Deveto vanredno zasedanje, 08.09.2014.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deveto vanredno zasedanje

01 Broj 06 – 2/239-14

3. dan rada

08.09.2014

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 20:45

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Branko Đurović.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Branko Đurović

Socijaldemokratska partija Srbije
Poštovana predsednice Skupštine, poštovani ministre zdravlja,  predstavnici Ministarstva zdravlja, dame i gospodo narodni poslanici, Svetska zdravstvena organizacija, na osnovu svojih određenih kriterijuma, ima četiri modela sistema zdravstvenog osiguranja. Uvek i u prethodnim vremenima i do dana današnjeg postavlja se pitanje – koji je model najbolji?
Koji su to modeli sistema zdravstvenog osiguranja? Bizmarkov, Beveridžev, Semaškov i preduzetnički, odnosno privatni. Na osnovu kojih postulata Svetska zdravstvena organizacija deli sisteme zdravstvenog osiguranja u ova četiri modela? To su sledeći postulati: na osnovu finansiranja, na osnovu upravljanja, odlučivanja o pravima i obavezama osiguranika, na osnovu sveobuhvatnosti stanovništva, na osnovu solidarnosti, što je i te kako značajno i na osnovu planiranja daljeg razvoja sistema zdravstvenog osiguranja.
Bizmarkov sistem praktično podrazumeva finansiranje na osnovu doprinosa u vidu određenog procenta zaposlenih i tu praktično imamo dve kategorije. To su poslodavci i zaposleni u vidu osiguranika. Ko je u toj upravljačkoj funkciji? To su nosioci ovih osiguranja – zaposleni, poslodavci koji sklapaju ugovore sa organizacijama koje pružaju određene zdravstvene usluge.
Na osnovu istraživanja European health consumer indeksa za poslednjih 14 godina, sa jednim ograničenjem, preporučuje se Bizmarkov sistem zdravstvenog osiguranja. Na ovoj lestvici kvaliteta zdravstvene zaštite, koja praktično obuhvata 35 evropskih zemalja, na prvom mestu je Holandija sa svojih 850 bodova, a kao što znamo i kako smo se suočili sa tom istinom, mi smo na poslednjem mestu sa 451 bodom.
Holandija ima Bizmarkov sistem zdravstvenog osiguranja. Da bi nekako povećali kvalitet svojih zdravstvenih usluga i da bi smanjili troškove, oni su u sklopu svog obaveznog zdravstvenog osiguranja, koji podrazumeva sveobuhvatnost stanovništva i praktično podrazumeva jedan maksimalni stepen međugeneracijske solidarnosti, bez obzira što su oni najbolji u Evropi, što se tiče zdravstvene zaštite, da bi smanjili pritisak na svoj Fond zdravstvenog osiguranja, oni su određenu kategoriju svojih osiguranika isključili iz obaveznog sistema zdravstvenog osiguranja. To su svi oni koji imaju, to je podatak za 2002. godinu, više od 31.000 evra zaradu na godišnjem nivou. Svi oni praktično ulaze u jedan paralelni ili alternativni vid dopunskog osiguranja i praktično taj paralelni ili dopunski vid dobrovoljnog osiguranja pokriva sve vanbolničke usluge i kratkotrajnu bolničku hospitalizaciju.
Kao predstavnici Bizmarkovog sistema zdravstvenog osiguranja još su tu prisutne Nemačka i u neposrednom, ili bližem našem okruženju, Slovenija. Za razliku od ovog Bizmarkovog sistema osiguranja Beveridžev sistem zdravstvenog osiguranja se finansira iz budžeta. Predstavnici su Velika Britanija i određene male zemlje koje imaju izuzetno veliku ekonomsku moć, tu se prevashodno misli na Dansku i na Norvešku. Ovde isto imamo, praktično jedan sveobuhvatni pristup prema stanovništvu, isto je maksimalno zastupljena međugeneracijska solidarnost, ali za razliku od Bizmarkovog sistema kod Beveridževog sistema, što se tiče upravljanja, sva ta upravljačka funkcija otpada na državu i određene njezine organe. Semačkov sistem je jedan deo Beveridževog sistema i vezan je za istočnoevropske zemlje koje su imale u prethodnom svom razvoju socijalistički sistem uređenja i koje nisu priznavale privatne sisteme zdravstvenog osiguranja.
