Ovaj amandman i amandman kolega Markovića i Ćirića su slični i oba imaju istu argumentaciju, odnosno da mi smatramo da angažovanje nekog stranog stručnjaka nije neophodno i garant toga da će se time podići kvalitet visoko obrazovnog sistema. To mogao biti slučaj jedino da mi u Srbiji nemamo odgovarajućih stručnjaka ili da im ne verujemo, ali ako ne verujemo njima, onda se postavlja pitanje kako ćemo verovati nekome ko je došao sa strane, a koga je odredila Komisija za akreditaciju ili sama ta visoko školska ustanova. To otvara čitav niz problema.
Ono što ste vi naveli u obrazloženju za ne prihvatanje amandmana, kaže – amandman se ne prihvata jer nije u skladu sa koncepcijom Predloga zakona, a koja ima za cilj da obezbedi podizanje kvaliteta u oblasti visokog obrazovanja. Ukoliko to jeste slučaj, ukoliko to jeste koncepcija zakona, zbog čega onda ne menjate one odredbe osnovnog zakona koje se odnose na obavezu stalne kontrole da li visoko školska ustanova i dalje, nakon akreditacije, ispunjava uslove zbog kojih je dobila akreditaciju?
Vrlo dobro znate da je najveći problem, nakon dobijanja akreditacije, visoko školske ustanove više ne ispunjavaju iste uslove zbog kojih su dobile akreditaciju. Niti imaju te uslove, niti imaju te studijske programe, ni te profesore, a to mogu da čine zbog toga što znaju da ih pet godina niko više neće kontrolisati i da one neće biti predmet provere sve dok ponovo ne dođe vreme za njihovu akreditaciju.
Rekli ste da nema sredstava, nema kapaciteta. Zašto, gospodine ministre, ne povećate kapacitete? Zašto se ne izborite da bude sredstava za to, jer to je najvažnija stvar, kada govorimo o kontroli kvaliteta visoko školskog obrazovanja?
Gospodin Atlagić će se složiti. Verovatno će vaš odgovor biti da imamo četiri inspektora za visoko školsko obrazovanje. To jeste problem. Zašto nemamo više, gospodine Verbiću? Da li je to zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru? Ko je doneo taj zakon? Da li ste se vi bunili na Vladi protiv toga? Da li ste vi rekli na Vladi da se to ne može, recimo, odnositi na prosvetnu inspekciju? Da li ste tražili da ti ljudi budu izuzeti iz toga, jer mi imamo ozbiljan problem deficita inspektora za visoko školsko obrazovanje? Zbog toga ne možemo da kontrolišemo kvalitet nastave koja se izvodi na našim fakultetima.
Ukoliko niste to rekli, zašto niste rekli? Ukoliko ste to rekli, šta je bio odgovor i zbog čega se zabrana zapošljavanja odnosi i na prosvetnu inspekciju u kojoj imamo očigledan manjak ljudi?

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milanka Karić i Dragomir Karić.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu s Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li se neko javlja za reč? (Ne)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu s Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministri, poštovani gosti iz Ministarstva, mi smo podneli i amandman na član 4. U tom članu mi predlažemo dve izmene. Najpre, Vlada je predložila da se u članu 16. postojećeg zakona posle stava 9. doda novi stav 10, koji glasi: „Komisija izdaje uverenje o akreditaciji, odnosno donosi rešenje kojim se odbija zahtev za akreditaciju u roku od 12 meseci od dana prijema urednog zahteva.“

Možda bi bilo dobro da čujemo zašto vi smatrate drugačije, ali mi smatramo da je rok od 12 meseci za izdavanje uverenja nepotrebno dugačak period, da se birokratizuje postupak akreditacije i smatramo da taj rok treba da se skrati za tri meseca, dakle, da rok bude devet meseci.

