Poštovani narodni poslanici, nastavljamo po sedmoj tački dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANjU.
Obaveštenje o pozvanim na sednicu. Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom načelnog pretresa o Predlogu zakona o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju, pored predstavnika predlagača, dr Zlatibora Lončara, ministra zdravlja, pozvao da sednici prisustvuju i: prof. dr Vladimir Đukić, prof. dr Berislav Vekić, i doc. dr Ferenc Vinko, državni sekretari u Ministarstvu zdravlja, takođe i Gordana Pođanin i Bojana Potežica, državni službenici u Ministarstvu zdravlja.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: prof. dr Dušan Milisavljević, Jovana Jovanović i dr Blagoje Bradić.
Narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević, pismenim putem, povukli su amandman koji su zajedno podneli na član 1. Predloga zakona.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za zdravlje i porodicu, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelan pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici prof. dr Dušan Milisavljević i Jovana Jovanović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima dr Dušan Milisavljević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovani profesore Đukiću, poštovani profesore Vekiću, koleginice i kolege narodni poslanici, evo već nekoliko dana pričamo o problemima naših građana, o problemima oko zamene zdravstvenih knjižica i ja ću i danas o tome.
Kroz ovaj amandman sam pokušao da skrenem pažnju da smo kao Skupština, kao Ministarstvo zdravlja i kao Republički fond trebali da uradimo ovaj posao i u periodu koji je bio zakonom predviđen. S obzirom da je zakon koji smo izglasali u Skupštini Srbije 28. jula 2011. godine, a koji je objavljen u „Službenom glasniku“ 1. avgusta 2011. godine, stupio na snagu 9. avgusta 2011. godine, koji je jasno dao rok od tri godine da Republički fond zdravstvenog osiguranja uradi adaptaciju sistema zdravstva, da umreži naše zdravstvene ustanove, da im IT sektor omogući da se uđe sa primenom elektronskih zdravstvenih knjižica. Nažalost, nismo uspeli da u tom predviđenom zakonskom roku dovedemo do uvođenja i zamene zdravstvenih knjižica. Danas razmatramo mogućnost da se taj rok odloži na još dve godine.
U amandmanu koji sam ja predložio, tražio sam da kroz amandman se taj rok skrati, s obzirom da uvođenje takvih zdravstvenih knjižica donosi neke dobre stvari i neke novine za naše osiguranike, za naše građane koji boluju od različitih bolesti. Moj amandman je odbijen zbog toga što se kaže – mišljenja smo da je rok za potpunu zamenu postojećih isprava zdravstvenom karticom propisan Predlogom zakona o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju 31. decembra 2016. godine optimalan, imajući u vidu sve neophodne aktivnosti koje su potrebne sprovesti radi njenog potpunog uvođenja u sistem zdravstvenog osiguranja.
Pročitao bih vam i obrazloženje za donošenje zakona koji smo donosili 2011. godine, isto obrazloženje je stajalo i tada, da je potreba zarad boljeg i jasnijeg korišćenja svog zdravstvenog osiguranja, svog prava na zdravstveno osiguranje, građani Srbije treba da dobiju te zdravstvene knjižice.
Tri godine su iza nas, nažalost, građani Srbije nemaju te zdravstvene knjižice koje bi im omogućile da imaju kvalitetnije, brže i efikasnije zdravstveno zakazivanje pregleda, da imaju jasan elektronski recept, da imaju jasan pristup pregledu kod svog lekara, da imaju jasnu mogućnost da sa tom zdravstvenom knjižicom budu pregledani gde god u državi Srbiji.
