svaku mogućnost subjektivne ocene. U tom slučaju, dolazi se do pravog značaja ove ocene – nezadovoljava, a koja je uslov da se državni službenik na položaju razreši.
Ono što takođe želim da istaknem, čak smatram najvažnijim delom promena Zakona o državnim službenicima, a ujedno i najvećim korakom u pravcu suštinskih reformi u ovoj oblasti – uspostavljanje novog sistema stručnog usavršavanja. Mislim da je to najznačajnija promena i najveći korak ka reformi javne uprave u celini. Dakle, uvodi se obaveza usavršavanja državnih službenika, omogućava se dodatno usavršavanje i stalno učenje, da službenici stiču nova znanja, da efikasnije obavljaju svoj posao. Zadržava se onaj dosadašnji način opštih i posebnih programa, ali ima dodatnih, na jedan, naravno, uređeniji način, kao što je poseban oblik stručnog usavršavanja putem stažiranja, mogućnost posebnog stručnog ispita, jednoobrazan način osposobljavanja pripravnika, odnosno standardizovanje jednog procesa, na osnovu iskustava, itd.
Zašto želim posebno da naglasim ovu oblast? Zato što, imajući u vidu one glavne principe reforme javne uprave, decentralizacija, depolitizacija, racionalizacija, profesionalizacija, jedan od značajnih je profesionalizacija.
Ovo što se ovde predviđa je primena principa profesionalizacije u praksi, a znači u stvari dobro obučenu, odgovornu i efikasnu upravu. Toga nema bez usavršavanja državnih službenika za svo vreme njihovog rada i mora da se odnosi na sve i mora da bude trajan proces. Tu mi dajemo snažnu podršku ovom delu Zakona o državnim službenicima. Smatramo ga značajnim i najvećim korakom u pravcu reformi javne uprave.
Ono što želim da istaknem, to je jedno pitanje - na koga se ove promene odnose, kada su u pitanju državni službenici i nameštenici? Usko gledano, na jedan mali broj ljudi državnih službenika po Zakonu o državnim službenicima, onih koji rade u državnoj upravi, nešto preko tridesetak hiljada, ali zato zaposlenih u pokrajini, gradovima, opštinama ima možda duplo više.
U javnim službama, javnim ustanovama najviše, ne računajući javna preduzeća, ako to odbijemo, koja takođe mora da podležu reformi, to je otprilike oko pola miliona ljudi. Za njih smatramo, jer su različiti ravnopravni statusi i u državnoj upravi i u autonomiji i u jedinicama lokalne samouprave i u javnim agencijama itd, javnim ustanovama.
Smatramo da ovo stanje nije prihvatljivo sa aspekta potrebe da se sistemski uredi delovanje javne uprave. Upravo želimo da podržimo vašu najavu da se u potpunosti uredi sistem javne uprave u celini, ne samo državne uprave. Kada to kažem, želim posebno da naglasim da ne pravimo greške kao što su pravljene, već da to bude zasnovano na jednoj veoma preciznoj analizi, jednoj funkcionalnoj analizi celokupne javne uprave i tek na osnovu toga da se ponude rešenja. To je prilika da se dođe do svih mogućih rešenja koja će omogućiti bolju i efikasniju upravu.
Imali smo primere racionalizacije javne uprave tako što kažemo – 10% linearno svima. Šta se dogodi? Neki organi koji ne treba da posluju ostanu, neki koji su sa velikim brojem ljudi i dalje ostanu sa velikim, nekim organima koji su dobili nove nadležnosti nema dovoljno itd. Umesto smanjivanja, kasnije se dolazi do povećanja broja zaposlenih.
Zato smatramo da to mora da bude jedna precizna, detaljna analiza, funkcionalna analiza kompletne javne uprave, na čemu će da budu zasnovani svi ovi naredni koraci, naredne mere o kojima govorimo. To je i prilika da veoma jasnom slikom u Srbiji pokažemo ko su državni službenici, da su to vredni ljudi koji rade svoj posao. To nije trošak. Lekar nije trošak. Nije prosvetni radnik trošak. To je čovek koji vredno radi svoj posao i za koji treba da primi zaradu i čije su zarade izuzetno niske.
Ono što je problem javne uprave, to su dupli poslovi, duge procedure, komplikovane procedure i nedostatak jedne suštinske, dublje analize šta nama treba i gde nama treba, kada je u pitanju državni službenik, šta mu je posao, šta mu je cilj, kako da ga motivišemo, kako da organizujemo stručnu osposobljenost, da se to uradi na najbolji način.
