Gospodine Milisavljević, stvarno kršite...

…šta je bilo sa tim poništenim tenderom? Šta je sa „Galenikom“ i „bromazepamima“? (isključen mikrofon.) … To je kriminal. To nisu lekari.

Reč ima narodna poslanica dr Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, cenjeni saradnici ministra zdravlja gospodina Lončara, dame i gospodo narodni poslanici, naš klub je, naravno kao i građani, sa zadovoljstvom prihvatio pripremu za ovu sednicu, jer svaka tema vezana za zdravstveni sistem, za reforme u zdravstvenom sistemu, za dobre korake ka popravljanju uslova za bolje zdravlje građana i te kako jeste tema koja intrigira običnog čoveka zbog koga smo mi poslanici ovde u ovim klupama i imamo dobar zadatak da donesemo kvalitetne zakone da se realizuje zdravstvena zaštita.

Već se čulo, iako je naizgled tema tehničke prirode, pomeramo zapravo termin za ispravu odnosno posebnu ispravu za zdravstveno osiguranje, odnosno ostvarivanje zdravstvene zaštite. Samo je tehničke prirode, ali jeste korak dalje u postavljanju elementarnog cilja za bolje zdravstvo. Jedan od tih ciljeva jeste IT informacioni sistem koji će omogućiti da onog momenta kada naši građani svi budu imali ovakvu knjižicu, 10.000 stručnjaka, među kojima nešto oko 7.000 izabranih lekara i nešto oko 3.000 farmaceuta bude umreženo i svakog momenta se može sticati uvid u to kakva je komunikacija između pacijenata i baš njih. To zapravo i jeste transparentnost o kojoj ovde govorimo i to zapravo i jeste jedan vrlo, vrlo značajan korak u popravljanju uslova za prevenciju, za dobru dijagnostiku, za lečenje, za rehabilitacione sisteme koje takođe treba kontrolisati i stručno opskrbiti za svakog čoveka ponaosob.

Ko su zapravo ti naši osiguranici i kakva je njihova struktura? Meni je bilo interesantno da koristeći podatke RFZO primetim da među zaposlenima nažalost ima samo milion i 640.000 onih koji izdvajaju sredstva za RFZO. Ko puni tu našu banku u zdravstvu dalje? Razni penzioneri kojih ima takođe oko milion i 640.000. Dakle, mi imamo jednu strašnu disproporciju u očekivanju ko ulaže u RFZO.

Još plus broj članova porodice koji iznos milion i 200 hiljada i preko penzionera još 250 hiljada. Kada vidite tu strukturu vi zapravo shvatate da distribucija novca bi trebalo da bude pod kontrolom onih koji izdvajaju taj svoj zdravstveni dinar i da reforme sistema zdravstvenog osiguranja zapravo treba da počnu, ali da one zavise od onih koji pune tu našu banku, odnosno Republički fond za zdravstvenog osiguranje.

Nama dobro poznati principi solidarnosti, uzajamnosti na bazi obaveznosti koji predstavljaju pomalo jednu nostalgičnu nit i sećaju nas na period kada je bolestan čovek imao jednu jedinu obavezu da uzme zdravstvenu knjižicu, da ode kod svog lekara koji će dalje brinuti o njemu kompletno pobuđuju potrebu da razmišljamo o tome šta zapravo treba iz ovih klupa poslati kao ideju i koje su to kategorije koje jesu zapravo najugroženije i o kojima možda sistem mora voditi nešto više računa.

Slažem se da to jesu poljoprivrednici koji treba da imaju zdravstvenu knjižicu. Gde postoji jedna disproporcija? Poljoprivrednik koji radi u toj najvećoj fabrici, ali gde su uslovi za rad najteži, pod nebom. Ako se slučajno dogodilo da je imao tešku hirušku intervenciju, ako se dogodilo da je imao tešku povredu pa nekoliko meseci ne može biti na svom polju i ne može više raditi za svoju porodicu i sebe, nema nešto što je pandan sredstvima koja proističu iz bolovanja.