Takođe, Vlada je predložila da posle dosadašnjeg stava 10, koji postaje stav 11, da se dodaje novi stav 12, koji glasi: „Po žalbi na rešenje iz stava 10. ovog člana odlučuje nacionalni savet u roku od 30 dana od dana podnošenja žalbe“. I tu smatramo da je rok od 90 dana nepotrebno dugačak i predlažemo da se umesto tog roka od 90 dana stavi rok - od 30 dana od podnošenja žalbe.

Smatramo da te dve izmene mogu da budu samo dobre, ali, poštovani ministre, samo pod uslovom da danas ovde prihvatite da se u sistem visokog obrazovanja u Srbiji uvede konačno princip akademske čestitosti. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici mr Aleksandra Jerkov, Dejan Nikolić, Vesna Martinović i Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu s Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima mr Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Gospodine Verbiću, amandman je, to bez sumnje znate, isti kao i amandman narodnih poslanika Zorana Živković i dr Vladimira Pavićevića. Ima nekoliko takvih amandmana. Mislim da je ovo još jedan od članova u kome je veliki broj amandmana iz raznih poslaničkih grupa došao koji, manje-više, ili su isti ili makar idu u istom pravcu, a tiču se skraćenja rokova i za postupak akreditacije i za odlučivanje po žalbi o tom postupku, između ostalog zato što je jedna od osnovnih žalbi bila ta da taj postupak predugo traje.

Ja bih još jednom dodala i još jednom vas zamolila da nam kažete – zbog čega taj postupak ne može da se ubrza, zbog čega ne možete da uvedete obavezu da se nakon dobijanja akreditacije i dozvole za rad još jednom ili konstantno kontroliše da li ta visokoškolska ustanova ispunjava uslove zbog kojih je dobila akreditaciju? Nemojte govoriti da je to zbog nedostatka kapaciteta komisije ili prosvetne inspekcije, jer to znači da ili ne pokušavate dovoljno ili se ne trudite dovoljno ili dajete svoj maksimum a ne nailazite na razumevanje kod ljudi sa kojima radite. Recite nam šta je od ta dva u pitanju. Koji god da je slučaj u pitanju, imate podršku DS da ga razrešite, jer to jesu ozbiljne stvari, pogotovo kada ovako dolaze iz više poslaničkih grupa. Hvala.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodni poslanik dr Marko Atlagić.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, ja podržavam ovaj predlog Vlade. Mi koji radimo u visokoobrazovnim ustanovama znamo kako je složen proces akreditacije i ustanova visokoškolskih i nastavnih programa.

To je jako obiman posao i upravo je zato Vlada i dala period od godinu dana da se donese rešenje, jer je prosto fizički nemoguće učiniti taj posao.