Zbog toga je amandman i pokrenut, da kažemo da ako ponovo dajemo rok, tako veliki rok Republičkom fondu, da samo nagrađujemo neke ljude koji verovatno nisu sposobni da u roku završe svoj posao. Mislim da treba zajedno da šaljemo poruku o odgovornosti svakog pojedinca u sistemu države, što u vlastitoj opoziciji, svako ko govori mora da snosi posledice za svoju izgovorenu reč, kao i za rad koji je na nekom radnom mestu neka osoba koja obavlja. Tri godine niko nije mogao da uvede te zdravstvene knjižice, sada dajemo rok dve godine. Ako kažemo da je urađeno milion i 200 hiljada zdravstvenih knjižica, da je ostao jedan manji broj tih zdravstvenih knjižica koje možemo u relativno brzom roku da uradimo kako bi građanima dostavili te knjižice.
Ne znam ko je zakazao u sistemu i ko nije uradio na vreme, u protekle tri godine, ali im sada davati još dve godine, ne slažem se s tim. Ja znam šta radim i kako radim i ne mogu da prihvatim da neko zadatu obavezu ne ispuni. Imali smo priliku ovde i da produžavamo važenje pasoša i ličnih karti i sve je to pokazatelj jedne nefunkcionalne administracije. Znači, nemojmo da te ljude nagrađujemo tako što večito odlažemo probleme, a ne sankcionišemo njihove trapavosti u radi, nespremnost i nekvalifikovanost da urade taj posao za koji su dobili zaduženje od Narodne skupštine, od Ministarstva zdravlja pa i od samog Republičkog fonda.
Kada smo pre neki dan isto pričali oko zdravstvenih knjižica i milion i 100 hiljada zdravstvenih knjižica koje su već odštampane i urađene, meni je ostalo jedno nerazjašnjeno pitanje. Kada se kaže da su to besplatne zdravstvene knjižice i da će one biti dodeljene građanima koji su najsiromašniji, smatram da svi građani te zdravstvene knjižice treba da dobiju besplatno. Treba da ih dobiju na kućnu adresu putem pošte, kao što se svaka banka svom klijentu obraća i putem pošte ih šalje.
Smatram da te već odštampane zdravstvene knjižice koje smo štampali u tom prethodnom roku su štampane isto o trošku države Srbije. znači, one su od budžetskih korisnika, njihovog novca je iskorišćeno i to je praktično urađeno. Tako trebamo da izađemo iz tog jednog začaranog kruga i da kažemo da ovog puta moramo da budemo efikasniji, da ovog puta moramo da kažemo građanima Srbije da postoji mogućnost da se rok skrati, da kažemo da mnogi klinički centri, mnogi zdravstveni centri već imaju svoju umreženu strukturu kompjutera i da nije potrebno da toliko čekamo da sada dve godine dajemo nekome ko nije uradio posao adekvatno i na vreme.
Mislim da u razgovoru sa direktorom Republičkog fonda da je najveći problem oko zdravstvenih knjižica čitači zdravstvenih knjižica i to nije neka suma, mislio sam da je mnogo veća suma. U razgovoru sa prof. Babićem sam dobio informaciju da se ta suma kreće od 50 do 60 hiljada evra na republičkom nivou za sve zdravstvene ustanove. Ni to nije razlog da se kaže da ne možemo dve godine da dajemo da radite neki posao.
Smatram da je godinu dana dovoljno. Smatram da trebamo da primoramo jednim pozitivnim pristupom pojedince koji su zaduženi za nešto da urade taj posao u svom zakonskom roku koji je predviđen i Skupštinom i da taj rok, koji je prošao već tri godine, da se još više ne produžava.
Ono što je važnije kada pričamo o produžetku, da li je možda razlog da se te dve godine traže za uvođenje elektronskog kartona i elektronskog recepta, mislim da su to prateći dokumenti koji čine elektronsku zdravstvenu knjižicu onom pravom zdravstvenom knjižicom.
Isto je jednom meni ostala nerazjašnjena pozicija što se tiče zdravstvene knjižice, da li će ta zdravstvena knjižica predstavljati jedan zdravstveni karton, da li će biti kao u mnogim evropskim zemljama?
