Deveto vanredno zasedanje, 09.09.2014.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deveto vanredno zasedanje

01 Broj 06 – 2/239-14

4. dan rada

09.09.2014

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:05 do 16:55

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska stranka

Ninoslav Stojadinović

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Uvažena gospođo Gojković, poštovani ministre Verbić, želim da kažem da je suština ideje za ovaj amandman bila gotovo identična kao za onaj amandman koji su dr Vladimir Orlić i Mirjana Andrić podneli. Koristim priliku da kažem da je njihov amandman bolje sročen, prihvaćen je, tako da apsolutno nema problema. Ono što smo hteli to smo i postigli i mislim da je u redu. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Na član 42. amandman su zajdeno podneli narodni poslanik dr Vladimir Orlić i Mirjana Andrić.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 44. amandman sa ispravkama, je podneo narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

Srpski pokret obnove - Demohrišćanska stranka Srbije
Hvala predsedavajuća.
Vlada je u pravu kada je u samom odgovoru rekla da je školska 2014/2015. godina izuzetak, toga sam bio apsolutno svestan kada sam podnosio ovaj amandman. Međutim, ono što sam želeo to je, budući da će se raditi novi zakon da skrenem pažnju na mišljenje naše poslaničke grupe o broju ispitnih rokova.
Znam, mišljenje akademske javnosti, većini profesora, dekana, znam mišljenje studenata i čini mi se da je sredina negde između, da nisu u pravu u potpunosti ni jedni ni drugi, a zajednički cilj nam je da imamo što veću prolaznost, što bolje stručnjake i da ono što je osnovni smisao bolonjskog procesa student da bude u centru pažnje.
Ministre, ako je Ministarstvo svesno toga da postoje ne akreditovani univerziteti, to je pokazatelj stanja koje kontroliše Komisija za akreditaciju i kontrolu kvaliteta, onda su po toj logici i s obzirom na broj naučno nastavnih programa na različitim univerzitetima, studenti u pravu kada govore da su preopterećeni, da su naučno nastavni programi često preobimni, da nisu svi međusobno usklađeni da variraju u velikoj meri od univerziteta do univerziteta, da čak variraju na jednoj katedri na istom fakultetu ako su u pitanju dva profesora.
E sada, čini mi se da se sa smanjenjem broja ispitnih rokova, protiv čega mi nemamo ništa, ali na kraju procesa, kada se ostvare svi prethodni uslovi i kada se otklone svi problemi koji opterećuju studente, onda studenti nemaju razloga ni da se bune, ni da protestuju, ni da skupljaju potpise, ni da pišu ministarstvu, ni da pred svaku akademsku godinu najavljuju proteste, ali, čini mi se da su u tom delu u pravu.
Sa druge strane, u pravu su i profesori i dekani, s obzirom na nasleđen mentalitet o kome se često smatra da i šest ispitnih rokova je malo jer studenti najčešće ostavljaju ispite za zadnji ispitni rok po logici – ostaviću to na kraju, a onda mu se sve to izmakne i bude sve kako ne treba.
Ona saglasnost koja je postignuta oko 48 bodova za upis naredne školske godine je apsolutno dobra i tu nema šta da se doda ni da se oduzme. Dobro je i što će apsolventi imati neki produžen rok. Oni smatraju možda da je trebalo da ostanu još jednu godinu na budžetu.
Ako se kriterijumi za studente vremenom pooštravaju, a fakulteti u potpunosti ne ispunjavaju svoju misiju, onda čini mi se da mi treba da pritegnemo fakultet, a ne studente. Kada fakulteti budu u potpunosti ujednačeni u svemu ovome o čemu sam ja pričao i još mnogim problemima koji opterećuju studente, e tada je onda sve ovo opravdano.
Drugo, preobimni su mnogi predmeti. Ja mislim da je to nasleđe nekog starog sistema u kome se nekako škola na neki način, pored svoje obrazovne i sve vaspitne i sve druge naučne i uopšte školstvo misije, doživljavao na jedna rigidan način. To pokazuju i osnovci. Zadnjih 10-15 godina, to je aktuelno da roditelji kada dete šalju u prvi, drugi razred osnovne škole, prvo traže one ogromne rance sa ojačivačem ili sa onim točkićima da deca ne iskrive kičmu, jer je preobimno gradivo. Znam da to nije samo posao Ministarstva, to je stvar naučno-prosvetnog saveta, ali Ministarstvo u tom delu treba da bude vrhovni autoritet i ne treba da samo prepusti ostalim institucijama koje su zadužene za naš obrazovni sistem i onda da kažu – e pa eto, to je odgovornost nekog drugog.