Preduzetnički ili privatni fond zdravstvenog osiguranja se manifestuje najviše u vidu zdravstvenog osiguranja SAD. On se praktično zasniva na privatnoj inicijativi, na dobrovoljnosti i naravno nemamo sve obuhvatni sistem, vezan za stanovništvo. Naravno, solidarnost tu nije prisutna.
Poslodavci u najvećem procentu u SAD imaju tzv. primarni i sekundarni plan gde potpunim sistemom zdravstvenog osiguranja ili delimičnim, pokrivaju zaposlene, svoje zaposlene, i njihove familije. Ali, gde je problem kod ovog preduzetničkog sistema? U SAD 16% stanovništva, to je negde oko 50 miliona ljudi nije osigurano. Tako da je veliki problem nastupio i taj problem vezan za sistem zdravstvenog osiguranja je bio predmet poslednjih predsedničkih kampanja u SAD. Kao rezultat te nesolidarnosti, u septembru 2009. godine, predstavnički dom američkog kongresa je sa tesnom većinom doneo Zakon o promeni zdravstvenog sistema, da bi 22. marta 2010. godine, Senat doneo odluku o novom zakonu o zdravstvenoj zaštiti ljudi u SAD. Tako da od te 2010. godine, prvi put u istoriji SAD imamo jednu sveobuhvatnost stanovništva, što se tiče zdravstvene zaštite. Iz ovoga možemo videti da praktično i oni koji su dominantno imali privatni sistem zdravstvenog osiguranja, kreću prema nekom stepenu socijalizacije. Koji je sistem najbolji? Teško je reći. Ono što sam malo pre rekao, na osnovu rezultata iz 2013. godine i izveštaja European health consumer index na prvom mestu je Holandija. Holandija ima taj Bizmarkov sistem zdravstvenog osiguranja, gde je iznad određenog godišnjeg prihoda isključeno, od prilike, u njihovoj populaciji, 25% stanovništva koji godišnje zarađuju više od 31.000 evra. I oni praktično, da bi rasteretili fond zdravstvenog osiguranja, koji se susreće sa dva ogromna problema, moraju to da rešavaju na ovaj način.
Koji su osnovni problemi u današnjem sistemu zdravstvenog osiguranja? To su prvo demografski poremećaj, stanovništvo stari. Procenat ljudi iznad 65 godina postaje sve veći i veći i apsolutno s tim sve veća je presija na fondove zdravstvenog osiguranja.
S druge strane, povećava se tzv. u teoretskoj literaturi, moralni hazat. Šta je to moralni hazard? To je nemoralno ponašanje pojedinaca u odnosu na eventualne troškove zdravstvene zaštite, pošto pojedinac ne plaća iz svog džepa nego plaća određena kompanija za zdravstveno osiguranje.
U poslednje vreme, poslednjih deset godina, počelo se sa uvođenjem i to je počelo u Singapuru, sa uvođenjem odgovarajućih štednih medicinskih računa. Šta to podrazumeva? Pojedinac nema obavezno osiguranje nego praktično štedi, pa u slučaju da iskrsne potreba za određenom zdravstvenom uslugom, on plaća tu zdravstvenu uslugu na osnovu tog računa. Ali, ako postoji rizik za neku dugotrajnu bolest, na osnovu tog pojedinačnog štednog medicinskog računa, ne mogu ti troškovi da se refundiraju na odgovarajući način. Tako da i ovi medicinski štedni računi se kombinuju sa nekim drugim sistemima zdravstvenog osiguranja.
Hteo sam da dam kratak teoretski prikaz za zdravstvene sisteme, gde smo u prethodnom periodu imali pitanje koji je zdravstveni sistem najbolji? Da li bi Srbija trebala da promeni svoj sistem zdravstvenog osiguranja i da to bude Beveridžev sistem. Čistog i tačnog odgovora nema.
Imamo ovu preporuku kao što sam rekao, od strane Europen health consumer indeksa da je možda u blagoj prednosti Bizmarkov sistem. Suočili smo se sa našom stvarnošću i to smo javno i otvoreno rekli. Što se tiče naše zdravstvene zaštite, mi smo na poslednjem mestu, na osnovu istraživanja Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa. Izvršni direktor ovog projekta, gospodin Arne Bjomberg je više puta bio u našoj zemlji i kao što sam čuo, treba da postane savetnik ili jedan od savetnika Ministarstva zdravlja.
Takođe, gospodin Johan Her Kvist predsednik nezavisne privatne kompanije iz Švedske je takođe bio naš gost i u kontaktu sa ovim ljudima smo videli koji su naši putokazi za razvoj čitavog sistema zdravstvene zaštite, a i istovremeno jednog dela koji se zove sistem zdravstvenog osiguranja.