Zato želim i ovo po koji put insistiram na podršci vama da istrajete u tome da tome prethodi jedna veoma detaljna, funkcionalna analiza kompletne javne uprave. Ne bih tu izuzeo, naprotiv, obuhvatio bih i one koji ne potpadaju pod ovaj zakon, a to su, recimo, funkcioneri. I za njih treba da se uvede to. Prvo, da se u ovoj državi odredi ko je funkcioner. I za njih treba da postoje pravila kao i za sve druge, i njih treba obuhvatiti.
Ono što želim da kažem, kada su u pitanju dopune Zakona o državnoj upravi, želim da istaknem jednu stvar uz ono što ste vi već obrazložili, a to je jedna mogućnost da se za direktore, odnosno zamenike postave stručna lica u posebnim organizacijama, koja su nastavnici na visokoškolskim ustanovama. Smatram veoma značajnom tu mogućnost. Zašto? Posebne organizacije su stručne, stručne firme, da tako kažem, koje rade sve. Omogućiti da najstručniji u toj oblasti budu na njihovom čelu, a da pri tome imaju mogućnost da se bave i nastavom, mislim da je dobar potez u dobrom pravcu i, na kraju krajeva, u povezivanju nauke i posla, o kome se već radi.
Na kraju, samo da kažem kratko, kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i platama državnih službenika i nameštenika, opet sa jednom porukom i jednom podrškom o kojoj govorim sve vreme. Izmene zakona i jednog i drugog su u stvari prilagođavanje, usaglašavanje sa Zakonom o radu. Kao i svuda, ima i u Srbiji, da svi zaposleni imaju i u javnoj upravi u celini, dakle, i državni službenici i nameštenici, ali istovremeno i državni organi i javne službe. Mi to, naravno, podržavamo.
Šta želim tu da istaknem? Mislim da ono što je pred vama, a vi ste to i najavljivali, to je reforma sistema zarada u celom javnom sektoru. Pored velikih rashoda u javnoj upravi, nije to samo posledica neadekvatnog broja i strukture, već i posledica neadekvatnog sistema i nagrađivanja. Ima mnogo nepravilnosti, mnogo nepravičnosti, mnogo nelogičnosti, mnogo neusaglašenosti. Zato, da se ne zadržavam previše na detaljima, smatram da je veoma važno da se to na jedan odgovarajući, sistemski način uredi, da važi za celu upravu, da i osnovna zarada i koeficijent, koji su deo zarade, budu transparentni, da budu poredivi, jasni, da dovedu dotle da oni koji rade na istim ili sličnim poslovima imaju ista i primanja. Pri tome, ne mislim na uravnilovku, nego mislim na način kako da se to uporedi.
Imamo samo jednu situaciju da u Srbiji neki kažu imaju 600, neki kažu, čak ministar Krstić je govorio 900 koeficijenata. Imamo osnovica, imam pred sobom ovde jedno desetak, jednu u sudu, jednu u državnoj upravi, jednu u javnim službama, pa čak i u državnim upravama različitih osnovica itd.
Imamo jedan zakon koji je donet 2001. godine, Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, ali od koga je posle ovog vremena ostalo samo parče zakona. On je na jedan dobar sistem uredio, počev od toga ko su funkcioneri i kakvo im je mesto na toj lestvici, uredio način kako da se uspostavi sistem zarada. Vremenom se bežalo od toga, odvajalo se, jednom sudije i tužioci, drugi put drugi, treći put treći sad imamo jednu apsurdnu situaciju, bar je za mene apsurdna, da je u tom zakonu na prvom mestu predsednik Republike. Sad je on po plati na 201. Proizvoljno kažem, nije logično, nije ni među hiljadu.
Ne smatramo logičnim da šef Kabineta predsednika Narodne skupštine ima veću platu od predsednika Narodne skupštine. Meni je to nelogično. Ne bih da nabrajam čitav niz tih detalja, tih nelogičnih stvari, nepravičnih stvari. Taj zakon treba da dođe pod udar, da tako kažem, reforme, da se uvede red u tu oblast. Molim vas, ne traže se veće plate, sve mora da bude u skladu sa ekonomskim mogućnostima zemlje, ali mora da bude pravičnije. Ta plata određuje, kako bih rekao, mesto tom zvaničniku u ovoj zemlji, jer mi obično kažemo – znate, plata se isplaćuje u zavisnosti od složenosti posla. Sada kako mi reče moj kolega da predsednička plata nije ni među hiljadu. Ispada da hiljadu njih rade značajniji posao.
