Reč ima narodni poslanik Siniša Maksimović. Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre odbrane gospodine Gašiću, poštovane kolege poslanici, ovaj set zakona o međunarodnim sporazumima o kojima danas raspravljamo sadrži 17 raznorodnih sporazuma iz više oblasti društvenog života. Svi oni su plod dobre bilateralne i multilateralne saradnje naše države sa drugim evropskim i svetskim državama.
Iako je svaki od ovih sporazuma važan, ja ću se danas osvrnuti na set zakona koji se odnose na zaštitu tajnih podataka i tajnih vojnih podataka.
Ovakve sporazume Srbija je potpisala, a mi ih sada samo potvrđujemo, sa nekoliko zemalja u okruženju, kao i sa drugim državama. To su ugovori sa Slovenijom, BiH, Makedonijom, Češkom i SAD.
Takođe, u setu akata koji se tiču vojno-bezbednosnog sektora jeste i Odluka o upotrebi i učešću pripadnika Vojske Srbije u mirovnoj operaciji UN u Centralnoafričkoj Republici i vojnoj operaciji EU u ovoj državi.
Navedeni sporazumi se odnose na način razmene i zaštite tajnih podataka, odnosno postupanja sa njima i njihovu klasifikaciju.
Rezultat usvajanja ovakvih vrsta sporazuma jeste dobar postignuti nivo bilateralne saradnje, čime se obezbeđuju još bolji sveukupni politički, ekonomski odnosi država potpisnica.
Usvajanje ovih sporazuma se, pre svega, dodatno potvrđuju i unapređuju odnosi u oblasti bezbednosti, što je danas od ključnog značaja za države koje se međusobno smatraju saveznicima.
Gospođo predsednice, molim vas da mi obezbedite uslove.

Nisam intervenisala ništa. Nastavite samo. Molim poslanika Živkovića da ne dobacuje.

Ovi sporazumi su bitni za Srbiju iz razloga što ih potpisuje ne samo sa državama u regionu, nego i sa drugim državama, što može ujedno doprineti i našoj ali i evropskoj, svetskoj bezbednosti. Na taj način aktivno delujemo i stvaramo uslove zajedničkog delovanja protiv svih izazova, rizika, pretnji kojima smo izloženi.
Ukazao bih i na činjenicu da je za potrebe ovih vrsta sporazuma formiran i Centralni registar za strane tajne podatke u okviru Kancelarije saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, kao i podregistri u Ministarstvu spoljnih poslova, misijama Srbije pri NATO i Ujedinjenim nacijama, MUP-u, Ministarstvu odbrane i BIA.
Ovakvo zakonsko rešenje omogućava bolju kontrolu i smanjuje mogućnosti zloupotrebe podataka, jer će se tačno znati ko rukuje registrima. Obaveze iz sporazuma se realizuju boljom organizacijom i neće predstavljati dodatni finansijski trošak za državni budžet.
Kada je upitanju odluka o upotrebi i učešću Srbije u mirovnoj operaciji Ujedinjenih nacija i vojnoj operaciji EU u Centralnoafričkoj Republici, verovatno je dilema zašto se ona sada potvrđuje. Ona nije bila obuhvaćena Godišnjim planom upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama za 2014. godinu. Razlog je u tome što su misije i UN i EU u Centralnoafričkoj Republici uspostavljene tek početkom ove godine, bojna operacija EU, 28. januara 2014. godine, a mirovna operacija UN, 10. aprila 2014. godine, dakle, posle usvajanja godišnjeg plana za 2014. godinu.
Upravo činjenica da je Srbija, odnosno Vojska Srbije pozvana da učestvuje u ovoj misiji ukazuje da je Srbija prepoznata kao pouzdan partner i aktivan činilac očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti u svetu. U učešću u ovoj multinacionalnoj misiji, Srbija istovremeno ispunjava i svoje međunarodne obaveze i dokazuje svoju opredeljenost da doprinese bezbednosti. Istovremeno, učestvovanjem u misiji EU Srbija pokazuje svoje evropsko opredeljenje, odnosno doprinos zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU.
Situaciju u Centralnoafričkoj Republici karakteriše sukob na verskoj i etničkoj osnovi, veliki broj interno raseljenih lica, pretnja podele države i nepotpuna kontrola centralne vlasti na celoj teritoriji.
Srbija će u ovoj multinacionalnoj misiji doprineti sa preko 70 svojih pripadnika, koje će činiti štabni oficiri i medicinsko osoblje. Finansijska sredstva za učešće u ovoj misiji, koja iznose 74 miliona dinara, obezbeđena su u budžetu 44 miliona, a 30 miliona dinara obezbeđuju UN.
Napomenuo bih da Vojska Srbije i sada aktivno učestvuje u osam mirovnih misija sa 214 svojih pripadnika. Za pohvalu je što je ministar vojni, gospodin Gašić, za vrlo kratko vreme obišao više kontigenata naših mirovnih predstavnika i tako im odao zahvalnost i priznanje, a na taj način pokazao da je naša zemlja odana miru.
Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD u vezi sa bezbednosnim merama za zaštitu vojnih podataka ima poseban značaj, polazeći od činjenice da je saradnja u oblasti vojne saradnje sa SAD na dosta razvijenom nivou.
Poslanici SPS će podržati zakone o kojima sam govorio, kao i ostale zakone iz ovog objedinjenog pretresa. Hvala.

