Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Konkretno po amandmanu i argumentaciji koju smo bili u prilici da saslušamo danas, a mislim da smo identičnu argumentaciju mogli da saslušamo i tokom rasprave u načelu, upravo ovde.
Prvo bih iskoristio priliku da se nadovežem na reči koleginice koja je i sama član nadležnog skupštinskog odbora. U stanju sam da citiram ono što je bilo sporno u argumentaciji predlagača amandmana, a to su doslovce reči da, svi koji su učestvovali na javnom slušanju su bili protiv uvođenja strukovnog mastera. To zaista ne stoji. Da li su možda svi koji su se javili za reč po konkretno tom pitanju dnevnog reda na javnom slušanju, izrazili negodovanje, ne mogu se zakleti, ali da su svi članovi Odbora koji su bili prisutni i učestvovali na javnom slušanju bili protiv ne stoji.
Čuli ste jedan demant i malo pre, drugi tokom rasprave u načelu, iskoristiću priliku da se izjasnim i sa svoje strane. Ja nisam glasno negodovao protiv ovako nečega, je pokušavam da pristupim čitavoj problematici otvorenog srca, razmišljao sam šta bih uopšte mogao da mislim o tako nečemu i od ovoga što ću vam sada reći, najiskrenije, nisam otišao dalje, a to je kako uopšte posmatram potrebu situaciju u koju se uvodi neki novi nivo studija. Bilo kakav novi nivo studija. Samo isključivo kao priliku za dodatnim znanjem, dodatnim obrazovanjem, dodatnim usavršavanjem protiv čega lično nemam apsolutno ništa, i verujem ako pogledamo stvar iz te perspektive neće imati niko drugi. Šta ima loše u još znanja, još obrazovanja, još specijalizacije, još usavršavanja i ličnog i stručnog? Apsolutno ništa, tako da taj motiv nije sporan, ne može ni da bude.
Ono što je eventualno bilo sporno što smo čuli kao argumente protiv uvođenja ove vrste studija, strukovnih studija u drugom stepenu, u principu se svodi na dva argumenta. I onda smo čuli malo pre, tokom obrazloženja koje je dao predlagač amandmana, prvi se odnosi na nedostatak kadrovskog prostora, odnosno radnih mesta za one koji će završiti strukovne master studije.
Ako stvari postavimo tako, a svesni smo da su strukovne master studije, prost produžetak osnovnih strukovnih studija, dakle, studija koje već postoje u našem sistemu, koje žive i protiv kojih kao takvih niko nema ništa, da li to onda znači da, ako je problem nedostatak radnih mesta za prost produžetak studija koji već postoje, pa onda isti taj argument važi i za te studije u svom osnovnom obliku?
Da li to onda znači da predlagač amandmana posredno sugeriše da ukinemo strukovne studije kao takve?
Uveren sam da nije to slučaj, uveren sam da prosto nismo dovoljno izvagali argumentaciju kada smo odlučili da se na nju pozovemo i da je stavimo u zvanično obrazloženje. Smatram da taj argument definitivno ne stoji. Čuli ste zašto.
Drugi argument odnosio se na potencijalnu opasnost od stvaranja zabune. Zabune između novo uvedenog strukovnog mastera i već postojećeg akademskog mastera. Lično, verujem da što se zakona tiče, stvari su više nego jasne, da prostora za zabunu nema, zakon ne tretira ova dva studijska programa na isti način, naprotiv, vrlo precizno u svakom članu se pravi razlika između njih, ne predviđen identičan naziv, akademski master se zove master, strukovni master se zove strukovni master. Nema terminološke zabune. Da li je može doći u glavama poslodavaca sutra? Moguće je, to se nikada ne zna, ali to je onda nešto što ide čisto na račun samog poslodavca, da li će želeti da zaposli akademskog mastera pa pogrešiti, za to će morati da snosi konsekvence sam.
Da uvek može da dođe do neke zabune, imamo više nego dovoljno primera u praksi. Eto, od uvođenja akademskog mastera do danas, verujem da se svako od nas više desetina puta sreo sa ljudima koji prosto ne umeju da razumeju razliku između nekadašnjeg magistra i u međuvremenu uvedenog mastera i verovatno će ih biti dok je sveta i veka, a ta razlika svakako nije problem nedorečenosti, nepreciznosti zakona.
Zakon tu pravi vrlo jasnu razliku i ona ne da postoji, nego je daleka kao što je to bilo popularno reći u nekim godinama političke prakse za nama, „kao Bog i šeširdžija“, sećate se te popularne metafore, ogromna je razlika u pitanju pa je neki ljudi i dalje ne razumeju. Da li će se pojaviti ljudi koji možda neće razumeti između mastera i strukovnog mastera, moguće je da hoće, ali to nije nedostatak zakona. Nedostatak zakona bi se ogledao samo i isključivo u činjenici da ih zakon tretira na identičan način, da je zakon izvor zabune, a to nije slučaj.
Dakle, još jednom, još znanja, još usavršavanja, još sticanja novih sposobnosti i umeća, kako ličnih, tako i profesionalnih doživljavam kao pozitivnu stvar, kao dobru intenciju i u skladu sa tim kao nešto što u principu podržavam pa samim tim ne delim zabrinutost po pitanju uvođenja strukovnog mastera i ne smatram da treba da bude obrisan iz novog zakonskog rešenja. Hvala.