Hvala.
(Dušan Milisavljević: S mesta. Replika. Spomenut sam.)
Nije vas spomenu nijednom. Dušan Milisavljević nije nijednom spomenut. Da li mogu da dam vašem predsedniku poslaničke grupe reč da ukaže na povredu Poslovnika, ako dozvoljavate?
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, povreda Poslovnika.

Gospođo predsednice, član 107.
Da dodam da je doktor Milisavljević direktno spomenut.
Član 107. zbog toga što je prethodni govornik, doktor Laketić, na početku svog izlaganja, što ste vi propustili, niste čuli, jer siguran sam da biste reagovali, rekao da pripadnici bivšeg režima, citiram – su lomili lobanju građanima Srbije i preneli stidne vaši. Vi ste bili u toj situaciji dužni da ga prekinete i date mu opomenu odmah.
Smatram da je apsolutno u svakom segmentu izgovorom takvih reči poslanik izašao iz okvira civilizovanog razgovora, na najbestijalniji način se izrazio o političkim protivnicima i stavio nam etiketu koja je u duhu eugenike koju neki iz SNS sprovode i zalažu se za nju i berminizacije ili štetočinstva političkih protivnika, a zna se da se na njih primenjuje ili otvor ili otrov ili motika ili motka. Prema tome, mislim da ste u ovom slučaju za nekoga ko je obrazovan, ko je završio fakultet i ko je doktor medicinskih nauka da ovako nešto kaže za političkog protivnika i da u ovoj Skupštini ne reaguje na to, apsolutno nedopustivo. Ja vas molim da reagujete i da čoveku date opomenu, jer ovako nešto sem opomene ne može ništa da se opravda.

Doktore Laketiću, ne možete dobiti repliku, jer povreda Poslovnika ne prepoznaje repliku.
Zaista nisam čula ove reči, reagovala bih. Ne bih dala opomenu, ali bih reagovala. Prekinula bih poslanika. Opomenu ne bih mogla da izreknem ili da kažem sad unapred kako bih reagovala. To su samo pretpostavke. Tražiću i stenogram da se uverim u to. Bilo kakve jake reči, vi znate da ja uvek reagujem i da mislim da je neprimereno ovom domu da se obraćamo jedni drugima sa uvredljivim izrazima.
Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević, povreda Poslovnika.

Čl. 103. i 104.
Po članu 103. narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine.
Poštovana predsednice, više puta mi namerno ili nenamerno ne dajete reč. I ovog puta sam se prijavio i vi mi ne dajete reč.
Član 104, narodni poslanik je četiri puta spomenuo moje ime u negativnom kontekstu. Vi niste reagovali. Još kažete da niste čuli da je on spominjao moje ime. Imate stenogram.

Izvolite.
Imate pravo na repliku.

Poštovana predsednice, poštovani kolega poslanik i moj kolega lekar je obmanuo javnost. Ja jesam bio sa Zaštitnikom prava građana protiv i u tom momentu kada je on to naveo protiv, kada je citirao moje reči, bio sam protiv da građani bilo šta plaćaju, bio sam protiv takve zdravstvene knjižice kao što sam i sada. Zdravstvena knjižica mora da ima razlog zašto se uvodi. Elektronska zdravstvena knjižica mora da ima razlog zašto se uvodi.
Mi smo pričali tada o zdravstvenom kartonu, o informativnom sistemu za koji se iskreno zalažem. Bez toga ne možemo da radimo mnoge stvari. Ali, zdravstvena knjižica, kakva je bila namera da se uvede pre godinu i po, dve, mislim da se možda sada malo modifikovala, je sasvim različita. Razlikuje se i cena, razlikuje se i njena namena. Dajete da ne izvrćemo činjenice. Gospodin, kada spominje kolegu Milisavljevića, treba da shvati da je on bio pomoćnik ministra zdravlja kada je bila gospođa Slavica Đukić Dejanović zadužen za javno zdravlje, pa pitam – zašto tada niste uveli te zdravstvene knjižice? Nije sve kriva DS.

