Zahvaljujem.
Prvi od zakona koji je u današnjem načelnom pretresu o kome ću pokušati da dam par opaski sa nadom da ću zaslužiti vašu pažnju i da ću podstaći predstavnike Vlade da razmisle duboko o opaskama koje nisu kritičke u smislu autora zakona, niti u odnosu na to što govorim kao pripadnica opozicione DS, nego su važne ko hoće da čuje.
Dakle, Predlog zakona o izmenama Zakona o javnoj svojini u dva člana pred Skupštinu stavlja neminovnu odluku da posao koji je, objavljivanjem ukaza o Zakonu o javnoj svojini 28. septembra 2011. godine morao biti završen do 6. oktobra 2014. godine, nije završen.
Dodatni podatak je da je ovaj zakon bio već u ovoj Skupštini pre nepunu godinu dana i tada nije bilo analize o tome da li će ili neće posao na koji su ,Zakonom o javnoj svojini iz 2011. godine obavezni svi akteri i lokalna samouprava i pokrajinska administracija i javna preduzeća da postupe.
Dakle, ništa od toga se nije desilo.
Sada imamo predlog da se produži pri čemu je zaista manje bitno da li će biti na još godinu dana, još dve godine ili još tri meseca, jer nismo promenili pristup posla koji treba da bude obavljen i to je ono na čega vas molim da obratite pažnju.
Mi neprekidno jednim istim postupanjem očekujemo da dobijemo drugačije rezultate. To prosto nije moguće. U odgovoru potpredsednice Vlade koliko je onih koji su bili obavezni po zakonu, uradilo svoj posao, odgovor je bio – biće urađena analiza. Taj odgovor smo čuli 2013. godine. To je jedan od najčešćih odgovora koje sam ja čula od predsednika izvršne vlasti ko god da je činio podržavala ja njih ili ne.
Ne možete da menjate ono što ne umete da izmerite. To se u govoru među ljudima koji su zainteresovani za podatke analize zove – „majke mi“ analiza.
Znači, po čemu se argumentacija ovog predloga zakona da se rokovi produže na još na dve razlikuje od argumentacije od pre godinu dana ili od pre tri godine i oni su rekli – biće „majke mi“.
Taj pristup mora da se menja, ako to ne budemo razumeli videćemo se ovde 30. septembra 2016. godine sa rečenicom – biće velika šteta, jer nisu predati zahtevi za javnu svojinu onih koji su u zakonu za to predviđeni da obave svoj posao.
Neće biti lične odgovornosti za bilo koga ko taj posao nije obavio, niti ja ovde vidim da se ovim predlogom zakona produžavanja roka predstavlja nekakva lična odgovornost za onog zbog koga ćemo doći 30. septembra 2016. godine da produžavamo rok.
Ne može se istim pristupom i istim postupanjem dobiti drugačiji rezultat, osim onoga kojeg imamo, a to je da nemamo uređen sistem javne svojine.
Razumem, objektivno da je to ogroman posao. Nažalost znam podatke o tome kakve probleme Srbija ima sa imovinom, koliko nas nije briga da imamo podatke o imovini, koliko smo površni, kolika je to sramota vikati da voliš zemlju u kojoj živiš, a da se niko nije potrudio da se umesto tapija i nažalost ukinutih nekadašnjih zemljišnih knjiga, isto tako su nam kazali, samo da ukinemo zemljišne knjige i sve će biti super. To je isti pristup. Nije u pitanju kako se zove taj koji ima isti pristup, niti je u pitanju njegova politička stranka, pitanje je naše neosetljivosti da tim pristupom dobijamo isti rezultat, neuspeh.
Ja više ništa na svetu ne bih volela nego da izmenama ovog zakona i u roku kraćem od pet godina, mi dobijemo zahteve po Zakonu o javnoj svojini i da konačno počnemo da ličimo na uređeni sistem. Nemam ni jednu činjenicu na koju mogu da se oslonim i kažem, evo ovde postoji izmereno, postoje podaci, postoji nada, postoji neka analiza na osnovu koje se menja pristup. To je opaska o kojoj bih ja volela da razmislimo svi zajedno, jer je šteta od dalje upotrebe jednako pristupu uređivanja sistema, a očekivanje drugačijih rezultata.