Mi moramo iz ovih klupa poslati poruku o brizi onih o kojima možda čak i najbliži članovi porodice ne mogu brinuti adekvatno i kada govorimo o tome da treba i u teškim okolnostima da popravimo uslove za sve osiguranike i da oni budu apsolutno ravnopravni, sigurno moramo misliti na one kategorije kao poslanici i davati takve sugestije Ministarstvu da se pored toga da ih stimulišemo da ima što više knjižica pa i tih elektronskih, imaju i određene benefite. Zapravo, to nisu benefiti nego ravnopravnost sa svim ostalim osiguranicima.

Koja je možda to druga kategorija ljudi koji će imati zdravstvene knjižice a čije interese moramo zaštiti i mi i zdravstveni radnici i čitavo društvo? To jesu osobe sa mentalnim smetnjama. Znate, oni imaju pravo da se leče podjednako kvalitetno kao i svi drugi kardiološki, endokrinološki, hirurški bolesnici. Daću vam jedan podatak – iz budžeta iz koga se izdvajaju sredstva npr. za lekove za osobe sa mentalnim smetnjama ide 1,9% u Srbiji, a u svim zemljama u okruženju od 2 do 8%. Moramo razmišljati o toj kategoriji ljudi koja ima pravo da dobije takav medikament moderan koji se već u svetu dvadesetak godina primenjuje da nuns efekti lekova ne budu razlog za stigmatizaciju za omalovažavanje naših pacijenata. Ono zbog čega su osobe sa mentalnim smetnjama upadljive i zbog čega se stepen stigmatizacije povećava jeste njihov izgled, a on nije posledica bolesti, on je posledica već preživele terapije koja se takvim ljudima daje i nuns efekata koje ta terapija daje.

Mi smo na poslaničkoj grupi duboko ljudski razgovarali o čoveku koji će imati ovu knjižicu i treba da je ima i nije sporno da taj rok treba da bude krajem 2016. godine i nije sporno da je za svaku pohvalu stav da milion i 200 hiljada najsiromašnijih i socijalno najugroženijih ljudi treba da je dobije bez ikakve finansijske nadoknade, a naravno da mi svi ostali to učinimo uz neophodne uslove plaćanja koji moraju postojati. Zaista sve košta, pa i ta kontrola o kojoj govorimo i to kako ko može bez neke prinude, nego da se to završi do kraja 2016. godine, ali za sve to vreme, jer mislim da će u kategoriji onih koji će zapravo dobiti ove knjižice biti upravo i neki poljoprivrednici i neke osobe sa mentalnim smetnjama i neke druge kategorije ljudi koji jesu nosioci tih zdravstvenih knjižica pa imaju pravo na osiguranje, da o njima moramo mnogo više svi voditi računa.

Dobar je stav da struka u Ministarstvu šalje određene sugestije Republičkom fondu koji nije samo klasična banka.

Nema samo novac i nema samo potrebu da finansira programe Vlade Republike Srbije i stavove Ministarstva, odnosno dogovorene politike. Oni moraju štititi prava osiguranika. Ne brinem mnogo o onim kategorijama bolesnih ljudi koji su se poprilično izborili s pravom da imamo evropske standarde i nisam protiv njih. Oni moraju biti samo model svima nama i to je poruka naše poslaničke grupe, da zapravo naša briga o nosiocima pa i tih elektronskih knjižica mora biti veća za one koji ponekada nemaju ni uvid, a i ne znaju koja su im prava u pogledu ostvarivanja zdravstvenog osiguranja.

Pored toga što se mi često pozivamo na sentencu „medikus anat, natura kure“ – lekari leče, priroda izlečuje. Svesni smo svi da lekari mogu da leče i da priroda može da pomogne tamo gde postoji jedna realna finansijska konstrukcija, jer zapravo zdravstvo jeste skupo, zdravstvo košta. Bila je prilika nas na poslaničkom klubu da o tome posebno razgovaramo.

Mislimo da različiti nivoi osiguranja treba da postoje, da reforma osiguranja kao prvi korak reforme zdravstva treba da postoji, ali da ta reforma iziskuje, pre nego što se i krene u nju, da sada u ovim uslovima svako ko ima knjižicu o kojoj danas govorimo zna koji je to paket osnovnih usluga na koje ima pravo. To je potpuno u skladu sa idejom da treba da ima uvid u račun koliko to i košta. Dva su razloga, s jedne strane, da prosto popravljamo svest ljudi o tome i da informišemo sve naše građane da zdravstvo zaista košta, a sa druge strane da imamo uvid u to koliko mi to zapravo izdvajamo, svako od nas, a šta se zapravo sa tim novcem događa, kakva je ta distribucija novca. Mi to ne možemo drugačije nego uz uvid u račune koliko nas košta lečenje ili, mnogo je bolje, preventivna aktivnost, bilo koja zdravstvena usluga koju smo imali u bilo kojoj zdravstvenoj instituciji.