Ako vidimo koji su to indikatori koji vrednuju određen sistem zdravstvene zaštite, onda možemo sa sigurnošću da kažemo šta treba da menjamo. Ovaj Evropski zdravstveni potrošački indeks ima 48 indikatora koji definišu zdravstveni sistem pojedinih evropskih zemlji i grupisani su u šest grupa. Tih 48 indikatora se definišu na osnovu 1700 pitanja, 1700 odgovora i 1700 ocena koje imaju svoju numeričku vrednost. Mi imamo rangiranje sistema zdravstvene zaštite u Evropi, na osnovu tog numeričkog bodovanja.
Prva grupa ovih indikatora su prava i informisanost pacijenata. Šta traži Evropa od nas? Jednostavno rečeno, traži: pacijent koji traži određenu zdravstvenu uslugu treba da ima mogućnost da ako treba da ide u određenu bolnicu preko interneta, da dođe, da uđe na sajt te bolnice, ako je neka hirurška intervencija u pitanju da vidi koliko ta bolnica ima operacija na godišnjem nivou, kakav je ishod lečenja. Traži se transparentnost i javnost.
Znači, prva grupa, prava informisanost pacijenata. Druga grupa, pristupačnost lečenju. To su te famozne liste čekanja. Treća grupa, ishod lečenja. Ishod da bude pojedinih zdravstvenih ustanova javan i transparentan. Četvrta grupa, raspon i dostupnost pružanja medicinskih usluga. Peta grupa, farmaceutska sredstva koja su nam na raspolaganju za lečenje određenih bolesti i šesta grupa, koja je uvedena 2013. godine, to je prevencija sa svojih osam indikatora.
Na osnovu ovoga što sam rekao, kroz sve ove grupe provlači se jedna reč – javnost. Javnost ili transparentnost. To se traži od nas. Ovo što radimo, što radi Ministarstvo za zdravlje i mi pokušavamo zajedno sa Ministarstvom zdravlja da pratimo, jeste da ovo što Evropa traži od nas mi počinjemo da implementiramo u našim uslovima.
Republički fond za zdravstveno osiguranje je dao plan rada i dao je neke planove koji treba da se realizuju u toku ove godine. Prvi put se sada susrećemo s tim da imamo jednu viziju i planove koji treba da se ispune do kraja 2014. godine. To je nešto što je apsolutno u skladu sa svim ovim prethodnim što Evropa traži od nas.
Početkom godine RFZO je doneo Strategiju razvoja zdravstvenog osiguranja do 2020. godine. Formiran je Savez za ljudska prava, borbu protiv korupcije i obmana u zdravstvu. Formiran je Savet za evropske integracije i harmonizaciju našeg zdravstvenog osiguranja sa evropskim. To su neki dugoročniji planovi.
Ono što je vezano do kraja ove godine to su uvođenje elektronskog recepta, elektronskog uputa, elektronsko zakazivanje pregleda, elektronski zdravstveni karton i elektronska konsultacija lekara. Treba da se uvedu farmakoterapijski protokoli za lečenje 200 bolesti na nivou primarne zdravstvene zaštite. Novi model kapitacije, znači, uvodi se finansiranje odnosno novi model kapitacije u primarnom nivou zdravstvene zaštite.
Što se tiče finansiranja bolnica, zdravstveni budžet Republike Srbije iznosi dve milijarde evra. Od toga 60% , ili jedna milijarda i 200 miliona otpada na bolničko lečenje. Da bi to racionalizovali uvodi se jedan novi mehanizam finansiranja bolničkog lečenja koji se zove dijagnostičke srodne grupe.
Edukacija naših lekara, da li i dalje da šaljemo pacijente, male ili velike, u inostranstvo? Zar nije jeftinije da angažujemo te strane stručnjake da dolaze ovde kod nas i da edukujemo naše mlađe lekare. Uvodi se termin digitalna bolnica. To praktično podrazumeva ono što i zahteva od nas evropski zdravstveni potrošački indeks.
Praktično, na jednom smo putu gde treba sve ono što je bilo prethodno loše, da ostavimo iza sebe. Ovo tretiram kao početak sveobuhvatne reforme zdravstvenog sistema Republike Srbije.
Poslanički klub SDPS u Danu za glasanje glasaće za promenu ovog člana. Hvala na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima dr Blagoje Bradić.