Ne dovodim u pitanje, niti mislim da to treba da bude uravnjeno, niti mislim da to bude strogo. Ima zanimanja koja se moraju platiti. Ima stručnjaka koji se moraju platiti, ali nije baš sve tako.
Da ne dužim, daćemo punu podršku vašoj najavi da se u potpunosti uredi na jedinstven način sistem zarada u celokupnoj javnoj upravi.
Na kraju, ponoviću ono što sam rekao na početku, daćemo punu podršku predloženim zakonima i u Danu za glasanje glasaćemo za te predloge. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Poštovana ministarko, drage kolege, danas ovde, kao što smo čuli od prethodnih govornika, imamo četiri zakona o državnoj upravi koji regulišu određene segmente koji su do sada bili regulisani na drugačiji način ili uopšte nisu bili regulisani, ali u skladu sa politikom ove Vlade, ponovo puno buke ni oko čega.
Vi nama donosite četiri zakona u Skupštinu kojima menjate status, prirodu, boju, miris i ukus načelnika okruga i druga stvar je minuli rad. Sada mi ovde treba da se ubijemo, figurativno rečeno, u hvaljenju nečega što ste vi toliko lepo objasnili i potvrdili moju tezu da je ova Vlada genijalna, da oko crtice iz našeg društvenog života pravi ogromne slonove koje nekada crta kredom, a nekada vodenim bojicama, kako-kad. U ovom slučaju vodenim bojicama. To vi stalno radite. Isto kao kada neko kaže, recimo, uvaženi ministar Lončar, mi ćemo sada promeniti, uzme vazduh čovek, neku sitnicu. Znate li vi, gospođo ministarko Udovički, kakav je ovo mali segment celokupne strategije promene naše države? Realno mali segment, ako to može da se kaže, pošto mi deluje kao pleonazam.
Dakle, vi sazivate Narodnu skupštinu, pravite tenziju među građanstvom oko nečega što će da se desi, i to što treba da se desi, ovde uvažene kolege iz većine objašnjavaju time koliko je važna državna uprava. Zamislite vi to. Naravno da je važna državna uprava, pa nema države bez toga.
Šta smo dobili ovim zakonima? Dobili smo to, recimo, visinu otpremnine određuje uredba Vlade. Time se stavlja u nepovoljan položaj zaposleni u privatnom sektoru i u državnoj upravi, i to nikoga nije briga, jer Bože moj dok to dođe do Ustavnog suda ko zna šta će biti, a to će neka druga Vlada itd. Mi smo inače evropski rekorder u broju oborenih propisa od strane Ustavnog suda, kakav god da je on.
Zakon o državnim službenicima, član 39. kaže – predlažemo da se dužina potrebnog radnog staža mlađeg savetnika skrati sa pet na tri godine. Ispada da je duže iskustvo potrebno za mlađeg savetnika nego za savetnika. To je još jedna nelogičnost koju ne razumem, a koju ćemo pokušati amandmanima da rešimo.
Kažete u članu 67. – do okončanja javnog konkursa. Znajući ovu Vladu, gospođo Udovički, ova Vlada je u stanju da okončava javni konkurs zauvek, apsolutno. To je pokazala u prethodne dve godine. Nema kraja javnih konkursa.
Zaduženi ste za državnu upravu. Da li znate koliko danas ministarstava nema pomoćnike ministara i državnih sekretara? To je skandalozno. Da li znate da nemamo koordinatora službi bezbednosti? Da li znate da nemamo šefove VOA i VBA? Nemamo. Šta će nam? Da li znate da smo jedina država u Evropi koja nema obaveštajni segment? Da li je ikog briga što u Ministarstvu spoljnih poslova i odbrane nemamo pomoćnike ministara, nemamo državne sekretare? Koga je to briga? Znate zašto? Zato što se za sve pita jedan čovek. Vi ste predstavnik važnog segmenta Vlade koji je u apsolutnoj paralizi ako taj čovek, a ja znam da on to ne radi, recimo, zaspe. Pošto on to ne radi, to je za sada nemoguće, ali i on je čovek o krvi i mesa. Vi to predstavljate ovde.