U nadi da će koraci Ministarstva zdravlja zaista imati tempo kojim smo i započeli, prošle nedelje smo imali vrlo korektnu raspravu vezanu za jednu temu, danas za drugu, naravno da će poslanici SPS u Danu za glasanje glasati za pomeranje termina i ne samo tehničko pitanje odlaganja vremena kada ćemo svi imati elektronske knjižice, nego svega onoga što proističe od poteza koje čini ovo ministarstvo i ova Vlada na planu popravljanja zdravstvene zaštite. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem gospođi Đukić Dejanović.
Da li neko još od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da)
Reč ima ovlašćeni predstavnik SNS, narodni poslanik dr Branislav Blažić.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dragi gosti iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o jednom članu izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju i to samo da se pomeri do 31. decembra 2016. godine stupanje na snagu elektronskih kartica, ali smo kroz diskusiju čuli sve i svašta.
Nije strašno ako čujemo od opozicije neku jeftinu demagogiju o nekim stvarima, to je u žaru političke borbe, to može da bude način pokušaja dobijanja nekih političkih poena, ali ako to čujemo iz usta doktora, onda to malo gorko deluje, posebno od onih koji su 12 godina mogli da mnogo toga urade u zdravstvu, da sprovedu reforme, da urade upravo ono što danas pričaju šta mi treba da uradimo, a nisu uradili.
Najveća birokratizacija zdravstva upravo se i desila od 2000. godine do danas, silna papirologija koja sprečava lekare da rade svoj posao. Da ne govorim da su tada, 2010. godine predlagali da cena elektronske kartice bude 700 dinara, a danas se bune što je 400 dinara. To jednostavno deluje malo demagoški i pomalo naivno, pogotovo kada se uzme u obzir da će 1.200.000 ljudi biti oslobođeno, zato što Narodna banka hoće da pomogne, a siguran sam da ćemo naći način da još mnoge oslobodimo, a i poslodavci čine sve da svojim radnicima plate te kartice. To se vidi, na primer, u Valjevu.
Zar da nam se spočitava sada, danas, što imamo porast kardiovaskularnih bolesti, karcinoma, psihijatrijskih bolesti? Znate, ko je prošao kroz ovu tranziciju od 10 godina, ko je ostao bez posla, čije su fabrike zatvorene, teško da može srce da mu izdrži sve to i teško da može da podnese taj stres, a da ne dobije neki karcinom.
Pričamo o parama u Fondu, zdravstvo deli sudbinu privrede svog društva. Naša privreda je uništena, rasprodata, proizvodnje nema. Ne može se očekivati da imamo pare za zdravstvo, to jednostavno jedno sa drugim ide. Kakva nam je snaga privrede, takvo ćemo zdravstvo imati, ne samo zdravstvo nego i sve druge društvene delatnosti.