...
Zajedno za Srbiju

Blagoje Bradić

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Zahvaljujem gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, uvaženi državni sekretari, koleginice i kolege narodni poslanici.
Danas pričamo o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je po hitnom postupku došao u republički parlament i jedna mala digresija. Ovo je ne znam koji zakon po redu koji dolazi po hitnom postupku, pa ono što je predviđeno da se radi izuzetno i van redovne procedure, mi dokazujemo u republičkom parlamentu da to može da postane lako pravilo, tako da bi trebalo izmeniti način dolaska dokumenata iz Vlade u republički parlament, jer nema potrebe da stalno pričamo da je nešto po hitnom postupku, daj izglasajte to da bude u redovnoj proceduru, da više ne ide po hitnom postupku.
Ovim predlogom zakona se traži da se u važećem Zakonu o zdravstvenom osiguranju promeni jedan član gde se produžava vreme overe zdravstvenih knjižica i kaže se – u roku od tri godine od dana stupanja na snagu zakona, zamenjuje se rečima: „31. decembra 2016. godine“.
To je nešto što bi trebalo da prođe bez diskusije, po automatizmu jer se samo malo pomera rok za donošenje i sprovođenje neke odluke koja je ušla u zakon. Pošto je evidentno da će skupštinska većina ovo da usvoji, a i nema drugog načina nego da se usvoji, jer 2014. godina ističe za par meseci i nemoguće je zameniti zdravstvene knjižice novim knjižicama za dva meseca, pa taman i mi da preuzmemo vlast, to ne bi mogli da uradimo, radi građana ću da objasnim šta je to elektronska zdravstvena knjižica, šta je to elektronski karton i šta je to elektronski recept i čemu to služi, da li je to samo neka novotarija sa zapada i uslov EU na putu pristupanja EU, jedan od uslova koji moramo da ispunimo ili to stvarno daje neki benefit.
Znači, svi ste vi dragi i poštovani građani Srbije svesni da kada odete kod lekara odnesete knjižicu, pa tamo sestra izvadi vaš karton, sa tim kartonom odete kod lekara, on popuni taj karton posle pregleda, popuni recepte i to sestra overi pa vi onda odete u apoteku i tim receptima podignete lekove i terapiju koju vam je propisao vaš lekar. S tim što u međuvremenu morate da se starate i vodite računa da vaša zdravstvena knjižica bude overena, bilo potpisom i pečatom, bilo markicom, tako je zovu u narodu, jer bez toga nećete moći da uđete u ordinaciju kod lekara ili ćete moći, ali morate da platite pun iznos pregleda, laboratorijskih analiza, dijagnostičkim metoda i svega onoga što je u procesu vašeg lečenja do izlečenja potrebno da se uradi.
Znači, neophodna je overa zdravstvene knjižice, da ona bude validan overen dokument, a ta overa u prevodu znači da je ili država umesto poslodavca ili poslodavac u zavisnosti od pravnog osnova osiguranja zdravstvenog uplatio doprinose koji su do pre tri meseca bili 12,5%, sada su 10,5% jer odlukom Narodne skupštine je smanjeno 2% Republičkom fondu tj. zdravstvu Srbije od doprinosa i prebačeno u Penzioni fond, ali o tome ću nešto kasnije, par rečenica.
Ta overa garantuje da ste vi tj. neko umesto vas ili vaš poslodavac uplatio doprinose i da imate pravo da koristite novac Republičkog fonda za vaše izlečenje i sve ono što vam treba u procesu izlečenja. To je začeto neke 2006. godine kada se ušlo u proces komjuterizacije zdravstvenih ustanova u RS, tu je gospođa ministarka bivša i to su čuveni dils programi jedan, dva, tri, ne znam ni ja koliko ih je bilo, gde uz pomoć novca evropske zajednice ta kompjuterska oprema je nabavljana i zanavljana i kupovana i opremane su zdravstvene ustanove kako bi bile sposobne da pređemo na viši nivo komunikacije u zdravstvu, jedan viši nivo rada koji za cilj ima uštedu vremena i uštedu novca, da sve ovo što sam rekao da je procedura kada se ode kod lekara pređe u elektronsku formu, tako da ne postoje kartoni, da ne postoje papiri, da ne postoje recepti, da postoji jedna kartica kao nova lična karta, što je sada plastična sa čipom, gde ćete vi sve ono što treba da završite, završite sa tom karticom.
