Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, volim kada su neke od mojih kolega nadahnute, kada ili brane ili napadaju zakone. Mogu da kažem da su u prethodnih dvadesetak minuta moje kolege u nekom delu bile čak i u pravu.
Znate, kada smo mi iz SNS ulazili u Vladu Republike Srbije pre tačno 26 meseci, znali smo da je situacija u državi loša, znali smo da ne valja, znali smo da ima veliki broj nezaposlenih, znali smo da ima nisku produktivnost privreda, znali smo za veliki javni dug, ali nismo znali razmere koliko je to dobro urađeno do 2012. godine, tako da je utisak ne nedelje, nego utisak decenije kakvu razorenu državnu upravu imamo, koliko je ta državna uprava skupa i koliko je neefikasna.
Gle čuda, ta državna uprava je baš počela da se razmnožava 2001. godine, tako da sada u državnoj upravi imamo veliki broj ljudi koji ne dolazi na posao a prima platu, veliki broj mangupa koji pljačkaju građane zato što primaju platu a ništa ne rade, pa čak i na posao ne dolaze i veliki broj nestručnih ljudi koji ne znaju ni šta im je posao. Zašto? Zato što možda neki dovode direktore da budu iz BIA-e, a neki su dovodili mangupe sa ulice i davali im velike plate u državnom aparatu.
Sada se čude što nam je državni aparat neefikasan, pa im je ministar možda za to kriv. Kada bi ministar trebao da rešava taj problem, a krivi su i predsednik Vlade i ministar, jer kada bi rešavali taj problem kako treba, ovde bi DS i njen klon, neka druga stranka, pravili mitinge kako se neko stranački obračunava sa zaposlenima u državnoj upravi i onda kritike zašto se menja zakon. Pa mora da se promeni i kada je u pitanju i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Šta je tu sporno što hoćemo da se donesu novi zakoni koji će da naprave pravedniji način oporezivanja i pravedniju kontrolu? Da podsetim kakva je ranije bila kontrola? Tako što su bili kontrolisani samo oni koji redovno plaćaju poreze i doprinose, a tražila im se mala, sitna začkoljica da im se napiše kazna. Tako su nastajali tajkuni, kako ih to neko naziva ovde, tako da u SNS nema tajkuna, stvorila ih je neka druga vlast u nekom drugom periodu i svi oni moraju da plaćaju porez. Ne vidim nijednog ko ima pravo da tu obavezu izbegne, ali treba napraviti zakonski okvir da na prvom mestu naplata poreza bude pravedna, da oni koji najviše zarađuju i oni koji iz te zarade imaju najveću imovinu, najviše i plate taj porez. Zato se sada neke stvari pripremaju za set poreskih zakona koji nas očekuje za nekoliko dana, da ne kažem nedelja.
Kada je u pitanju Zakon o javnoj svojini, šta drugo da kažem, opet slična situacija kao i u državnoj upravi, takve zaposlene imamo i u lokalnim samoupravama. Na nekom talasu neke revolucije došli su, zaposlili se i opet ne rade ništa. Možete vi da imate i najbolje predsedenike opština i najbolje gradonačelnike i najbolje ministre i najbolje predsednike vlada, taj problem ne možete da rešite dok tu državnu upravu ne dovedete u red. Slično je i sa lokalnim samoupravama.
Neko postavlja pitanje kako da nateramo lokalne samouprave. Pa možemo tako što ćemo da im oduzimamo imovinu. Da li je to cilj? Nije.
Koje druge nadležnosti ima Narodna skupština i Vlada Republike Srbije prema lokalnoj samoupravi. Samo da stvori zakonski osnov i okvir u kome će da postoji, jer su ustavna kategorija i njihova samouprava je Ustavom zaštićena. Znači, to je na volji skupštine jedinica lokalnih samouprava koje će da odluče ko će njih da vodi, ko će da bude načelnik gradske ili opštinske uprave, ali problem jeste ne u prvom čoveku nego u onom neposrednom izvršiocu koji je pre nekih 10 godina došao sa ulice i ne zna svoj posao zato što je bio navodno neki borac za demokratiju.
Hajde malo da pogledamo realno svi kakvu to državnu upravu imamo. Mislim da ne možemo time da se ponosimo i da ovi problemi koje imate baš i jesu ne iz perioda vlasti SNS, nego iz perioda vlasti nekih drugih stranaka do 2012. godine. Sada zbog svetske ekonomske krize i ekonomske krize koja je uvek u Srbiji ne možemo da izvršimo tu reformu, jer će neko da kaže – Bože, otpuštate stranačke kadrove.
