Uvaženi gospodine Arsiću, poštovani ministre sa saradnicima, prekjuče, u raspravi u načelu, ja sam već istakao da po našem mišljenju ovo predstavlja najveći problem Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Tu mislim na uvođenje dodatnog stepena strukovnih studija, master strukovnih studija.
Dosta argumenata se čulo o tome i prošli put. Pokušaću samo još jednom da ukažem na osnovnu razliku između strukovnih i akademskih studija. Akademske studije i u okviru njih master studije služe da daju neka dodatna znanja studentima, da ih osposobe za dodatne poslove, ali i da ih pripreme za doktorske studije u različitim oblastima.
S druge strane, strukovne studije imaju za cilj da osposobe studente kasnije za stručne poslove. Prema tome, uvođenje ovog stepena nije u skladu sa samom prirodom strukovnih studija i to je najvažnija stvar. Ako se ima u vidu da postoje specijalističke strukovne studije, onda su sasvim suvišne master strukovne studije.
Ima tu još argumenata. Kaže se da je sve precizno definisano, da nema zabuna oko naziva. Ima, dragi kolega, uvaženi kolega, zabune, i te kako. Najveći broj poslodavaca apsolutno nije u stanju da razlikuje akademske i strukovne studije. Kada se pojave diplomirani studenti akademskih studija sa 240 ESPB bodova, ili kredita, oni ne znaju o čemu se radi. Još veća zabuna je kada se pojave i oni koji su po zakonu koji je važio pre 2005. godine diplomirali. Znači, ima tu velikih problema.
Ono što sam prošli put naglasio kada sam se drugi put javio, tvrdim da u velikom delu Srbije, a proverio sam tri okruga, inspektori gledaju samo broj bodova. Za njih je 240 bodova sasvim isto, da li je to diplomirani po starom, diplomirani akademskih studija po novom, ili je to diplomirao iz strukovnih studija sa specijalističkim. Inspektori apsolutno ne prave razliku. Nije stvar u tome da nemamo dovoljno inspektora, nego se i kod njih stvara zabuna.
Drago mi je da sam čuo od ministra Verbića da ovo nije bio uslov EU. Gospodine Verbiću, izvinjavam se što sam to prošli put rekao, ali tvrdim, imamo transkript, to je rekao predsednik Nacionalnog saveta prof. Stanković. Odgovorno stojim iza toga. Rečeno je tako.
Što se tiče toga ko je bio protiv i ko je bio za, kolega Rogić je veoma lepo definisao, svi koji su diskutovali, osim, da ja dopunim, uvaženog kolege Stojimirovića, bili su protiv, znači, članovi Odbora, članovi akademske zajednice, rektori i prorektori, članovi SANU, potpredsednik, član predsedništva i moja malenkost.
Prema tome, nisu stvari baš tako jasne. U svakom slučaju, tvrdnje da treba pustiti, ona kineska – hiljade cvetova itd, nije to tako jednostavno. Prvo, formirati programe, akreditovati ih. Ako imamo u vidu da je veliki broj visokih škola na ivici praga za akreditaciju, šta znači uvođenje dva ili tri nova programa? Sviđa mi se kad se saradnici ministra smeju. Znači da je nešto dobro. Hvala.
Šta znači uvođenje novih programa? Da li to znači da smanjujemo broj nastavnika u stalnom radnom odnosu, da smanjujemo kriterijume? Sedamdeset posto nastavnika, pa 20 nastavnika. Doći ćemo u situaciju, to je druga stvar. Nema ovde govora o kvalitetu. Treba više nastavnika da se pređe taj prag i opet će biti kritična situacija.
Sve u svemu, mislim da je ovo, uz dobra rešenja, neka koja rešavaju akutne probleme, neka koja su novine, nostrifikacija, o tome ću kasnije diskutovati, i ovaj informacioni sistem, najlošije rešenje.
Obrazloženje Vlade za odbijanje amandmana, jer nije u skladu sa evropskom praksom u obrazovanju, je strašno. Amandman nije u skladu, a navodio sam u kojim najrazvijenijim zemljama EU se ove studije ne primenjuju.
Druga stvar, nije u skladu sa strategijama razvoja do 2020. godine, strukovne studije su nešto najvažnije u skladu sa strategijom što treba uraditi. Postavljam pitanje – šta ste ovih 100 plus, posle toga, mesec dana uradili iz strategije? Koliko se sećam, ništa nije urađeno. Ako je prioritet da se iz strategije uvedu strukovne studije, neka vam služi na čast. Mislim da je ovo loše rešenje. Hvala.
