Zahvaljujem gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, uvaženi državni sekretari, koleginice i kolege narodni poslanici.
Danas pričamo o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je po hitnom postupku došao u republički parlament i jedna mala digresija. Ovo je ne znam koji zakon po redu koji dolazi po hitnom postupku, pa ono što je predviđeno da se radi izuzetno i van redovne procedure, mi dokazujemo u republičkom parlamentu da to može da postane lako pravilo, tako da bi trebalo izmeniti način dolaska dokumenata iz Vlade u republički parlament, jer nema potrebe da stalno pričamo da je nešto po hitnom postupku, daj izglasajte to da bude u redovnoj proceduru, da više ne ide po hitnom postupku.
Ovim predlogom zakona se traži da se u važećem Zakonu o zdravstvenom osiguranju promeni jedan član gde se produžava vreme overe zdravstvenih knjižica i kaže se – u roku od tri godine od dana stupanja na snagu zakona, zamenjuje se rečima: „31. decembra 2016. godine“.
To je nešto što bi trebalo da prođe bez diskusije, po automatizmu jer se samo malo pomera rok za donošenje i sprovođenje neke odluke koja je ušla u zakon. Pošto je evidentno da će skupštinska većina ovo da usvoji, a i nema drugog načina nego da se usvoji, jer 2014. godina ističe za par meseci i nemoguće je zameniti zdravstvene knjižice novim knjižicama za dva meseca, pa taman i mi da preuzmemo vlast, to ne bi mogli da uradimo, radi građana ću da objasnim šta je to elektronska zdravstvena knjižica, šta je to elektronski karton i šta je to elektronski recept i čemu to služi, da li je to samo neka novotarija sa zapada i uslov EU na putu pristupanja EU, jedan od uslova koji moramo da ispunimo ili to stvarno daje neki benefit.
Znači, svi ste vi dragi i poštovani građani Srbije svesni da kada odete kod lekara odnesete knjižicu, pa tamo sestra izvadi vaš karton, sa tim kartonom odete kod lekara, on popuni taj karton posle pregleda, popuni recepte i to sestra overi pa vi onda odete u apoteku i tim receptima podignete lekove i terapiju koju vam je propisao vaš lekar. S tim što u međuvremenu morate da se starate i vodite računa da vaša zdravstvena knjižica bude overena, bilo potpisom i pečatom, bilo markicom, tako je zovu u narodu, jer bez toga nećete moći da uđete u ordinaciju kod lekara ili ćete moći, ali morate da platite pun iznos pregleda, laboratorijskih analiza, dijagnostičkim metoda i svega onoga što je u procesu vašeg lečenja do izlečenja potrebno da se uradi.
Znači, neophodna je overa zdravstvene knjižice, da ona bude validan overen dokument, a ta overa u prevodu znači da je ili država umesto poslodavca ili poslodavac u zavisnosti od pravnog osnova osiguranja zdravstvenog uplatio doprinose koji su do pre tri meseca bili 12,5%, sada su 10,5% jer odlukom Narodne skupštine je smanjeno 2% Republičkom fondu tj. zdravstvu Srbije od doprinosa i prebačeno u Penzioni fond, ali o tome ću nešto kasnije, par rečenica.
Ta overa garantuje da ste vi tj. neko umesto vas ili vaš poslodavac uplatio doprinose i da imate pravo da koristite novac Republičkog fonda za vaše izlečenje i sve ono što vam treba u procesu izlečenja. To je začeto neke 2006. godine kada se ušlo u proces komjuterizacije zdravstvenih ustanova u RS, tu je gospođa ministarka bivša i to su čuveni dils programi jedan, dva, tri, ne znam ni ja koliko ih je bilo, gde uz pomoć novca evropske zajednice ta kompjuterska oprema je nabavljana i zanavljana i kupovana i opremane su zdravstvene ustanove kako bi bile sposobne da pređemo na viši nivo komunikacije u zdravstvu, jedan viši nivo rada koji za cilj ima uštedu vremena i uštedu novca, da sve ovo što sam rekao da je procedura kada se ode kod lekara pređe u elektronsku formu, tako da ne postoje kartoni, da ne postoje papiri, da ne postoje recepti, da postoji jedna kartica kao nova lična karta, što je sada plastična sa čipom, gde ćete vi sve ono što treba da završite, završite sa tom karticom.