Šta se time dobija? Ako pođemo od ordinacije, izbegava se gubljenje vremena kod pisanja zdravstvenog kartona, izbegava se gubljenje vremena pisanja recepta, izbegava se dupliranje posla, izbegava se vaše maltretiranje i čekanje dok lekar to popuni i gubljenje vremena naročito što je bitno i svo ono vreme koje se neće trošiti na pisanje te administracije, lekar može da posveti pacijentu, jer sada smo svi svesni kada odemo kod lekara da dve trećine vremena koje je predviđeno za našu opservaciju potroši pišući one hartije a jednu trećinu da nas posluša, izmeri pritisak ili čuje našu muku zbog čega smo došli kod lekara.
To je to čemu služi elektronski karton, to je to izbegavanje maltretiranje i lekara i sestara, s jedne strane, a s druge strane pacijenta i dobijanje više vremena za pregled i lečenje pacijenta. To je uslov. To je benefit elektronskog kartona.
S druge strane, kada odete kod vašeg apotekara da uzmete lek, ne postoji opasnost da izgubite, zloupotrebite recept, nego prostim očitavanjem vašeg bar koda na knjižici, apotekar uđe u vas elektronski karton, vidi koja vam je terapija propisana i vi dobijete lek. To je druga prednost.
Kako to izgleda od strane Republičkog fonda? Ne postoje redovi, čekanje i nervoza kod overe zdravstvene knjižice. Postoje tzv. centralni serveri, gde svi pacijenti, tj. svi osiguranici imaju svoje podatke, gde imaju podatke o uplati doprinosa i gde vi automatski dobijete podatak da su vama uplaćeni doprinosi i nema odlaska više u lokalne filijale. Štedi se vreme. Štedi se energija, izbegava se nervoza.
Ono što je vrlo bitno – Fond zdravstva se oslobađa da radi posao za koji je i plaćen. To je analiza, način finansiranja, iznalaženje novih benefita za pacijente i praćenje protoka državnog novca koji se ogleda u budžetu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. To je osnovna funkcija Republičkog fonda, a ne da udaraju pečate i potpisuju markice, nego da prate kako se troši republički novac, kako se troši novac osiguranika. To su naše pare koje se koriste za naše lečenje.
Šta mi imamo sada? Mi sada imamo da se u taj problem ušlo 2006. godine. Godine 2008, tu gospodine ministre vi imate loše podatke od vaših saradnika pa bih vas molio da ubuduće dolazite sa tačnim podacima, znači, 2008. godine je raspisan tender za nabavku elektronskih kartica. Za vašu informaciju, pošto vidim da je nepotpunim informacijama reagovao i kolega, na tom tenderu je pobedio Zavod za izradu novčanica. Znači, nije moglo da bude nikakvih malverzacija. Od 2008. godine su rađena tri ili četiri aneksa ugovora. Jeste, tačno je da je cena bila 5,16 evra, ali u aneksima ugovora stoji, a oni se i sada primenjuju, oni nisu promenjeni, da kako bude padala cena sirovine, inputa, plastike, čipova, tako će da pada i cena kartice prema Republičkom fondu.
U prvoj polovini 2010. godine Zavod za izradu novčanica je obavestio Republički fond i Ministarstvo, ne mogu sad da se setim datuma, ali tu je ministarka koja može da potvrdi da li je ovo tačno ili nije, i rekao da može da se preuzme. Ali, imamo jedan problem. Pošto je to bilo u evrima, Fond ne može da radi sa evrima, on radi sa dinarima i trebalo je malo duže vreme da Vlada donese odluku i to je ta čuvena cena od 500 dinara, to je odluka Vlade iz 2011. ili 2012. godine, nije ni bitno. Tek onda je Fond mogao po svojoj dinamici, a dinamika je govorila da će ogledni grad za primenu elektronske kartice biti Valjevo, zato što je to filijala srednje veličine. U Republici Srbiji postoje tri vrste filijala: male, srednje i velike filijale. Pretpostavljam da znate da su velike filijale gradovi gde su klinički centri, zbog obima posla, a to su Novi Sad, Beograd, Kragujevac i Niš. To su četiri velike filijale. Valjevo je do tada imalo umrežen sistem.