Vi ste stručna žena. To je nesporno. Mi smo za vas glasali čak iz Bodruma. Toga se sećate. Vi ste potomak jedne sjajne porodice. Ovo govorim bez trunke ironije. Lazar Udovički je bio veliki čovek. Ne znam šta bi on rekao da vas vidi u ovoj Vladi. Mislim da ne bi bio srećan, ali to je moje mišljenje. Ovo nemojte shvatiti lično. Ovo je obzervacija u znak poštovanja prema njemu.
Ono što hoću da vam kažem, načelnici okruga, dame i gospodo, postaju funkcioneri u zemlji u kojoj već imamo gomilu funkcionera. Svaki ambasador Republike Srbije je funkcioner i mi smo krivi za to. Mislim na prethodnu, prethodnu, prethodnu vlast, pošto je ovo već treća ista vlast. Funkcionera koliko voliš, a zašto? Koji segment rada načelnika okruga će biti politički? To mi recite. Šta je to politički u koordinaciji, recimo, inspekcijskih službi u okrugu? Zašto taj čovek postaje funkcioner, a ne državni nameštenik ili službenik? Zašto je neophodno da krenemo korak unazad, umesto da ih biramo na konkursu, kako predlaže EU na koju se često pozivate, ne vi lično, nego i gospoda iz većine, a onda ih sada postavlja Vlada?
Kako ćemo vršiti ocenjivanje? U čemu je razlika u ovom ocenjivanju državnih službenika u odnosu na ono što je bilo pre? Nikakva. Ocena „ne zadovoljava“ je postojala i ranije, ali je problem što je niko nikada nije upotrebio. Verovali vi to ili ne. Kada je upotrebe sud ih vrati na posao. Šta ćemo sada? Načelnik službe kaže – onaj tamo mi je žuti, daj da mu napišem „ne zadovoljava“. Da li je to moguće? Jeste. Hoće li se to dešavati? Hoće. Šta ćemo onda? Znate li vi šta znači „ne zadovoljava“?
Zamisliću dva radnika državne uprave, obojica naprednjaci. Ovog jednog ne voli zato što je za Tomu, a ovaj je za Vučića ili je ovaj za Nebojšu Stefanovića, pa sada ovaj kaže njemu – sad ću ja njemu da napišem da „ne zadovoljava“.
(Vučeta Tošković, sa mesta: Ne spominjite SNS.)
Govorim to hipotetički, kao primer. Nemojte se ljutiti. Nije mi namera da se svađam.
To ostavlja prostora za dosta zloupotreba, jer to nije precizno navedeno. Kriterijumi ocenjivanja su i dalje opšta mesta i dalje pravni standardi i dalje se spominju reči „savesnost“ i dalje se spominju reči „ako naruši ugled institucije“. Šta to znači „ako naruči ugled institucije“? Recimo, u Skupštini Srbije, ja redovno narušavam ugled institucije kada spomenem ime prečasnog, nadpolovičnog premijera, pa oni hoće da me kazne zbog toga. Spominjem ime. Razumete? To ostavlja širok prostor za zloupotrebu. Meni se to ne sviđa.
Voleo bih da se to precizno navede, a čini mi se da još uvek nije precizno, a siguran sam da vi razumete šta ja sada pokušavam da kažem, iako je moj govor obojen politikom, jer sam političar. Vi ste političar. Vi ste u Vladi SNS.
Niste član SNS. Vi ste stručnjak, kao i gospodin Vujović, kao i gospodin Tasovac, ministar Verbić. Oni svi vole da kažu – mi ne puštamo struju, mi samo pravimo dalekovode. Svi ste deo iste ekipe.
Nemojte misliti da vas to na neki način spašava što nemate dodir sa nekom drugom štetnom politikom u nekom drugom segmentu. To je moje mišljenje i mišljenje moje stranke.
Nejasno mi je zašto ovo radite sa načelnicima okruga. Nejasno mi je kako ovo, osim u delu koji ograničava javni konkurs da se završi za devet meseci. To podržavam. Samo moram da vas podsetim da je ovo već nekoliko u nizu sličnih odredbi koje se usvajaju u ovoj Skupštini, a nikako da se primene. Apsolutno ne aboliram ni našu pretprošlu, pretprošlu, pretprošlu vlast, ali isto tako moram da vam kažem šta je to što vas osigurava u uverenju, a i nas da će se ovaj put to stvarno desiti. Dakle, kada znamo da je ova većina ovde, uvažena ministarka, donela Zakon o javnim preduzećima, koji se ne primenjuje. I dalje su partijski kadrovi ti koji vode preduzeća.
