Hvala.
Ovo vreme vam je bilo od vremena ovlašćenog predstavnika.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem.
Imajući u vidu da je kolega Čikiriz afirmisao više pravno pitanje, nego pitanje koje se odnosi na samu suštinu člana, a to pravno pitanje izaziva određene polemike, ja ću prvo početi od toga da mi u poslaničkoj grupi SPS apsolutno nemamo problem da podržimo bilo šta što je progresivno, a nesumnjivo je da je ideja gospodina Čikiriza da da jednu progresivnu varijantu pomaka, što se tiče radno-pravnog statusa zaposlenih na univerzitetu.
Međutim, te vizije nesumnjivo su postojale i kod nas u poslaničkoj grupi SPS. Na njih je ukazala vrlo razložno naša ovlašćena predstavnica Dijana Vukomanović, a te vizije su bile još u mandatu gospodina Žarka Obradovića, kada je on vodio Ministarstvo. Stoga, smatramo da ovaj amandman ima određenu prizmu posmatranja koja se sa uvažavanjem može prihvatiti.
Međutim, šta je sporno? Sporno je što se radno-pravni status zaposlenih na nivou pomoćnog osoblja i svih onih koji ne predstavljaju nastavno osoblje ne reguliše samo odredbama Zakona o visokom obrazovanju, već i odredbama Zakona o radu, Zakona o državnim službenicima i nameštenicima, kao i drugim pozitivno-pravnim propisima, tako da zaista sa tog aspekta treba prvo videti da li amandman gospodina Čikiriza jeste upodobljen sa drugim zakonskim aktima, sa drugim zakonskim rešenjima i sistemskim rešenjima u zakonima na koje sam se sada pozvao, da bi uopšte mogli govoriti o implementaciji jednog ovakvog predloga u odredbe postojećeg Zakona o visokom obrazovanju.
Nesumnjivo je da je član, koji je predložen u Zakonu o visokom obrazovanju, dosta širok i da dozvoljava mogućnost da se analognim tumačenjima upodobi i zasnivanje radnog odnosa, odnosno regulisanje radno-pravnog statusa sa ostalim zaposlenim, na koje gospodin Čikiriz ukazuje, ali sam i sto tako apsolutno siguran i, u ime poslaničke grupe SPS, izražavam uverenje da će ovo pitanje biti daleko bolje i kvalitetnije rešeno u odredbama novog predstojećeg zakona o visokom obrazovanju, koji će svakako sveobuhvatno obuhvatiti i ovu materiju.
Uzgred ću iskoristiti priliku da, kad je već predstojeći zakon u nekoj viziji predloga, odnosno priprema da se donese, iz grada iz koga dolazim, dakle iz Užica, ukažem, a to je ministru i te kako dobro poznato, da mi imamo jednu visokoškolsku ustanovu. To je Visoka Poslovno-tehnička škola strukovnih studija. Iskoristili smo sve mogućnosti, koje su nam zakonom date, da uđemo u proceduru osnivanja integrisanog univerziteta. U tom pravcu su određene i sprovedene sve radnje koje Zakon o viskom obrazovanju propisuje, čak je i nakon elaborata vaše ministarstvo odlučilo da predloži Vladi RS donošenje odluke o osnivačkom aktu integrisanog univerziteta u Užicu.
U tom pravcu ću iskoristiti priliku i da vas zamolim da odgovorite barem Užičanima i celoj zapadnoj Srbiji, svim građanima a naročito studentima, odnosno onim pripadnicima najmlađe populacije, koji očekuju da stiču akademska zvanja upravo na tom univerzitetu, kada možemo očekivati da će Vlada po tom predlogu postupiti, odnosno kada će se taj osnivački akt usvojiti? Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici mr Aleksandra Jerkov, Dejan Nikolić, Vesna Martinović i Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom RS.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Gospodine Verbiću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, naš je amandman veoma sličan amandmanu koji su podneli gospodin Zoran Živković i dr Vladimir Pavićević. Nadam se da i rasprava neće biti slična koja će uslediti, mada je ministar dao isto obrazloženje za ne prihvatanje našeg amandmana.
Moram, gospodine Verbiću, da priznam da meni zaista nije jasna ta logika – slažemo se, ali ne prihvatamo. Ako bi ste mogli još da nam malo pojasnite, jer zaista želimo da razumemo razloge zbog kojih vi ne želite da prihvatite naše amandmane, kojim bi ceo sistem visokog obrazovanja inkorporirao princip akademske čestitosti.
Kažete da je to predmet za član 4. osnovnog Zakona o visokom obrazovanju, a ne član 6,. koji vi menjate članom 1. Međutim, u članu 6. već ponavljate nešto što postoji u članu 4. osnovnog Zakona, a to je princip otvorenosti prema javnosti i građanima. Zbog čega onda ne bi mogla u članu 6. da se nađe ista formulacija, kao i u članu 4, ako formulacija, koja univerzitete obavezuje na poštovanje principa otvorenosti prema javnosti građanima, postoji u oba ta člana?
Međutim, sve i da prihvatimo tu vašu argumentaciju da su stvarni razlozi, zbog kojih ne prihvatate amandman, to što njemu tehnički nije mesto u ovim izmenama i dopunama Zakona, vama se nudi da se predloži potpuno novi zakon kojim bi se na član 4. intervenisalo na onaj način na koji vi kažete da je trebalo i sada intervenisati. Ja sam zaista u jednom momentu, a mislim da su i drugi narodni poslanici, kao i građani, koji su možda gledali prenos, pomislili da ćete vi pristati na tako nešto, jer ja istinski verujem da vaša lična akademska čestitost vas obavezuje da ovako nešto prihvatite i ovakvu jednu ponudu, za koju prvo kažete da je bila prihvatljiva, prihvatite.
Međutim, vi odbijate i to, sve vreme govoreći da je vaš lični stav, u šta verujem, i stav Vlade, u šta ne verujem, takav da vi smatrate da je potrebno inkorporirati princip akademske čestitosti u sistem našeg visokog obrazovanja.
Gospodine Bečiću ja sad koristim vreme ovlašćenog predstavnika, ovo što koristim više.
Mislim da ono što smo mogli da čujemo u toku rasprave o amandmanu od gospodina Živkovića i dr Vladimira Pavićevića zapravo ukazuje na prave razloge zbog kojih vi ne možete da prihvatite ovaj naš amandman, zbog kojih ne možete da prihvatite da se zakon menja u tom delu koji se odnosi na akademsku čestitost, jer su narodni poslanici SNS o ovom amandmanu i o principu akademske čestitosti rekli da on nije smislen, da vređa akademsku zajednicu…