Više nema prijavljenih ovlašćenih predstavnika, pa prelazimo na listu prijavljenih narodnih poslanika za raspravu.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani ministre, poštovani koleginice i kolege, dame i gospodo, DS će biti protiv jednog zakona koji je ovde podnet, a to je Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje za 2014. godinu. O tome je detaljnije gospodin Stefanović govorio u ime DS i naše poslaničke grupe.
Naravno, bićemo za većinu ovde predloženih zakona, uz veliku primedbu da je na ovakav način predloženo Skupštini da raspravlja o ovako važnim temama. Koncentrisaću se na jedan od zakona za koji mislim da dovoljno dobro poznajem, jer sam delom bio i učesnik u kreiranju strategije na Svetskom kongresu poštanskog saveza 2012. godine u Dohi.
Mislim da je i sa tog aspekta zanimljivo i važno reći da je samim predlaganjem jednog ovakvog zakona i usvajanja ovakvog zakona i strategije iz Dohe od 2012. godine ovde priznato da je bilo i nekih dobrih stvari u Srbiji pre 2012. godine. Da, bilo je dobrih, jer smo tada učestvovali kao poštanska uprava i JP „Pošte Srbije“ i Republička agencija za poštanski saobraćaj i Ministarstvo za telekomunikacije u donošenju i kreiranju ove strategije. Vi ste sada izneli to kao svoj predlog, što govori o jednom od retkih kontinuiteta i važnih kontinuiteta. U tom smislu je važno naglasiti da imamo prava na to, i vi imate prava na to, da kažete da je život u Srbiji postojao i pre 2012. godine. Mislim da je to vrlo važno i to jeste važan napredak.
Sa velikim interesovanjem i vrlo pažljivo sam saslušao vaše inspirativno obrazloženje svih ovih predloga, a to je da ste pročitali da je 1874. godine formiran Svetski poštanski savez uz učešće tadašnje male Kneževine Srbije, ali sa dovoljno pametnim ljudima i svesnim toga koliko je važno uspostaviti kontakte u svetu, komunikaciju među ljudima, koliko je važno uspostaviti komunikaciju među gradovima, među državama, među kontinentima, tada u 19. veku.
Čini mi se da možemo da učimo upravo iz tog primera koji ste vi pročitali, da i mi ovde možemo da komuniciramo na jedan civilizovan način i da govorimo upravo argumentima i time da imamo prava da pohvalimo da su neke generacije učinile dobro za ovu Srbiju, ma kojoj političkoj opciji pripadale.
Taj 19. vek je obeležio i formiranje jednog ovakvog sistema, ali je obeležio taj veliki rast da sada imamo u Švajcarskoj, na Osnivačkom kongresu u Bernu, na zgradi pošte, u centru Ciriha, među 22 imena država sveta tada i jedno ime Srbije, tadašnje male države, koja je bila dovoljno pametna da učestvuje u jednom takvom procesu.
Šta danas imamo? Imamo objedinjenu raspravu i jedan argument koji meni ne može da bude prihvatljiv, a to je razlog koji piše u ovom predlogu zakona zbog čega ovo usvajamo po hitnom postupku. Usvajamo po hitnom postupku nešto što je usvojeno u Dohi u septembru, od 15. septembra do početka oktobra 2012. godine. Prošle su pune dve godine, a mi sada imamo razloga, propuštajući te dve godine, da po hitnom postupku, uz 16 drugih dokumenata i predloga zakona, usvajamo sve ovo po hitnom postupku.
Pitaću vas, gospodine ministre, upravo za taj razlog, šta je razlog za tako nešto? Da li ima pravog odgovora za to? Teško je da se dobije taj odgovor. To sam pitanje postavio na početku izlaganja, da biste mogli da dobijete sugestiju i odgovor od ljudi koji su nadležni za te stvari.
Da smo imali odvojenu raspravu, imali bismo i prilike da razgovaramo i razmenimo mišljenje sa vama o detaljima tog ugovora i šta će to značiti za državu Srbiju, šta će to značiti za građane Srbije, šta će to značiti za javnog poštanskog operatera, za Javno preduzeće Pošta Srbije.