Znači, priče da zdravstvo nije sposobno da prihvati novu elektronsku karticu, da ne može da uđe u taj novi projekat olakšanja rada u ordinaciji, nisu tačne. Apsolutno sve zdravstvene ustanove, možda neka ambulanta nema kompjuter, ali ti kompjuteri nisu ne znam koliko skupi, čak su sada izuzetno jeftini, tako da to i nije trošak. Jedini trošak koji bi trebalo da se plati za uvođenje ovih kartica, pored kartica, su čitači koji za teritoriju Republike Srbije, verovali ili ne, koštaju 60 hiljada evra, za celu teritoriju, što je beznačajna svota ako pođemo od toga s kojim novcem raspolaže Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Znače, te kartice su trebale prvo u Valjevu. Godine 2013. na 2014. u Valjevu je počeo taj pilot projekat, iz prostog razloga da se vidi da li ima nedostataka, šta se dešava u realnom životu kada se to sprovodi u delo. Od 100 hiljada predviđenih, podeljeno je 600 kartica, što je nepojmljivo.
Priča se o tome da će to biti maltretiranje za osiguranike kada budu vadili kartice. Nije tačno. To može da vam dođe na kućnu adresu, kao i svaka plastična kartica koju dobijate od banke sa tim kodom, zato što vaši, tj. naši podaci se nalaze u Centralnoj bazi podataka Republičkog fonda i samo treba personalizovati, kako oni kažu, i da vi to dobijete na kućnu adresu. Nema maltretiranja.
Koji su benefiti kad budemo to uveli? Kažu da će 60% radnika u Fondu moći da radi posao za šta je plaćen, a ne da overavaju kartice. Ljudi se neće maltretirati. Koje su uštede? Gospodin ministar je rekao da je to 35 do 45 miliona koje se troše godišnje na zamenu kartica, ovih koje imamo, ovih knjižica. I plus jedno dva do tri miliona evra, jer nećemo plaćati preko osiguranja sve one recepte, upute, kartone, koji se koriste u srpskom zdravstvu. To je ta tzv. papirna galanterija ili papirna konfekcija, kako god je zvali ti ljudi koji time trguju.
Znači, ne postoji više hartija u upotrebi. I to je prednost. To treba reći ljudima. Sada čujemo da će nova cena biti 400 dinara. U redu, po ugovoru, kako idu cene inputa, tako će i da pada. A ja sada pitam Ministarstvo zdravlja – ministar finansija pre tri meseca u ovoj sali nas je ubeđivao kako su napravljene angažovanjem Republičkog fonda i Ministarstva zdravlja enormne uštede u racionalnom trošenju para. Ja bih vas molio da kada govorimo o državnom i zdravstvenom novcu ne pričamo o uštedama. Pričamo o racionalnom trošenju. Ušteda znači da nešto nismo uradili. Mi treba taj novac, kao odgovorni ljudi, da racionalno trošimo kako bismo mogli da proširimo opseg osiguranja, kako bismo mogli da ukinemo liste lekove, kako bismo ukinuli participaciju. To je racionalno trošenje. Kakve uštede u zdravstvu? Možemo samo ekonomičnije da se ponašamo. Tada je rečeno da je 300 miliona evra, ili 34 ili 35 milijarde ušteda, da nema potrebe više u zdravstvu da se koristi novac, postoje stenogrami, da to ide tamo gde treba, to je za penzije ovoga puta, mada nije ni bitno gde ide, troši se u okviru Republike Srbije i da ako bude bilo potrebe da će republički budžet da interveniše i da dopuni.
Ja sad pitam – zbog čega osiguranici koji plaćaju osiguranje i koji traže zdravstvenu uslugu moraju dodatno da plate karticu? Jel ne plaćaju oni to svojim osi-guranjem? Zbog čega Fond ne plati karticu? Na Odboru je vaš državni sekretar rekao da je Narodna banka, tj. Zavod za izradu novčanica, poklonio Fondu i Ministarstvu 1,2 miliona kartica koje treba samo da se personalizuju. U istom trenutku, poštovane kolege, na budžetu republičkog fonda se na poziciji plaćanja tih kartica za 2014. godinu nalazi 500 miliona dinara. To znači, ako mi sada odlukom Ministarstva, angažujemo tih 500 miliona dinara i štampamo u Zavodu za izradu novčanica, jer nema potrebe da raspisujemo novi tender, to je državna referentna ustanova koja štampa novac, koja najbolje to radi, koja može odmah da radi, nema tendera, taj tender je završen, koja radi po najminimalnijoj ceni zato što su cene imputa pale, znači da ćemo mi imati da ako i moraju vašom političkom odlukom građani Srbije da dodatno plaćaju te kartice, imaćemo dva i po miliona osiguranika koji neće da plate. U tom slučaju, obuhvatićemo sve penzionere, socijalno ugrožene, čujem da ćemo napokon da dobijemo tu socijalnu kartu, pa svi oni koji imaju socijalnu kartu dobiće džabe. Mada, ja mislim i zastupam stav moje poslaničke grupe da to mora da bude besplatno.