Prema tome, šta sada da kažem oko kartica? Postoji sada za i protiv. Normalno je da građani treba sve ovo da znaju. Prošlo je vreme kada su građani izdvajali neke pare, a nisu znali gde im te pare idu. Ovih 400 dinara koje treba da daju za karticu, moraju da znaju šta oni sa tim dobijaju, koje su uopšte prednosti elektronskog sistema. Kartice treba da prate sveobuhvatnost jednih reformi i ukupnog elektronskog sistema u društvu, a to znači i elektronski karton, elektronsku karticu i elektronski recept. Kartica će mnogo pomoći da ljudi ne čekaju u redovima da overe svoje knjižice, uštedeće Fond sigurno na štampanju markica, uštedeće Fond na štampanju i kartonskih knjižica koje se moraju praviti kada im istekne rok ili kada neko dobije posao ili kada nešto menja u svom životu.
Sve su to prednosti, a da ne govorim o EU. Elektronska kartica je sinonim za EU. Sve zemlje EU imaju elektronsku karticu, pa i zemlje koje nisu članovi, npr. Irska, Švajcarska, Norveška, Lihtenštajn, takođe sve imaju elektronsku karticu. Sa svim zemljama u EU sa kojima smo potpisali određene sporazume, moći će naši građani tamo da se leče ako ovde imamo elektronsku karticu. Sve su to benefiti. Da ne govorim o tome koliko će se uvođenjem kartona i recepta skratiti njihovo čekanje, a koliko ćemo uspeti lekarima da pomognemo da što bolje kroz istoriju bolesti znaju kako da leče te ljude.
Prema tome, to je još jedan pokušaj, a za njega treba vreme, za njega treba organizacija, za njega trebaju sredstva. Sve je potrebno da sazri i sve je potrebno da se izorganizuje. Nama se čini da će za dve godine standard naših građana biti viši i daj bože da njima tih 400 dinara, a to će platiti samo oni koji imaju, a za najsiromašnije slojeve ćemo se snaći, budite ubeđeni. Ako nešto postoji u ovom društvu danas, u ovom ministarstvu, to je ta solidarnost, to je ta humanost koja se vidi na svakom koraku i želja upravo preko Ministarstva zdravlja i ministra kako da pomogne da se to, ono što nam se činilo, a to je to humano društvo, nastavi da bude naša odlika, i naroda i ove zemlje.
Svakako ovo treba podržati i svakako treba kroz sistem reforme zdravstva, ali organizovano, planski, ići korak po korak, dalje i dalje. Vidimo to, videli smo to pre nekoliko dana kada smo donosili Zakon o specijalizacijama, da je želja Ministarstva iskrena da se kroz podizanje nivoa i kvaliteta lečenja upravo uštedi najviše, najviše ćemo tu uštedeti.
Najviše ćemo uštedeti ako uspemo da iškolujemo kadar koji će znati da radi sa aparatima koje je neko 12 godina kupovao da bi uzeo proviziju na tenderima i gurao u neke prostorije i sada nam je prepuna Srbija raznih aparata na kojima niko ne zna da radi. Tu ćemo uštedeti. Znanje štedi, neznanje troši. Zato puna podrška Ministarstvu, puna podrška i želja da kroz sistem organizovani, stručni, nastavi da sprovodi reforme u zdravstvu. Nadamo se da ćemo na takav način i kroz elektronski sistem uspeti da budemo u korak s Evropom i da će naši građani moći da se leče u Evropi samo sa svojom elektronskom karticom. Hvala vam.

