Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, poštovani ministre, poštovani saradnici ministra, takođe sam nezadovoljan zato što pojedine tačke nisu na dnevnom redu. Mislim da je ovih sporazuma malo, da treba štedeti vreme, da treba štedeti na porezu građana, da se ovde mogao naći još neki sporazum, a video sam da tu ima nekih sporazuma iz oblasti veterine sa Albanijom i voleo bih da je taj poljoprivredno-veterinarski projekat ovde.
Kada je bilo govora o veterini, prethodni kolega, moj profesionalni kolega, pokazao je u mom smeru, nisam lekar te vrste, ne mogu da pružam takve medicinske usluge, ali što se tiče veterine, voleo bih da se nađe još poneki sporazum.
Takođe sam nezadovoljan što ovde nema sporazuma sa Francuskom, sporazum o kalemarstvu i vinogradarstvu. To bi bio jako zanimljiv sporazum i mislim da bi moj prethodni kolega i te kako voleo da se on nađe.
Govoriću o sporazumima sledećim redom. Prvo ću govoriti o zajmu da neću glasati za njega, evo, kao pripadnik, kako me optužuju vladajuće većine, a vladajuća većina takođe zna da ima mnogo tih zakona i predloga za koje ja ne glasam. Dakle, ovo je za razliku od nekih bivših vladajućih koalicija, dozvoljeno da svako misli svojom glavom, da ne mora da ide u predsedništvo po svoje mišljenje i da može da glasa kako hoće i da grupa poslanička može da bude i demokratska iznutra.
Dakle, ja sam poslanik Narodne seljačke stranke, pripadam poslaničkoj grupi SNS, ali zadržavam pravo da imam drugačiji stav, kao što svaki poslanik SNS ima pravo da izloži svoj stav, da po svoje mišljenje ne ide, kao što su ranije išli, u predsedništvo, u vladu ili u partiju. Dakle, poslanici koji to pravo ne koriste, to je greška do njih a ne do neke slobode koja se ovde spočitava, da nismo dovoljno demokratski. Evo, ja neću glasati za ovaj zajam za Agenciju za sanaciju banaka.
Reći ću zašto, zbog Razvojne banke Vojvodine i zbog Agrobanke. Glasao bih da štediše i dalje mogu da osiguravaju svoje depozite u visini 50 hiljada evra, ali se bojim da tajkuni, prijatelji prethodnog režima, odnosno političari na vlasti, koji su bili u prethodnom režimu, imaju svoje prijatelje tajkune koji su iz tih banaka ispumpali milione, desetine i stotine miliona evra i Agencija za osiguranje depozita je garantovala upravo za te kredite, tako je novac odatle ispumpan. Sada podizanjem zajma, mi zadužujemo narod. Kad se država zadužuje, narod piše menice. Neću da glasam da zadužim milione građana, da bi amnestirao milionere. Neću da glasam za to iz razloga što smatram da nisu dovoljno kažnjeni oni koji su napravili problem u Razvojnoj banci Vojvodine i oni koji su napravili problem u Agrobanci. Dakle, radi se o ljudima koji su bili premijeri i guverneri Narodne banke. Samo da vas podsetim da će manjinski akcionari iz Agrobanke da nas tuže zato što su osnivanjem nove Agrobanke ostali oštećeni i već su se obratili međunarodnim sudovima. Iz tog razloga što nisu dovoljno kažnjeni, a oni su se tako ponašali da više nisam u mogućnosti da procenim sa koje strane šaltera su pljačkane te banke.
Dakle, čak mislim da je administracija AP Vojvodine, razmišljajući kako da opljačka banku rešila da je ne opljačka, nego da Metals banku otvori u Razvojnu banku Vojvodine i da na takav način dođu do novca. Taj novac je pre svega koristila politička elita, koristili su njihovi prijatelji tajkuni. Nisu dovoljno kažnjeni i ja sa ovog mesta takođe tražim da se te istrage ubrzaju, da oni na određen način budu privedeni pravdi i onda ću vrlo rado glasati da se država zaduži za 200 miliona da bi malim štedišama mogli da nadoknadimo i obezbedimo da 50 hiljada njihova štednja bude osigurana.