Stvar je onog ko daje osiguranje i uslugu osiguranja kako će da se organizuje. To ne sme da bude dodatni trošak. To ne sme da se plati dodatno. Zašto dva puta isto da plaćamo? Nema razloga to da radimo.
Očekujem da će, o tome ćemo pričati kad pričamo o pojedinostima, ministarstvo razmotriti naš amandman, jer tu se radi o svima nama, o našim sugrađanima i napokon počinje da se bavi, evo, kolega je pomenuo DRG grupe, dijagnostičke srodne grupe. Treba to da uvedemo, ali ne možemo da uvedemo na način plaćanja, da sad ne bih zamarao sugrađane, građane Srbije, da im objašnjavam kako funkcioniše srpsko zdravstvo, da mi radimo na otkup plana da se ne plaća efiktivna usluga, ne možemo to da radimo kada, recimo, jedan prost podatak za dijagnostičke srodne grupe mi imamo bolesnički dan koji je uprosečena vrednost svega onoga što se troši za jednog pacijenta koji leži u bolnici i uobičajene procedure. Mi imamo ujednačenu za bolesnički dan na kožnoj klinici, na neurologiji, na infektivnoj klinici i na kardiohirurgiji, što je nemoguće. Ovamo je skuplje, jer su skuplji imputi, a mi hoćemo da uđemo da plaćamo po usluzi sa ovakvim bolesničkim danom, onda ćemo terati naše zdravstvene ustanove u propast. One neće moći da podnesu taj finansijski trošak, jer oni nemaju akumulaciju, nemaju dodatni rad iz koga bi mogli da crpe sredstva, jedino sredstvo to je Republički Fond za zdravstveno osiguranje.
Mi smo se odrekli, sad ću ja da ponovim onu rečenicu koju sam pričao pre tri meseca, odrekli smo se trista miliona evra u zdravstvu, jer nam je rečeno da će sve biti u redu, a imamo problem u slabo naseljenim mestima, naročito južno od Save i Dunava, gde nemamo dovoljno lekara, gde ne možemo da pokrijemo celu teritoriju i umesto da angažujemo novac na tu stranu da povećamo kapacitete i uposlimo ljude koji nam sede na birou, mi prvo to ne radimo, onda donosimo zakon kojim dajemo mogućnost da se za deficitarne specijalnosti šalju ljudi da o svom kruvu i ruvu, o svom trošku i da sami finansiraju specijalizaciju, specijaliziraju kako ko želi i ima pare da plati kardiohirurgiju, vaskularnu hirurgiju, anesteziologiju, sve ono što je deficitarno, a ovde je kolala priča da će to dati šansu mladim ljudima za specijalizaciju. Da, u deficitarnim granama, a ne u svim granama, te vas stoga molim da ozbiljno razmotrite naše sugestije.
Normalno je da ćemo glasati protiv ako ne podržite naš amandman. Vaš predlog zakona kaže da do 2016. godine to treba da se uradi, ja mislim da je to predug period. Treba personalizovati samo kartice, to Fond može da radi bez maltretiranja i dolaska ljudi u Fond. Treba napraviti ono što trebaju vaši saradnici, gospodine ministre, treba napraviti jedinstveni program za zdravstveni karton, jer u zemlji Srbiji mi sada imamo da svaka ustanova je tenderski naručivala svoj izgled zdravstvenog kartona, to mora da bude uniforma, sa nivoima dostupnosti i ovlašćenja da li je na primarnom, sekundarnom i tercijalnom nivou i treba to dati da radi Fond, jer je Fond 2009, 2010. godine primio preko 100 inženjera elektronike zbog ovoga što sada treba da se radi. Uvođenje elektronske zdravstvene kartice u Fondu imate i pameti i saradnike koji to mogu da urade.
Oprema, serveri, matični serveri, ja za Niš znam, a vi znate za svoje gradove stoje već četiri godine u Institutu za javno zdravlje. Da li može da se umreži? Kako da ne, pa mi odavde se sad umeržujemo, odemo na Gugl ne može Fond i ambulante da se umreže u jedan server, taman posla. Mada tu ima ljudi, ja sam stomatolog, koji mnogo bolje znaju elektroniku od mene, da ne pričam o tome da je možda trebalo to staviti na ličnu kartu, ali dobro to zavisi od nivoa dostupnosti poverljivim podacima, ne želim u to da ulazim i da to diskutujem.
