Hvala, predesedavajuća.
Ovo nije amandman koji je bio u fokusu interesovanja Ministarstva kod ovih izmena i dopuna zakona, ali mislim da će verovatno biti u nekom delu interesovanja Ministarstva kada se bude pravio novi Zakon o visokom obrazovanju.
Naime, ja sam amandmanom predložio da se u članu 1. menja bivši član 6. zakona stav 1. tačka 5. da se menja i da glasi - da se kod autonomije univerziteta, pored izbora nastavnika i saradnika, to pravo propiše i kod izbora drugog osoblja. Takođe sam predložio da se u istom članu tačka 8. menja i glasi – pravo na ostvarivanje imovinskih prava i korišćenje imovine u skladu sa zakonom, a ne samo na korišćenje imovine.
Ministarstvo je vrlo korektno sve podnosioce amandmana pozvalo na sednicu nadležnog odbora. Ja zbog drugih obaveza nisam mogao da prisustvujem toj sednici i da malo detaljnije obrazložim osnovnu ideju podnošenja ovog amandmana.
Ministarstvo nije prihvatilo amandman sa obrazloženjem da u specifičnom sistemu visokog obrazovanja nije opravdano da se osim izbora nastavnika i saradnika na poseban način uređuje izbor, odnosno prijem u radni odnos drugog osoblja.
To možda ima neku logiku, ali u uporednom zakonodavstvu imamo slučajeva gde je propisano kod autonomije univerziteta, zna se da je pored izbora nastavnika i stručnog osoblja potrebno primiti u radni odnos i mnoge druge, ne nastavno osoblje, od čuvara, pomoćnog osoblja, ljudi koji su zaposleni u računovodstvu, finansijama, pomoćnim službama itd, tako da to postoji u mnogim zakonodavstvima i nije na odmet da postoji u ovome, bez obzira što je moje mišljenje da od viška glava ne boli.
Ministarstvo nije odgovorilo uopšte, niti komentarisalo to što sam ja tražio da se propiše pravo na ostvarivanje imovinskih prava u najširem smislu reči. Zbog čega? Prethodno ministarstvo, kada je donosilo zakon, akcenat je stavilo na, čini mi se, univerzitete gde je osnivač država i gde se univerzitet zbog toga što su sredstva kojima je osnovan univerzitet u državnoj svojini, univerzitet se pojavljuje samo kao korisnik.
Ovo je pitanje ne za vas, ministre, kao nekog ko dolazi iz naučne oblasti, već pre svega, za pravnike u ministarstvu. To je sasvim u redu, ali mi imamo naprosto i kod univerziteta koji su osnovani od strane države, sredstvima u državnoj svojini, imamo i zadužbine, fondacije, sve ono što je posebna imovina univerziteta.
Zbog toga univerzitetu treba, sa tom imovinom koja je vlasništvo univerziteta, omogućiti pravo imovinskog korišćenja u najširem smislu reči, a posebno kod privatnih univerziteta. Privatni univerzitet, bilo ko da ga osnuje, fizičko lice, grupa fizičkih lica, pravno lice koje nema veze sa državom, mora da ima ono što postoji još od rimskog prava. Znači, mora da ima, pored prava korišćenja, koje su to Rimljani nazivali ius utendi, pravo ubiranja plodova, recimo, izdavanja u zakup, ostvarivanje koristi itd. pravo na otuđivanje, na uništavanje, na raspolaganje svojom imovinom u najširem smislu reči, što su Rimljani nazivali ius abutendi.
Ovakva rešenja postoje u uporednom zakonodavstvu. Ona su se, pre svega, oslonila na ono što postoji u praksi, kažem, pre svega na privatne univerzitete, tako je propisao Zakon o visokom obrazovanju Crne Gore. Mislim da, budući da ste odbili amandman, treba razmišljati za godinu dana, kada dođe novi Zakon o visokom obrazovanju, o svemu ovome o čemu ja vama pričam.
Recimo, kod korišćenja imovinskih prava, ako je u pitanju privatno vlasništvo, imamo pravo svojine, pravo univerziteta da kupuje, da prodaje, da izdaje u zakup, da ostvaruje pravo na naknadu štete. Imamo niz nekih drugih prava koja proizilaze iz tog opšteg imovinskog prava. Onda imamo niz neimovinskih prava: autorsko pravo, pravo na traženje određene činidbe, pravo na naknadu štetu. Imamo niz ugovornih prava: pravo koje potiče iz obligacionih odnosa itd, što sve ne može da stane pod ovo što stoji trenutno u Zakonu korišćenja. To je samo jedan segment opštih prava koja treba da ima, pre svega, privatni univerzitet, ali i državni univerziteti koji imaju svoju posebnu imovinu.
Zbog toga i zbog činjenice da apsolutna prava deluju prema svima i da svi moraju prema apsolutnim pravima da se tako i odnose, mislim da, ako ministarstvo nije išlo ovom logikom, verovatno ne konsultujući pravnike, onda treba konsultovati kod izrade sledećeg zakona, koji je najavilo Ministarstvo.
Ovo je bio jedan vrlo afirmativan način da ono što postoji sada u praksi, zaživi i u zakonodavstvu. Ovo pravo korišćenja, bez obzira što je dobra ocena stanja kod državnih univerziteta, gde univerziteti nisu vlasnici svoje imovine, jer je osnovala država Republika Srbija, ono je relikt. Istovremeno, nepriznavanjem ovih prava normativno, a postoje u praksi na privatnim univerzitetima, relikt nekih prošlih vremena, gde niko nije mogao da bude vlasnik ničega, samo je država bila vlasnik, pa je mogla da daje određene stvari na korišćenje, recimo, poput građevinskog zemljišta ili fizičkim ili pravnim licima.
Propustio sam priliku da juče na odboru obrazložim ovaj moj amandman. Mislim, ministre, da ćete sa vašim saradnicima, pre svega iz oblasti pravne struke, imati dovoljno vremena da o svemu ovome razmislite i da u sledećem tekstu zakona imamo univerzitete koji imaju svoju imovinu, koji sa njom raspolažu na svoj način, kako god žele jer su oni vlasnici toga. Hvala.