Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 23, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 173 od ukupno prisutnih 196 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov, na osnovu člana 92. st. 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Krivičnog zakonika, koji je podnela Narodnoj skupštini 30. septembra 2014. godine.
Međutim, podsećam vas da je Narodna skupština upravo glasala da ne prihvata da se ovaj predlog zakona razmotri po hitnom postupku, pa samim tim nisu ispunjeni poslovnički uslovi da se izjašnjava o njegovom uvršćivanju u dnevni red ove sednice. Naime, navedeni predlog zakona ne ispunjava uslov iz člana 154. Poslovnika Narodne skupštine, prema kojem predlog zakona koji se ne razmatra po hitnom postupku može da bude uvršćen u dnevni red u roku ne kraćem od 15 dana od dana njegovog podnošenja.
Narodni poslanik Zoran Babić, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2, člana 170. i čl. 192. i 193. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi:
- zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama Zakona o javnoj svojini, Predlogu zakona o izmeni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Drugi Projekat razvoja zdravstva Srbije) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Moldavije o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima, koji je podnela Vlada;
- zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžir o uzajmnoj razmeni i zaštiti tajnih podataka u oblasti odbrane, koji je podnela Vlada;
- zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 94 o radnim klauzulama javnih ugovora, Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola uz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Republike Srbije, sa jedne strane i Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa druge strane, kojim se uzima u obzir pristupanje Republike Hrvatske EU i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o veterinarskoj saradnji, koji je podnela Vlada;
- zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o dopuni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa SNS i Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa DS.
Da li narodni poslanik Zoran Babić želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 170, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 25 od ukupno prisutnih 195 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Babić, na osnovu člana 92. stav 2, a u skladu sa članom 157. stav 7. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se pretres u pojedinostima o Predlogu zakona o izmenama Zakona o javnoj svojini (prva tačka predloženog dnevnog reda) i Predlogu zakona o izmeni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji obavi odmah po završetku načelnih pretresa tih zakona.
Da li narodni poslanik Zoran Babić želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 168, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 27 od ukupno prisutnih 195 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, predlogu za dopunu predloženog dnevnog reda, predlogu za spajanje rasprave i predlogu za vođenje pretresa u pojedinostima odmah po završetku naelnog pretresa predloga zakona, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 170, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 25 od ukupno prisutnih 195 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila dnevni red Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini, u celini.
Molim službu Narodne skupštine da sačini prečišćen tekst dnevnog reda sednice i dostavi ga narodnim poslanicima.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o izmenama Zakona o javnoj svojini;
2. Predlog zakona o izmeni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji;
3. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Drugi Projekat razvoja zdravstva Srbije) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj;
4. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Moldavije o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima;
5. Predlog zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme;
6. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžir o uzajamnoj razmeni i zaštiti tajnih podataka u oblasti odbrane;
7. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 94 o radnim klauzulama javnih ugovora;
8. Predlog zakona o potvrđivanju Protokola uz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Republike Srbije, sa jedne strane i Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa druge strane, kojim se uzima u obzir pristupanje Republike Hrvatske Evropskoj uniji;
9. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o veterinarskoj saradnji;
10. Predlog odluke o dopuni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije;
11. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije;
12. Predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Prethodno, jedno obaveštenje.
Primili ste ostavke narodnih poslanika Dejana Andrejevića, Dražena Jarića i Marije Stevanović na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaje Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ovih ostavki, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stav 3. i 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovim narodnim poslanicima.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i st. 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koji su izabrani narodnim poslanicima Dejanu Andrejeviću, Draženu Jariću i Mariji Stevanović danom podnošenja ostavki.
Saglasno Zakona o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, povodom zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa o predlozima zakona iz tač. 1, 2, 3. i 4. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Kori Udovički, potpredsednika Vlade i ministra državne uprave i lokalne samouprave, Željka Sertića, ministra privrede i dr Dušana Vujovića, ministra finansija, pozvala da sednici prisustvuju i: Nenad Mijailović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Radmila Jagodić, pomoćnik ministra finansija, Irina Stevanović Gavrović, pomoćnik ministra finansija, Vesna Hreljac Ivanović, pomoćnik ministra finansija, Saša Novaković, viši savetnik u Ministarstvu finansija, Branko Drčelić, direktor Uprave za javni dug, Ivana Magdić, pomoćnik direktora Uprave za javni dug, Jelena Parezanović, savetnik potpredsednika Vlade, dr Tanja Bajić, direktor Projekta razvoja zdravstva Srbije, dr Predrag Đukić, koordinator u sistemu finansiranja zdravstvene zaštite, Sanja Štrbac, diplomirani pravnik na Projektu razvoja zdravstva Srbije, Predrag Aleksić, šef odseka u Ministarstvu finansija i Lidija Nenadović, samostalni savetnik u Ministarstvu finansija.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tač. 1, 2, 3. i 4, a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama Zakona o javnoj svojini, Predlogu zakona o izmeni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Drugi Projekat razvoja zdravstva Srbije) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Moldavije o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima.
Da li želi reč predstavnik predlagača Kori Udovički, potpredsednik Vlade i ministar državne uprave i lokalne samouprave?
Izvolite.

Hvala.
Uvažena gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, na početku rasprave u načelu dozvolite mi da dam nekoliko uvodnih napomena u vezi sa Predlogom zakona o izmenama Zakona o javnoj svojini, Predlogom zakona o izmeni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlogom zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Moldavije o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima i Predlogom zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu projekat razvoja zdravstva Srbije između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Kada je reč o Predlogu zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisana je obaveza podnošenja poreske prijave isključivo u elektronskom obliku u određenim rokovima za različite poreske oblike. Ovim predlogom o izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji predlaže se pomeranje nekih rokova. To se može jasno videti u članu zakona. U narednom periodu Vlada će intenzivirati napore u jačanju poreskih naplata i u skladu sa tim raditi na izmeni niza propisa. Pošto elektronsko podnošenje poreskih prijava zahteva da informatička rešenja budu u skladu sa tim promenama, a u cilju optimizacije troškova, svrsishodno je da se njihova izrada odloži i prilagodi izmenama propisa, odnosno da se radi u isto vreme.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama Zakona o javnoj svojini, tu je reč o promeni roka, odlaganju roka, ali iz drugačijeg razloga. Članom 77. stav 1. Zakona o javnoj svojini utvrđen je rok od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona kojim AP i jedinica lokalne samouprave podnose zahtev za upis prava javne svojine, dok je članom 82. stav 3. istog zakona određen rok od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona u kojem javna preduzeća, društva kapitala i njihova zavisna društva mogu podneti zahtev za upis prava svojine na nepokretnostima.
Imajući u vidu da rokovi iz ovog zakona ističu 6. oktobra 2014. godine, kao i činjenicu da veliki broj navedenih subjekata nije podneo zahtev za upis prava svojine u javne evidencije u nepokretnostima i pravima na njima, neophodno je produženje ovih rokova. Jasnije razgraničenje i stavljanje u funkciju javne svojine jedan je od velikih problema koje Srbija nije rešila do danas. Pomeranje ovih rokova daje vremena, kako jedinicama lokalne samouprave i javnim preduzećima koja to još nisu uradila da podnesu zahteve, tako i Vladi Republike Srbije da sveobuhvatno istraži zašto je ovaj proces do sada tako sporo tekao i da li možda ima još načina da se pitanje efikasnijeg stavljanja u upotrebu javne svojine reši.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Moldavije o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima. Ovim zakonom potvrdio se 25 sporazum o saradnji i uzajamnoj pomoći Srbije u carinskim pitanjima sa zemljama koje su Srbiji trgovinski partneri. Reč je o tipskom sporazumu kojim se stvara pravni okvir da carinski organi, država, strane ugovornice pruže jedni drugima administrativnu pomoć u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom zamoljene strane ugovornice.