Gospođice Jerkov, ja vas molim, nemojte da otvarate krug replika. Govorite o amandmanu. Nemojte da se vraćate. Neću dopustiti da se vraćate na prethodne amandmane.

Šta nećete dopustiti, gospodine Bečiću?

Molim vas, nemojte da otvarate novi krug replika. Govorite o vašem amandmanu, nemojte da se vraćate na amandmane i nemojte da govorite o drugim narodnim poslanicima.

Radi se o istom amandmanu, koji su podneli narodi poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.

Molim vas, jer neću to dopustiti, neću dopustiti da se ova rasprava o ovom amandmanu pretvori, kao o prethodnom, tako da ću koristiti Poslovnik…

Vi ne morate dopustiti. Uskladiću svoje izlaganje sa vašim preporukama, ali to neće izmeniti činjenicu da gospodin Verbić daje obrazloženja koja nisu u skladu sa onima što govore narodni poslanici, što nas samo utvrđuje u mišljenju da njegov stav nije stav Vlade RS.
Gospodine Verbiću, kad ste govorili, ne o prethodnom amandmanu, nego o nekom drugom, rekli da ste vi mislili da će neki amandmani biti prihvaćeni, pa oni nisu prihvaćeni, molim vas nemojte da opet imamo posla sa kočničarima reformi, misterioznima, već recite ko vas sprečava da prihvatite amandmane koje želite da prihvatite, na kojim amandmanima se radi i uopšte o čemu se radi.
Zašto je nama važan princip akademske čestitosti? Zašto je važno staviti ga u ovaj Predlog zakona, a na način na koji je to predložila grupa poslanika DS? Zato što zaista jeste stvar ličnog morala, poštenja, čestitosti, integriteta čoveka, o kom god čoveku se radilo, da li će on prihvatiti da brani doktorsku disertaciju ili bilo koji svoj drugi naučni rad pod uslovima koji ne ispunjavaju čak ni osnovne kriterijume da se to dešava. Ne odnosi se princip akademske čestitosti samo na mentore i na nastavnike na visokoškolskim ustanovama. Naprotiv, on se odnosi na sve studente.
Rekla sam, sve i da zanemarimo o kome se radi, sve i da prihvatim argumentaciju gospodina Martinovića da neko ko nije stručan za datu oblast nije u stanju da uporedi dva teksta i da vidi da se radi o istoj sadržini, to umeju deca u osnovnoj školi da urade, sve i da potpuno zanemarimo da su to optužbe za plagijat i da zanemarimo da se radi o Nebojši Stefanoviću, da li princip akademske čestitosti podrazumeva da se doktorska disertacija brani pred komisijom u kojoj je samo jedan član komisije imao pravo, i formalno i zakonsko i praktično, da bude u toj komisiji? Zbog čega, gospodine Verbiću, ne odgovarate na to pitanje?
Zaista smatram, bez ikakvog preterivanja, da bi neusvajanje ovog amandmana u danu za glasanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije bilo vaš lični poraz i da bi ne usvajanje tog amandmana, upravo imajući u vidu vaš integritet, vašu čestitost, značilo da vi nemate podršku da sprovedete reforme zbog kojih ste došli u Vladu Republike Srbije.
Govorilo se mnogo. Govorilo se o tome kako je neko bio mašin bravar pa mu to ništa nije smetalo da vodi državu. Nije sramota biti mašin bravar, to je pošteno, ali je jako sramota i jako nepošteno predstavljati se kao doktor nauka, a da to niste. I jako je sramota i jako nepošteno politički braniti onoga koji to čini. Hvala.