Zahvaljujem se poštovani predsedavajući.
Ministarka, drage i uvažene kolege, poslanička grupa NDS je podnela amandman na član 27. kojim se reguliše kodeks ponašanja državnih službenika, gde smo predložili da se doda nov stav koji će da glasi – kodeks ponašanja državnih službenika donosi Vlada uz prethodno pribavljeno mišljenje nadležnog odbora Narodne skupštine i visokog službeničkog saveta.
Vlada nije prihvatila ovaj naš amandman iako je naša želja bila da se prihvatanjem ovog amandmana i ovom zakonskom regulativom podigne na viši stepen obaveznosti donošenja kodeksa državnih službenika, a samim tim i njegova primena.
Kao što smo i rekli u načelnoj raspravi, kada govorimo o Zakonu o državnim službenicima koji je danas na dnevnom redu, tj. Predlogu o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, svakako se oslanjamo i osvrćemo na uopšte reformu državne uprave i na poboljšanje položaja državnih službenika.
Slažem se sa obrazloženjem koje je dato uz ovaj predlog zakona da tekst koji je danas pred nama u velikoj meri unapređuje službenički sistem i naši amandmani koje smo podneli upravo su bili u tom cilju.
Kada govorimo o kodeksu državnih službenika, treba da naglasimo da postojeći kodeks državnih službenika je donet 2008. godine i on predviđa da se primenjuje i ukoliko dođe do povrede ovog kodeksa, to prestavlja lakšu povredu dužnosti državnih službenika. Nisam naišla ni na jedan slučaj kada je došlo do sankcionisanja povrede ovog kodeksa. Možda i nije bilo toga, ali rekla bih da neka ponašanja koja su bila u prethodnom periodu su svakako zavređivala pažnju i zavređivala to da se pokrene određena procedura i da se vidi da li je došlo do kršenja ili nije. Ne kažem da toga nije bilo, svakako nisam uspela da pronađem, čak ni na internet stranici Visokog službeničkog saveta.
Postojeći kodeks propisuje određena načela ponašanja državnih službenika i, između ostalog, propisuje i političku neutralnost. U članu 5. postojećeg kodeksa u stavu 2. se kaže – državni službenik se pridržava u vršenju svoje dužnosti načela političke neutralnosti. Zatim, dalje kaže – državni službenik ne sme da nosi i ističe obeležja političkih stranaka niti njihov propagandni materijal.
Nažalost, mi imamo slučaj da i visoki državni funkcioneri, a samim tim, valjda poučeni ponašanjem njihovim, državni službenici svoja stranačka obeležja ističu, ako ni u čemu drugom, onda je u ovom pogledu bilo potrebno da se primeni kodeks ponašanja državnih službenika.
Nadam se da nakon usvajanja ovog zakona će doći do toga da se donese novi kodeks ponašanja državnih službenika, jer kodeks ponašanja državnih službenika ne podrazumeva samo kodeks oblačenja, što se često u javnosti i kolokvijalno rečeno, u stavovima prema ponašanju državnih službenika izjednačava. Ukoliko konsultujemo kodekse ponašanja državnih službenika u zemljama u regionu, onda vidimo da oni mnogo šire obrađuju ponašanje i uvode određena načela. U Hrvatskoj postoji i poverenik za etiku koji prati primenu samog kodeksa ponašanja državnih službenika. Zatim, regulisan je i odnos u pogledu pritužbi. To je kroz takav odnos koji imamo prema pritužbama koje dolaze od strane građana ili od strane nekih drugih državnih organa, u stvari mi uvodimo načelo transparentnosti u državnoj upravi. Kao što sam rekla, postojeći kodeks to ne reguliše.
Zatim, odnos sa građanima, međusobni odnos među državnim službenicima. U Crnoj Gori kodeks ponašanja državnih službenika reguliše i konfolikte i interese i to mnogo šire nego što to zakon predviđa.
Kao što sam rekla, nadam se da će, kao što je predviđeno u prelaznim i završnim odredbama ovog predloga zakona, biti doneti podzakonski akti u, kao što je ovde regulisano, roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona i da će taj novi kodeks sadržati sveobuhvatne odredbe kojima će se regulisati ponašanje državnih službenika. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, gospođo Malović.
Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Vesna Martinović, Dejan Nikolić, Dragan Šutanovac i Balša Božović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Vlada je u članu 30. stav 2. doslovce predvidela sledeće – postavljena lica u državnim organima na radnim mestima koja su položaji nastavljaju sa radom do postavljenja vršioca dužnosti na položaj, odnosno do popunjavanja položaja.
Pitam vas – kako oni nastavljaju sa radom i zbog čega se onda postavljaju uopšte vršioci dužnosti na mestima gde već postoje postavljena lica?
Ako već postoje postavljena lica, zašto se onda popunjava položaj?
Vršilac dužnosti, bar prema onome što je Vlada ovde predvidela, se postavlja samo do postavljenja državnog službenika na položaju. Ako je na tom položaju već postavljen državni službenik, onda nema zakonskih pretpostavki da se imenuje vršilac dužnosti.
U tom smislu, mi smo predložili da se ovaj stav člana 30. briše, kao nelogičan i protivrečan sa onim što je u prethodnim odredbama istog predloga zakona Vlada već predložila. Žao mi je što Vlada nije prihvatila ovaj amandman, ali mislim da je time narušila jedan logičan sistem ovog predloga zakona koji je danas na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Martinović.
Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, dr Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Aleksandar Senić i Slobodan Homen.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Moj kolega i ja podneli smo amandman na član 30, tako da predlažemo da se on menja i da glasi – Konkursi za popunjavanje državnih položaja koji po stupanju na snagu ovog zakona nisu popunjeni, raspisuju se najkasnije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Rešenja kojima se postavljaju vršioci dužnosti na položaje koji po stupanju na snagu ovog zakona nisu popunjeni, doneće se najkasnije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
U obrazloženju smo naveli da rešenjem koje je predlagač ponudio regulisane su samo situacije postavljenja vršioca dužnosti, ali kako predlog zakona predviđa samo kao mogućnost, a ne kao obavezu postavljenje vršioca dužnosti, ostaje otvoreno pitanje popunjavanje nepopunjenih položaja gde nisu imenovani vršioci dužnosti. Imajući to u vidu, predložen je amandman kojim se utvrđuje obaveza i rok za raspisivanje konkursa za popunjavanje položaja.
Predloženim amandmanom se ujedno i briše i stav 2. člana 30. Predloga zakona koji glasi – Postavljena lica u državnim organima na radnim mestima koja su na položaju, nastavljaju sa radom do stupanja vršioca dužnosti na položaj, odnosno do popunjavanja položaja.
Smatramo da ovakvo rešenje nije dobro, budući da sada važeći zakon ne poznaje rešenja koja po sadržaju odgovaraju vršiocu dužnosti. Po još uvek važećim odredbama, jedina postavljena lica u državnim organima na radnim mestima koja su položaj, su upravo državni službenici na položajima, pa bi rešenje iz predloga u stvari značilo da vršioci dužnosti smenjuju državne službenike na položaju. Ukoliko je predlagač imao u vidu faktičko stanje da postoje službenici koji faktički vrše dužnosti službenika na položaju, nema potrebe ozakonjivati takvo stanje stvari.
Ukoliko će vršilac dužnosti biti postavljen, postoji rok za njegovo postavljenje. Ukoliko neki službenik već faktički vrši dužnost, sada postoji osnov da bude postavljen i rešenjem. Ukoliko se smatra da službenik koji je faktički vršilac dužnosti ne treba to i dalje da radi, nema ni potrebe da se dalje zadržava na položaju.
Vlada je odbila ovaj amandman, odnosno u obrazloženju piše – amandman se ne prihvata, jer je predložena odredba prelaznog karaktera, s obzirom da uređuje donošenje rešenja o postavljenju vršioca dužnosti na položaje koji nisu popunjeni u trenutku stupanja na snagu ovog zakona.
Nama nije baš najjasnije predložena, najjasniji argument Vlade za odbijanje ovog amandmana. I odredba u predlogu zakona i amandman na odredbu su prelaznog karaktera, budući da se član 30. Predloga nalazi u delu prelazne i završne odredbe.