Vi ste takođe ministar državne uprave i lokalne samouprave. Vi takođe dobro znate da, recimo u nekom okrugu, sada ćete postaviti načelnika okruga od strane Vlade na određeni rok, mislim da je četiri godine ako se ne varam, pa na primer uzmete Majdanpek. A u Majdanpeku u okviru vaše nadležnosti juče osam stranaka na opštinskoj izbornoj komisiji kaže – mi tražimo da se ponovo štampaju listići, jer su štampani u privatnoj štampariji gde je izgleda vlasnik član SNS. Ljudi traže, svi sem SNS da se štampaju ponovo listići u štampari „Službenog glasnika“. Jedanaest od 18. Šta ćete uraditi kao ministar po tom pitanju? Da li ćete pomoći da stvar vrati u zakonske okvire? Da li vi znate šta oni tamo rade u Majdanpeku? Da li vi znate da oni organizuju preglede, da oni prave stvari koje su protivzakonite.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Jel to tema dnevnog reda?)

Gospodine Stefanoviću, vratite se na temu.

Dozvolite gospodine predsedavajući, zahvalan sam na intervenciji, jer sam upravo postao svestan da sam skrenuo sa teme.
Moram da kažem da ovi zakoni neke stvari menjaju na bolje, ali smatram da je moglo mnogo više, smatram da se na kraju sve svodi, na žalost, na pitanje načelnika okruga i pitanje minulog rada, gde stavljate ljude iz lokalne samouprave, državne uprave u položaj onoga što u Zakonu u radu se zove povezana preduzeća. Time pokušavate s jedne strane da ih izjednačite sa Zakonom o radu, a u nekim drugim elementima ih i dalje razlikujete u odnosu na Zakon o radu koji je većina ovde usvojila, a mi smatramo da je taj zakon užasno loš.
Dakle, mene zanima šta će to značiti u praksi. Da li će to značiti da ste vi predložili kriterijume za savetnika, višeg savetnika itd, u okviru ovih zakonskih predloga, gde ne piše nigde da onaj što konkuriše mora da zna engleski jezik i mora da zna da radi na računaru. Zašto to ne piše? Mi smo to predvideli u amandmanu. Znam da se slažete sa mnom da u 21. veku u okviru evropskih integracija Srbiji, svega ostalog, mora da postoji taj kriterijum. Apsolutno mora, po nama. Zašto ne piše i šta je loše u predlogu opozicije? Mislim da nije ništa.
Ali opet s druge strane, ja vas razumem, kada nam ministar spoljnih poslova ne govori engleski, kada nam predsednik države ne govori engleski, kada nam gomila drugih funkcionera ne govori, pa što bi onaj u državnoj upravi. E, vidite tako kreće kapilarno propast jednog sistema, bilo kog. Vi vodite, tj. vi ste nadležni da budem ispravan za jedan segment naše države koji je od ogromnog značaja, jer to je temelj svake državne uprave. Apsolutno, uz naravno nastavnika i učitelja. Ako to nemate i ako nemate poreznika, a nemamo, imamo mislim četvrtog za godinu dana ili dve godine, imamo četvrtog ministra privrede. Ja se nadam da vas opet neće šetati.
(Aleksandar Marković, s mesta: Kakve to veze ima?)
Ima sve veze.
Smatram da vi treba da se zaista potrudite da stvari dublje promenite, da precizirate kriterijume za situaciju kad neko treba da ostane bez službe. Da bude preciznije, da budete svesni, da onaj što ocenjuje nekog je njegov kolega koji najčešće sedite sa njim u istoj kancelarije. Vi mislite da će on njemu da kaže nezadovoljava. Pa nema nikakve šanse da se to desi, osim ako je žuti, onda hoće, recimo. Ja ne bih voleo, ali čuo sam da se to dešava.
