Gde Vlada stade, ja produžavam.
Da se usvoji ovaj amandman bilo bi jako dobro ministre iz više razloga. Dakle, prvo, akademska čestitost po svojoj suštini ne može da se poredi u temi o kojoj razgovaramo sa čestitošću koju pokušavamo da zajednički uspostavimo u Narodnoj skupštini. Zato što, kako je kolega govorio, ovo je tema dnevnog reda i ovde pokušavamo to da uradimo.
Akademska čestitost je jasno definisana. Ona se odnosi pre svega na zaštitu od zloupotreba od strane pojedinca u svetu akademskih aktivnosti ili u akademskim studijama. Dakle, onaj čovek koji se koristi tuđim radom neovlašćeno, plagira, prepisuje, podmeće, prodaje testove, bavi se bilo kakvom aktivnošću, narušava princip akademske čestitosti. Ako to vama toliko smeta, a svi se slažete, onda mi nije jasno zašto ako se slažete, zašto vam smeta i zašto ovo prosto ne ostavite ovde? Šta smeta to i kome ovo pozivanje na akademsku čestitost uopšte može nešto nažao da učini.
Ne vidim uopšte negativnu posledicu usvajanja ovog amandmana. Molio bih uvažene kolege iz većine da mi objasne zašto ovo nije dobro, ako već kažete da smo svi za čestitost.
Inače, skupštinski kodeks ponašanja isto ima pravne standarde, isto ima široko postavljene pojmove, ali za razliku od ovog pojma koji se precizno može definisati, ovaj u skupštinskom kodeksu ne može. To je problem, jer ono što je čestitost za mene nije čestitost i za uvaženog kolegu od preko puta, u Skupštini, jer za njega nije čestitost ako kritikujem premijera, a za mene je to prvoklasni patriotizam. I, šta ćemo sad?
Imam još jednu molbu. Uvaženi kolega je govorio, o nečemu što je nazvao neko već treći put, „nadgovornjavanje“. Molim ga da mi pojasni šta to znači, kao i reč „sumlja“ sa lj. Hvala lepo.

Zahvaljujem gospodine Stefanoviću.
Reč ima narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov, po amandmanu.
Gospodine Stefanoviću, vi ste koristili vreme poslaničke grupe? (Da)
Magistar Aleksandra Jerkov, po amandmanu, koristi vreme ovlašćenog predstavnika. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Radi se o nečemu što je gospodin Babić rekao. Čini mi se da je pokušao da u obrazloženju zbog čega SNS ne prihvata amandman nekako univerzalizuje tu celu priču i da govori o tako nekim opštim ljudskim vrednostima, kao što su da treba biti čestit, treba biti dobar, govoriti istinu, biti ljubazan itd. Međutim, ne radi se u ovom amandmanu o tome, jer nije akademska čestitost što i čestitost kao takva.
Veoma je jasno i veoma se zna šta je akademska čestitost. Akademska čestitost se zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova, kao i na striktnom poštovanju tuđih autorskih prava, a najteži oblici prestupa akademske čestitosti su plagijat i autoplagijat. Tako da, nekom pričom o čestitosti kao takvoj, o nekim univerzalnim vrednostima ne može se prikriti činjenica da SNS ovde sprečava da se princip samostalne izrade naučnih radova stavi kao obaveza za sve koji učestvuju na akademskim studijama. Hvala.

Zahvaljujem se gospođice Jerkov, mada koristite reč SNS. Diskusije poslanika ne možete stavljati kao da je to stav, ali dobro, sa vama se ne vredi objašnjavati.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani predsedavajući, već sam se javljao po ovom članu, po amandmanu koji je izazvao burnu raspravu, toliko burnu u kojoj su učestvovali razni akademski građani i razni profesori. Posle svih tih diskusija jedino što mi je drago je što nisam profesor.
Način na koji je vođena ova rasprava meni ukazuje da sa pravom mogu biti zabrinut za buduće akademsko obrazovanje naših srednjoškolaca i naših studenata. Tolike su razlike ispoljene, toliko su profesori bili pristrasni, da je svako više branio ne svoje znanje, ne svoje zvanje, već je branio svoju političku stranku, pa i svoje političke lidere.
S tim u vezi, pravim razliku između znanja i zvanja. Voleo bih da postoji neka komisija, koja naravno ne može biti parlamentarna, to profesori moraju da reše između sebe. Nije ovo Srpska akademija nauka, ne dolaze ovde samo profesori univerziteta, doktori i advokati, trebalo bi da budu prisutni i radnici i seljaci u daleko većem broju, domaćice, trebalo bi da budu čak i hendikepirani, osobe koje nemaju čak ni osnovne fizičke uslove da prate sednicu, pa bi morali da imaju određena pomagala.

Gospodine Rističeviću, molim vas da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine, da poštujete svakog narodnog poslanika i da ne koristite, kao što sam upozorio koleginicu Jerkov, molim vas da i vi o amandmanu govorite ono što priliči Narodnoj skupštini.