Zahvaljujem se doktoru Blažiću.
Sada prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodna poslanica Mirjana Dragaš. Izvolite.
Prijavite se molim vas.
Izvolite gospođo Dragaš.

Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, gospodo poslanici, Zakonom o zdravstvenom osiguranju uređuju se prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja zaposlenih i drugih građana kako stoji inače u zakonu, kako otprilike glasi njegova definicija koje su obuhvaćeni ovim sistemom osiguranja i ono se razlikuje po tome što može da bude obavezno i dobrovoljno kako piše u zakonu.
Obavezno osiguranje zasnovano je na načelu solidarnosti, uzajamnosti. Podrazumeva osnovni nivo zdravstvene zaštite koji se obezbeđuje preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Kada govorimo o ovoj vrsti osiguranja ono svakom građaninu daje pravo i obezbeđuje zaštitu za slučaj bolesti, slučaj povrede na radu, povrede van rada i profesionalne bolesti. Uslov da bi dobili ovo obavezno zdravstveno osiguranje podrazumeva plaćanje doprinosa zaposlenih i poslodavaca.
Mislim da je to prvi problem sa kojim se srećemo kada govorimo uopšte o ostvarivosti i održivosti ovog sistema, upravo iz razloga što se srećemo u društvu sa velikim problemom zaostajanja u plaćanju ili nepoštovanja ove zakonske obaveze.
Jedno od stvari koje se mora rešiti i koje država mora rešiti, da bi obezbedilo da zdravstveni sistem normalno funkcioniše, jeste da obezbedi kod svih pravnih lica, kod svih preduzeća da se ova zakonska obaveza izvršava u skladu sa onim rokovima i na način kako je to zakonom i predviđeno.
Mi smo navikli na jedan sistem zdravstva koji je dugo godina ili više desetina godina funkcionisao na taj način da su nam svi nivoi zdravstvene usluge i zdravstvene zaštite bili dostupni. Nismo imali liste čekanja. Danas je to drugi problem koji se nalazi u držanom zdravstvu. Liste čekanja koje su nekada opravdane, ali nekada i ne opravdane i to takođe smatram da je problem koji treba da se rešava u skladu sa osavremenjivanjem čitavog zdravstvenog sistema.
Ono što zdravstvo mora da podrazumeva ili redovno da bude zastupljeno i stalno inovirano jesu oprema i kadrovi. Ocena da je kod nas oprema u dosta dobrom stanju u mnogim zdravstvenim centrima postoji. Mi imamo i dobre obučene kadrove i lekare, čak imamo mnoge da odlaze iz zemlje što smatram da bi u skladu sa potrebama stanovništva za zdravstvenom zaštitom bilo u narednom periodu značajno obezbediti zaostajanje tih mladih kadrova i njihovo zapošljavanje u našoj državi.
Želimo da razvijamo, bar naša poslanička grupa, bar partija levice u svakom slučaju jedno socijalno odgovorno društvo koje omogućava građanima pravo na zdravstvenu zaštitu. Ono je u skladu i sa našom istorijom, sa našom tradicijom, najzad i sa našom verom i važno je da ona postoji i da jednako bude dostupna za sve.
Možemo konstatovati da u našoj državi postoji dosta dobar obuhvat u zdravstvenom sistemu građana, mada postoje naravno i građani koji su za ovaj sistem nevidljivi, a odnose se na marginalne grupe, na nezaposlene, na one koji ne plaćaju doprinose, preduzeća u restrukturiranju itd, i to je jedan problem ili jedan segment društvenih pojava koje sistem zdravstva, Ministarstvo za zdravlje zajedno sa Fondom i sa Vladom, odnosno ukupnom državom mora da rešava u narednom periodu, ali je najvažnije da zdravstvena, bar minimalna zdravstvena zaštita bude jednako dostupna svima.
Uverena sam da će Vlada sve svoje postupke u budućem vremenu, a naročito vi gospodine ministre, koji ste sada na čelu ovog ministarstva kao važnog i osetljivog resora o tome u narednom periodu voditi računa.
U svakom slučaju, ono što nam je važno i što jeste značajno, jeste da postoji bolji uvid i kontrola načina trošenja sredstava, naravno sa tim da bude predočeno građanima, to smatram takođe važnom novinom, da bude predočeno građanima koliko košta svaki nivo zdravstvene usluge koji je dobio, da bi bio svestan te vrednosti i kvaliteta, da ne bude da to dobijamo besplatno pa je nevidljivo i misli se da to zaista ne košta, kako je decenijama u nazad to bilo uvreženo, tako da je poznata skoro šala da kada odemo kod auto mehaničara, znamo koliko košta usluga auto mehaničara i zato je vrlo poštujemo i cenimo, a sa druge strane, usluga lekara koja ja tako osetljiva oblast rada, zaštita života i zaštita zdravlja građanina, pošto se ne predočava njegova cena, prosto smatramo da je podrazumevana.