Ovo nije prvi put da Vlada daje ovako štura i nejasna obrazloženja zašto odbija. Ukazujući samo na to da to da je prelaznog karaktera omalovažava poslanike koji čitaju predloge zakona i posebno oni koji se bave tim predlozima zakona i ulažu amandmane. Kada smo pisali amandman pa sigurno da smo videli da to spada u prelazne i završne odredbe. To zaista ne možemo da prihvatimo tako obrazloženje o odbijanju amandmana.
Amandmanom se predlaže izmena člana 30. kojim bi trebalo istovremeno da se reguliše i pitanje roka za raspisivanje konkursa i roka za donošenje rešenja o postavljenju vršioca dužnosti, budući da su ova dva pitanja neodvojiva. Vršilac dužnosti je vršilac dužnosti, a ne državni službenik na položaju i vrši dužnost dok ne bude postavljen državni službenik na položaju. Budući da je u pitanju privremeno stanje stvari, potrebno je precizno regulisati sve aspekte u vezi sa takvim privremenim stanjem, a naročito rokove u kojima treba da budu raspisani rokovi za položaj.
Rešenja koja mi predlažemo amandmanom upravo jasnije i preciznije regulišu postupanja po ovom pitanju u periodu od stupanja na snagu zakona do njegove pune primene. Odbijanje amandmana nedvosmisleno ukazuje na to da predlagaču upravo odgovara nepreciziranje procedure radi zadržavanja ili postavljanja novih odgovarajućih kadrova. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, dr Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović, Aleksandar Senić, Slobodan Homen.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodna poslanica Snežana Malović.

Zahvaljujem se.
Amandman koji smo podneli na član 31. je u stvari sastavni deo, tako da kažem, amandmana koji smo podneli na član 30. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima. Naš amandman glasi da se član 31. Predloga zakona briše. Da bih pojasnila, pročitaću kako glasi odredba Predloga zakona.
Znači on glasi - U slučaju ne donošenja rešenja o postavljenju vršioca dužnosti u roku, iz člana 30. stav 1. ovog zakona, postavljenim licima na radnim mestima koji su u položaju prestaje dužnost danom isteka tok roka.
Kao što se vidi, vezan je za sam član 30. Zašto smo predložili brisanje? Zbog toga što u članu 30. Predloga zakona se kaže da će rešenje kojima se postavljaju vršioci dužnosti na položaje, koji po stupanju na snagu ovog zakona nisu popunjeni, doneće se najkasnije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Znači, odredba Predloga zakona je postavljena tako da predstavlja obavezu da se rešenja donesu.
Prema tome, postavlja se jedno logično pitanje – zbog čega je potreban član 31. Predloga zakona ukoliko se predviđa obaveza donošenja rešenja, jer, kao što sam rekla postavlja se pitanje – kako je moguće da postoji slučaj ne donošenja rešenja čije donošenje je zakonska obaveza. Smatram da Zakon o državnim službenicima pored toga što reguliše prava i obaveze državnih službenika treba da doprinosi i tome da štiti dignitet državnih službenika. Državni službenici su ona lica koja u ime države sprovode odluke ili sprovode zakona ili druge podzakonske akte koje država donosi. Pojam državnog službenika treba da označava takav pojam i ima takvu funkciju ili zaposlenje koje treba da reflektuje državnu vlast i samim tim treba samim tim sa stanovišta države da pruži određeno poštovanje i zaštitu tog dostojanstva.
Na ovaj način mi u stvari polazimo od negativne pretpostavke ili da kažem od toga, može da dođe do situacije kršenja zakona od strane državnih službenika i to baš u odnosu na situaciju kada se radi o njihovim pravima i obavezama. Prema tome, smatrali smo da je dosta celishodnije da se ovaj član izostavi s obzirom da je već regulisan samim zakonom i kao u prethodnom amandmanu nije baš naj jasnije obrazloženje odbijanja amandmana da se radi o prelaznim i završnim odredbama. Prelazne i završne odredbe su sastavni deo zakona i vrlo je jasno da imaju i da se moraju poštovati kao svake druge odredbe. Prema tome, iako je u pitanju prelazna odredba ona iziskuje određene obaveze na strani državnih organa. Zahvaljujem se.