S obzirom da sam dve godine proveo u Švajcarskoj, imao stipendiju švajcarske Vlade i radio tamo jedan istraživački projekat, bio sam osiguranik tada u tom momentu Švajcarske, imao sam zdravstvenu knjižicu na kojoj su stajale moje generalije, stajali su svi moji pregledi koje sam imao pre nego što sam ušao švajcarsku bolnicu u Cirihu i ta kartica mi je važila na celoj teritoriji Švajcarske, gde god se nađem, gde god se pacijent nađe njegovi podaci što se tiče rendgenskih snimaka, laboratorijskih podataka, patohistoloških nalaza se ocrtavaju i lekar predviđen, da li porodični ili u urgentnom centru ili u KC, koji pregleda pacijenta ima mogućnost da vidi generalije u nekom ranijem periodu, pre godinu, dve, tri, pet, a ne kao što sada radimo. Kada pošalju pacijenta iz Vranja mi u Nišu ne priznajemo njihov skener, kada mi iz Niša pošaljemo u Beograd istog pacijenta koji je već uradio skener u Vranju, a mi u Nišu, pa onda u Beogradu ne priznaju i ponovo rade, da li je to nepotrebno trošenje para, da li je to nepotrebno zračenje pacijenta, da li je to nepotrebno maltretiranje pacijenta u tom jednom sistemu?
Bitno je da li ta zdravstvena knjižica može u ovom roku od dve godine da predvidi da se te stvari koje su vrlo bitne i koje idu u korak ka Evropi, pošto evropske zemlje imaju takve zdravstvene knjižice, uradimo ili će ta zdravstvena knjižica imati samo taj jedan matični broj, ime osiguranika i broj pod kojim se vode u RFZO?
Ukoliko takva zdravstvena knjižica bude, ona nema taj smisao koji mislim da bi trebalo da ima i to nije taj priključak ka Evropi. I tada ne znam zašto bi rok bio dve godine. To su stvari koje su mi ostale nejasne i mislim da treba da ih pojasnimo.
Ono što sam ponavljao i na Odboru za zdravlje i porodicu jutros, niste vi bili prisutni, bio je profesor Vekić, to ću ponoviti. Smatram da kada RFZO svoje osiguranike obaveštava da treba da promenimo zdravstvene knjižice i da je taj rok dve godine i da za to treba da platimo 400 dinara, postavio sam pitanje, a postavljam i ovde vama pitanje, tj. molbu, pitanje, zahtev, ne znam ni ja kako da ga formulišem.
Pređašnje rukovodstvo, i u Ministarstvu zdravlja i u Republičkom fondu je predvidelo da za zdravstvenu knjižicu rok bude tri godine, mi ga sada produžavamo, ali je predvidelo da ta zdravstvena knjižica košta pet evra i 16 centi. Sadašnje rukovodstvo, pod vama ministre i Republičkim fondom, kaže da će kartica koštati dva evra i 96 centi. Znači dva evra manje. Postavio sam pitanje, pored ovog roka od dve godine, zahvalan sam što ste vi smanjili tu cenu i to je dobro, ali sam postavio pitanje da li možemo da saznamo imena ljudi koji su bili u tom Republičkom fondu? Ne želim da ulazim u članstvo člana bilo koje stranke, ali neko je pre dve godine napravio cenu koja je za dva evra skuplja. To je na nivou cele Srbije oko 12 miliona evra više. Smatram da je to mogućnost, koliko god su mene kolege pre dva dana kritikovale da ne spominjem imena i da pričam paušalno, na osnovu obične matematike vidim da ste vi u ovom aktu uštedeli 12 miliona evra sa ponudom cene od tri evra, a bilo je pet evra i 16 centi.