Da bi rešili ovo pitanje, ja ću se vratiti samo jednoj važnoj napomeni, da nam je za obezbeđivanje ovog uslova, važno da država obezbedi ono što neprekidno ovde govorimo, rad i zapošljavanje. Samo punjenje fondova, samo puna zaposlenost mogu da obezbede i potpunu finansijsku sigurnost ovog značajnog sistema. Dakle, obaveza je da se taj sistem mora unapređivati, stvarati efikasnim, dostupnim, kvalitetnim, da se regulišu liste čekanja i maksimalno smanje i da se obezbedi zapošljavanje novih lekara.
Promene u određenom pravcu, pre svega u razvijanju primarne zdravstvene zaštite, započete su i u prethodnom periodu kada je na čelu ovog ministarstva bila ministar, gospođa Slavica Đukić Dejanović i o tome smo u ovoj Skupštini takođe razgovarali, kada je bilo napomenuto da će se posebna pažnja u daljem razvoju ovog sistema unapređivanja i usklađivanja sistema posvećivati domovima zdravlja i lekarima opšte prakse koji su na tom nivou. Ona je važna i zbog razvijanja same kulture zdravstvene zaštite svakog stanovništva i kod razvijanja svih oblika preventive kako bi se zaštitilo zdravlje stanovništva.
Uvođenje nove elektronske kartice u svakom slučaju znači više reda i odgovornosti, ali ja ću podvući i ovog puta više za poslodavca i za one koji moraju ispunjavati svoje zdravstvene obaveze. Bilo bi dobro da uvođenje zdravstvene kartice bude dostupno svima, besplatno za one koji su u stanju socijalne potrebe, mada nije zgoreg razmisliti da u okviru ovog sistema one budu besplatne i na taj način dostupne za sve.
Sve ove promene znače da u svakom slučaju dobijamo bolji sistem zdravstva, ali ja ću postaviti i jedno pitanje, u kakvoj se sada poziciji kada dobijemo elektronske kartice, nalazi državno, odnosno privatno zdravstvo? Da li ćemo i ubuduće i više nego do sada razvijati i privatno zdravstvo, da li će sistemom elektronske kartice građanin moći jednako pravo da ostvaruje i u jednom i drugom sistemu ili bar u privatnom sistemu bar delimično participirano, itd, jer smatram da razvijanje i privatnog sektora u oblasti zdravstva, pod jasno propisanim uslovima i mogućnostima da lekar radi u jednoj ili drugoj sferi rada, takođe od velikog značaja.
Dakle, zalažem se u svakom slučaju za uvođenje elektronske kartice, elektronskog kartona koji obezbeđuje efikasnost podataka na svakom nivou i na svakom mestu, u svakom gradu i u svakoj zdravstvenoj instituciji, kao i praćenje i način korišćenja i upotrebe lekova i trošenja sredstava za ovu vrstu zdravstvene zaštite.
Sve to treba, smatram, da bude od značaja, naročito kada se ima u vidu kakvo nam je stanovništvo i kakve imamo demografske i zdravstvene probleme, s obzirom da nam je stanovništvo sve starije, da postoje nažalost nove zarazne bolesti za koje mora da postoji i prevencija ili uvođenje novih načina i metoda lečenja, da se zna trend najmasovnijeg obolevanja i da se ide u susret tome, kao i da se razvija zaštita posebno ose4tljivih kategorija, a naročito dece.
Kada je reč o roko0vima, rok koji je predložen ovim zakonom, pošto je napisano da je do 31. decembra 2016. godine, smatram da je u skladu sa mogućnostima koje budu postojale i u fondu i preko samog ministarstva, vrlo moguće da se ostvari i pre 31. decembra, kao što je u nekim diskusijama i eventualno predlozima rečeno, s obzirom da za sve smatramo da bi mogla da bude bolja i kvalitetnija tada zdravstvena zaštita.
Dakle, ono za šta se zalažem, u svakom slučaju i ovog puta jeste kvalitetno, bolje organizovano dostupno zdravstvo, ravnopravno državno i privatno, da akcenat bude na preventivi na posebno osetljivim kategorijama, da se reše liste čekanja, da se zna cena lečenja, mogućnosti njihove, a kao uslov za sve to razvoj države Srbije koju želim da vidim ekonomski osnaženom, jačom i zaposlenom.
U tom smislu će i razvoj zdravstvenog kadra biti kvalitetniji, njihova prisutnost veća, njihov kvalitet veći u državnom životu, a istovremeno i pokretljivost, njihova u skladu sa svojim usavršavanjem i sticanjem novih znanja i sposobnosti. U tom slučaju mislim da će biti i napori Ministarstva zdravlja u narednom periodu usaglašeni i potpuno upotrebljeni. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Zlatibor Lončar. Izvolite.

Vezano za to što ste pitali sve one privatne ordinacije koje imaju ugovor sa Republičkim fondom, važiće ove kartice koje se uvode. Znači, za privatne ordinacije koje su prepoznate od strane Fonda i koji imaju ugovor sa Fondom biće jedinstven sistem, odnosno biće opremljeni sa tim da mogu da prepoznaju to i da budu u tom sistemu.