Neko je govorio o Zakonu o garancijama za Drugi Projekat unapređenja zdravstvene zaštite. Hajde da pogledamo i tu u oči. Troškovi po jednom pacijentu od 2001. do 2011. godine su porasli za 130% u sistemu zdravstvene zaštite. Optuživali ste neki režim do 2001. godine. Taj režim nije imao Zakon o javnim nabavkama. Koliko ste dobro primenjivali zakon do 2011. godine govori da su troškovi za jednog pacijenta za nabavku lekova, medicinske opreme porasli 130% ili 1,3 puta, da prevedemo na lakši rečnik.
Sada kada hoćemo da obezbedimo kvalitetniji nadzor nad utroškom javnih sredstava, nad načinom trošenja sredstava koja su u Republičkom fondu zdravstvene zaštite, nad načinom trošenja sredstava koja pripadaju bolničkim ustanovama, onda neko kaže – ne možete da podignete tih 29 miliona evra koji će da omoguće tu kontrolu i uštede zato što se navodno brinemo za javni dug zemlje ili se možda neko brine za nešto drugo, da nema više ispod žita, da nema više leva ruka – desni džep, jer ceo sistem koji je bio do 2012. godine postao je simbolika za tako nešto.
Nemojte, molim vas, da ustajete i da kažete da je to neko platio na nekim izborima, moralno izgubio, cenu vlasti platio tako što je izgubio na izborima, jer ste u pravu, samo moram da postavim pitanje – koliku je cenu platio svaki građanin Srbije jednoj lošoj vlasti koja nas je dovela u jednu ovakvu situaciju da moramo da produžavamo rokove, da moramo da radimo, da izgradimo državu koja je te iste 2012. godine bila urušena do temelja?
Nisam primetio da oni koji pričaju o moralnim porazima na izborima, da nešto žive gore nego što su živeli pre nego što su izgubili tu vlast.
Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati ove predloge izmena i dopuna zakona zato što smatramo da su neophodne ne krivicom SNS, nego krivicom svih koji su učestvovali u pravljenju jednog užasno lošeg državnog aparata.

Zahvaljujem.
(Borislav Stefanović, s mesta: Replika.)
Poslaniče Stefanoviću, nemate pravo na repliku.
(Borislav Stefanović, s mesta: Pomenuta je moja stranka.)
Ne, nije pomenuta. Vi ste u svom govoru pominjali neke.
(Borislav Stefanović, s mesta: Pominjana je u negativnom kontekstu.)
Nije negativno.
(Borislav Stefanović, s mesta: Kako nije negativno?)
U skladu sa članom 104. ne mogu da vam dam repliku, kao što sam sugerisala i poslanicima iz drugih poslaničkih grupa koje ste vi kolokvijalno spominjali, pa neko treba da nagađa ko je u utisku vašem.
(Borislav Stefanović, s mesta: Mi smo direktno spomenuti. Pogledajte stenogram.)
Pogledaću stenogram, pa ćemo se dogovoriti u toku sednice. Pažljivo sam slušala, osim kada mi je poslanik Pavićević sada na kraju prišao da me pita nešto. Sve sam slušala, zato što znam šta sledi. Dogovorićemo se u toku sednice kada dobijem stenogram, setiću se toga, pa ćemo se vratiti na to.
Pošto se niko više od ovlašćenih predstavnika ne javlja za reč, nemam nikoga u sistemu, mogu da pređem na listu.
Reč ima narodni poslanik Suzana Spasojević.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege poslanici, ja ću svoju današnju diskusiju započeti Predlogom izmena i dopuna Zakona o javnoj svojini.
Zakon o javnoj svojini je veoma važan, sistemski zakon, samim tim jer reguliše svojinu Republike Srbije i imovinska prava. Kada je usvajan 2011. godine, poslanička grupa SPS podržala je ovaj zakon prvenstveno zbog toga što se zakonom propisuje obaveza da se uspostavi jedna jedinstvena evidencija podataka o nepokretnostima kojima raspolažu autonomne pokrajine, lokalne samouprave, javna preduzeća, njihova zavisna društva.
