Izvolite.

Zahvaljujem se.
U rukama, a živim u takvom sistemu i u takvoj državi i u takvom svetu gde su dostupne informacije, sve što se radi danas, ali i što se radilo pre dve, tri ili više godina, u rukama je odluka, imam saziv i objedinjenu raspravu potpisanu 27. februara 2012. godine. Ta objedinjena rasprava je podrazumevala 27 tačaka dnevnog reda.
Dvadeset i sedam tačaka dnevnog reda koje ni Hudini ne bi mogao da spoji, jer one se odnose na protokole teškim metalima, na pomorski saobraćaj, na obrazovanje za socijalnu inkluziju, na puteve za deonicu Ljig-Boljkovci-Takovo, za odsumporavanje termoelektrane „Nikola Tesla“. Imamo i zaduživanje za most na Adi, imamo i to.
Imamo razne stvari gde je 27 tačaka dnevnog reda spojeno u objedinjenu raspravu i to od onih kojima smeta sada 18. Tada su mogli da pročitaju, tada su mogli sve da shvate i sve da prihvate. Ali, imamo i pravo ljubavno pismo i to ljubavno pismo poslato u sutonu jednog lošeg režima.
To ljubavno pismo je tako napravljeno da od šume ne vidiš drvo, a to drvo koje je trebalo videti u tih 27 tačaka objedinjene rasprave zove se Zakon o davanju garancije Republike Srbije u korist Societe Generale Banka Srbije ad Beograd, Erste banka itd, itd, UniCredit Banka Srbija i Aik Banka po zaduženju „Galenike“ ad Beograd. U sutonu jednog režima u 27 tačaka objedinjene rasprave koja tada nije smetala narodnim poslanicima, dobili smo zaduženje za skulpture, za „Velefarm“, za sve ono loše što je učinjeno u „Galenici“.

Hvala vam, gospodine Babiću.
Molim vas gospodo narodni poslanici, ja vas molim da stvarno problem objedinjavanja tačaka dnevnog reda ne treba da iznosimo na takav nivo to su na kraju krajeva poslanici odlučili većina je odlučila. To što neko zamera to je njegov problem. Gospodine Stefanović po kom osnovu sada je replika. Vi hoćete repliku Ćiriću.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Upravo ste potvrdili moju tvrdnju da ovo nije način i još jednom potvrđujete vašom argumentacijom da taj dnevni red nije bio logičan i slažem se sa tim.
Vaša argumentacija je bila opravdanje za sadašnju tačku dnevnog reda i objedinjavanje 16 tačaka dnevnog reda, kako to ranije nije bilo dobro. Naravno da ranije nije bilo dobro, ali sada ste potvrdili na ni ovo danas nije bilo dobro. Nemam šta više tu da dodam.

Neću dozvoliti ovu repliku oko objedinjavanja tačaka dnevnog reda. Za mene je stvarno besmislena. Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Imamo 18 spojenih tačaka i ne mogu da prihvatim nijedno razumno obrazloženje zašto to treba da se uradi.
Pozivanje na prošlost, naravno da je bila loša, i 27 i 25 je potpuno besmisleno. Ovo je degradacija parlamentarizma i čudim se kako kolege poslanici priznaju na to da šta god da dođe iz Vlade, bilo koji predlog, da se to prihvati odmah. To nije dobro za parlamentarizam u Srbiji. To nije dobro za Srbiju generalno. Ne samo za ovaj saziv nego i za neku budućnost.
To da imate 18 tačaka u objedinjenoj raspravi sa 13 različitih tema, evo da građanima Srbije bude jasno koje su to teme: zaštita tajnih podataka sa pet zemalja, socijalna sigurnost, ekonomska saradnja, Svetski poštanski savez, drumski saobraćaj, Centar za vode, posao članova porodica diplomata, srednjoročna prognoza vremena, veterina, zajam, mirovna misija i finansijski plan NSZ, kakve to veze ima jedno sa drugim? Onda možemo da spojimo sve tačke.

Gospodine Živkoviću, molim vas, to nije tema.

Ne mogu da promašim temu, 18 tačaka, šta god da kažem…
(Isključen mikroofn.)

Gospodine Živkoviću, morate da me saslušate. Daću vam posle vreme.           
Objedinjavanje tačaka dnevnog reda nije tema rasprave. Na dnevnom redu su rasprave o sporazumima koji su ovde, koje je Vlada predložila. Molim vas, ako imate šta da kažete o sporazumima, izvolite. Nemojte govoriti o problemima objedinjavanja tačaka dnevnog reda.
Izvolite, imate još tri minuta vremena.

Ne znam koje pravo dajete sebi da ocenjujete o čemu govorim. Ponavljam, kada imate 18 tačaka objedinjenih, onda o svemu može da se priča. Ovo obuhvata sve živo. Od postojanja sveta, do bilo koje teme.
Imamo još neke sporazume koje smo očekivali da vidimo danas, recimo, Ugovor sa Mercedesom koji je obećan za današnji dan, za 8. septembar, sa vrha današnje vlasti. Čudi me da toga nema. To bi bilo potpuno prirodno da bude zajedno sa ovim sporazumom o veterini, sa Avganistanom ili o Centru za vode, ili izaberite sami kao sa švetskog stola, bilo šta od ovoga o čemu se danas govori.
Naravno da je većina ovih sporazuma danas potrebna. Naravno da ćemo nas dvojica, poslanici NS da podržimo najveći deo svih ovih sporazuma i naravno da nećemo glasati za budžet NSZ zato što nećemo da nosimo na savesti takvu odluku, a ko mora ili ko hoće to razumem. To je politički pragmatizam.
Naravno nema nikakvog razloga da se zadužujemo više nego što to sada radimo, tako da nećemo da podržimo ni zajam sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj zato što će to dodatno da poveća našu zaduženost koja se inače svake sekunde podiže za 45 evra i to možete da vidite na naslovnoj strani sajta NS, tačno u ovoj sekundi kolika je zaduženost Srbije posle dve godine napredne vlasti.
Loš primer koji postaje pravilo stvara probleme koji su nerešivi na jedan duži vremenski period. Nema potrebe, bar ne u parlamentu da se ubeđujemo da ima smisla da 18 tačaka brani jedan ministar, sa 16 službenika, sekretara i drugih činovnika koji ne mogu da kažu ni reč, jer je takav Poslovnik, a imali bi šta da kažu, jer poseduju i iskustvo i znanje iz tih oblasti. Ovo sada je jedno pozorište, jedna mala operetska predstava gde ovi ljudi kojih trenutno ima više nego poslanika SNS u sali, izigraju prateće vokale ili deo scenografije.
To je srozavanje ugleda i Državne uprave i Vlade, a ne samo parlamenta. Nadam se da nećemo više imati ovakve primere loše organizacije i lošeg pristupa parlamentarizmu i vlasti u Srbiji uopšte. Hvala.