Cilj sporazuma o saradnji je predupređivanje i suzbijanje povreda carinskih i drugih propisa, suzbijanje krijumčarenja, olakšanja i ubrzanja robnog i putničkog prometa između dve zemlje i razmene iskustva u radu carinskih organa. U tom cilju sporazum predviđa sledeće oblike saradnje: uzajamno pružanje pomoći u sprečavanju istrazi kršenja carinskih, deviznih i spoljno-trgovinskih propisa, pružanje pomoći u davanju obaveštenja koja se koriste u svrhu suzbijanja krijumčarenja, preduzimanje mera za ostvarivanje saradnje u proučavanju, razradi i sprovođenju novih carinskih postupaka, obuci kadrova, razmeni stručnjaka, usklađivanje carinskih sistema, usavršavanje carinske tehnike i rešavanje problema nastalih u primeni carinskih propisa, preduzimanje mera za lakše i brže obavljanje putničkog i robnog prometa.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu projekat razvoja zdravstva Srbije između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Ovim zakonom potvrđuje se Sporazum o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj koji je potpisan 10. jula 2014. godine u Beogradu u originalu na engleskom jeziku.
Članom 3. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu predviđeno je da Republika Srbija može da se zaduži kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj u iznosu do 40 miliona američkih dolara, a radi obezbeđivanja ovog drugog zajma. Iznos zajma u evrima određen je na osnovu kursnog odnosa između američkog dolara i evra na dan 31. decembra 2013. godine, poslednji dan meseca koji prethodi mesecu u kom su se održavali pregovori. Iznos zajma je definisan u iznosu od 29,1 milion evra.
Republika Srbija uzima zajam po uslovima Međunarodne banke za obnovu i razvoj, a oni su u odnosu na komercijalne uslove naročito povoljni. Ti uslovi su period trajanja od 15 godina, grejs period od pet godina, kamatna stopa je šestomesečni euribor plus promenjiva kamatna marža koja trenutno iznosi 0,3%, pristupna naknada koja se plaća banci iznosi 0,25% od iznosa zajma.
Republika Srbija će vratiti kredit u 20 uzastopnih polugodišnjih rata svakog 1. februara i 1. avgusta, a počevši od 1. avgusta 2019. godine.
Projekat – Razvoj zdravstva Srbije broj 2, koji bi se finansirao iz sredstava ovog zajma, treba da doprinese unapređenju, efikasnosti i kvaliteta sistema javnog zdravlja Republike Srbije kroz nekoliko komponenti koje ću opisati malo kasnije.
Naime, ukupna sredstva potrošena u zdravstvu čine oko 10,4% BDP Srbije, a javna potrošnja na zdravstvo po glavi stanovnika prosečno se uvećala za 130% između 2001. i 2011. godine. Od ključne je važnosti za Srbiju da poveća produktivnost svoje potrošnje u zdravstvu, posebno uzimajući u obzir fiskalna ograničenja i povećanu potražnju za zdravstvenim uslugama od strane populacije koja postaje sve starija. Radi rešavanja rastućeg tereta hroničnih ne zaraznih bolesti u ograničenom fiskalnom prostoru Srbija traži način za unapređenje pokrivenosti i kvaliteta u oblasti prevencije, promocije, skrininga i lečenja na nivou primarne zdravstvene zaštite, a istovremeno radi na unapređenju efikasnosti i kvaliteta zdravstvene zaštite na sekundarnom i tercijalnom nivou.
U skladu sa gore navedenim predloženi projekat bi sadržao sledeće delove: deo jedan – unapređenje finansiranja zdravstva, deo dva – efikasna nabavka lekova i medicinskih sredstava, deo tri – jačanje kvaliteta pružanja usluga i deo četiri – nadzor, evaluacija i upravljanje projektom.
Bolnice u Srbiji se trenutno plaćaju na osnovu istorijskih linijskih budžeta koji ne podstiču smanjenje troškova, niti efikasnu upotrebu sredstava. Republički fond za zdravstveno osiguranje, nadalje ću govoriti RFZO, je započeo tranziciju ka finansiranju kratkotrajne hospitalizacije zasnovane na aktivnostima, i to korišćenjem australijskog sistema dijagnostičkih srodnih grupa, a radi promovisanja veće efikasnosti u oblasti kratkotrajnog lečenja u bolnicama.
Međutim, neophodno je uložiti još napora i resursa kako bi se sistem DSG prilagodio potrebama Srbije, i to izgradnja sistema izveštavanja i informacionih sistema i upravljanje kapacitetima kako bi se dijagnostički srodne grupe za kratkotrajno lečenje implementirale u većoj meri, jačanje kapaciteta i autonomije direktora bolnice kako bi mogli da odgovore na nove podsticaje. Mnogo toga ostaje da se uradi na jačanju podsticaja za efikasnost i kvalitet na nivou primarne zdravstvene zaštite, kako za individualne pružaoce usluga, tako i za domove zdravlja u celini, kao i na smanjenju nepotrebnih uputa na više nivoe zdravstvene zaštite.
Deo drugi se odnosi na efikasne nabavke lekova i medicinske opreme. Troškovi za lekove trenutno čine 18% potrošnje u sektoru zdravstva i ubrzano rastu usled neefikasnosti decentralizovane nabavke većine lekova i medicinskih sredstava. Oko 80% budžeta RFZO za lekove se troši u nabavkama koje sprovode pojedinačne zdravstvene ustanove. Trenutno RFZO opredeljuje budžet pojedinačnim zdravstvenim ustanovama radi nabavke lekova i medicinskih sredstava, a ove ustanove zatim raspisuju tendere za nabavku lekova, od veledrogerija, a proizvođači lekova trenutno ne učestvuju direktno na javnim tenderima za nabavku lekova. Neto rezultat je velika varijabilnost cena.
Srbija planira snižavanje cena kroz centralizovanu nabavku lekova za vanbolničko lečenje sa cenama koje će biti definisane konkurentno. Pored toga, nekoliko dodatnih reformi bi moglo povećati efikasnost kupovine lekova i prepisivanje recepata, uključujući usvajanje osnovne liste lekova koje finansira RFZO, zakonodavne promene kako bi se podstaklo prepisivanje recepata od strane lekara i izdavanje lekova od strane apotekara u skladu sa međunarodnim nezaštićenim imenom umesto zaštićenih imena proizvođača, i na kraju porevidiranje politika vezanih za plaćanje participacije i sisteme elektronske nabavke.
Na kraju, govoriću još o delu tri ovog projekta, unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite i upravljanja učinkom. Uprkos naporima za unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite tokom prošle decenije, uključujući nacionalnu strategiju za unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite iz 2009. godine, kontinuirani nedostaci u kvalitetu mogu biti uočeni kroz rutinsku kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti.
S tim u vezi mogu biti korišćeni određeni mehanizmi za unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite, kao što su vodiči dobre kliničke prakse, klinički putevi, akreditacija zdravstvenih ustanova, i integrisano upravljanje informacijama kako bi se nadgledali standardi kvaliteta i pružila povratna informacija pružaocima usluga.
Tekuće reforme u finansiranju i unapređenju kvaliteta su podržane kompjuterizacijom upravljanja informacijama u zdravstvenoj zaštiti. Ove reforme moraju biti institucionalizovane i produbljene kako bi omogućile veću upotrebu informacija, radi upravljanja učinkom, unapređenja efikasnosti i povećanja kvaliteta.
Nacionalni okvir za medicinsku informatizaciju je razvijen i on pruža osnovnu regulativu i standarde za razvoj informacionih sistema na nivou primarne, sekundarne i tercijalne zdravstvene zaštite.
Jedna od ključnih aktivnosti u okviru predloženog projekta bilo bi unapređenje kontrole kancera. Naime, kanceri predstavljaju jedan od glavnih uzročnika smrti u Srbiji sa ključnim faktorima rizika među kojima su pušenje i nepravilna ishrana. Vlada preduzima korake ka jačanju regulative vezane za duvan, a na primarnom nivou zdravstvene zaštite u planu su intervencije u cilju jačanja savetovališta o faktorima rizika i unapređenja skrininga kancera kako bi se povećalo rano otkrivanje.