Šta se time dobija? Ako pođemo od ordinacije, izbegava se gubljenje vremena kod pisanja zdravstvenog kartona, izbegava se gubljenje vremena pisanja recepta, izbegava se dupliranje posla, izbegava se vaše maltretiranje i čekanje dok lekar to popuni i gubljenje vremena naročito što je bitno i svo ono vreme koje se neće trošiti na pisanje te administracije, lekar može da posveti pacijentu, jer sada smo svi svesni kada odemo kod lekara da dve trećine vremena koje je predviđeno za našu opservaciju potroši pišući one hartije a jednu trećinu da nas posluša, izmeri pritisak ili čuje našu muku zbog čega smo došli kod lekara.
To je to čemu služi elektronski karton, to je to izbegavanje maltretiranje i lekara i sestara, s jedne strane, a s druge strane pacijenta i dobijanje više vremena za pregled i lečenje pacijenta. To je uslov. To je benefit elektronskog kartona.
S druge strane, kada odete kod vašeg apotekara da uzmete lek, ne postoji opasnost da izgubite, zloupotrebite recept, nego prostim očitavanjem vašeg bar koda na knjižici, apotekar uđe u vas elektronski karton, vidi koja vam je terapija propisana i vi dobijete lek. To je druga prednost.
Kako to izgleda od strane Republičkog fonda? Ne postoje redovi, čekanje i nervoza kod overe zdravstvene knjižice. Postoje tzv. centralni serveri, gde svi pacijenti, tj. svi osiguranici imaju svoje podatke, gde imaju podatke o uplati doprinosa i gde vi automatski dobijete podatak da su vama uplaćeni doprinosi i nema odlaska više u lokalne filijale. Štedi se vreme. Štedi se energija, izbegava se nervoza.
Ono što je vrlo bitno – Fond zdravstva se oslobađa da radi posao za koji je i plaćen. To je analiza, način finansiranja, iznalaženje novih benefita za pacijente i praćenje protoka državnog novca koji se ogleda u budžetu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. To je osnovna funkcija Republičkog fonda, a ne da udaraju pečate i potpisuju markice, nego da prate kako se troši republički novac, kako se troši novac osiguranika. To su naše pare koje se koriste za naše lečenje.
Šta mi imamo sada? Mi sada imamo da se u taj problem ušlo 2006. godine. Godine 2008, tu gospodine ministre vi imate loše podatke od vaših saradnika pa bih vas molio da ubuduće dolazite sa tačnim podacima, znači, 2008. godine je raspisan tender za nabavku elektronskih kartica. Za vašu informaciju, pošto vidim da je nepotpunim informacijama reagovao i kolega, na tom tenderu je pobedio Zavod za izradu novčanica. Znači, nije moglo da bude nikakvih malverzacija. Od 2008. godine su rađena tri ili četiri aneksa ugovora. Jeste, tačno je da je cena bila 5,16 evra, ali u aneksima ugovora stoji, a oni se i sada primenjuju, oni nisu promenjeni, da kako bude padala cena sirovine, inputa, plastike, čipova, tako će da pada i cena kartice prema Republičkom fondu.
U prvoj polovini 2010. godine Zavod za izradu novčanica je obavestio Republički fond i Ministarstvo, ne mogu sad da se setim datuma, ali tu je ministarka koja može da potvrdi da li je ovo tačno ili nije, i rekao da može da se preuzme. Ali, imamo jedan problem. Pošto je to bilo u evrima, Fond ne može da radi sa evrima, on radi sa dinarima i trebalo je malo duže vreme da Vlada donese odluku i to je ta čuvena cena od 500 dinara, to je odluka Vlade iz 2011. ili 2012. godine, nije ni bitno. Tek onda je Fond mogao po svojoj dinamici, a dinamika je govorila da će ogledni grad za primenu elektronske kartice biti Valjevo, zato što je to filijala srednje veličine. U Republici Srbiji postoje tri vrste filijala: male, srednje i velike filijale. Pretpostavljam da znate da su velike filijale gradovi gde su klinički centri, zbog obima posla, a to su Novi Sad, Beograd, Kragujevac i Niš. To su četiri velike filijale. Valjevo je do tada imalo umrežen sistem.
Znači, priče da zdravstvo nije sposobno da prihvati novu elektronsku karticu, da ne može da uđe u taj novi projekat olakšanja rada u ordinaciji, nisu tačne. Apsolutno sve zdravstvene ustanove, možda neka ambulanta nema kompjuter, ali ti kompjuteri nisu ne znam koliko skupi, čak su sada izuzetno jeftini, tako da to i nije trošak. Jedini trošak koji bi trebalo da se plati za uvođenje ovih kartica, pored kartica, su čitači koji za teritoriju Republike Srbije, verovali ili ne, koštaju 60 hiljada evra, za celu teritoriju, što je beznačajna svota ako pođemo od toga s kojim novcem raspolaže Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Znače, te kartice su trebale prvo u Valjevu. Godine 2013. na 2014. u Valjevu je počeo taj pilot projekat, iz prostog razloga da se vidi da li ima nedostataka, šta se dešava u realnom životu kada se to sprovodi u delo. Od 100 hiljada predviđenih, podeljeno je 600 kartica, što je nepojmljivo.
