Poštovana gospođo Gojković, uvaženi ministre Verbiću sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, intencija ovog našeg amandmana, kao i amandmana na jedan od sledećih članova, bila je da se ojača nezavisnost akreditacione komisije, tačnije Komisije za akreditaciju i kontrolu kvaliteta, čime bi se stvorili uslovi za njen opstanak, bukvalno opstanak, u evropskoj mreži akreditacionih agencija, ali takođe i uslovi za prijem u evropski registar agencija za akreditaciju i kontrolu kvaliteta u obrazovnom procesu.
Jedan od aspekata nezavisnosti je finansijska nezavisnost. S tim u vezi, predložili smo da se koriguje ovaj član, tako da se omogući stvaranje podračuna preko koga bi se finansirale aktivnosti komisije, a određivanje cene, utvrđivanje cene da ide na predlog komisije, pri čemu bi odluku donosio Nacionalni savet, uz saglasnost Vlade.
Ovde moram da kažem da su neke dobre stvari urađene u zakonu, kao što je priznavanje stranih diploma, stranih visokoškolskih isprava, ali poenta ovog našeg članstva u međunarodnim akreditacionim asocijacijama je da i mi napravimo jedan značajan korak napred ka priznavanju naših diploma, ka međunarodnom priznavanju naših diploma i na taj način, ka integraciji u obrazovni prostor EU. Jednostavno, ovaj evropski prostor ne prepoznaje Nacionalni savet kao nezavisno telo, nezavisan organ, ne prepoznaje finansiranje sa računa budžeta. Evropski sistem obrazovanja, integrisani, ne prepoznaje ovaj način ni finansiranja, ni odlučivanja. Za sada govorim o finansiranju. Malo kasnije, govoriću o nezavisnosti odlučivanja.
Obrazloženje Vlade da se ne prihvata amandman jer nije u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem je po malo nekorektno. Treba reći koji zakon, koji član, zašto, kako. Uostalom, javnosti radi, i na jednom odboru i na drugom odboru i na javnom slušanju, ministar je rekao da su razlozi za ovo opravdani, ali da nema mogućnosti, da su okolnosti takve da to ne može da se reši i obećao je formiranje agencije, nezavisne agencije koja će se baviti pitanjem akreditacije i praćenjem kontrole kvaliteta.
Sada se postavlja dilema. Kolega je pomenuo oktobar mesec. Ja lično mislim da neke stvari mogu da se reše, neka uverenja mogu da se daju i registru i mreži ovih akreditacionih agencija, da će se u jednom roku od godinu dana formirati agencija, čime bi se stvorili svi uslovi za međunarodno priznavanje naših diploma, time što bi prvo ušli u registar EKVAR, koji je definitivno najznačajniji.
Na kraju, stvarno smeta na svim sastancima to što su stavovi, ne znam da li celog Nacionalnog saveta, ali predsednika Nacionalnog saveta i bukvalno svih članova Komisije za akreditaciju i praćenje kvaliteta totalno suprotni. On forsira jednu stvar, oni forsiraju nešto drugo, tako da bi ministarstvo, uz sve uvažavanje nezavisnosti Komisije i na neki način Nacionalnog saveta trebalo da se pozabavi i time. Hvala.