Rano otkriveni, neki kanceri mogu biti lečeni na nivo u primarne ili sekundarne zdravstvene zaštite, iako će unapređeni programi skrininga povećati broj uputa na tercijalni nivo zdravstvene zaštite. S tim u vezi, planirana je kupovina i instaliranje do pet linearnih akcelatora, zajedno za propratnom opremom i građevinskim radovima, kako bi se povećala pokrivenost i kvalitet lečenja zračnom terapijom, u specijalizovanim onkološkim centrima na tercijalnom nivou.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ovim putem vam zahvaljujem na pažnji i nadam se da ćemo imati konstruktivnu raspravu u načelu o zakonima o kojima sam upravo govorila.

Zahvaljujem.
Da li reč žele izvestioci nadležnih odbora?
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.

Uvažena predsednice, gospođo potpredsednice Vlade, na samom početku, prvo o Predlogu zakona o izmenama Zakona o javnoj svojini.
Ono što bih rekao, a što ste i vi u uvodnom delu naglasili, produžetak roka koji smatram da je možda čak i neophodan. Zašto? Kada smo pre tri godine donosili zakon o javnoj svojini u ovom parlamentu, smatrali smo da su rokovo od tri godine realni, da ovaj veliki posao koji su pre svega trebale da odrade lokalne samouprave, gradovi, opštine i AP, da se već jednom za svagda popiše šta je to od javne svojine sa čime raspolažu, kako jedinice lokalne samouprave, tako i javna preduzeća, da je rok od tri godine sasvim dovoljan da se to uradi, danas vidimo da to nije bilo dovoljno.
Zašto nije bilo dovoljno? Da li će produženi rok od dve godine biti dovoljan i da li će se možda desiti da neki drugi poslanici u ovom parlamentu i kada apsolutni rokovi prođu, a to su rokovi od deset godina, da ponovo dolazi do produžavanja ovih rokova?
Ovo govorim zbog građana, vrlo je bitna tema. Zašto? Zato što ovde ne postoji odgovornost za one koji su nemarni i koji svoj posao nisu radili. Nažalost, imamo situaciju da je od 1945. godine po razno raznim osnovama, pre svega u lokalnim samoupravama nacionalizovano sve i svašta. Ta nacionalizacija je delimično vraćena, pre svega, što se tiče zemljišta, zakonima iz devedesetih godina. Međutim, u lokalnim samoupravama i tu postoji veliki problem, je reformom pravosuđa, komisije koje su postojale i koje su donosile rešenja o povraćaju zemlje, reformom sudstva iz 2008. godine prestale su de fakto da postoje. Zašto? Zato što su na čelu tih komisija koje su činili predstavnici, bio je jedan sudija iz osnovnih sudova iz te celine i predstavnici lokalnih samouprava i oni su na licu mesta sprovodili rešenja o povraćaju zemlje.
Nažalost, imamo danas situaciju u Srbiji da se ta rešenja u ovom trenutku ne sprovode, da stotine hektara i hiljade hektara obradive zemlje su ljudi dobili, ali nisu rešenja pravosnažna. Sada imamo jednu potpuno neverovatnu situaciju. Ljudi su ušli u to zemljište, obrađuju ga, ne mogu da dobiju subvenciju od države, zato što se to zemljište ne vodi na njih. Lokalne samouprave ne mogu da ubiraju porez, jer je to zemljište na takav način potpuno beztitularan.
Kada se obratimo Ministarstvu poljoprivrede, a vi ste sada resorni potpredsednik Vlade, zbog toga ovo i vama govorim, kada se obratimo oni jednostavno kažu da nisu nadležni, da je problem u sudstvu, da sudije za taj dodatni rad nisu plaćene i da oni to jednostavno ne žele da rade.
Poučen tim iskustvom, bojim se da su ovi dodatni rokovi za upis javne svojine previše dugi, bojim se da lokalne samouprave neće ovaj posao na valjan način uraditi. Ovo govorim iz još jednog razloga, jer dolazim iz Topole, koja je nažalost nosila jedno veliko, da kažem, istorijsko breme, posle 1945. godine, čija jedna trećina opštine danas se vodi kao državna imovina, jer je u stvari jedna trećina. To je preko 6000 hektara zemljišta i da ne govorim o stotini i stotini objekata. Vodi se kao nacionalizovana imovina.
Mi smo ispoštovali ovaj rok. Sve smo uredno potpisali i poslali Direkciji za imovinu Vlade Republike Srbije na kontrolu, da bi se već jednom prečišćen tekst toga šta je ono što će ostati imovina opštine i da opština prvi put posle 1945. godine može jasno da raspolaže, da zna šta je to što će biti njena javna svojina, šta je to što će imati javna preduzeća, ali bojim se da ako se ovi rokovi budu ovako nastavljali i ako se ovo bude produžavalo u nedogled, da ćemo svi zajedno imati oko ovoga velikih problema.
Zbog toga vas molim, gospođo potpredsednice Vlade da založite i svoj lični autoritet da se ne čeka dve godine, nego da se jednostavno vidi koje su lokalne samouprave, koja su javna preduzeća ispoštovala ovaj rok, koja nisu da se bar javno žigošu, da građani Srbije znaju ko su ti, a to su sve državni organi, ko to ne poštuje. Vi kao resorni ministar za lokalnu samoupravu to možete jasno i javno da kažete i da ti jednostavno trpe određene konsekvence za svoj nerad, jer ako ovako budemo u isti koš stavljali i one koji rade i one koji ne rade, mi do rešenja, bojim se, da nikada nećemo doći.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, uvažena gospođo potpredsednice Vlade, na vašem mestu je sedeo gospodin Lazar Krstić, tada ministar finansija, kada smo prošli put razmatrali izmene ovog zakona. Ja sam, uz nekolicinu narodnih poslanika, i tada govorio, da je vrlo teško da se ispoštuju zakonske norme koje su date u starom Predlogu zakona i da jednostavno pravna, pre svega, velika pravna lica, tu govorim o velikim firmama, prilagode, pre svega, svoje programe, softere u svojim firmama, da bi ispoštovale da jednostavno poreske prijave daju samo u elektronskoj formi.
Meni je drago i ovo je potrebno, za razliku od ovog prethodnog Predloga zakona, da se jednostavno ova situacija prilagodi vremenu i drago mi je da će porez na dobit pravnih lica, osim poreza na dobit, po odbitku u elektronskoj formi prijave biti od 1. aprila 2015. godine, godišnji porez na dohodak građana od 1. aprila 2015. godine, porez na dobit pravnih lica po odbitku od 1. januara 2016. godine, akcize od 1. januara takođe 2016. godine, porez na prihod od samostalnih delatnosti za preduzetnike koji vode poslovne knjige od 1. januara 2016. godine i porez na premije neživotnog osiguranja od 1. januara 2016. godine. Svi ostali poreski oblici od 1. januara 2017. godine. Ovo sam iščitao, pre svega, zbog građana, da bi građani jasno razumeli o rokovima, kada će da prijavljuju samo u elektronskom obliku.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, Drugi projekat razvoja zdravstva Srbije između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je težak 29 miliona i 100 hiljada evra, je nešto vrlo značajno i poslanička grupa NS će to apsolutno podržati u Danu za glasanje. Ovo je jedan vrlo povoljan zajam i imajući u vidu u kakvoj situaciji je trenutno naše zdravstvo, smatram da ga trebamo usvojiti i naravno primeniti što pre.
Zbog javnosti Srbije, smatram da građani treba da znaju, da je period trajanja zajma 15 godina, grejs period je pet godina, kamatna stopa jeste šestomesečni euribor plus 0,45%. Pristupna naknada iznosi 0,25% od iznosa zajma, Republika Srbija preuzima obavezu da zajam vrati u 20 uzastopnih šestomesečnih rata, svakog 1. februara i 1. avgusta, počevši od 1. avgusta 2019. godine.