Na većini fakulteta ni posle toliko godina od uvođenja Bolonje nije omogućeno da se ispiti polažu preko kolokvijuma i pred ispitnih obaveza. Što je prosto nedopustivo. Ne kažem, ima fakulteta koji su to fenomenalno uradili, poput Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, i mnogo sjajnih primera, i zaista bi ovde kada se o ovome priča, moglo da se izdvoji niz fenomenalnih fakulteta, ali je i mnogo onih koji ne rade onako kako standardi zahtevaju. I ovako je teško studentima da bi se pooštrili kriterijumi za upis naredne godine i budžet, potrebno je da se reformiše nastava, da se ima više kolokvijuma, da se gradivo sa kolokvijuma, ako je to moguće, ne ponavlja na ispitima, bez obzira što je i tu evropska praksa vrlo različita. Postoje univerziteti u Evropi, fakulteti koji omogućavaju polaganje u predispitnim rokovima i bukvalno ako samo želite veću ocenu onda se pojavite na ispitu, a postoje i oni koji pored toga što ste položili uredno sve kolokvijume traže izlazak na ispit, ali naravno da je želja studenata uvek da što više privilegija za sebe izvuku.
Zatim, zaista su rigorozni mnogi fakulteti, na kojima se pokazalo da je i šest ispitnih rokova malo, a da na drugom fakultetu koji tretira istu obrazovnu problematiku, da je prolaznost znatno veća.
O tome koliko se Bolonja primenjuje od fakulteta do fakulteta i od univerziteta do univerziteta se i u Narodnoj skupštini manje pričalo i ja mislim da je to tema koja je verovatno trenutno najvažniji problem koji muči studente.
Evo i u strategiji o razvoju obrazovnog sistema do 2020. godine koja je rađena ne samo za vreme vašeg mandata, definiše se i navodi se deo problema i mnogo više od ovoga što sam ja rekao, pa se navodi recimo da smo mi imali od osnivanja školstva i obnove moderne srpske državnosti dvadesetak reformi obrazovnog sistema, da su uglavnom reforme bile izazvane unutrašnjim potrebama obrazovnog sistema, da razvoj sistema obrazovanja treba da se razume sa stanovišta njegove misije i njegove funkcije u spoljnom svetu, zbog čega on i postoji i da u savremenim uslovima sistem obrazovanja Srbije, zatvoren u sebe, odvojen od svog okruženja, veoma oblikovan komercijalnim interesima, izložen partijskim uticajima, kratkoročno doterivan, privatne obrazovne institucije su često išle ka komercijalnim zahtevima na uštrb kvaliteta i mnogo toga se može prigovoriti obrazovnom sistemu.
Ono što ministre zaista, vi ste zatekli jedno stanje koje je delimično uređeno, ali u velikoj meri i haotično i zbog toga se od vas očekuje i sa velikom pažnjom ćemo pratiti novi zakon o visokoškolskom obrazovanju i čini mi se bez obzira na, ja nikada nisam bio ostrašćen, bez obzira da li sam pripadao sa mojom poslaničkom grupom delu vladajuće koalicije ili opozicionim političkim strankama, uvek smo nekako pokušavali da lociramo probleme koji su po mišljenju naše poslaničke grupe oni glavni problemi na koje ministarstvo treba u budućem svom radu da obrati pažnju. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima ministar Srđan Verbić. Izvolite.

Srđan Verbić

Poštovani poslanici, želim samo da skrenem pažnju da je povećanje broja ispitnih rokova sa četiri na šest bilo oročeno i da ovim predlogom mi zapravo povećavamo broj ispitnih rokova sa četiri na pet. Šest po našem mišljenju je previše jer ugrožava obrazovni proces. Previše vremena odlazi na ispitne rokove.
Ako želimo da utičemo na fakultete da oni malo promene stav prema studentima, nećemo to uspeti ako celu godinu pretvorimo u niz ispitnih rokova. Izuzetno je važno da se to vreme upotrebi za nastavu i da se podigne kvalitet nastave. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Na član. 44. amandman je podneo narodni poslanik Balša Božović.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Danas smo završili sa radom.
Nastavak sednice sutra u 10,00 časova.