Neko je uračunao 12 miliona evra veću cenu pre dve i po, tri godine. Zamolio sam da saznamo konačno jedanput jedan epilog neke afere. Da li je dobronamerna ili zlonamerna, neko je uračunao veći procenat. Ne znam gde bi taj procenat otišao, da li za finansiranje neke stranke ili za njegovo lično bogaćenje, ali svakako sam siguran da je bio na štetu građana Srbije i mislim da se tu apsolutno, bar nas dvojica, slažemo. Da kažemo jedanput imena tih ljudi koji su napravili taj tender, kao što ja sada hvalim vas da ste vi napravili bolju cenu, da štedite 12 miliona evra, da kažemo ko su ti ljudi. Nema veze, ako su iz DS, kažite im imena, da li su iz G 17, kažite im imena, ako su iz SPS-a kažite imena tih ljudi da vidimo ko su ti ljudi bili u Republičkom fondu koji su pre dve godine pravili tu astronomsku cenu za koju su smatrali da to nije ništa strašno. Šta, građani da li će platiti 600 dinara ili 400 dinara, to nije strašno, a to je na celom nivou Republike Srbije 12 miliona evra. Evo je jedna afera. Ne znam da li vi smete da idete do kraja, ja vam pružam podršku kao kolega koji želi časno i pošteno da i dalje vrši svoj posao, da kažemo da je to pokušaj možda neke velike afere. Da ne zataškavamo sve kao „Galeniku“, kao „Torlak“, kao nešto znamo, ali ne znamo. Valjda se ovde znaju imena te tenderske komisije, znaju se ljudi koji su predlagali za tu zdravstvenu knjižicu.
To su stvari koje sam ja tražio na Odboru za zdravlje i porodicu i vrlo smelo i ovde pričam da nešto smrdi u tom celokupnom pokušaju nabavke i mislim da smo dužni građanima da kažemo konkretno oko te cene.
Drugu stvar koju sam takođe danas na Odboru za zdravlje i porodicu potencirao, a to je moje mišljenje da građani Srbije treba da dobiju besplatnu zdravstvenu knjižicu.
Znam da ćete mi reći gospodine Bečiću, to jeste tema drugog amandmana.

Zato bih vas zamolio da…

Ako mi dozvolite, mogu da pričam, pošto je to sledeći amandman.

Izvolite.

S obzirom da cena od 400 dinara, kada kažete 400 dinara, i to zakon jasno precizira, to je tačno, 400 dinara treba osiguranik da plati za zamenu zdravstvene knjižice. Smatram da 400 dinara nije neka suma novca, međutim za prosečne građane Srbije, za ogroman broj građana Srbije, mogu reći čak više od 90% građana Srbije jeste problem. kada pričamo o tome da zdravstvena knjižica košta samo 400 dinara, reći ću vam da prosečna srpska porodica je četvoročlana. Znači, prosečna srpska porodica treba platiti 1600 dinara, ne 400, nego 1600 dinara za zamenu zdravstvene knjižice. Znači, 1600 dinara vam je nedeljna prosečna potrošačka korpa za prosečnu srpsku porodicu.
Mi smo ovde pre nekoliko meseci imali priliku da prisustvujemo sednici gde gospodin Lazar Krstić, bivši ministar finansija, se hvalio kako je on pronašao, zajedno sa rukovodiocima RFZO, suficit u Republičkom fondu i onda 300 miliona evra je promenio iz jednog siromašnog sektora zdravstva i prebacio u Penzioni fond. I tada sam, niste vi bili tu, rekao – vi unapred osuđujete vašeg budućeg ministra zdravlja na jako težak rad, jer mu na ovako lošu ekonomsku situaciju koju ima u sektoru zdravstva vi uzimate 300 miliona evra. To je ogromna suma novca i za Francusku, a kamoli za Srbiju. Tada je rečeno – imamo suficit. Tada smo pričali, mi smo bili protiv toga, gospodin Lazar Krstić je pričao kako se uštedama došlo do suficita i kako je ta suma prebačena. Ne verujem da je suficit napravljen onako ispravno, mislim da je suficit napravljen na nekim neuspelim tenderima i nekim usporenim javnim nabavkama i da tih 300 miliona evra pokušamo da vratimo na našu stavku sistema zdravstva.