Takođe, jako je dobro što smo kao zajmodavac dobili mogućnost da u svako doba od druge strane zatražimo bilo koju od mogućih varijanti, konverziju uslova zajma, kako bismo bili u situaciji da efikasnije upravljamo dugom. Ove promene se odnose na mogućnost zamene valute zajma, mogućnost konverzije fiksne i varijabilne kamatne stope itd. Sredstva odobrenog zajma treba da budu maksimalno iskorišćena u cilju unapređenja ukupnog sistema finansiranja zdravstva.
Akcenat, ovom prilikom, stavlja se na poboljšanje kvaliteta zdravstvene zaštite i kliničke efikasnosti, posebno u oblasti prevencije, kontrole hroničnih bolesti, gde se prvenstveno misli na kancere svih vrsta. Zato je i jedna od najbitnijih stavki koja se ima u vidu, nabavka i instaliranje pet linearnih akcelatora zajedno sa pratećom opremom i građevinskim radovima, njihovo teritorijalno pozicioniranje koje će za rezultat imati adekvatnu pokrivenost i kvalitet lečenja obolelih zračnom terapijom.
Takođe, osnovni naglasak će i dalje biti na prevenciji, skriningu i ranom otkrivanju kancera, kako bi se smanjio procenat umrlih od ovog oboljenja u odnosu na ukupan broj obolelih.
Ovaj odnos nažalost u RS je trenutno izuzetno nepovoljan, posebno kada se uporedi sa podacima iz razvijenih države EU i SAD. Zato je izuzetno važno da deo sredstava zajma bude namenjen unapređenju opšte prevencije ove opake bolesti, kao i edukaciji i razvijanju svesti kod najširih slojeva stanovništva, a posebno kod pojedinih kritičnih grupa.
Četvrta tačka u ovoj objedinjenoj raspravi je Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade RS i Vlade Republike Moldavije o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima. Kao poslanik i poslanička grupa NS uvek ću podržati bilo koji sporazum koji se potpisuje sa nekom od zemalja, pre svega mislim na bilateralne sporazume, a imajući u vidu da smo i mi i Moldavija potpisnici CEFTA sporazuma, to automatski znači da možemo pre svega unaprediti naše ekonomske odnose.
Zbog šire javnosti, prema podacima Privredne komore Srbije Moldavija u ukupnom izvozu Srbije za 2010. godinu zauzimala je skromno 56 mesto na izvoznoj, odnosno 48 mesto na uvoznoj strani. U 2011. godini ukupna robna razmena doživela je rast od 270% i iznosila je oko 75 miliona američkih dolara, dok je uzlazni trend robne razmene prema istom izvoru nastavljen i u prvoj polovini 2012. godine i iznosio je u povećanju nekih 28,5% više u odnosu na isti period prethodne godine.
Pored poboljšanja robnog prometa obezbeđivanjem pravilne primene carinskih propisa osnovna ideja sporazuma jeste zajednička borba protiv krijumčarenja droge i drugih psihoaktivnih supstanci.
Ono što bih takođe napomenuo da bi se realizovali i ostvarili navedeni ciljevi sporazum uređuje način na koji će realizacija međusobne saradnje carinskih organa dve države, pomoć, edukacija i sve ostalo, informacija itd, definisati.
Naravno, još jednom da napomenem da treba podržati ove bilateralne sporazume. Moldavija je zemlja u našem neposrednom okruženju i svi ovi podaci koje sam isčitao, a to su podaci Privredne komore Srbije , pokazuju nam da je tu rast u svim oblastima vrlo moguća.
Poslanička grupa NS je svesna važnosti i hitnosti rokova za usvajanje zakona iz tačaka 1. do 4. dnevnog reda. Glasaće jednoglasno za njih u Danu za glasanje. Hvala puno.

Reč ima Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala poštovana predsednice.
Čudan mi je početak jesenjeg zasedanja. Umesto reformskih zakona, kako je obećano na početku mandata ove Skupštine, dobili smo dva zakona o izmenama i dopunama zakona sa ukupno pet članova koji se odnose na promenu roka važećih zakona, kao i jedno potvrđivanje zajma i jednog međunarodnog sporazuma o kome danas razgovaramo.
Druga čudna stvar je što umesto ministra Dušana Vujovića, koji je bio određen da ispred Skupštine predstavi ove zakone, tu je danas potpredsednica Vlade, gospođa Kori Udovički koja je nama poslanicima ovde praktično pročitala nešto što stoji u pisanom obrazloženju svih ovih zakona.
Mislim da to nije bilo potrebno. Pročitali smo svi i zakone i obrazloženje i postavljaju se neka pitanja na koja očekujemo odgovore i nadam se da ćemo te odgovore dobiti.
Da krenem ne onim redom kako je po dnevnom redu, ali onako kako je ministarka govorila. Ona je prvo govorila o Predlogu zakona o izmeni zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Zanimljivo je da smo o tom zakonu ovde raspravljali pre tri meseca, 1. jula 2014. godine, tada je bio ministar finansija, nadležni ministar, i on je govorio o važnosti ovog zakona i govorio je upravo o važnosti onih rokova koji se danas menjaju i pomeraju, neki za šest meseci, neki za godinu dana. Poslednji rok koji je bio za elektronske prijave, po tada usvojenom zakonu koji je predviđao do 1. oktobra 2015. godine samo u elektronskom obliku mogu da se podnose prijave, sada se pomera na 1. januar 2017. godine.
Šta je ministar tada rekao? Kaže – drugi princip koji smo pratili u izmenama ovog zakona jesu procesno-tehničke promene, to je ono što život znači mnogima, jer to je način na koji se plaća porez, a poreska uprava prevashodno treba da bude servis građana jer je to šalter koji nijedan privredni subjekat, a de fakto ni jedan građanin ove zemlje ne može da zaobiđe. S jedne strane, imamo i dalje informatičko osavremenjivanje usluga poreskim obveznicima. Dakle, šta je cilj? Mi jurimo s jedne strane elektronsko podnošenje prijava, već je to urađeno sa objedinjenom naplatom koja je počela da funkcioniše i odlično funkcioniše od 1. marta ove godine, a to obuhvata otprilike 80% u smislu mase prihoda. Do 1. oktobra 2015. godine to će biti urađeno i za sve ostale vidove poreskih prihoda, te će se stvoriti prostor da se ukinu mnoga diskreciona prava. To je nešto što sam imao prilike da razgovaram u poslednjih nekoliko nedelja i sa paušalnim obveznicima, odnosno onima koji plaćaju porez paušalno, da se ukinu različiti diskrecioni faktori koje individualni poreski inspektor odnosno poreski službenik može da određuje na terenu, jel to samo po sebi smanjuje predvidivost poreskih obaveza, što je loše za poslovanje.
Ministar finansija je ovo rekao 1. jula. Jeste da je to bilo kada je već bio dogovor da se on vrati u Mekenzi, već je znao tada da će napustiti Vladu Srbije, ali vi ste kao potpredsednica Vlade i drugi članovi Vlade glasali za ovaj zakon sa ovim rokovima. Znači, poslanici su za ove rokove glasali pre tri meseca, a sada dobijamo nove rokove. A obrazloženje je sledeće, a i vi ste ga rekli u jednoj rečenici – Vlada će u narednom periodu predložiti Skupštini usvajanje određenih poreskih zakona, pa je potrebno obezbediti dovoljno vremena za prilagođavanje informatičkih sistema i poreskih obveznika i poreske uprave rešenjima koja će biti sadržana u tim zakonima.
Kojih poreski zakoni? Koja rešenja? O tome želimo da razgovaramo i da čujemo taj odgovor. Šta to Vlada planira zbog čega se pomeraju ovi rokovi? Nije dovoljno reći – određenih poreskih zakona. Izvinite, to ne znači ništa.