Ponavljam, ne mogu da glasam za milionere, na štetu miliona građana. I stoga tražim da se do kraja ispita odgovornost onih koji su doprineli da Agrobanka pređe u novu Agrobanku, da Metals banka pređe u Razvojnu banku Vojvodine, da bude lak plen političara i njihovih prijatelja tajkuna, koji su uglavnom bili majstori tranzicije i pre toga opljačkali celokupan društveni kapital.
Vi se predsedavajući možete na mene žestiti, međutim ovaj zajam koji se podiže od 200 miliona dolara se upravo diže za te namene o kojima govorim, što imam pravo da govorim o tom sporazumu.
Nadalje, što se tiče veterine, u potpunosti podržavam, a tu je kolega iz Uprave za veterinu koji je merodavan, u potpunosti podržavam saradnju sa Azerbejdžanom. Voleo bih da imamo saradnju iz veterine sa svim zemljama, s obzirom da su zarazne bolesti jako prenosive, s obzirom da već znamo o ptičijem gripu sve, znamo o svinjskom gripu sve, da znamo sve o PJU groznici, da znamo sve i o eboli. To su bolesti koje se sa životinja mogu preneti na ljude. S tim u vezi, treba podržati svaki sporazum koji je naša zemlja potpisala za vreme bilo koje vlade, za vreme sadašnje Vlade i budućih vlada, svaki takav sporazum treba svi da podržimo s obzirom da na takav način ne spašavamo samo ugroženo zdravlje stoke, nego na takav način spašavamo i ljude koji mogu biti zdravstveno ugroženo preko bolesti životinja. Ebola je poslednja bolest i zato želim da zahvalim ovom prilikom Upravi za veterinu i Ministarstvu, na čiji rad sam imamo mnoge zamerke, i to ovi koji su na Odboru za poljoprivredu znaju, ali ovom prilikom o pitanju ebole su preduzeli preventivne mere da se naša država u potpunosti zaštiti karantinskim nadzorom od svake moguće pojave na ovoj teritoriji.
Dakle, osim što kritikujem, umem i da pohvalim onaj deo koji je Uprava za veterinu dobro uradila. Mislim da i ovaj ugovor ide u pravom smeru.
Što se tiče Vojske, podržavam sve sporazume, ali mislim da nam Vojska nije onakva kakva bih ja voleo da bude i da to nije krivica sadašnje postave i sadašnjeg ministra. Ja sam seljak čovek, mi na selu smo najviše voleli vojsku. U takvom društvu smo i odrasli gde je bilo sramota na selu živeti, sramota je bilo otići na regrutaciju ne služiti vojni rok. Retki su pojedinci koji su pokušali da izbegnu vojni rok. Bilo je više ljudi koji nisu zadovoljavali zdravstvene standarde i nisu mogli da služe vojni rok, a želeli su na razno-razne načine da dokažu da su sposobni da služe vojni rok. Međutim, postoje pojedinci koji su izbegavali služenje vojnog roka, koji doduše nisu bili svo vreme seljaci, već jedno dve-tri godine da uzmu subvencije. Oni su recimo 1979. godine se potrudili svojski lažnim dijagnozama da budu oslobođeni vojnog roka. Nisu želeli da služe državi, ali su kasnije želeli da rukovode i da se služe državom, što je za mene kao zemljoradnika i seljaka profesionalno, ne onih karakternih, za mene je takvo ponašanje bilo neprihvatljivo. Danas smo upravo slušali kritike sa te strane. Doduše nisu se ticali vojnih sporazuma, jer najverovatnije onaj ko nije služio vojsku, u mojoj generaciji je to bilo sramota.
Smatralo se da muškarac nije bio dovoljno dovršen ako nije služio vojni rok, pa smo se takmičili ko će služiti mornaricu 18 meseci, pa ko će služiti gardu, ko će služiti…