Ono što želim da kažem, RFZO mora da nađe neku uštedu, neki način da pokuša građanima Srbije da zdravstvenu knjižicu ne naplati, da, kao što banke šalju svoje kartice ljudima na kućnu adresu, da takav način primenimo i u zameni zdravstvenih knjižica, da ne moraju građani Srbije da skupljaju opet neke papire i da dolaze na šaltere Republičkog fonda kako bi menjali zdravstvenu knjižicu, nego da im se po prvi put ispoštuju ta neka ljudska prava i da im na kućnu adresu dođe zamenjena zdravstvena knjižica i da ih ta zdravstvena knjižica ne košta ništa.
Smatram da 400 dinara, ako se kaže da nije puno, ja vam kažem da jeste puno, jer četvoročlana porodica plaća 1600 dinara. Ako 1600 dinara nije puno za nekoga, mislim da Republički fond mora da nađe neku uštedu na nekoj stavci da građanima omogući ovu besplatnu zdravstvenu knjižicu, koja će im omogućiti, kao što smo rekli, kvalitetniju zdravstvenu zaštitu i sve ostalo.
Što se tiče same zdravstvene knjižice i što se tiče rasprave na tu temu, smatram da je uvođenje kompjuterizacije u sve naše bolnice jako važno, smatram da je to dobra stvar, jer se time evidentira i potrošnja lekova i neophodnost da se racionalizacijom vidi šta određenoj bolnici treba, šta imamo viška i to ćemo ovim načinom dobiti.
Elektronski recept je isto nešto što ćemo uštedeti, isto jedan solidan procenat novca na nepotrebno trošenje papirologije koju ima svaki lekar da prepiše recept, da ispiše specijalistički izveštaj. Time rasterećujete lekare, jer lekari nisu administracija koja mora svakoga dana da piše, nego su lekari tu da leče sa zdravstvenom knjižicom, elektronski zdravstvenim kartonom i sa elektronskim receptom idemo korak napred. To podržavam, ali podržavam ako se ispune ti uslovi da se rok smanji, znači da se administracija natera da redi svoj posao kao što vi i ja, ne pitamo kada uđemo u operacionu salu kada ćete izaći, da li ćete izaći 15 časova kada vam je radno vreme, nego kad profesor Đukić završi transplantaciju nekog organa, kada završite operaciju.
Dajte da konačno neku odgovornost za ljude, koji su u tom sektoru, stavimo i da kažemo – vi morate da uradite i rok vam je godinu dana. Ja bih tako. Ukoliko, shvatam da će skupštinska većina izglasati suprotan predlog i da će biti dve godine. Molim vas da iako izglasate dve godine, nemojte da im dajete vremena da još dve godine pojedu skakavce i da kroz dve godine opet menjamo zakon i opet rokove da menjamo i da kažemo – pomeramo rok još na dve godine.
Srbija nema vremena. Srbija, što se tiče zdravstva, mora mnogo brže da radi i ja vas evo, time ću i završiti, pozdravljam što ste neke korake preduzeli koji se meni, u početku ovo što radite, sviđaju, ali bih ja bio strožiji prema toj administraciji, znači dao bih im rok godinu dana. Što se tiče Republičkog fonda bih našao načina da građanima Srbije obezbedimo besplatne zdravstvene knjižice. Hvala vam puno.

Zahvaljujem se gospodine Milisavljeviću.
Reč ima ministar u Vladi dr Zlatibor Lončar. Izvolite.