Zakon o javnoj svojini ne samo da predviđa i da propisuje obavezu da se uspostavi jedinstvena evidencija, odnosno baza podataka, već daje mogućnost i javnim preduzećima da konačno utvrde koja i kolika imovina im je potrebna da obavljaju svoju delatnost i upisom prava svojine na nepokretnostima kojima raspolažu, pruža im se mogućnost da te nepokretnosti opterećuju, da podižu kredite koji su im potrebni za poslovanje, da im te nepokretnosti služe kao garancija, a ne za sve što je potrebno da se obraćaju republičkom budžetu i državi.
Članom 82. Zakona o javnoj svojini propisani su rokovi koji za javna preduzeća iznose dve godine da se podnese zahtev za upis prava svojine i taj rok smo prošle godine izmenom i dopunom zakona već jednom produžili i rokovi za autonomne pokrajine za podnošenje zahteva za upis prava svojine za autonomne pokrajine i lokalne samouprave iznosi tri godine.
S obzirom da rokovi za podnošenje zahteva za upis prava svojine na nepokretnostima ističu, a imajući u vidu da bi sva imovina kojom raspolažu ovi subjekti postala javna svojina Republike Srbije ukoliko ne bismo produžili ovaj rok i da bi to izazvalo određene imovinsko-pravne konflikte ili da bi se imovinsko-pravni odnosi između države i ovih subjekata iskomplikovali, poslanička grupa SPS podržaće izmene i dopune Zakona o javnoj svojini, ali ne možemo a da ne pitamo ko je zatajio, ko je odgovoran i dokle ćemo više dopuštati da se zakon i ono što je zakonom propisano ignoriše.
U Srbiji postoji više od 650 lokalnih javnih preduzeća i više od 40 državnih velikih javnih preduzeća koji raspolažu imovinom koja vredi više milijardi evra. Očekivano je odgovorno ponašanje svih subjekata na koje se zakon odnosi i onda kada je zakon usvajan, a naročito nakon izmena i dopuna zakona, kada je data još jedna šansa za podnošenje zahteva za upis prava svojine.
Podnošenje zahteva za upis prava svojine i utvrđivanje šta je čije je u interesu svih i autonomnih pokrajina i lokalnih samouprava i javnih preduzeća, jer je ovo mogućnost, između ostalog, i da povećaju svoju imovinu i da napokon urede svoje imovinske bilanse i omogući im lakše poslovanje. Tako da, zaista je teško shvatiti i opravdati zašto pojedine lokalne samouprave i javna preduzeća nisu ispoštovali zakon, pre svega što im ovaj zakon ništa ne uzima, već im daje.
Očigledno je da je svima mnogo lakše da se oslone na državu, na republički budžet i da se neodgovorno ponašaju i prema svojim obavezama i prema imovini.
Činjenica je da se radi o složenom poslu i da se radi o jednoj složenoj oblasti i da ne možemo baš sasvim da krivimo menadžment javnih preduzeća i rukovodstva lokalnih samouprava, jer mnogo toga zavisi od čitavog sistema, zavisi od mehanizama koji treba da pomognu da se izvrši upis prava svojine u katastar nepokretnosti. Osim toga, znamo i da su nam imovinsko-pravni odnosi u Srbiji nerešeni, da se još uvek ne zna gde se završava državno, a gde počinje privatno i da tu postoji još dosta toga što se treba rešiti zakonom, a da ne govorimo o tome kako nam je katastar i koliko nam je katastar ažuran.
U razgovoru sa rukovodstvima pojedinih javnih preduzeća u Smederevu, došla sam do informacija šta je, osim ovih nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, što je bilo u nekim slučajevima, još predstavljalo problem. Problem je bio nepostojanje validne dokumentacije. Znate da je potrebno da bi se izvršio upis prava svojine u katastar nepokretnosti, osim zahteva, dostaviti i neku dokumentaciju kojom se ili dokazuje pravo svojine na objektima ili dokumentaciju kojom se dokazuje da su ti objekti građeni sa građevinskom dozvolom, da je izvršen tehnički prijem, da postoji upotrebna dozvola.
Većina javnih preduzeća, pretpostavljam da je takav slučaj i kod lokalnih samouprava, ne poseduje tu vrstu dokumentacije koja je vremenom ili uništena ili izgubljena, pa su neka javna preduzeća npr. koristila institut održaja, mada to se mora rešavati u sudskom postupku i iziskuje više vremena, ali je to jedan od načina, što znači da ako postoji volja i želja da se nešto reši, može se naći i način.