Ministar Krstić je tada isto rekao – Vezano za to je način na koji možemo da merimo učinkovitost ovog zakona u nekom budućem periodu, pored, naravno, sive ekonomije, ne zavisi samo od zakona, već prevashodno od implementacije, jeste činjenica da smo mi na 161. mestu od 189 zemalja po troškovima administriranja poreza. Dakle, u smislu vremena i novca koji je potreban od strane poreskih obveznika koji se na to troše, 161. od 189 zemalja. Ove izmene, upravo na ovim rang listama konkurentnosti će učiniti da svoj položaj poboljšamo. Kako će produžavanje ovih rokova sada uticati na te liste? Da li će se taj položaj poboljšati ili će se pogoršati?
Mislimo da je ovo neozbiljno i da ne možete da dolazite u ovu Skupštinu sa ovakvim obrazloženjem za usvajanje ovih zakona, bez da se tačno kaže šta će se to promeniti, kakve će to tačno efekte da ima, zašto do sada to nije urađeno? Nemojte dovoditi poslanike u nezgodnu situaciju da za manje od 100 dana menjaju odluku, zakon, ono što su izglasali pre tri meseca, da sada moraju da glasaju za neke druge rokove, bez jasnog obrazloženja zašto se to radi.
Po važećem zakonu, rok je stupio danas za podnošenje prijava na porez na dobit pravnih lica. Znači, od danas se važi da samo u elektronskom obliku može da se podnese prijava. Ovaj zakon neće biti usvojen danas, već za nekoliko dana i vi ostavljate pravnu prazninu. Nekoliko dana ne znamo koji rok važi i na koji način će u narednih nekoliko dana moći da se podnosi ova prijava.
To vam je manir. Već nekoliko zakona koje smo raspravljali u avgustu i septembru mesecu su bili zakoni za pomeranje nekih rokova, rokova koji su već istekli. Kada smo govorili o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenim knjižicama, raspravljali smo u septembru o roku koji je istekao u avgustu. Sada raspravljamo o roku koji je istekao danas i zakon i ako se usvoji, dok stupi na snagu danom objavljivanja u službenom glasniku, to je bar još dva-tri dana. To sigurno ne doprinosi boljim uslovima poslovanja i privlačenju investicija, jer, ko će da dođe u ovu zemlju ako ne zna koji zakoni važe i kada će se promeniti?
Mislim da problem koji imamo sa budžetom nije posledica, što ponavljaju svi kao papagaji, prethodne Vlade, ne znam na koju se to prethodnu Vladu odnosi, jer ova Vlada i ove stranke su već dve i po godine na vlasti pa mislim da treba da se razgovara o tome šta su efekti delovanja te Vlade a ne nekih vlada koje su bile pre nje. Ali, doći ćemo i na to kada dođe rasprava o rebalansu budžeta.
Da se vratimo na ove preostale zakone o kojima danas raspravljamo. Zakon o izmenama Zakona o javnoj svojini. Pomera se rok koji su lokalne samouprave, Autonomna Pokrajina i javna preduzeća imali od tri godine da se upišu na nepokretnosti, za još dve godine. Taj rok ističe 6. oktobra. Ako usvojimo po planu kako je ova Skupština zamislila da radi, tu nećemo prebaciti rok, neće biti pravne praznine, usvojićemo ove izmene do petka.
Ali, slažem se sa argumentima koje je kolega Jovanović dao, da je taj rok od dodatne dve godine predugačak. Mi smo podneli amandmane da se taj rok smanji na četiri godine, odnosno na još godinu dana da se da lokalnim samoupravama. Vaša rečenica da se daje dodatni rok lokalnim samoupravama da to urade u narednom periodu nije dovoljna. Mene zanima koliki je broj subjekata koji su to uradili a koliki je broj subjekata koji nisu uradili? Jedino tako možemo da razgovaramo. Ovako, doći ćemo u situaciju da možda za dve godine ponovo dajemo neki rok, jer ponovo neko nešto neće uraditi. Ovo pokazuje jedan nemar i neozbiljnost državne administracije, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou i voleo bih da čujem o kojem broju subjekata koji nisu ovo uradili se radi. Koji su to subjekti i koja je šteta zbog toga što to nije urađeno?
Slažemo se da je važno bilo da se konačno omogući, u skladu sa Ustavom, AP i lokalnim samoupravama da se upišu kao vlasnici na imovinu koju koriste i bilo je vrlo važno, kada se pre tri godine donosio taj zakon, nisu tada poslanici vladajuće većine u najvećem broju glasali za taj zakon ali su već dve godine, negde više, negde manje, što rezultat izbora, što rezultat prekomponovanja, na vlasti u većini opština i lokalnih samouprava i zanima me zašto ovaj posao nije završen i gde je završen a gde nije?
Najveći deo svog izlaganja ministarka je potrošila čitajući obrazloženje Zakona o potvrđivanju zajma između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj vezano za zdravstvo. To je dobro. Ono što se postavlja kao pitanje kada se donosi jedan zakon koji kaže da je to zajam za drugi projekat razvoja zdravstva u Srbiji, logično je pitanje – a šta je bilo sa prvim projektom, kakvi su rezultati prvog projekta? Toga nema u ovom zakonu. Nema ni u obrazloženju.
Nadao sam se da ću nešto čuti o tome, ali nisam čuo ništa. Čuo sam ono što piše u obrazloženju. Nikakvu novu informaciju nisam dobio. Da je tu gospodin Dušan Vujović, barem bismo mogli da čujemo da li su sva sredstva povučena i potrošena za taj prvi projekat onako kako je trebalo, a možda bi ministar zdravstva takođe trebalo da bude tu i da nam obrazloži koji su efekti tog prvog projekta i da znamo zašto će ovih 29, odnosno na kakav efekat računamo od ovih 29 miliona evra kojima će se dodatno Republika Srbija zadužiti.
Naravno, opet se postavlja pitanje koliko će se još ova država zaduživati, kada će taj dug konačno krenuti da se smanjuje? Fiskalni savet je danas izneo svoje podatke da je dug 22,4 milijarde evra, da je to 71,5% ili 72% bruto nacionalnog dohotka. Zakonska granica je 45% i to, vidim, nikom ne smeta već dve godine. Granica u Evropi prihvatljiva je 60%. Mi smo sada na 72% ili 68%, kako kaže Ministarstvo finansija, ali do kraja godine i jedni i drugi predviđaju da će taj dug i taj procenat da raste i da će rasti naredne godine i da ove godine imamo pad bruto nacionalnog dohotka, da će sledeće godine u najboljem slučaju biti nula, a bolji život se obećava za 2016. godinu. Da li država može da izdrži dodatno zaduženje svako, pa i ovo, iako je ovo, verujem, dobar zajam i potreban zajam da bi se unapredilo zdravstvo u našoj državi, koje je u izuzetno teškoj situaciji?
Poslednji Sporazum sa Republikom Moldavijom o carinskoj uniji jeste jedan tehnički sporazum, o njemu se u ovoj Skupštini uglavnom nije raspravljalo, pa nemam ni ja šta da dodam.
Mogu samo da zaključim da naša poslanička grupa ne može da podrži zakone kojima se pomeraju neki rokovi u trenutku kada su ti rokovi već istekli ili ističu za koji dan, da ne možemo da podržimo raspravu o zajmu a da ne znamo koji su efekti prethodnog zajma, kada tu nije ministar finansija da nam obrazloži stvari. Verujem da on ima i drugih obaveza, ali ova sednica je bila planirana nekoliko dana unapred i mislim da je on morao danas da bude ovde, jer od ova četiri zakona, sva četiri zakona su njegova, u sva četiri je on bio određen kao predlagač i mislimo da iz svih tih razloga mi nećemo podržati ove zakone kada se bude o njima glasalo.