Znači, time treba da se bavite i da to završite do 2015. godine uz uvažavanje našeg amandmana, tu očekujemo od kolega podršku da to bude besplatno, nemojmo da dozvolimo, poštovane kolege, da ljudi plaćaju duplo, em plaćaju zdravstveno osiguranje…
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Vreme.
...
Zajedno za Srbiju

Blagoje Bradić

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Sad plaćaju izmenu kartice. To ide na teret Republičkog fonda tj. na teret budžeta koji pune građani Srbije.
Sa nadom da ćete razmotriti naš amandman ja vam se zahvaljujem na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem doktore Bradiću.
Reč ima narodni poslanik, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe dr Dušan Milisavljević. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Dušan Milisavljević

Demokratska stranka
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani kolega profesore Đukiću, profesore Vekiću, dr Vicko, koleginice i kolege narodni poslanici, danas pričamo i izmeni roka zamene zdravstvenih knjižica i to u Srbiji nije ništa novo. Nažalost, srpska administracija je jako spora i menjali smo u ovom parlamentu i važenje pasoša i važenje ličnih karti, ali ono za šta sam ja digao glas i na Odboru za zdravlje i porodicu, a i sada u ovom plenarnom zasedanju, to je i pročitaću vam, to je jedno grubo kršenje zakona koji je ova Skupština donela.
Naime, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, Službeni glasnik broj 57/11, prema članu 52. ovog zakona, RFZO je bio dužan da najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, izvrši zamenu isprava o osiguranju, kao i posebne isprave za korišćenje zdravstvene zaštite iz člana 112. stav 1. i 2. ovog zakona sa zdravstvenom karticom.
Zakon je, draga moja gospodo i prijatelji, donet na sednici narodne skupštine 28. jula 2011. godine. Objavljen je u Službenom glasniku Republike Srbije 1. avgusta 2011. godine, stupio je na snagu 9. avgusta 2011. godine od kada je krenuo da teče rok od tri godine i 9. avgusta 2014. godine je rok za zamenu isprava o osiguranju je istekao.
Po prvi put u Srbiji je zakonodavna vlast uhvaćena da krši svoje sopstvene zakone. Postavljam prvo pitanje predsednici parlamenta, poštovana predsednice, šta je bilo preče, da avgusta meseca ne zakažete sednicu, s obzirom da sam dobio informacije iz Ministarstva zdravlja da su dostavili na vreme predloge izmene zakona, da sam dobio informaciju od direktora Republičkog fonda da je na vreme prosleđen zahtev da se produži ovaj rok, zašto predsednica parlamenta nije zakazala sednicu na vreme, da ne bi kršili zakone koje smo mi doneli?
Kakvu poruku šaljemo građanima? Zakonodavno telo , Skupština Srbije, samo je prekršilo svoje zakone. Mi smo tri-četiri nedelje u zakonskom prekršaju. Da li će neko odgovarati zbog toga? Jedno vrlo konkretno pitanje, navodim vam i ponavljam da smo 9. avgusta 2014. godine trebali da imamo zadnji rok za zamenu zdravstvenih knjižica.
Ponavljam, ne bi bilo ništa problem, menjali smo i pasoše i lične karte, ali zašto niste zakazali sednicu 1. avgusta, drugog, trećeg, četvrtog, petog, šestog, sedmog, osmog, nego ste čekali da to dođe…
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Gospodine Milisavljeviću, hoćete dozvoliti samo da vam odgovorim?           
Znači, ne zakazuje predsednik Narodne skupštine, zakazuje Vlada i lepo kaže član 250. – na vanrednom zasedanju narodna skupština radi po unapred utvrđenom dnevnom redu koji je dostavio podnosilac zahteva za održavanje vanrednog zasedanja. Redosled za razmatranje tačaka dnevnog reda ne može se menjati bez saglasnosti predstavnika predlagača na čiji zahtev vanredno zasedanje je i zakazano.
...
Demokratska stranka

Dušan Milisavljević

Demokratska stranka
Poštovani predsedavajući, i vi i ja smo malo duže u parlamentu i znate da 84 narodna poslanika mogu uvek da potpisima zakažu sednicu, ne moraju da čekaju sednicu Vlade.