Ne želim da pravdam ni da kritikujem menadžmente javnih preduzeća, rukovodstva lokalnih samouprava, nego želim da ukažem još jednom, u stvari da podsetim kakva nam je uprava, kakva nam je administracija, koliko su nam odgovorni oni koji nam vode javna preduzeća i da na jedan način, možda kroz analizu svih problema na koje su nailazili oni koji su imali želju da upišu pravo svojine na nepokretnostima, da ispoštuju zakon, nisu gu ignorisali, želeli su da ispoštuju ali nisu mogli, malo analiziramo koji su to problemi, jer bismo onda kroz tu analizu došli do opravdanosti razloga iz kojih predlažemo ovaj novi rok kroz današnju izmenu i dopunu zakona.
Ovo su zaista ozbiljna pitanja na koja treba obratiti pažnju i možda uspostaviti neki sistem kontrole ili neki oblik koordinacije koji bi išao sa centralnog nivoa i naravno uključiti sve nivoe vlasti, od državne do lokalne, da ne bismo ponovo došli u situaciju da za dve godine produžavamo ove rokove.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je u primeni od 4. jula 2014. godine, propisani su rokovi za početak primene obaveze podnošenja poreskih prijava elektronskim putem i te rokove mi današnjim Predlogom izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji produžavamo.
Poslanička grupa SPS, kao što je to ovlašćeni predstavnik Neđo Jovanović i rekao, podržaće ove izmene i dopune, jer smo, kada je zakon usvajan, ukazali da treba možda razmisliti da li su nam potrebni duži rokovi, jer očekujemo novi set poreskih zakona, a znamo da sa tim poreskim zakonima treba uskladiti i informatički sistem i poresku upravu, sa tim zakonima treba da se usklade i prilagode i poreski obveznici i zato podržavamo ovo i smatramo da je produženje rokova opravdano.
Pošto je poreski zakon na dnevnom redu, želim samo još par rečenica kažem o tome da zaista treba obratiti pažnju na informisanost građana kada su ovi rokovu u pitanju. Kolega Dragan Jovanović je pročitao te rokove, niko od nas se nije ponovo na to vraćao, ali ipak treba više pažnje obratiti, da se građani informišu koji su rokovi sada predloženi kako bi mogli ispoštuju svoje poreske obaveze. Mi svi imamo i izvesna prava i određene obaveze, ali potrebno je građane na to podsećati, podizati im svest o tome da se to mora poštovati i ukazati da su porezi koje plaćamo jedan od prihoda republičkog budžeta iz kojeg se posle finansiraju i školstvo i obrazovanje, itd.
Želim samo da iskoristim i vaše prisustvo, gospođo ministarka, da ukažem na nešto što i vi sigurno znate, da je zaista potrebno da se odgovarajućim zakonskim rešenjima uvedu progresivne stope oporezivanja, koje će se više odnositi na one bogate, a manje na siromašne i da tako učinimo porez pravednijom kategorijom i da se, ono što uvek kažem kada diskutujemo o poreskim zakonima, konačno vidi ko duguje, koliko se duguje i da se uspostavi neki strožiji, jači sistem kontrole, kao i da se zaista uvede red u poreski sistem,u fiskalnu politiku itd. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, a neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Poštovana predsednice, poštovana potpredsednice Vlade, ministarko Udovički, dame i gospodo narodni poslanici, danas je početak jesenjeg zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije. Imali smo i himnu, gardu, crveni tepih,  kako to već ide na početku zasedanja, i moglo se očekivati da ćemo ovde imati neke ozbiljne zakone koji će, imajući u vidu da je predlagač Ministarstvo finansija, dovesti do smanjenja budžetskog deficita, najvećeg u Evropi, da će pokušati da smanji pad BDP koji je očit, da će pokušati da nađe rešenja za tešku ekonomsku situaciju u zemlji. Možda je tu mogao biti zakon iz oblasti nekog drugog ministarstva, recimo iz oblasti pravosuđa, pa da se uvede red koji je ovih dana paralisao srpsko pravosuđe. Mislim na štrajk advokata i katastrofalan Zakon o notarima i još katastrofalnija primena. Možda se moglo govoriti danas, na početku ovog zasedanja, i o obnovi poplavljenih područja. Ne, mi danas pričamo o produženju primene nekih zakona, odnosno odlaganju primene nekih zakona.
