Gospodine predsedavajući, gospođo Udovički, koleginice i kolege, član 1. koji se odnosi na izmenu i dopunu Zakona o platama državnih službenika i nameštenika se odnosi na važeći član 23. koji kaže – državni službenik ima pravo na dodatak na osnovnu platu od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu tj. minuli rad. Ministarstvo je predložilo da se taj član menja i da se posle reči „u radnom odnosu“ dodaje „kod poslodavca bez obzira u kom državnom organu je bio zaposlen“.
Kao predstavnik stranke, u okviru poslaničke grupe NDS-ZZS-ZS, sam u kontaktu sa sindikatom Uprave Srbije predložio amandman koji glasi – U članu 1. nakon stava 1. dodaju se novi stavovi 2. i 3. koji glase: „Pravo na dodatak na osnovnu platu iz stava 1. ovog člana imaju državni službenici koji su zaposleni kod korisnika direktnih budžetskih sredstava .“
O statusu državnih službenika iz stava 1. i 2. ovog člana tumačenje daje ministarstvo nadležno za poslove uprave i lokalne samouprave sa obrazloženjem da amandmanom se precizira kategorija zaposlenih državnih službenika radi otklanjanja eventualnih različitih tumačenja u primeni zakona te predlažemo da se pravo na minuli rad odnosi isključivo na službenike koji su zaposleni kod korisnika direktnih budžetskih sredstava.
Smatramo da u slučaju različitih tumačenja od strane organa uprave, o statusu državnih službenika u pogledu njegovog prava na minuli rad, tumačenje treba da da resorno ministarstvo.
Dobio sam odgovor, samo jedan trenutak, koji kaže ovako – amandman se odbija sa obrazloženjem ne prihvata se jer je članom 3. stav 1. Zakona o državnim službenicima propisano da je poslodavac državnih službenika i nameštenika Republika Srbija i dalje brišu da dodavanjem stava 3. nije u skladu sa članom 80. Zakona o državnoj upravi, a član 80. Zakona o državnoj upravi kaže – na traženje fizičkih i pravnih lica, organi državne uprave, dužni su da daju mišljenje o primeni odredaba zakona i drugih opštih akata u roku od 30 dana. Mišljenje organa državne uprave nisu obavezujući.
Gospođo ministarka, dakle u ovoj sali sede narodni poslanici koji su delegati naroda, predstavnici naroda i oni odlučuju o zakonima koji će važiti u Republici Srbiji. Ja kao narodni poslanik mogu da budem sa minimum četiri razreda osnovne škole. Ja uopšte ne moram da znam pravo, ne moram da znam procedure, ne moram da znam zakone, ja odlučujem na osnovu zdrave pameti i zdravog razuma. Tako je bilo u Narodnoj skupštini i pre Prvog svetskog rada od kada postoji Narodna skupština. Hvala Bogu ovde ima kolega pravnika koji mogu stručno da sa vama polemišu, a ja na osnovu zdravog razuma, pošto sam iz druge sfere i na osnovu onog što čujem od kolega, odlučujem da li sam za nešto ili protiv nečega.
Nedopustivo je da državni službenik koji je pisao ova obrazloženja, piše tako da ga uopšte nije briga da li mi to razumemo, njihov odgovor ili ne razumemo. Ja želim, ako se odbije moj amandman, ma kakav da je, smislen, ne smislen, to je pravo narodnog poslanika, i kada se odbije meni bude jasno zašto je on odbijen. Kakve veze ima član 80. sa ovim što sam ja pisao? Nema blage veze.
Tako da, ja bih vas molio, pošto vi potpisujete verujući u ono što vam daju vaši podčinjeni u ministarstvu, da to bude tako smisleno i da ne vređa inteligenciju nas narodnih poslanika, jer ako nismo stručni, valjda imamo moć rasuđivanja i zdravog razuma da vidimo da li je nešto kompatibilno i da li nešto odgovara ili ne odgovara.
Zašto sam ja podneo ovaj amandman? Državni službenik, na koga se odnosi, je lice čije se radno mesto sastoji od poslova iz delokruga organa državne uprave, sudova, javnih tužilaštva, Republičkog javnog pravobranilaštva, službi Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade Ustavnog suda i službi organa čije članove bira Narodna skupština, u danjem tekstu državni organ, ili sa njim povezanih opštih pravnih informatičkih, materijalno-finansijskih-računovodstvenih i administrativnih poslova.
Državni službenici nisu narodni poslanici, predsednik Republike, sudije Ustavnog suda, članovi Vlade, sudije i javni tužioci, zamenici javnih tužilaca i drugih lica koji na funkciju bira Narodna skupština ili postavlja Vlada i lica kojima prema poslednjim propisima imaju položaj funkcionera.
Ono što je bila ideja amandmana je da kvalitetni ljudi koji rade i u lokalnim samoupravama, a koji normalno mogu dobiti ponudu, iz vašeg ministarstva iz drugog ministarstva, iz nekog državnog organa da pređu kod njih. Primenom novog Zakona o radu gde, kao što je rekla koleginica Batić, je ovo leks specijalis, možda neće želeti da pređu jer gube pravo na minuli rad.
Naša ideja je bila podnošenjem amandmana, da svi oni koji su budžetski korisnici, a to su svi službenici u Republici Srbiji koji su na budžetu, bilo da su na lokalnom ili na republičkom nivou, imaju pravo da povuku sa sobom na novo radno mesto minuli rad, da to ne bude faktor koji sprečava da kvalitetan čovek iz jednog radnog mesta ode u neki državni organ sa lokala.
Recimo, iz Grada Beograda, ne znam, neko ko radi u Skupštini Grada Beograda dobije ponudu da ode da radi u nekom ministarstvu, ima 30 godina radnog staža i čovek ne želi da pređe zato što će da izgubi 12% plate. Zbog toga smo predložili ovaj amandman i mislimo da je smislen, jer kvalitetni ljudi ne treba da imaju mogućnost odbijanja posla zato što smo mi zakonom predvideli da on neće da prođe ako treba neko ko ima 30 godina radnog staža, da izgubi 10% - 12% plate, što nije malo.
Molim vas da još jednom razmislite o našem amandmanu i da ga prihvatite, ja vam se zahvaljujem.
