Zahvaljujem.
Gospodine ministre, diskusiju predlagača amandmana ovom prilikom nisam shvatio toliko kao insistiranje na samom amandmanu i njegovom usvajanju, već više kao priliku da se iskaže briga za određenu problematiku.
Inače, verujem da smo postigli vrlo visok stepen saglasnosti na Odboru za obrazovanje i na javnom slušanju i na prethodnoj sednici i zajedno sa vama iz Ministarstva usaglasili da postoji želja svih nas u čitavom našem društvu da se obezbedi članstvo u međunarodnim institucijama za sva naša merodavna tela, da to uopšte nije sporno, niti može biti.
Ovde je konkretno reč o jednom argumentu koji niko, uključujući i predlagača amandmana, ne samo ovog, svih amandmana na ovaj član, zapravo nisu osporili ni u jednom momentu, a to je argument Vlade da treba voditi računa o zakonu kojim se uređuje budžetski sistem. Niko to nije osporio. Naprotiv, neki predlagači nekih od amandmana na ovaj član zakona su se sa time potpuno usaglasili. Ako smo toga svi međusobno svesni, mislim da je ovde situacija više nego jasna i da je jasno da se ovakvim amandmanskim pristupom neće promeniti situaciju, odnosno da postoji obaveza da postupimo na određeni način. To je više nego jasno.
Jednu napomenu dodatno bih morao da dam. Osećam potrebu da to učinim. To su komentari koji govore u smeru eventualnih opasnosti da se ugrozi naše članstvo u tim međunarodnim institucijama.
Konkretno, mi smo razgovarali na tu temu na javnom slušanju organizovanom u ovom visokom domu i tada se po prvi put pojavio komentar ove vrste dobijen od strane Komisije za akreditaciju i procenu kvaliteta. Moram da kažem, napominjem još jednom, da tada nismo dobili ni jedan argument koji govori u prilog eventualnoj ugroženosti stanja u jednom od tih udruženja od strane drugog udruženja. Dobili smo samo dve preporuke, odnosno dva predloga za izmenu našeg zakona, a do dana današnjeg, iako smo to eksplicitno tražili, nismo dobili neku eksplicitnu potvrdu, jer je reč o preporukama koje su obavezujućeg karaktera ili o prostim preporukama, željama, glasnim razmišljanjima, kako bi situacija mogla da bude učinjena boljom.
Juče smo još jednom finalno, za informaciju naše javnosti, razgovarali na ovu temu na sednici nadležnog skupštinskog odbora i verujem zajednički i dobili odgovor da, kako stvari stoje po informacijama kojima se zvanično raspolaže, zapravo ništa nije hitno i ništa nije u fazi da je neposredno ugrožen status. Ako je tako, verujem da imamo vremena da radeći na novom zakonu, celovitom zakonu o kome je bilo mnogo reči ovih dana i verujem da će ga tek biti u vremenu pred nama, zajednički rešimo ovo pitanje na najbolji mogući način. Hvala vam najlepše.