Možda deluje to kao jedna nevažna tema, ali verujem da je to i te kako važna tema, jer složićete se, a čuli smo i obrazloženje da su svi ministri sigurno vrlo pažljivo pročitali tekst ovih zakona koje usvajamo na ovoj skupštini, da je vrlo važan razgovor o tome šta je strategija i Poštanskog sveza i Pošte Srbije i načina na koji može da podstiče, u novonastalim okolnostima ubrzanog tehnološkog informacionog razvoja, ekonomski razvoj Srbije, razvoj malih i srednjih preduzeća i velikih sistema, telekomunikacione kapacitete i nove prostore, posebno u osvajanju tih komunikacija i proširenju razvoja, komerca i servisa koje Pošta Srbije, u tom smislu, može da ponudi čitavoj državi, našoj infrastrukturi i našoj privredi.
Na ovaj način deluje besmisleno govoriti o tim detaljima. Zato ću vas pitati - da li se slažete upravo sa tom strategijom iz Dohe i delom te strategije u kojoj se kaže da treba nastaviti sa trodimenzionalnim razvojem infrastrukture, i finansijske i informatičke, ali i fizičke infrastrukture? Na koji način podsticati taj razvoj i na koji način izbeći izazove sve manje komunikacije u fizičkom smislu, ali sve većeg elektronskog razvoja? Gde je tu Srbija? Šta je potrebno da bi Pošta Srbije uradila, jer ovde vidimo jedno od obrazloženja, jedan od argumenata da nisu potrebna nikakva finansijska sredstva državi Srbiji za sprovođenje ovog zakona? Tu vas pitam - da li mislite da tu nema obaveza Srbije i da li je Pošta Srbije spremna da izađe sa takvom vrstom razvoja, kao i da da odgovore na ova pitanja i da da odgovore na ove obaveze?
Obaveze će biti upravo ovo što sam pomenuo, kao što će obaveze biti čvršća saradnja sa carinom, uspostavljanje komunikacija i uspostavljanje efikasnije baze podatka. Podsetiću vas da je i do sada rađeno i investirano upravo na tu temu u olakšavanju komunikacije i lakšem izvozu kroz razmenu podataka i formiranje jedne od važnih usluga, a to je post ekspres, sa čime treba i nastaviti. To je bio deo doprinosa i Pošte Srbije i tadašnje Vlade Republike Srbije u doprinosu usvajanja strategije iz Dohe.
Pitaću vas i to da li se slažete sa takvim konceptom i šta mislite da taj budući razvoj infrastrukture i ulaganja u optičku infrastrukturu, što je važno i sa bezbednosnog i sa državnog aspekta, ali i sa aspekta privrede? Da li je važno da Pošta nastavi da radi u ime države i u podsticaju razvoja elektronske uprave, kao i na temu obezbeđenja informatičke infrastrukture u vezi sa elektronskim digitalnim potpisom, u vezi sa vremenskim žigom i načinom da se obezbedi bezbedna komunikacija, što je jedan od uslova ove strategije o kojoj danas treba da pričamo u ovoj skupštinskoj sali, a koja je usvojena u Dohi pre dve godine?
Mislim da je to važnije za građane Srbije od toga ko je učestvovao u lokalnim izborima od ministra. Mislim da je važno reći da je posao i premijera i ministara da razgovaramo o tim temama i načinu na koji će se ovi ugovori odraziti na građane Srbije i privredu Republike Srbije.
Još jednom kažem, i podsetiću vas da je, pošto sam bio učesnik i Svetskog poštanskog kongresa 2008. godine u Ženevi, kao i Svetskog poštanskog kongresa 2012. godine u Dohi, taj period obeležio ozbiljan rast onako kako je i obezbeđen i kontinuitet rasta Pošte Srbije posle 2012. godine, a upravo zahvaljujući poštovanju inovativnosti i razvoju, koji je doprineo i ukupnom Svetskom poštanskom savezu, pa je zbog toga Pošta Srbije dobija i nagradu „Zlatni sertifikat za kvalitet“, kao najbrže rastući poštanski operater u jugoistočnoj Evropi sa najbrže rastućim kvalitetom. To i treba reći ovde. Smatram da je ovo ozbiljan napredak. Da ste vi ovde izašli sa predlogom ovog zakona i rekli da je Vlada, u kojoj noseću odgovornost imala i DS, u periodu od 2008. do 2012. godine imala dobre stvari. Mi stajemo sada iza tih dobrih stvari, iza strategije na kojoj je učestvovala, i to jeste zaista napredak.
Dakle, DS će glasati za neke od ovih predloga u kojima je i sama učestvovala. Neke od predloga, posebno oko vojne saradnje, koje ste i vi podneli kao predlog, svakako neće podržati, kao i ovaj predlog zakona i način na koji se sada poslanicima Republike Srbije plasira usvajanje Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje. Hvala.

