Koleginice i kolege, predsedavajući, gospodine ministre, saradnici, ovo je jedan od amandmana koji je izazvao dosta oprečnih argumentacija i gde su, da tako kažem, u žaru diskusije, ne želim da me pogrešno shvatite da mislim da je neko namerno hteo da izazove drugačije tumačenje, sa željom da opravda svoje viđenje, izneseni mnogi podaci, ne utvrđene činjenice i, iskreno rečeno, povređena je i uvređena je jedna humana, ponosna i veoma važna struka, struka medicinskih sestara. U ovom trenutku bih im se izvinio. Kažem, to nije bila želja onih koji su spominjali medicinske sestre vezane za master studije. Čak je tu bilo – šta će biti medicinska sestra kada završi višu poslovnu školu, da li će biti viša medicinska sestra? Mislim da je to sve bilo u žaru borbe, odnosno sukoba mišljenja.
(Janko Veselinović, sa mesta: Ja sam spomenuo.)
Nisam želeo da spominjem, ali ti si rekao. Tako je bilo.
Mislim da je ova odluka Ministarstva na svom mestu i da je normalno, ako već imamo i u našoj strategiji to, ako smo uveli Bolonju i dali mogućnost da Srbija, odnosno obrazovni sistem u Srbiji bude poput obrazovnih sistema u drugim zemljama EU, onda je sasvim normalno da dozvolimo da se uvedu te master strukovne studije.
Vezano za javnu raspravu, bio sam jedan od onih, to sam rekao i prošli pu, koji je sa kolegom Domazetom imao prepirku, a vezano za te master studije. Tada sam podržavao to. Podržavam i sada. Kolega Atlagić je podržavao, ali je rekao – na onima koji daju saglasnost, odnosno akreditaciju biće da utvrde da oni, koji se kandiduju za te master studije, moraju da ispune sve uslove koji su važni.
Što se tiče tih evropskih zemalja u kojima su master studije, prošli put sam pročitao 18 zemalja. Sada ću ih ponoviti. Možda ih znam napamet, ali ne po redosledu. To su Holandija, Nemačka, Finska, Austrija, Irska, Poljska, Estonija, Portugalija, Grčka, Rumunija, Bugarska, Luksemburg, Crna Gora, država kandidat za članicu EU koja, rekao sam to prošli put, nema naziv master studija, nego su to neke magistarske studije, i Švajcarska koja nije članica EU. Bilo je primedbe na ovaj spisak, da tu nisu najrazvijenije evropske države: Engleska, odnosno Velika Britanija, i Francuska. Po meni, Nemačka je mnogo značajnija i jača u toj EU od njih.
Šta to znači najznačajnija? Za nekog su jedne zemlje, a za nekog druge. Vidi se da je evropska praksa takva kakva jeste. Srbija je krenula tim putem i trudi se da usaglasi svoj obrazovni sistem sa EU, premda to nije bio uslov, to nije obaveza.
Zašto je u jednom delu javnosti došlo do velikog otpora uvođenja ovih master studija? Ako ćemo biti iskreni, to je tržišna bitka, pozicija za studente, jer postoji strah od drugih ustanova da će te strukovne studije preuzeti njihov znatan broj studenata. Neću da sumnjam da je to jedini razlog, ali jeste jedan od razloga.
Nadam se da je Ministarstvo donelo dobru odluku i da ovo neće imati nikakvih loših posledica po obrazovni sistem u Srbiji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Dakle, vrlo kratko, pošto verujem da na ovu temu dovoljno dugo razmenjujemo mišljenja i da smo otprilike blizu da zaključimo da smo kazali sve što smo imali.
Verujem da je jedini argument koji preostaje jeste da se dodatno razjasni pitanje budućih nesporazuma, odnosno nekih nedoumica kod poslodavaca. I dalje smatram da je to pitanje za same poslodavce. Ako ne budu na pravi način razumeli diplome, ispaštaće zbog toga sami.
Mislim da se ne može razlika i pitanje nedoumice svoditi na prosto bodovanje. Kao što smo već imali prilike da čujemo u mnogim diskusijama u prethodnih 30-ak minuta, takvih problema smo imali i do sada, bez ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Ako su sve nedoumice, koje mogu da proisteknu iz identičnog broja bodova za suštinski različite diplome, glavni problem, da li to znači da treba da eliminišemo već postojeće oblike studija koji mogu dovesti do istog broja bodova za nešto što je suštinski različito. Složićemo se, vrlo je jasna razlika između strukovnih i akademskih studija. Mislim da nije problem za poslodavca da tu razliku uoči. Ako propusti da je uoči, još jednom, posledice snosi sam.
Dvesta četrdeset bodova kod nekoga ko je završio osnovne strukovne studije plus specijalizaciju i nekoga ko je završio, recimo, bečelor akademski program kvantitativno je 240-240, ali postoje određena radna mesta koja zahtevaju eksplicitno jedno, odnosno eksplicitno drugo. O tome mora da vodi računa onaj koji pokušava da nađe kadrovsko rešenje za ta radna mesta. Dakle, ne može se pitanje nedoumica svesti na pitanje bodova. To nam je više nego jasno.
Šta drugo može biti izvor nerazumevanja? Možda samo ime, ime ovih studija koje, podvlačim, zakon tretira drugačije, daje im posebno ime, ime – strukovnog mastera. Ako je to suština svih zamerki, mislim da je predlagač ovog amandmana mogao da zaključi da to, samo po sebi, nije osnov za eliminaciju ovih studija, kao takvih, dodatnog usavršavanja, kao takvog. Možda je odgovarajuće rešenje nešto što bi predstavljalo satisfakciju za argumente koje koristi mogao da potraži u prostom korišćenju drugačijeg imena za ove studije, a da prostor za dodatno znanje i usavršavanje ipak ostavimo. Samim tim, ne verujem da smo dobili dovoljno dobre razloge da izbrišemo ovu vrstu studija iz Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Hvala najlepše.

Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Otvorilo se nekoliko pitanja vezano za master studije na višim školama. Moj kolega Stojmirović je pomenuo dve teme. Jednu temu koja se tiče možda žara diskusije i činjenice da se možda neko našao uvređen u toj diskusiji, ali samo zbog navođenja činjenica i faktičkog stanja u kojem ćemo biti posle donošenja ovog zakona.
Dakle, voleo bih da dragi kolega Stojmirović da odgovor na pitanje – ko ima više zvanje, ili ko će imati više zvanje, osoba koja je završila visoku školu za medicinske sestre i završi master studije ili lekar? Dakle, molim vas, dajte mi odgovor na to pitanje. Ko će biti viši u zvanju?
Molio bih da se i ministar uključi u odgovor na ovo pitanje. Ja na njega ne znam odgovor. Dakle, ne radi se o bilo kakvom vređanju. Radi se o apsurdnoj situaciji u koju dovodimo naše obrazovanje.
Druga stvar, gospodin Stojmirović je pomenuo strah nekih da će izgubiti studente, postdiplomce. Ja bih mogao uzvratiti kontra pitanjem – da li je možda postojala želja nekih da dobiju postdiplomske studije koje do sad nisu imale, a reč je o višim školama? Dakle, da li se možda tu krije interes viših škola, koje nemaju malo novca i koje nemaju problem da lobiraju, da se ovakav jedan institut progura na mala vrata, jer, složićemo se ministre, nije nam ovo prioritet u visokom obrazovanju?
Govorio je kolega Stojadinović – strategija. Ima puno pitanja koja bi došla na red pre master studija na visokim školama, koje stvaraju apsurdne situacije i koje ugrožavaju loše stanje u našem visokom obrazovanju. Složićemo se da postoji puno problema u visokom obrazovanju. To dodatno usložnjava problem u visokom obrazovanju.
I, ako mogu dobiti odgovor, to bi bilo neko autentično tumačenje vaše, vi ste predlagač zakona. Dakle, kako će se tu ponašati poslodavac sutra kada bude, recimo, određivao menadžera u nekoj zdravstvenoj instituciji. Da li će isti tretman i položaj imati ova dva zvanja i ko će tu biti u rangu viši kada je plata u pitanju? Hvala.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč po podnetom amandmanu? (Ne)
Na član 7. amandman su u istovetnom tekstu podneli zajedno narodni poslanici mr Aleksandra Jerkov, Dejan Nikolić, Vesna Martinović i Borislav Stefanović i zajedno narodni poslanici akademik Ninoslav Stojadinović i prof. dr Janko Veselinović.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milanka Karić i Dragomir Karić.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 8. amandman u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici mr Aleksandra Jerkov, Dejan Nikolić, Vesna Martinović i Borislav Stefanović i zajedno narodni poslanici akademik Ninoslav Stojadinović i prof. dr Janko Veselinović.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik dr Ninoslav Stojadinović.

Gospodine Arsiću, poštovani ministre Verbiću i veseli saradnici, samo da iskoristim priliku da kratko kažem o čemu se radi u amandmanima od sedam do deset.
S obzirom da smo predložili da se briše član koji uključuje i strukovne studije, predlaže se i brisanje ostalih članova koji su usaglašavanje sa ovim članom. Tako da mislim da nema potrebe da o ovome nešto šire diskutujemo. Predlažem da pređemo na sledeće članove. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milanka Karić i Dragomir Karić.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanici Zlata Đerić.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 8. amandman u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici mr Aleksandra Jerkov, Dejan Nikolić, Vesna Martinović i Borislav Stefanović i zajedno narodni poslanici akademik Ninoslav Stojadinović i prof. dr Janko Veselinović.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici akademik Ninoslav Stojadinović i prof. dr Janko Veselinović.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno narodni poslanici mr Aleksandra Jerkov, Dejan Nikolić, Vesna Martinović i Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 12. amandman su zajedno narodni poslanici mr Aleksandra Jerkov, Dejan Nikolić, Vesna Martinović i Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov.

Isto kao i gospodin Stojadinović, nisam se javljala za prethodne amandmane, jer su se svi odnosili na brisanje master strukovnih studija.
Ovaj se odnosi na to da se neke stvari koje se uređuju statutom visokoškolske ustanove, predlažemo da se uređuju osnivačkim aktom. Upravo da bi osnivač imao više uticaja na donošenje nekih odluka, nego što je to sada slučaj.
Imamo prilike da vidimo dekane koji na veoma nezgodan način zloupotrebljavaju statut visokoškolskih ustanova. U Novom Sadu smo imali jedno veoma nesrećno iskustvo na Fakultetu tehničkih nauka, sa dekanom koji je protivzakonito menjao statut itd. mislim da je i ministar upoznat sa time i da je davao i završnu reč u tom celom slučaju.
Naša sugestija je da se ipak neke stvari urede osnivačkim aktom pre nego statutom. Imamo mnogobrojne primere da postoje takve zloupotrebe. Da bi se to sprečilo predlažemo da se to uradi na način na koji mi to predlažemo. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 13. amandman sa ispravkom su zajedno narodni poslanici mr Sulejman Ugljanin, Sabina Dazdarević, Enis Imamović, Riza Halimi i Šaip Kamberi.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 17. amandman sa ispravkom su zajedno narodni poslanici dr Milorad Mijatović, Milena Bićanin, Ljiljana Nestorović i prof. dr Branko Đurović.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici akademik Ninoslav Stojadinović i prof. dr Janko Veselinović.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik dr Ninoslav Stojadinović. Izvolite.