Pozivam, ponavljam još jednom, kolega Jovanović je rekao da smatra da je ovaj rok dug, evo, mi smo mu dali priliku da glasa i za naše amandmane, smanjimo ovaj rok u izmenama Zakona o javnoj svojini. Pozivamo njega i ostale poslanike da glasaju, da skratimo taj rok i da time nateramo lokalne samouprave, administraciju lokalnih samouprava, administraciju AP da ozbiljnije rade svoj posao i da završe taj posao koji se od njih očekuje. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Hvala predsednice, uvažena ministarko, predstavnici ministarstva, poslanička grupa SPS, to ću odmah i na početku istaći, u danu za glasanje podržaće kompletan set predloga zakonskih akata o kojima danas raspravljamo.
Na samom početku ću govoriti u najvećoj meri i ukazati na ono što smatramo da je obavezno da se ukaže, a to su odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini. Kada sam rekao da ćemo podržati ovaj set zakona, moram odmah da istaknem da to SPS nimalo ne relaksira. Ne relaksira ni kao ozbiljnog političkog činioca, ne relaksira ni kao deo vlasti, ne relaksira ni kao odgovorne i najodgovornije ljude u Vladi ispred SPS, ne relaksira ni kao delove zakonodavnog procesa imajući u vidu da je Zakon o javnoj svojini donet još 2011. godine. Zašto ovo govorim? Upravo ovo pitanje koje se prožima kroz ceo tekst zakona.
Gospođo ministarka, nije jasno ako smo već jednom prihvatili odlaganje početka procesa podnošenja zahteva za upis prava svojine u korist lokalnih samouprava i javnih preduzeća, zbog čega se to čini ponovo? Zbog čega javna preduzeća, zbog čega lokalne samouprave, odnosno opštine i gradovi to nisu učinili do danas? Zbog čega, ukoliko je sam tekst zakona nametao takvu obavezu?
Moram da podsetim da je upravo osnovni smisao zakona bio ono što je Rezolucija o zakonodavnom procesu definisala, a to je usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije sa zakonodavstvom EU. Da bi postali član EU jedan od fundamentalnih zakona je bio Zakon o javnoj svojini i zato smo ga i doneli. To je dobro i dobro je što je SPS participirala u tome imajući u vidu da smo u značajnoj meri shvatili obavezu države prema EU i putu ka EU. Ono što je još značajnije jeste što poslanička grupa SPS afirmiše sve vreme, a to je veoma jasno razgraničenje prava svojine Republike Srbije u odnosu na pravo svojine lokalnih samouprava, gradova i opština i u odnosu na pravo svojine javnih preduzeća i ustanova.
Ako je zakon već definisao po automatizmu da se samim stupanjem zakona na snagu priznaje pravo svojine kako Republici Srbiji tako i AP, tako i lokalnim samoupravama, opštinama i gradovima, tako i preduzećima, šta je to sprečavalo sve one koji su navedeni, koji su legitimisani kao nosioci prava svojine da to prave svojine i upišu? Za građane Srbije je savršeno jasno da se radi samo o tehničkim pitanjima i tehničkim razlozima. Šta je to sprečavalo do sada da se podnese jedan običan zahtev za upis prava svojine u korist lokalnih samouprava i svih ovih koji su ovde legitimisani?
Nemojmo zaboraviti još nešto što je u ovom zakonu veoma jasno definisano, a to je da pored ostalih razloga koji nisu sprečavali bilo koga da upiše pravo svojine postoji jedan razlog koji je po meni veoma značajan. Nije bilo nikakvih tereta, niko nije bio opterećen da upiše pravo svojine. Upis prava svojine nije promet nepokretnosti, ne podleže fiskalnim obavezama. Zbog čega onda taj upis nije izvršen do sada?
Moram da podsetim radi građana Republike Srbije, u ime SPS da je ovaj zakon definisao tri oblika svojine, državnu, pokrajinsku i opštinsku. Ovim zakonom su stavljeni van snage, odnosno donošenjem ovog zakona su prestali da važe prevaziđeni zakoni, a to su Zakon o imovini SRJ, Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije. Dakle, mi smo raskrstili sa jednom prevaziđenom zakonodavnom regulativom i došli do jednog modernog zakona koji je u praksi ostao ne primenjen. Odgovornost za tako nešto mora da se snosi.
Ne govorim ni u kom slučaju da mi u poslaničkoj grupi SPS tražimo disciplinovanje, ali nekakvi mehanizmi postojanja odgovornosti i pozivanje na odgovornost su morali i do sada da se uspostave. Nažalost, nisu uspostavljeni. Zbog toga nije isključeno da je došlo i do štetnih posledica jer namena stvari u javnoj svojini se pre svega određuje zakonom, ali se isto tako odlukom nadležnog organa, pre svega organom lokalne samouprave određuje na koji način će se ta namena materijalizovati, koliko će biti u korist lokalnih samouprava ili javnih preduzeća.
Mi u poslaničkoj grupi SPS postavljamo pitanje – a koja je to lokalna samouprava donela do sada takvu odluku? Nije ni jedna, zbog toga što ni jedna nije ni izvršila upis prava svojine, a dok se ne izvrši upis prava svojine nije ni moguće doneti odluku o nameni. Ako nisam vlasnik nečega, na koji ću način moći da određujem bilo kakvu namenu toga čega nisam vlasnik, jer bih nezakonito raspolagao nekom tuđom imovinom.
Ono što je za SPS jako važno, mislimo da je vreme da se rokovi koji se definišu zakonom poštuju, da se osnovna suština i smisao zakona u praktičnoj primeni materijalizuje na najbolje mogući način.
Ovaj zakon je za to dao prostora. Mi smo ponosni na to što smo učestvovali u njegovom izglasavanju, odnosno usvajanju. Ovaj zakon je jasno propisao šta je to predmet javne svojine, da su prirodna bogatstva u isključivoj svojini Republike Srbije, da Republika Srbija dozvoljava da ono što je u njenoj svojini, može preneti na korišćenje drugima, da drugi od tog korišćenja mogu ostvarivati pravo na određenu naknadu.
Gospođo ministarka, u ime nas socijalista, postavljam pitanje, a gde je ta naknada ostvarena? Na kom nivou? Koja je to lokalna samouprava do sada donela odluku o naplati bilo čega što je mogla dobiti, a nije dobila na korišćenje zbog neprimenjivanja odredaba ovog zakona?
Za Socijalističku partiju Srbije nikad nije bio problem da o činjenicama govori činjenično i nikad nije bio problem da stvari nazovemo pravim imenom. To činimo i sada.
Nebitno je to da li će to učiniti Neđo Jovanović, ili bilo ko drugi iz poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, ali je jako važno da se zna da mi imamo i te kako veliku obavezu prema građanima Republike Srbije da građani osete da se zakoni ne mogu tretirati kao mrtvo slovo na papiru.
Zakon o javnoj svojini je, do sada u svom tekstu, u svom smislu, u svom tumačenju bio jedan od najboljih zakona i ostao neprimenjiv. To ispred Socijalističke partije Srbije, ukazujem kao jedan veliki problem i mi ćemo na taj problem uvek reagovati i nikada taj problem nećemo ni mistifikovati, niti rešenja tog problema gurati pod tepih.
Stvari u javnoj svojini koje koriste organi i organizacije Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave su, između ostalog, nepokretne i pokretne stvari i druga imovinska prava. Gde smo do sada došli? Do evidencije upravo ovih stvari na koje ukazujem, a koja, s obzirom na nadležnost lokalnih samouprava treba da budu sa korišćenjem od strane lokalnih samouprava, gde je to evidentirano.
Nije sramota reći da sam ja upravo predstavnike lokalne samouprave u Užicu pitao – zbog čega nije podnet zahtev? Pitao sam direktore javnih preduzeća – šta se čekalo do sada, da li ste upoznati sa odredbama Zakona o javnoj svojini, bez obzira na to kojoj stranci pripadaju, da li su pripadnici vladajućih stranaka ili opozicionih.
Odgovorili su mi na način koji sam očekivao, ako koji je za mene veoma opterećujući, a naročito opterećujući za Socijalističku partiju Srbije, a to je da nismo znali da to tako treba da se radi, niko nam na to nije ukazao. Za to ne postoji mogućnost da se bilo ko abolira, da se na bilo koji način taj problem ne rešava.