Zahvaljujem.
(Darko Laketić: Replika. Pomenut sam.)
Pomenuo vas je, ali nije uvredljivo. Moram jednako da vodim sednicu i prema jednima i prema drugima. Niste pomenuti uvredljivo.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem.
Gospođo predsednice, gospodine ministre, sudeći po ovoj diskusiji, a pošto imam vrlo malo vremena, oko tri minute, pokušaću da sublimiram šta smo mi to od 10,00 časova do sada pričali i šta je suština onoga što pričamo.
Za one građane koji su se tek sada uključili u prenos na Drugom programu RTS, mi sada diskutujemo o izmeni člana Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kojom treba da se rok koji je određen 2011. godine, a bio je kraj 2014. godine, zamene elektronskih kartica, tj. naše klasične knjižice zamene elektronskom karticom, pomeri za 2016. godinu. Vidim da će skupštinska većina to podržati.
Ono što smo insistirali i što sam ja lično tražio od gospodina ministra da uzme u razmatranje i razmisli o mogućnostima, je da ovaj rok ne bude 2016. godina iz razloga, gospodine ministre, vi ste u jednoj rečenici rekli da Fond ne može ništa da uradi bez odluke Ministarstva i tu ste potpuno u pravu, apsolutno. Vaš je posao kao ministra, sa pomoćnicima, državnim sekretarima, ko god da radi u Ministarstvu, da vodite politiku zdravstva i da kreirate politiku zdravstva, kako bi ono bilo efikasnije, dostupnije i kako bi građani Srbije imali benefit od Ministarstva i od celog zdravstvenog sistema, ne da izdajete kartice. Vaše je da date nalog Fondu zdravstva da izda kartice.
Fond zdravstva, ako ste me pažljivo slušali, ima preko 100 inženjera elektronike koji mogu da napišu program, jedinstveni program elektronskog kartona, koji je potreba ni koji ne postoji, jer sad i da hoćemo da umrežimo, ne možemo, jer programi nisu isti, nisu identični. Laik sam za tu oblast, ali to kažu oni koji se bave kompjuterima.
S druge strane, insistiram na tome da građani Srbije dva puta ne plaćaju isti trošak. Mi plaćamo doprinose za zdravstvo i podrazumeva se da u okviru zdravstvenog sistema mi ne plaćamo kartice, jer je to jedan od načina pružanja usluge. To bi bilo kao sada da izađu lekari, menjaju stetoskope i mi sada plaćamo drugačije stetoskope. Zašto? Zašto to da plaćamo? Uz to, imamo konstataciju da u Fondu zdravstva ima para. To je rekao bivši ministar finansija. Računam da skupštinska većina koja je tada glasala smanjenje procenta za zdravstveno osiguranje stoji iza svojih odluka od pre tri meseca. Znači, 300 miliona evra koje smo prebacili nema potrebe da budu u Fondu zdravstva, jer znači, u zdravstvu ima para. Zbog čega bi građani plaćali dodatno kartice?
Ono što je Zavod za izradu novčanica poklonio, nije poklonio. To su naše pare. Jedno pitanje – ko je mogao da donese političku odluku da nema utuženja u Zavodu za izradu novčanica? Ko ima tu moć? Ako je nešto za utuženje, to je bio Republički fond za zdravstveno osiguranje. Ko je doneo odluku da se ne utuži? Ko je napravio štetu Zavodu za izradu novčanica? To nije pitanje i tema za vas. Vaša je organizacija zdravstva. To je za predsednika Vlade. Zahvaljuje.