Međutim, ono što sam uočio danas jeste činjenica da je predsednica Skupštine veoma tolerantna. Ona je u jednom momentu dozvolila poslanicama da se ponašaju kao da su u „Utisku nedelje“. Istina gospodin Arsić je govorio o utisku veka, tako da mi je predsednica više izgledala kao neko ko vodi emisiju „Utisak nedelje“, ona me ne sluša, tako da me ne prekida, a ne kao predsednica Skupštine.
No, ništa zato. Mi možemo da pričamo o utisku dana, o utisku nedelje i utisku veka, ali je činjenica da smo ovde od Vlade dobili zakone koji bi mogli reći da su ispod svake odgovornosti prema situaciji u kojoj se zemlja nalazi.
Dakle, poštovana potpredsednice Udovički, vi ste danas ovde da branite dva zakona kojima se produžava rok početka primena, odnosno odlaže realizacija nekih veoma važnih zakona. Danas ste, ne znam kojim povodom, zašto ministra finansija nema tu, došli da obrazložite zbog čega će zakon o izmenama Zakona o javnoj svojini biti primenjen, umesto za tri godine, za pet godina. Znate, uvažena ministarko, ovaj zakon je trebao da omogući lokalnim samoupravama da upišu svoju imovinu, da ta imovina možda bude predmet nekih strateških dogovora sa strateškim partnerima, nekih stranih ulaganja, nekih novih zapošljavanja, efikasnijeg gazdovanja sa tom imovinom, a vi ste došli danas da nam kažete da ćemo to odložiti za dve godine.
Opet pitam – zbog čega tu nije ministar finansija? On bi nam možda bolje obrazložio šta se to desilo, pa je bolje da odložimo to za dve godine, nego da taj zakon primenimo.
U jednom momentu ste danas rekli da će Vlada ispitati zašto nije postupljeno po ovom zakonu do sada. Zašto to niste učinili do sada? Zašto ove dve i po godine, koliko ste na vlasti, ne vi lično, tu ste nekih pola godine, ali zbog čega vaše kolege nisu izvršile analizu realizacije Zakona o javnoj svojini? Gde su ti pokazatelji? Koje to lokalne samouprave nisu popisale ono što bi trebalo da pripadne tim lokalnim samoupravama?
Zamislite jednog domaćina kome se nudi da upiše svoju imovinu, kojom može da raspolaže, da gazduje, da je stavlja pod hipoteku, da privlači neke strane investitore koji to ne žele. Vi preko toga prelazite tako što narodnim poslanicima dostavljate Predlog zakona kojim se rok produžava za još dve godine.
Pitam narodne poslanike, članove vladajuće koalicije, da li će oni podržati ovakav akt Vlade? Da li oni pristaju na taj vaš nerad, na vašu neefikasnost, nekompetentnost, da jedan zakon primeni, a on je vrlo jasan? Radi se o potrebni da neki tamo službenici, opštinski, gradski, pokrajinski sednu da rade možda dan i noć, kao što je vaš premijer najavljivao i da popišu tu imovinu. Vi im dajete rok od dve godine i nikome ništa. Nema odgovornosti, ni vaše, odnosno ministra finansija, u stvari odgovornost ministra finansija je teško utvrditi pošto se oni menjaju kao na traci, tako da je pitanje odgovornosti predsednika vlada koji su vodili ove dve vlade, i prethodnu i ovu. Zašto su postali tako nesposobne ministre i zašto ne primenjuju zakon.
Poštovana potpredsednice Vlade, rekli ste da subjekti neki nisu izvršili svoje obaveze. Dakle, radi se o subjektima lokalnih samouprava, gradova i pokrajina, šta ćete u narednom periodu učiniti da ti subjekti urade to? Da li ste predvideli neke eventualno kaznene odredbe za te lokalne samouprave, za te pojedince, koji taj posao neće uraditi? Ne. Verovatno ćete opet za dve godine doći kada bude isticao rok ili posle isteka roka, kao što se dešava sa ovim zakonima, pa ćete zakon primenjivati retroaktivno, verovano ćete doći da tražite novo produženje roka. To je makar lako.