Sledeći problem zbog čega smo protiv produženja rokova za dalje, jer ćemo nesumnjivo glasati, kao što sam rekao za ove izmene Zakona, ali sam uveren i poslednji put i uveren sam da je i Vlada to prepoznala, pre svega imajući u vidu činjenicu da u Vladi stoje i odgovorni ljudi ispred Socijalističke partije Srbije, kao što su bili i kada je izglasan ovaj zakon 2011. godine, kao što su bili i kada smo produžili prvi put rok 2013. godine, tako i sada smatramo da više ne možemo činiti bilo šta, što podrazumeva kompromise sa neprimenjivanjem zakona. Kompromisi u tom smislu ne postoje, a tolerancija je nulta.
Ono što je važno istaći da ne smemo dozvoliti da se gube ulaganja. Podsetiću na odredbe Zakona gde se kaže – Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave mogu sredstva u javnoj svojini ulagati u kapital javnih preduzeća i društva kapitala.
Gde je to bilo? Gde je došlo do toga da se kapitaluzuje ono što već imaju određena javna preduzeća, ono što već imaju društva kapitala? Socijalističkoj partiji Srbije to nije poznato.
Takođe je u ovom zakonu definisano da oni koji su legitimisani kao vlasnici odredbama Zakona o javnoj svojini, mogu biti i suvlasnici. Mogu imati oblike partnerstva.
Može postojati pravo susvojine između donosilaca javne svojine, fizičkih lica, privatnih preduzeća, preduzetnika, itd. Gde je to do sada na teritoriji Republike Srbije učinjeno da znamo, da imamo evidenciju da postoji suvlasništvo, da se iz tog suvlasništva i partnerstva ostvaruje određena korist za lokalnu samoupravu. Koliko ja znam, takvu evidenciju Vlada Republike Srbije nije dobila.
Na kraju, kada govorim o ovom zakonu, pošto ću se kratko osvrnuti na odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, moram da istaknem da je Vlada Republike Srbije učinila mnogo.
Učinila je mnogo donošenjem ovog zakona, učinila je mnogo davanjem mogućnosti produženjem roka da se oni koji tu obavezu, a ne pravo, ponoviću obavezu, a ne pravo imaju, da tu obavezu konačno ispoštuju, ali, za neispunjenje bilo kakve obaveze mora postojati određeni stepen odgovornosti. Socijalistička partija Srbije neće ukazivati na sankcije, niti traži sankcionisanje, ali odgovornost mora da postoji.
Ono što bi u Vladi, kao sugestija ispred poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije moglo da se uradi, to je konačno prikupljanje podataka od jedinica lokalne samouprave, šta je to do sada upisano, u kom obimu, gde nije upisano ništa što se tiče javne svojine i da svaka od jedinica lokalnih samouprava, odnosno javnih preduzeća da obrazloženje zbog čega to do sada nije urađeno. Bez toga nema bilo kakve odgovornosti, bilo kakvog stepena odgovornosti.
Što se tiče odredaba Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, nesumnjivo je da su ove izmene i dopune Zakona neophodne. Neću se u potpunosti usaglasiti sa kritikama koje su danas ovde iznete, zato što fiskalnih proces, proces prikupljanja poreza, naplate, a i ustrojstvo upravo onoga što podrazumeva sve što ima karakter fiskalnosti mora da bude ustrojeno i ovi rokovi su morali biti produženi upravo kako se ne bi pojavile štetne posledice po poreski sistem Republike Srbije i mi socijalistički kao odgovorni i političari, i funkcioneri, i državni činovnici, i ljudi koji sede u Vladi zajedno sa ostalim članovima Vlade, smatramo da građani Srbije moraju na taj način biti zaštićeni.
Zbog toga ponavljam, ovaj korpus zakona od strane Socijalističke partije Srbije će biti podržan i mi ćemo u danu za glasanje i podržati i glasati za ove predloge zakona. Hvala vam.

Da li se još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika javlja?
Borislav Stefanović, izvolite.

Poštovana predsednice Skupštine, uvažena ministarka Udovički, drage kolege, da pokušamo da govorimo o ovim predlozima zakona malo jasnije, i rekao bih sa jasnom i političkom podlogom zašto se ovo i na ovaj način radi u ovom trenutku, mada ne bih upotrebio sintagmu uvaženog kolege činjenično o činjenicama pošto ne znam šta to znači, ali ću svakako reći da u okviru celokupnog utiska nedelje koji imam, ovo je jedan od utisaka nedelje koji se ponovo kao i drugi utisci nedelje donosi u poslednjem roku, uvek nekako dan ranije i jako loše za izvesnost poslovanja, što je svakako utisak nedelje.
Dakle, u Predlogu zakona o izmenama Zakona o javnoj svojini, čini mi se da je poenta da je ovo potpuno nepotrebno da imamo tri ministra, tri probijanja rokova, dakle, tri ministra, tri roka, kao i oko ovog Zakona o poreskoj administraciji tri ministra, tri roka, sve u poslednjem momentu, sve bez ikakvog jasnog ispravnog obrazloženja, sve bez ikakvog pravog razloga.
Dakle, potpuno razgolićujete vašu nekompetentnost kao Vlada. Nije vam bilo dovoljno, tri puta ste pomerali rok, ne samo u ovom zakonu nego i u drugima i ponovo dolazite u Skupštinu u poslednjem momentu to da uradite.
Mislim da kao Narodna skupština zaslužujemo precizan, argumentovan odgovor koji će pospešiti utisak nedelje koji pravite stalno. Dakle, u okviru tog utiska nedelje, ja moram da kažem da je već regulisano šta se dešava kada se probiju rokovi u okviru ovog zakona, u okviru utiska nedelje.
Dakle, ovi rokovi se već drugi put pomeraju i vi faktički ukidate zakon, kao što ste ukinuli „Utisak nedelje“ i nesposobnost i nemar ove Vlade i lokalnih samouprava se ovim prikriva i pomera za još dve godine. Sve ovo radite drugi put.
Vi ste glasali za ove rokove, vi ste ih propisali, pa ih vi i gazite, drugi put. Dakle, nije mi jasno zašto i koja je svrha uopšte donošenja zakona sa određenim rokom ako svi znamo da ćete da ih pogazite i da tu stvar prosto ignorišete?
Zašto se mi skupljamo u poslednjem momentu da vama damo dodatni rok? Zato što vaša Vlada za dve godine nije uspela da primeni zakon da lokalne samouprave, pokrajinu, javna preduzeća natera da izvrše svoju zakonsku obavezu, a zakon propisuje šta se dešava ukoliko oni to urade, ne urade, pardon. Zašto onda ponovo probijamo ovaj rok? Zašto im dajete još dve godine? Zašto im ne date još šest meseci? Dakle, to mi nije jasno.
Izmena Predloga zakona o izmeni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pomeranje roka za početak primene elektronske prijave i naplate poreza direktnoj je vezi, poštovane kolege, sa haosom u poreskoj upravi Srbije, sa potpunim haosom i raspadom. Koliko ste, tri direktora promenili ili dva? Dva direktora koji su dali ostavke u poslednjih godinu dana doveli su ljude iz BIA da nam vode poresku upravu, koji su potpuno nestručni, nekompetentni da to vode i oni uništavaju sistem.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Rade odlično.)
Molim vas bez dobacivanja.
U okviru tog utiska nedelje jedini efikasan način borbe protiv sive ekonomije je prelazak na elektronsku prijavu i naplatu, tu se svi slažemo. To je po sadašnjem zakonu planirano za većinu poreskih obveznika od 1. januara 2015. godine za porez na dohodak građana od 1. aprila, jer se on i onako primenjuje u maju, samo u maju. Posle toga ostaju samo neki manji poreski oblici koji će se uvesti u sistem do oktobra 2015. godine.