Evo ovako, znači, da ne bi bilo da nešto štitimo, da nešto krijemo, da ne želimo da objavljujemo imena, želim da vas obavestim da nakon ove sednice, tj. već sutra, sve ugovore i ono što postoji zvanično će biti predato nadležnim organima, jer ja nisam istražni organ, ja mogu da sumnjam kao što svi mi ovde sumnjamo gde je tih 12 miliona moglo da ode plus milion i 200 besplatnih. Znači, nije samo 12 u razlici u ceni, nego plus još milion i 200 koji idu besplatno. To je mnogo više od 12 miliona evra koji, svi se slažemo, za zemlju Srbiju su novac koji sanjamo.
Prema tome, želim da ispoštujem proceduru. Sutra dostavljam nadležnima ugovore, a na njima je da odluče o tome šta je i kako je. Lično ću vas obavestiti koji sam ja odgovor dobio, jer ja postavljam pitanje za to.
Što se tiče pitanja o podacima koji će biti u knjižici. Moram da vam kažem, tačno danas 31 godinu nismo menjali Zakon o evidencijama. To je prvi sledeći zakon sa kojim ćemo mi doći u Skupštinu. Ne možete ako ne promenite zakon da stavite sve ono što smo nabrojali, što je potrebno da stoji u toj knjižici. Moramo da promenimo, zakon je već pri kraju, sledeći je koji dolazi u Skupštinu. To je osnov da bi mi sve ovo imali u knjižici, a takođe elektronski recept i elektronski karton, jer ne želimo ovaj posao pet puta da radimo i da ga radimo, a da ne bude dovršen.
Ubeđen sam da će ove knjižice biti realizovane, iako se radi o sedam miliona knjižica, da će biti završene pre ovog perioda koji smo dali. Mi živimo u zemlji Srbiji i mi hoćemo da se menjamo, ali ne želim da dođem u situaciju da nešto obećam pa da to ne bude, više volim da mi to završimo ranije pa da obavestimo da smo završili nego da kažem – e, mi ćemo za godinu dana, podsećam radi se o sedam miliona ljudi, radi se o onome što ste rekli da kartice banka pošalje na kućnu adresu, te kartice, pitajte koliko koštaju, koliko ih građani plaćaju, te koje stignu na kućnu adresu, od banke ili od bilo koga. Imaju svoju cenu.
Znači, idemo na ovaj period iz razloga, jer smo sa 1.200.000 kartica išli na socijalno najugroženije, ali pošto imamo ljude za koje se slažemo da i 400 dinara, 800 dinara ozbiljan trošak u budžetu, da mogu da ljudi da isplaniraju taj trošak, jer vas podsećam ne u jednom ugovoru do sada nije stajalo da će te kartice platiti neko drugi, država, fond, bilo ko. Ni u jednom ugovoru, ni u jednom aneksu nije bilo reči da će bilo ko drugi platiti, a vi znate kada je napravljen ugovor.
Znači, ovim dajemo vreme našim porodicama, ugroženima da mogu da isplaniraju svoj budžet, a dajemo i nama vreme da nekim uštedama, odnosno racionalizacijom, neću da kažem uštedama, jer moramo da pričamo otvoreno. To što se pominje da smo smanjili nešto. Mi svi znamo ovde gde je išao taj novac. Da li ćemo mi to da kažemo ili nećemo to je nešto. Znači, to je bila razlika u realnoj ceni i u onoj ceni po kojoj se nešto prodavalo. To i vrapci na grani znaju.
Ubeđen sam da još ima prostora da dođemo na realne cene, a kad dođemo na realne cene sigurno će jedna od prioriteta biti, gde smo racionalizovali, ne uštedeli, da bude novac za još neke kategorije da se plate njima knjižice. Ali, više volim da to uradimo nego da pompezno najavljujemo, pa da od toga bude ili ne bude nešto. Znači, to je princip kojim se vodimo.

Gospodine ministre, izvinjava se, ali i vi kao i narodni poslanici imate dva minuta. Zbog ozbiljnosti rasprave dopustio sam malo više.

U redu, ali to je suština.