Dakle, mene interesuje zašto to niste dublje i preciznije uradili? Zašto niste izbacili tu nepotrebnu standardizaciju izraza? Zašto ste ubacili „narušava ugled institucije“? Šta znači narušava ugled? Zašto ste ubacili „nečiji rad je štetan po rad“? Šta znači nečiji rad je štetan? To pokušavam da objasnim. Može to precizno da se odredi. Može da se kaže – nije dolazio na posao toliko i toliko, nije radio to što treba, nije izvršio radne zadatke, konkretno koje radne zadatke, u kom broju. Moramo tako, jer inače arbitrernost će da zavlada ovom državom u kojoj inače, na žalost vlada u svim segmentima.
Iskreno, mnogo više sam očekivao. Ovo je stvar kojom je samo zagrebano nešto. Ponavljam, kada se sve skloni sa stola, čini mi se da se na žalost sve svodi na te nesrećne načelnike okruga i svodi se na minuli rad. Ovo ostalo ostaje neprecizno. Ostaje zaista nedorečeno i ne mogu ovde kao neke druge kolege koje uvažavam, da ustanem i da pričam o važnosti državne uprave. Nismo na kursu.
Znamo da je državna uprava bitna, znamo da je puno loših stvari rađeno ranije ili nisu rađene uopšte.
(Vučeta Tošković, s mesta: Što niste?)
Da izbegnem raspravu, ne želim da se svađam sa bilo kim, a pogotovo sa uvaženim kolegom. Mislim na vas u poslednjoj klupi.
Ali zaista dajte nam neki precizan odgovor ako možete, zašto i u kojoj meri ove stvari nisu rešene, zbog čega? Da li je moguće da se isprave, da li je moguće da mi kroz amandmanski proces pomognemo da se one preciziraju? Da li imate političke snage da prihvatite amandmane DS koji su zaista čini mi se na liniji poboljšavanja ovog teksta? Ponavljam, po nama, ovo su najveće zamerke, državni službenici se stavljaju u jedan vrlo čudan položaj. Stavljaju se u položaj da se u mnogo čemu njihov položaj ne menja, a mislim na one koji ne rade. Oni koji rade nisu dovoljno precizno izdvojeni i neće dovoljno precizno biti ocenjeni. Samim tim neće biti nagrađeni. Opet uravnilovka.
Nema razbijanja uravnilovke u državnoj upravi, uvažena ministarka, ako precizno ne napišete šta je šta. To znam, dugo sam radio u državnoj upravi i znam šta znači ocena – nezadovoljava, za nekog kolegu. To se ne dešava, potpisujem, ne dešava. Suviše je široko postavljeno. To morate precizno utvrditi.
Šta će da radi načelnik okruga? Šta će da radi funkcioner Vlade Srbije? Hoće li uskoro funkcioneri biti direktori obdaništa? Da li znate šta znači funkcioner? Načelnik okruga, koja su mu ovlašćenja povećana? Šta će to konkretno da radi? Politički, funkcioner je neko ko je politički funkcioner.
Šta znači funkcioner? Premijer je i onako zabranio automobile. Šta će mu to? Da koordinira rad inspekcijskih službi, npr? Šta je tu politika? Sumnju budi ta odredba. Možda je politika to da se neke firme inspekcijski češljaju jer su politički nepodobne. Možda je zato funkcioner. Mi to ne bismo voleli.
Molim vas da se vratimo na ono što smo počeli teškom mukom u reformi državne uprave koja nikada nije sprovedena, da se stvar otvori za građane Srbije i da ljudi mogu da konkurišu, bez političkog uticaja. Dajte da to pokušamo, molim vas.
Opet Vlada uzima dizgine. Sada će odrediti ko je tamo, kako bih nazvao, neki boljar, lokalni vlastelin koji nema jasna ovlašćenja, ali će biti funkcioner. Šta se jača time, ko se time jača? Čemu to služi? Ova odredba po meni je vrlo problematična. Nejasna mi je pozadina i politička, a naročito stručna. Molim vas da mi objasnite vezu između toga da si funkcioner i toga da vodiš okrug. Pod znacima navoda vodiš, jer u Srbiji to niko ne vodi, jer nam je na žalost, kao što znate lokalna samouprava u užasnoj situaciji.
Sva ovlašćenja su doneta, odnosno preneta. On nema ništa izvorno, zašto zaslužuje da je funkcioner, zašto zaslužuje da je isti kao recimo uvaženi gospodin Bečić, koji jeste funkcioner kao potpredsednik Skupštine, po meni? Ne vidim vezu.
Gospodine Bečiću, treba da se zabrinete, možda ćete sutra biti načelnik okruga. Hvala.