Dakle, radi se o akreditovanju visokoškolskih ustanova i plus posebno svakog programa. Jedan fakultet ima više programa. To je ogroman materijal. Ja to nisam radio, radio sam na nivou fakulteta, a oni koji su radili u komisijama vrlo dobro znaju. Prosto, fizički je nemoguće i podržavam ovaj stave Vlade. Mislim da je potpuno razuman. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milanka Karić i Dragomir Karić.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 4. amandman sa ispravkom je podneo narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Gospodine ministre, u kontaktu sa zaposlenima  na visokoškolskim ustanovama i na osnovu opštih saznanja, razmišljao sam o tome da li je potrebno da se skrati rok za dobijanje dozvole odnosno rešenja za akreditaciju fakulteta. Budući da je ovo što je rekao i gospodin Atlagić i što ste vi u ime Vlade i odgovorili, da je to zaista jako složen proces, mislim da je rok od godinu dana dug, ali u ovim uslovima neophodan.
O čemu sam razmišljao kada sam podnosio amandman i tražio da se rok za žalbu koji odlučuje Nacionalni savet, sa 90 skrati na 30 dana. Prvo da kažem nešto oko roka od godinu dana.
Bilo ko ko želi da osnuje univerzitet mora pre svega, ako pravi novu zgradu da uloži u zgradu, opremu, kadrove itd. tu je potrebno dosta vremena. Onda može izgubiti godinu dana u procesu akreditacije. Zatim dodatna tri meseca o rešavanju po žalbi, a u međuvremenu može pored jedne izgubljene školske godine po stvaranju svih uslova za rad, da se izgubi još jedna školska godina jer univerzitet ne može da počne da radi na sredini školske godine.
Sada, neko ko hoće da investira u to, ako se dobro raspita mora da zna da neće od prvog koraka koji preduzme ka osnivanju univerziteta do dobijanja dozvole o akreditaciji može da protekne i rok od možda tri godine, a tek onda treba da počne da se vraća uloženo.
Zbog čega sam tražio da rok bude trideset dana? Zato što to Nacionalni savet nema toliko predmeta kao što imaju naši sudovi. Vrlo retko se pojavi predmet po žalbi o tome da neki univerzitet ne ispunjava uslove za dobijanje akreditacije. Prema tome, taj predmet bi trebao da bude po hitnom postupku uzet u rad, jer je to od šireg značaja. Nemam statističke podatke, ali ne verujem da u današnjim uslovima u Srbiji Nacionalni prosvetni savet ima jedan, možda dva predmeta godišnje, ali sigurno da ih u budućnosti neće biti nešto puno.
Sa druge strane, svi su se dotakli segmenta rada Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, naravno uz puno uvažavanje da se radi jedan veoma odgovoran i složen posao, veoma obilan posao koji zahteva izuzetno stručnost, izuzetnu koncentraciju, izuzetan utrošak vremena, velika putovanja i sve ostalo, čini nam se da je Komisija sa dejstvom svih prethodnih ministara prosvete morala veoma oštro da reaguje na pojavu da rade univerziteti koji nemaju akreditaciju.
Nekoliko desetina hiljada mladih ljudi je završilo fakultete sa kojima nisu mogli da budu prijavljeni na tržište rada. Tu je bilo neophodno izmeniti i krivično zakonodavstvo, bio je neophodan i pojačan nadzor i prosvetne inspekcije i MUP-a i niz aktivnosti.
Mislim da je to nešto što mora da se uradi u budućnosti jer mi ne smemo da dočekamo sledeću školsku godinu, a da vi kao ministar prosvete date budućim studentima visokoškolcima da date preporuku da se dobro raspitaju da li univerzitet, odnosno fakultet koji upisuju ima dozvolu za rad. Kada bi neko iz uređene zemlje, zemlje EU došao ovde i čuo takvu izjavu ministra prosvete za nju vi niste odgovorni, jer ste vi nasledili stanje, ali su odgovorni svi prethodni. Kada bi neko čuo, prekrstio bi se i levom i desnom rukom. Pitao bi kakva je to država u kojoj postoje nelegalni univerziteti i u kojoj ja kao građanin treba da razmišljam i dobro da se raspitam da li sam upisao fakultet na nelegalnom univerzitetu ili ne.
To je u normalnim i uređenim državama nezamislivo. Onog ko dobije tu informaciju ne interesuje čija je to nadležnost, da li je to nadležnost Komisije za akreditaciju kao što je u našem slučaju, da li je to nadležnost neke druge agencije, tela itd, on u svemu tome vidi javašluk u državi.
Zbog toga, vi ministre treba da do sledeće akademske godine inicirate izmenu krivičnog zakonodavstva, da se ova oblast uredi i da bude najstrože kažnjeno osnivanje, odnosno rad nelegalnih fakulteta. Mislim da ako se sledeća akademska godina dočeka sa istim stanjem i ako vi budete primorani da date neku sličnu izjavu da će to biti jedan vaš i lični i profesionalni poraz. Zbog toga ja znam da je, s obzirom na nadležnosti Komisije za akreditaciju, kažem, potrebna jedna šira akcija, potrebno je preduzimanje nekoliko mera, ali tu ste vi kao ministar prosvete da takve mere inicirate i da sledeću akademsku sezonu dočekamo što se tog dela tiče u uređenom stanju. Hvala.

Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima mr Zlata Đerić.