Dakle, radi se o nekompetentnoj Vladi, neefikasnoj, koja radi tek toliko koliko su uključene TV kamere. Vi to, gospođo Udovički, dobro znate. Dakle, nema efekata. Jedino, naravno u TV dnevnicima imamo rezultate koje nažalost građani ne mogu da vide, odnosno mogu da vide, nerad kroz povećanje poreza i smanjenje plata. To je manir ove Vlade da odlaže primenu već donetih zakona. Vi ste samo nekoliko poslednjih meseci dostavili ovu proceduru, samo ću nabrojati neke. Recimo Zakon o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju, gde ste produžili rok za dve godine. Pred poslanicima je bio Zakon o izmeni Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, gde je rok za primenu tog zakona bio pet, a zamenjen je sa osam godina. Zatim Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosu za obavezno i socijalno osiguranje, rok je bio 1. avgust 2014. godine, i taj rok je produžen. Da ne bih nabrajao i da ne bi predsednica, eventualno, intervenisala, da govorim mimo teme, ali ovo jeste tema.
Postavlja se osnovno pitanje. U ekspozeu premijera, koje vrlo rado čitam i osvrćem se na izrečeno i tamo napisano. Rečeno je da će suzbijanje sive ekonomije biti jedan od prioriteta republičke Vlade. Šta je ovaj zakon koji je trebao da uvede poreske elektronske prijave trebao, osim da spreči sivu ekonomiju?
Dakle, osnovni cilj tog zakona i kada je donošen jeste bio da on spreči sivu ekonomiju. To jeste standard EU i ovakve poreske prijave treba da slede i kandidati za članstvo u EU. Jedan od razloga je bio i usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom. Vi produžavate rok za primenu tog zakona iako je on u temelju politike vaše Vlade, dakle da vi odstupate od osnovnih postulata koje ste sami sebi zacrtali. Nismo ih m i pisali. Vi dakle odustajete od borbe protiv sive ekonomije time što omogućujete i dalje pojedincima, koji imaju ozbiljna ovlašćenja u poreskoj upravi, diskreciona prava, da oni odlučuju o funkcionisanju sistema naplate poreza i vidimo kako to ide, veoma loše. Neko je malopre rekao – procenat naplate poreskih prihoda je u padu.
Nominalni iznos ubranih poreza je u padu iako ste povećali poreske stope i najavljujete da ćete povećati dodatno poreske stope, tako da će oni koji plaćaju plaćati još više, a oni koji ne plaćaju neće zato što imamo neefikasnu državu, zakon koji se ne primenjuje a vi činite to da se oni ne primenjuju i dalje, da ne govorim o retroaktivnosti.
Kolega Đurišić je rekao da će praktično ovim zakonom biti ugrožena i osnovna ustavna načela, da će se neki zakoni primenjivati i retroaktivno. Zbog toga, naravno, ni ja ni poslanička grupa ne možemo glasati za ova dva zakona. Veoma je sporna i činjenica da mi ni ovu sednicu nismo mogli bez zakona o zaduživanju, bez ratifikacije ugovora o zaduživanju. Dakle, ne može da prođe ni jedna sednica Narodne Skupštine Republike Srbije, a da neki od ministara ne donese novi kredit i novu obavezu za građane Srbije, dokle to?
Vi nas gospođo ministarko, potpredsednice Vlade gurate ozbiljno u veliku dužničku krizu, povećavate svaki dan javni dug. Nije bitno šta je predmet zaduživanja, nije sporno da treba da popravimo stanje u zdravstvu, ali pitanje su uštede na drugoj strani. Ne znam koliko će koštati parada koju pripremate za 16. Ne mislim na prethodnu, nego na ovu sada koja će biti 16. oktobra, umesto 20. oktobra. Da li znate gospođo Udovički? Da je tu ministar finansija verovatno bi mi odgovorio i u kojoj poziciji je predviđena ta stavka, makar se održavala i 16.

Vratićemo se ipak na temu.

Ovo je tema.

O javnoj svojini ili o rokovima?

O kreditu, gospođo predsednice.
Dakle, zadužujemo se za preko 20 miliona evra, za zdravstvo, opravdano, ali da li je možda neki deo novca mogao biti namaknut, što bi se smanjili neki nepotrebni troškovi, neko nepotrebno paradiranje.
Zbog toga, iako imamo želju da podržimo svaki projekat koji idem ka popravljanju stanja u zdravstvu, naravno, hteli bi da čujemo kako je ta prva faza tog projekta realizovana, jer je stanje u zdravstvu veoma loše.
Na kraju, pozivam još jednom poslanike vladajuće koalicije da ne glasaju za ova dva zakona o produženju rokova i da na taj način stave Vladi do znanja da je dužna da poštuje ono što ste izglasali, jer ste samo pre tri meseca glasali za ove rokove. Hvala.