Vreme. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radojević. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvaženi ministri sa saradnicima, koleginice i kolege, obzirom da sam iz sveta zdravstva, krenuću onom starom latinskom da ovo Ministarstvo mora da krene od samog početka, što bi Latini rekli Ab ovo, ili od jajeta, jer je sve ono što je razgrađivano ili što je razgrađeno za zadnjih 15-ak godina dovedeno do apsurda.
Ovo Ministarstvo je pre nekoliko dana, uz poslanike i uz poslaničku većinu, usvojilo Zakon o kadrovima. Neophodno je imati visokostručne kadrove koje je prethodni režim apsolutno zanemario i koji su praktično prestarili i došli su do kraja svog radnog veka, da bi mogli da se nose sa reformama, da bi mogli da uđemo u promene, da bi imao ko da iznese ovo što se zove zdravstveni sistem i zdravstvo u Srbiji, koje je praktično potpuno srušeno za zadnjih 15-ak godina.
Drugi segment je da se uvođenjem elektronskih zdravstvenih knjižica brzo dođe do podataka koliko imamo osiguranih lica, koliko imamo potencijalnih korisnika u zdravstvenoj zaštiti, da budu precizno na jednom mestu i da budu dostupni sa svim svojim podacima onima koji ih budu koristili. Dakle, da se uvede red, neophodno je da se imaju kadrovi i neophodno je da se ima evidencija o korisnicima usluga u zdravstvu.
Jedan od mojih prethodnika iz prethodnog režima u svom govoru je rekao, obzirom na ovo što se zove kašnjenje u primeni elektronskih kartica koje datira još iz davne 2008. godine, da citiram, taman i mi da preuzmemo vlast to ne bi uspelo. U početku mi je to zazvučalo malo narcisoidno, ali obzirom da znam šta se dešavalo svih ovih godina i sam kolega je pomenuo da je 2008. na 2009. godinu Fond primio sto inženjera koji treba da naprave program i sistem za ovo elektronsko vođenje kartona, knjižica i zdravstvenog sistema, kao i da oni to od 2008. godine do danas nisu uradili ili nisu dobili nalog da urade ili nisu radili. Pitam se šta su oni u stvari radili, zašto su primali platu, ako su od 2008. godine, sto visoko stručnih ljudi bili zaposleni, a nisu napravili taj sistem?
Uzgred budi rečeno, po podacima koje posedujem, Fond zdravstva je milijardu i 800 miliona evra godišnje do dve milijarde 300, različiti izvori različite podatke pružaju. Ako uzmemo da je dve milijarde neka srednja cifra, zaista je za divljenje, ako uzmete da je za deset godina potrošeno 20 milijardi evra ili 20 milijardi dolara, a da je jedan respektibilni zdravstveni sistem, kako vi kažete sada, doveden do ruba propasti, do najgoreg zdravstvenog sistema u Evropi, kako je to uspelo. Neki ljudi bi za 20 milijardi evra napravili potpuno novi zdravstveni sistem da nema ni jedne bolnice, ni jednog doma zdravlja, za vreme od deset godina, a prethodni režim je uspeo da ono što je funkcionisalo, prilično uspešno, za deset godina sroza na taj nivo da mi sada pokušavamo od početka, od jajeta, da pravimo neki sistem koji će funkcionisati i koji će pružati zdravstvenu zaštitu našem stanovništvu.
To je rađeno jako perfidno. Mogu vam reći da je bilo mnogo, mnogo raznih načina i dosetki od najbanalnijih, od overe zdravstvene knjižice za koju vi sada, kada odete na šalter po onim starim obrascima i starim sistemima, da overite zdravstvenu knjižicu, prvo ćete dobiti ceduljicu da vam kažu – dođi za tri dana, ili za sedam dana, ili za 15 dana, pa kad dođete, onda ćete reći, ali poslodavac nije umrežen pa nemamo informacije da li je uplatio doprinose, pa prošetajte malo do njega, pa tako izbegnete nekih 20, 30% ljudi koji se šetaju od Fonda do bolnice, pa tako odu u privatnu praksu. Kada pomnožite sa 100 hiljada pregleda tokom dana i uzmete u obzir igru velikih brojeva, dođete do prvog podatka kako se ljudi iz državnog zdravstva prebacuju tamo gde neki drugi ljudi uzimaju novac.
Isto se događa i sa pacijentima koji dođu iz drugog grada. Svi se razbeže kao da je ušla kuga unutra ili neko sa ebolom, jer ne znaju kako će da pravdaju zdravstvenu uslugu koju su pružili, ako je neko iz susednog grada, a kamoli iz nekog drugog.
Hitni slučajevi se takođe tretiraju tako da svi, ako su iz nekog stranog centra, počnu da beže od njih, ako ne budu sigurni da će opravdati to preuzimanje lečenja kod njih.
Transport pacijenata, takođe, mora da overi izabrani lekar. Imate situaciju da, kada otpuštate bolesnika sa bolničkog lečenja, morate prvo da ga odvedete kod njegovog izabranog lekara, u neko selo ili gde god živi, pa da mu on da nalog za transport, pa da ga vratite u bolnicu, kako bi došao sanitet.
Izabrani lekar, takođe. U domu zdravlja imate 10 ili 15 kolega koji rade, a samo dva ili tri imaju pacijente, pa pacijent dođe, kaže – tvoj izabrani lekar ne radi, na bolovanju je, na odmoru je, a oni ostali koji ne rade sede besposleno. To je divna manipulacija za ostvarivanje, pod navodnicima, profita u zdravstvenom sistemu, koji se troši na neke druge stvari, a ne na lečenje pacijenata.
Sistem kapitacije, lista lekova na koju je neko stavio samo određene lekove. Nisam siguran, ako bi se dalo lekarima na slobodu da po indikacijama propisuju lekove, da bi se nešto više potrošilo, nego kada neko drugi izabere lekove koji će se za određenu bolest davati na recept.
Takvih primera bi moglo da bude jako puno. Ne bih da zadržavam ovaj visoki dom. Mislim da je ovo ministarstvo kadro i voljno da se uhvati u koštac sa ovim problemima. Nadam se da ćemo svi skupa uspeti da reformišemo i podignemo ovo zdravstvo koje je zaista palo na jako niske grane u zadnjih 15-ak godina, a za vreme vladavine prethodnog režima. Hvala.