Govorim o amandmanu, daleko više nego što su to govorili drugi. Imam pravo da napravim uvod, da dođem do te akademske čestitosti, da dođem do tih građana i građanki koje se spominju. Imam pravo da kažem da ovu akademsku čestitost imaju pravo isključivo da rešavaju profesori između sebe, na univerzitetima, naučnim skupovima itd. Što se mene tiče, svima njima bih ja priznao zvanja i znanja koji bi mi napamet rekli naslove svih svojih naučnih radova koje su objavili ili doktorskih disertacija. Uopšte ne bih postavljao pitanje njihovih diploma, samo da svako od njih kaže naslov teme disertacije na kojoj je doktorirao i naslove svojih naučnih radova. Time bi se rešili mnogi problemi.
Bojim se da po pitanju te akademske čestitosti, čak i akademske pismenosti ne bi daleko došli. Slušao sam ovde neke doktore koji su govorili – pacijenti se pregleđuju. U Zakonu o potrošačima jedan dr prof. je rekao – mereno na vazi. Znači, mereno na vagi. Ako neko ko je akademski obrazovan to kaže ovde u Narodnoj skupštini – mereno na vazi, onda sa pravom mogu da postavim pitanje, ne akademske čestitosti, već mogu da postavim pitanje akademske pismenosti, odnosno šta će naši studenti da nauče od takvih profesora i šta će posle ove rasprave na ovoj sednici da nauče o akademskoj čestitosti od takvih ljudi? Sa pravom sam zabrinut za naše buduće studente, za naše buduće akademce, gledajući ko treba da ih nauči toj akademskoj čestitosti.
Takođe, ovde se upotrebljavaju termini „građani i građanke“. Vlada upotrebljava termin „prema javnosti i građanima“, neki poslanici koji su akademski obrazovni upotrebljavaju termin „građani i građanke“. Ako Vlada upotrebi termin „građani“, ona misli na državljane, ako poslanik koji je profesor upotrebi termin „građani i građanke“ onda on misli na demografsko određenje prilikom čega želi da utvrdi tu akademsku čestitost, onda se to odnosi samo na građane i građanke koji žive u gradovima. Postoji nekoliko termina, postoji selo koje se zove Građani u Crnoj Gori, ima 23 stanovnika, postoji pleme u Crnoj Gori koje se zove Građani. Kada neko navede u amandmanu, ne složi se sa Vladom da budemo otvoreni prema javnosti i građanima, već da to podeli na građane i građanke, onda on ne misli na državljanstvo, on misli isključivo na stanovnike gradova.
Ako ćemo već tu akademsku čestitost da otvaramo prema građanima i građankama, hajde da sada kada dođu zakoni o subvencijama, zakoni o poljoprivredi itd, da ja tražim da se u zakon unese poljoprivredna i seljačka čestitost, da budemo otvoreni prema seljankama i seljacima i da poštujemo principe i pravila seljačke čestitosti, kada već postoji akademska čestitost koju treba uneti u zakon zato što se radi o obrazovanju. Onda ćemo, kada dođu zakoni o poljoprivredi, lepo da unosimo seljačku čestitost. Dakle, kada može da bude akademska čestitost, može da postoji i ova druga. Onda bismo došli do mnogo čega.
Seljačka čestitost znači sledeće. Jedan profesor je ovde govorio – kada izađemo napolje videćemo da sija Sunce i ne može nas niko ubediti da pada kiša. Po pitanju seljačke čestitosti, kao i prema pitanju ove akademske, nas su ovde ubedili da je proleće u novembru. Po pitanju kada treba dobiti, kada ovi seljaci iz grada sa svojom akademskom čestitošću dođu na selo, onda kada dođemo do seljačke čestitosti, ona ne postoji. Onda nas neko ubedi da je u novembru bilo proleće, pa povuče subvencije na površinama poljoprivrednog zemljišta koje je zakupio na pet godina, u novembru, 7. novembra 2007. godine. Onda nas oni ubede da seljačka i akademska čestitost može da bude takva kad akademci uzmu da budu seljaci, da može da bude proleće i u novembru. Kiša leti može da padne, dragi moji profesori, leto je varljivo, može očas posla da padne kiša, grad, hoće da pobije useve, hoće da pobije vinograd, ali nikako ne može da bude proleće u novembru, bar ne u Srbiji.
Kada neko uzme subvenciju da je zasadio vinograd u proleće, za prolećnu sadnju 2007. godine, a do parcele od 52 hektara kao u Krčedin dođe u novembru, veliko je pitanje seljačke i akademske čestitosti tog pojedinca – kako je uspeo da Vladu i Ministarstvo ubedi u tu svoju akademsku i seljačku čestitost i premijersku čestitost i ministarsku čestitost da se proleće desilo u novembru, 7. 11, kada je to gotovo nemoguće.
Povuče 525 hiljada eura, bude tri godine seljački i akademski čestit, uzme subvencije, prestane da bude zemljoradnik i za tri godine unovči tu svoju profesiju, taj svoj pokušaj da postane poljoprivrednik.
Dakle, možemo da govorimo o raznoj vrsti čestitosti, ne samo akademskoj, kada dođu sledeći zakoni koji su o veterini, poljoprivredi itd. Onda ću da insistiram sa punim pravom kako vi profesori insistirate da Skupština se bavi vašim akademskim pitanjima, da i mi uvedemo seljačku čestitost, onda radnička čestitost, čestitost domaćica, itd. Ali, se bojim da ovde imamo pokušaj jednog bivšeg ministra, saveznog ministra unutrašnjih poslova, koji je posle toga bio i premijer, kome su uzgred budi rečeno, dok je vršio tu funkciju, u državi članici ubili premijera, da je to pokušaj obračuna sa novim ministrom unutrašnjih poslova, republičkim, koji na čestit način radi svoj posao i ja…

Gospodine Rističeviću, ovde ne pričamo o ministrima nego o amandmanu na član 1.

Dozvolite samo da završim. Mislim da nije tema amandman, da nije tema akademska čestitost, da je to pokušaj suđenja jednog ministra nad drugim ministrom, i mislim da je tačna ona poslovica, „da onom ko je vladao nad drugima nikada ne odgovara vlast drugima nad njim samim“.

Zahvaljujem se gospodine Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik, šef poslaničke grupe SNS Zoran Babić, po amandmanu. Izvolite. Vreme poslaničke grupe.