Priča se o tome da će to biti maltretiranje za osiguranike kada budu vadili kartice. Nije tačno. To može da vam dođe na kućnu adresu, kao i svaka plastična kartica koju dobijate od banke sa tim kodom, zato što vaši, tj. naši podaci se nalaze u Centralnoj bazi podataka Republičkog fonda i samo treba personalizovati, kako oni kažu, i da vi to dobijete na kućnu adresu. Nema maltretiranja.
Koji su benefiti kad budemo to uveli? Kažu da će 60% radnika u Fondu moći da radi posao za šta je plaćen, a ne da overavaju kartice. Ljudi se neće maltretirati. Koje su uštede? Gospodin ministar je rekao da je to 35 do 45 miliona koje se troše godišnje na zamenu kartica, ovih koje imamo, ovih knjižica. I plus jedno dva do tri miliona evra, jer nećemo plaćati preko osiguranja sve one recepte, upute, kartone, koji se koriste u srpskom zdravstvu. To je ta tzv. papirna galanterija ili papirna konfekcija, kako god je zvali ti ljudi koji time trguju.
Znači, ne postoji više hartija u upotrebi. I to je prednost. To treba reći ljudima. Sada čujemo da će nova cena biti 400 dinara. U redu, po ugovoru, kako idu cene inputa, tako će i da pada. A ja sada pitam Ministarstvo zdravlja – ministar finansija pre tri meseca u ovoj sali nas je ubeđivao kako su napravljene angažovanjem Republičkog fonda i Ministarstva zdravlja enormne uštede u racionalnom trošenju para. Ja bih vas molio da kada govorimo o državnom i zdravstvenom novcu ne pričamo o uštedama. Pričamo o racionalnom trošenju. Ušteda znači da nešto nismo uradili. Mi treba taj novac, kao odgovorni ljudi, da racionalno trošimo kako bismo mogli da proširimo opseg osiguranja, kako bismo mogli da ukinemo liste lekove, kako bismo ukinuli participaciju. To je racionalno trošenje. Kakve uštede u zdravstvu? Možemo samo ekonomičnije da se ponašamo. Tada je rečeno da je 300 miliona evra, ili 34 ili 35 milijarde ušteda, da nema potrebe više u zdravstvu da se koristi novac, postoje stenogrami, da to ide tamo gde treba, to je za penzije ovoga puta, mada nije ni bitno gde ide, troši se u okviru Republike Srbije i da ako bude bilo potrebe da će republički budžet da interveniše i da dopuni.
Ja sad pitam – zbog čega osiguranici koji plaćaju osiguranje i koji traže zdravstvenu uslugu moraju dodatno da plate karticu? Jel ne plaćaju oni to svojim osi-guranjem? Zbog čega Fond ne plati karticu? Na Odboru je vaš državni sekretar rekao da je Narodna banka, tj. Zavod za izradu novčanica, poklonio Fondu i Ministarstvu 1,2 miliona kartica koje treba samo da se personalizuju. U istom trenutku, poštovane kolege, na budžetu republičkog fonda se na poziciji plaćanja tih kartica za 2014. godinu nalazi 500 miliona dinara. To znači, ako mi sada odlukom Ministarstva, angažujemo tih 500 miliona dinara i štampamo u Zavodu za izradu novčanica, jer nema potrebe da raspisujemo novi tender, to je državna referentna ustanova koja štampa novac, koja najbolje to radi, koja može odmah da radi, nema tendera, taj tender je završen, koja radi po najminimalnijoj ceni zato što su cene imputa pale, znači da ćemo mi imati da ako i moraju vašom političkom odlukom građani Srbije da dodatno plaćaju te kartice, imaćemo dva i po miliona osiguranika koji neće da plate. U tom slučaju, obuhvatićemo sve penzionere, socijalno ugrožene, čujem da ćemo napokon da dobijemo tu socijalnu kartu, pa svi oni koji imaju socijalnu kartu dobiće džabe. Mada, ja mislim i zastupam stav moje poslaničke grupe da to mora da bude besplatno.