Međutim, ovim izmenama se sve to pomera za 2016, odnosno 2017. godinu što je potpuno neprihvatljivo i skandalozno. To pokazuje nesposobnost i verovatno nedostatak interesa da se plaćanje poreza uvede u legalne tokove i to pokazuje šta vi mislite o borbi protiv sive ekonomije i šta vi mislite o naplati poreza i šta vi mislite o tom utisku nedelje koji pravite, i u okviru kog utiska nedelje tajkuni koji su vama bliski i dalje ne plaćaju porez. To između ostalog ovo pokazuje.
Ne postoji ni jedan razlog da se ovo ne uvede što pre, pogotovo što je u tehničkom smislu stvar potpuno spremna za primenu, potpuno spremna, tvrdim to, i mislim da treba svega nekoliko meseci eventualno da se sistem koji već postoji pusti u rad već od marta 2014. godine, svi doprinosi i porezi na zarade zaposlenih prijavljuju se elektronski. Moj predlog je da se ukoliko je potrebno rokovi maksimalno pomere za par meseci i ni dana više.
Inače, na stranu i to što su u poreskoj upravi obuku mahom prošli ljudi koji su zaposleni na ugovor. I šta ćemo sad? Sad treba smanjiti broj zaposlenih, treba smanjiti plate, treba smanjiti penzije, treba štedeti, doduše neki ne moraju da štede, treba puno toga napraviti u ovoj državi. Poreska uprava kao kičma funkcionisanja države Srbije ne funkcioniše. Ne funkcioniše. Naplata poreza vrlo malo.
Podigli ste poreze, a prihodna strana budžeta nikada niža. Niko to da mi objasni od vas. Nema ministra Vujovića da ga to pitam, ja ne pitam vas lično uvažena ministarka, ali pošto ministar Vujović nije tu ja pitam vas kao predstavnika Vlade. Ne mogu to da razumem uopšte. Sve je spremno za elektronsku prijavu poreza, ali se opet odlaže, a oni koji su prošli obuku su mahom na ugovor, pa će možda ostati bez posla, osim ako su članovi vladajuće stranke.
Dakle, da se vratim na Zakon o javnoj svojini, smatramo da je zakon stupio na snagu oktobra 2011. godine. Dat je rok od tri godine pokrajini, lokalnim samoupravama i javnim preduzećima, da podnesu zahtev za upis prava svojine na nepokretnosti koje im po zakonu pripadaju.
Ukoliko to ne urade u propisanom roku nadležni organ će po službenoj dužnosti kao nosioca javne svojine upisati Republiku Srbiju za zadržavanje postojećeg prava korišćenja od strane lokalne samouprave, javnih preduzeća, autonomne pokrajine. Ovaj dodatni rok koji je od sedam godina u kome AP i lokalne samouprave mogu da podnesu zahtev za upis prava svojine ukoliko u tom roku to ne urade, brisaće se i pravo korišćenja nad tom imovinom. Dakle, ukupan rok koji je dat za lokalne samouprave, javna preduzeća, da podnesu zahtev je 10 godina. Deset godina, te ne postoji ni jedan razlog da se menja član 77. stav 1.
Dakle, meni nije jasno zašto niste bili u stanju, zašto niste hteli ili niste znali, ili ste se bavili drugim stvarima, zašto ova Vlada to nije uspela da sprovede, evo dve i nešto godine? Normalno je da dođete i da tražite produženje roka poslednji dan.
Šta sada da radimo? O kakvoj zakonitosti, o kakvoj sigurnosti, o kakvim reformama onda pričamo? Gde je tu izvesnost? Da li znaju uvaženi poslanici da smo mi jedina država u Evropi u kojoj jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća nemaju, nisu titulari svoje svojine, nisu upisani? Jedini smo.
Mi smo među najsiromašnijim državama u Evropi. Ne razumem, kao mislite da svi, apsolutno ovde u ovoj Skupštini, uz ogromno poštovanje koje imam prema kolegama, bez obzira iz koje su partije, provedemo ovo vreme danas u čitanju obrazloženja oko nečega što dubinski nosi klicu, po meni, ili nesposobnosti ili zanemarivanja ili potpunom gledanju u nekom desetom pravcu, jer, Bože moj, ko će sada time da se bavi. Recimo, jedan od ljudi iz Vlade koji treba time da se bavi nije ovde prisutan. Ne krivim ni uvaženu predsednicu Skupštine, niti bilo koga drugog, mi smo dobili ove predloge iz Vlade, ali molim vas, pitam vas retorički, nikoga ne vređam, na šta ovo liči, ljudi? Dokle da dobijamo predloge u poslednjem momentu, bez ikakvog pravog obrazloženja, osim da mora zbog nekih poreskih zakona, ovo sada, eto, Bože moj, moramo malo da produžimo rok? Ponovo produžavate rok.
Dakle, celokupan utisak nedelje, osim onih nemilih događaja na ulici, jeste da vi nama dajete ove zakone danas da mi o njima raspravljamo zato što nije Vlada bila u stanju da sprovede svoje sopstvene rokove. To je odlika ove vlasti, ovog režima, između ostalog – ja postavljam rokove, ja sam sudija, ja sam kadija, kod mene je i pogača i nož i slična poređenja i narodne umotvorine i ja odlučujem kada ću da produžim i ja odlučujem kada ću da kršim i ja odlučujem kada neću da primenjujem, sve odlučujem ja. Tako je pisao uvaženi autor u jednim dnevnim novinama. Taj ja znamo ko je i ne mrzimo ga. Podvlačim – ne mrzimo ga. Vraćam se na temu.
Dakle, ne shvatam, vrlo konkretno pitanje, zašto se još dodatni rok stavlja? Koje su to lokalne samouprave koje to nisu izvršile, koja javna preduzeća to nisu sprovela? Zašto nisu uspeli to da urade? Koje su to prepreke bile? Kako je moguće da se to ne radi?
Mogli ste, recimo, za primenu ovog zakona da napravite nešto što mi se čini da je u maniru ovog režima – kancelariju za primenu dodatnih propusta u okviru poštovanja rokova. Napravite novu kancelariju, sa nekim novim Markom Blagojevićem, pa će onda ministri da se svađaju ko je tu kompetentan, ko nije, ko je šta uradio, a lepo smo vas upozorili na vreme da to, ljudi, ne radite. Nećete vi nas da slušate. Nećete zato što smo nebitna, mala, kako kažete, opoziciona stranka, neprijatelji Srbije.
Lepo pokušavamo nešto u opštem dobru da ukažemo i kroz amandmanski proces. Molimo, tražimo od većine da podrže ovo.
Nije potrebno ovolike rokove stavljati, uvažene kolege. Dokažite nam da jeste. Koji je to predsednik opštine koji nije to uspeo da uradi do sada. Kažite ime i prezime. Neka je i iz DS, nas je i onako malo na vlasti po opštinama. Neka kaže bilo ko. Da li je možda Mesko iz Leskovca, da li je neko drugi? Da li je ovaj što struju nije platio pa je Niš u mraku?
Utisak nedelje je da vi prosto lutate, da čekamo rebalans, da čekamo ozbiljne zakone i ponovo dobijamo produženje roka. Taj utisak nedelje, uz onaj koji ste ukinuli, je nemoguće objasniti. Zato ja tražim od predstavnika Vlade da u okviru svojih ovlašćenja i svog znanja, koje ja ne dovodim pod znak pitanja u ovom trenutku, odgovore na ove, čini mi se, konkretne stvari koje smo izneli i koje, čini nam se, bacaju senku ne na jedan tehnički akt kojim se upodobljavaju rokovi, nego bacaju senku na vašu endemsku nestručnost, nesposobnost, sporost, nemogućnost da vidite gde Srbija ide, u kom pravcu, osim ako vam to ne kaže ja i ako to ja u okviru celokupnog utiska nedelje ne bude iznad svakog od nas, a kada i dođe na naša vrata, onda ćete kasno da se setite da imate integritet. Apelujem da to učinite sada, da se ne bi svi zajedno kajali posle. Hvala.