Reč ima ministar Gašić.

Gospodine Ćiriću, posle vašeg inspirativnog izlaganja, a znam da ste bili dugo godina generalni direktor Pošte Srbije i sada ste tamo zaposleni, u stručnom delu sigurno da ne mogu da vam odgovorim danas. Niko od nas, a verujem da niko od mojih kolega iz SNS, nije rekao da ništa nije valjalo u zemlji Srbiji u nekom prethodnom periodu. Pokušavamo da popravimo nešto što se pokvarilo u tom periodu.
Kada kažete – zašto po hitnom postupku? Ova akta su u skladu sa Odlukom Svetskog poštanskog saveza i primenjuje se od 1. januara 2014. godine. Ovaj zakon je već bio u proceduri, ali zbog institucionalnih promena vraćen je ponovo, kao i onaj zakon o kome smo malopre pričali i koji mora ponovo da prođe kompletnu proceduru. Da li se slažem? Stručne službe, vidite sami, Pošta Srbije već sada sprovodi akta usvojena na ovom Kongresu iz 2012. godine, a imajući u vidu da se odnose na međunarodni poštanski saobraćaj. Pošta Srbije je spremna da sve te donete odluke sprovede.
Pratimo sve pozitivne trendove u Pošti Srbije. Te usluge trodimenzionalne mreže se duboko implementiraju u Pošti Srbije. Ne znam šta bih vam više odgovorio.
Ono što je moj predlog, a što je bio početak vašeg izlaganja bio, vi ste apriori već odbili da prihvatite Zakon o davanju za Nacionalnu službu za zapošljavanje zato što je to neko vama rekao. Mislim da je to u interesu građana Srbije, pre svega. Zašto?
Prvo, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Nacionalne službe za zapošljavanje samo je prilagođavanje onoga što se već nalazi u Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu, a koji je ova Narodna skupština već usvojila. Tada je u Finansijskom planu bilo predviđeno 1.667.000.000 dinara. Ovim rebalansom mi povećavamo to, što je dobra stvar, čini mi se, na 2.423.250.000. Zašto? Zato što sada kada smo sagledali sva preduzeća u restrukturiranju, kada smo sagledali sve ljude i građane Srbije koji su zainteresovani da dođu u Nacionalnu službu u narednih pet godina, primaju nadoknadu za to, primaju platu, vodi im se radni staž i da kroz pet godina odu u penziju. Mislim da time građanima Srbije bitno pomažemo. Ne razumem zašto nećete da glasate za nešto što je dobro i korisno za građane Srbije.
Samo u 90 preduzeća u restrukturiranja, a koja su dužna da završe proces restrukturiranja do kraja ove godine, 2.689 korisnika se prijavilo. Ta sredstva idu upravo njima, da u narednih pet godina primaju lične dohotke, primaju penziono i socijalno i da kroz pet godina odu u penziju.
Kažete troškovi, da, na kontu 425 su troškovi tekuće popravke i održavanja za preko 180 građevinskih objekata koje Nacionalna služba ima. Naravno, imaju veliki broj računarske opreme. Na kontu 426 su materijali. Trebamo da nabavimo obrasce za nezaposlena lica, stručne materijale, literaturu i sve što je potrebno. Ne vidim tu ništa, kako ste malopre rekli, zašto se predlaže 18 zakona, a jedan ministar ih brani, zato što nešto stoji ispod toga. Lako je to reći, ali ne vidim ovde ništa.
Žao mi je vas je malo, pa i oni koji postave pitanje brzo izađu i ne mogu da vam odgovorim na sve što dobijam. Malopre je gospodin Đurić je postavio, pod tačkom 20. član 2b stalni partner sa kojim postoji veza slična braku prema zvaničnoj evidenciji u jednoj od ugovornih strana. O čemu se tu radi? To pitanje je malopre bilo, populacija itd. radi se o odredbi radno pravnog karaktera, a ne o pitanju iz oblasti porodičnog prava. Evo, vidite kako državni sekretari rade i dobijate sve odgovore, ne trebate vi ništa pismeno gospodine Stefanoviću da tražite. Sve dobijate istog trenutka kod nas, samo malo vremena vam treba. Hvala vam puno.

Hvala, ministre.
Gospodine Babiću, po kom osnovu?
(Zoran Babić, s mesta: Povreda Poslovnika, član 104.)
Objasnite mi po kom osnovu.

Mislim da je gospodin Ćirić pogrešno protumačio moje reči kada sam govorio o tome da su ministri u Vladi pročitali i pre glasanja za svih 18 zakonskih predloga.