Stvar je onog ko daje osiguranje i uslugu osiguranja kako će da se organizuje. To ne sme da bude dodatni trošak. To ne sme da se plati dodatno. Zašto dva puta isto da plaćamo? Nema razloga to da radimo.
Očekujem da će, o tome ćemo pričati kad pričamo o pojedinostima, ministarstvo razmotriti naš amandman, jer tu se radi o svima nama, o našim sugrađanima i napokon počinje da se bavi, evo, kolega je pomenuo DRG grupe, dijagnostičke srodne grupe. Treba to da uvedemo, ali ne možemo da uvedemo na način plaćanja, da sad ne bih zamarao sugrađane, građane Srbije, da im objašnjavam kako funkcioniše srpsko zdravstvo, da mi radimo na otkup plana da se ne plaća efiktivna usluga, ne možemo to da radimo kada, recimo, jedan prost podatak za dijagnostičke srodne grupe mi imamo bolesnički dan koji je uprosečena vrednost svega onoga što se troši za jednog pacijenta koji leži u bolnici i uobičajene procedure. Mi imamo ujednačenu za bolesnički dan na kožnoj klinici, na neurologiji, na infektivnoj klinici i na kardiohirurgiji, što je nemoguće. Ovamo je skuplje, jer su skuplji imputi, a mi hoćemo da uđemo da plaćamo po usluzi sa ovakvim bolesničkim danom, onda ćemo terati naše zdravstvene ustanove u propast. One neće moći da podnesu taj finansijski trošak, jer oni nemaju akumulaciju, nemaju dodatni rad iz koga bi mogli da crpe sredstva, jedino sredstvo to je Republički Fond za zdravstveno osiguranje.
Mi smo se odrekli, sad ću ja da ponovim onu rečenicu koju sam pričao pre tri meseca, odrekli smo se trista miliona evra u zdravstvu, jer nam je rečeno da će sve biti u redu, a imamo problem u slabo naseljenim mestima, naročito južno od Save i Dunava, gde nemamo dovoljno lekara, gde ne možemo da pokrijemo celu teritoriju i umesto da angažujemo novac na tu stranu da povećamo kapacitete i uposlimo ljude koji nam sede na birou, mi prvo to ne radimo, onda donosimo zakon kojim dajemo mogućnost da se za deficitarne specijalnosti šalju ljudi da o svom kruvu i ruvu, o svom trošku i da sami finansiraju specijalizaciju, specijaliziraju kako ko želi i ima pare da plati kardiohirurgiju, vaskularnu hirurgiju, anesteziologiju, sve ono što je deficitarno, a ovde je kolala priča da će to dati šansu mladim ljudima za specijalizaciju. Da, u deficitarnim granama, a ne u svim granama, te vas stoga molim da ozbiljno razmotrite naše sugestije.
Normalno je da ćemo glasati protiv ako ne podržite naš amandman. Vaš predlog zakona kaže da do 2016. godine to treba da se uradi, ja mislim da je to predug period. Treba personalizovati samo kartice, to Fond može da radi bez maltretiranja i dolaska ljudi u Fond. Treba napraviti ono što trebaju vaši saradnici, gospodine ministre, treba napraviti jedinstveni program za zdravstveni karton, jer u zemlji Srbiji mi sada imamo da svaka ustanova je tenderski naručivala svoj izgled zdravstvenog kartona, to mora da bude uniforma, sa nivoima dostupnosti i ovlašćenja da li je na primarnom, sekundarnom i tercijalnom nivou i treba to dati da radi Fond, jer je Fond 2009, 2010. godine primio preko 100 inženjera elektronike zbog ovoga što sada treba da se radi. Uvođenje elektronske zdravstvene kartice u Fondu imate i pameti i saradnike koji to mogu da urade.
Oprema, serveri, matični serveri, ja za Niš znam, a vi znate za svoje gradove stoje već četiri godine u Institutu za javno zdravlje. Da li može da se umreži? Kako da ne, pa mi odavde se sad umeržujemo, odemo na Gugl ne može Fond i ambulante da se umreže u jedan server, taman posla. Mada tu ima ljudi, ja sam stomatolog, koji mnogo bolje znaju elektroniku od mene, da ne pričam o tome da je možda trebalo to staviti na ličnu kartu, ali dobro to zavisi od nivoa dostupnosti poverljivim podacima, ne želim u to da ulazim i da to diskutujem.
Znači, time treba da se bavite i da to završite do 2015. godine uz uvažavanje našeg amandmana, tu očekujemo od kolega podršku da to bude besplatno, nemojmo da dozvolimo, poštovane kolege, da ljudi plaćaju duplo, em plaćaju zdravstveno osiguranje…