Ta šteta je zajednička. To nema veza ni sa izborima, ni sa tim ko je ministar, ni sa tim ko je pametan, ni sa tim ko je lep, ni sa čim nema veze, ima veze sa našom zajedničkom neodgovornošću prema sistemu u kome javni poslovi treba da se obavljaju.
Sa drugim zakonom Predlogom zakona o izmeni i dopuni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji je stvar samo u nekoliko drugačija. Međutim, nastavlja se sa istim pristupom, jer je obrazloženje zbog uvođenja novih poreza na dobit pravnih lica, poreza na premije neživotnog osiguranja, da se rokovi pomeraju od četiri meseca do dve godine. zašto? U julu 2014. godine su izglasane poslednje izmene zakona. Znači, tu se vezujem sa tim stalno se ponašamo isto, a očekujemo drugi rezultat. Ne biva to.
U julu smo imali poslednje izmene, u julu 2014. godine. Nismo imali procenu da treba produžavati rokove za ovaj Zakon o poreskoj administraciji od četiri meseca do dve godine, ali u septembru imamo tu procenu na osnovu čega?
Obrazloženje koje ničijom greškom autora obrazloženja, nego mojim sopstvenim stavom kada čujem, dve rečenice kada čujem.
Jedna rečenica – nije to moj posao, a druga rečenica je – ne može da se prilagodi informatički sistem. To niko s tim nema ništa osim mog ličnog stava duboke netrpeljivosti prema obe rečenice, zbog toga što elektronska uprava, ili uopšte elektronsko poslovanje u našem društvu ne funkcioniše zato što negde neko kaže – gde ti je pečat? I nema tog ministra, i nema te koalicije i te opozicije koja će to promeniti, jer on je takav sa tom rečenicom siguran na svom mestu zato što svi mi ne menjamo pristup rešavanju problema.
Obrazložiti da se ovo sada produžava zato što će biti novih zakona, pa treba vremena da se prilagodi da bi se zaista elektronski obrađivali podaci poreske administracije, to prosto ne stoji. To zašto ne stoji zapisano je u samom zakonu, jer smo o njegovim izmenama razgovarali pre tri meseca.
Ako pre tri meseca nismo uspevali da izmerimo sistem da bi znali kakav odgovor će dati na odredbu zakona koji govori o elektronskom podnošenju i elektronskoj obradi na osnovu čega sad to znamo? To nije kritika, to nije ni pohvala, to je nažalost opis stanja.
Ja ću o tom opisu stanja govoriti kad god vidim da produžavamo rokove ili da donosimo bilo koju odredbu sa tim što ja zovem „majke mi“ analizom, a bez toga da smo stvarno izmerili sistem, jer je šteta od naše dobrovoljne zajedničke odluke da promenimo pristup rešavanju problema, ta je šteta zajednička, a ja ne vidim da je i kom u Srbiji zbog lenjosti duha u interesu i u koristi da imamo zajedničku štetu u pristupu rešavanja problema i imovine, odnosno javne svojine, odnosno načina na koji se podnose zahtevi i elektronske obrade svih vrsta poreskih prihoda. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovana gospođo Udovički, poštovane gošće i poštovani gosti iz Ministarstva, u okviru ovog zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa od četiri tačke dnevnog reda, narodni poslanici su danas ovde pominjali razne vrste utisaka, neko je pominjao utiske decenije, vi ste za mene gospođo Udovički „utisak nedelje“ zato što ponovo branite loše predloge zakona u ovoj Narodnoj skupštini, u ovom slučaju dva veoma konkretna – o izmenama Zakona o javnoj svojini i o izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Pokušaću ovaj svoj sud vrlo precizno da vam argumentujem i molim vas da se uključite u raspravu i da ako se postavi neko pitanje ovde da vi kao predstavnica Vlade odgovorite na pitanje narodnih poslanika, koje se tiče kao ocene karaktera ovih predloga zakona.
Na primer, izmene Zakona o javnoj svojini, tu se zapravo članovima 1. i 2. menjaju član 77. i 82. Zakona o javnoj svojini. Reči: „tri godine“ zamenjuju se rečima: „pet godina“ u članu 77. i u članu 82. takođe. Naravno, ja se odmah onda pitam kada čitam ovaj materijal, zašto se predlaže to „pet godina“ umesto „tri godine“ i onda odem na ovaj deo – razlozi za donošenje zakona. U razlozima za donošenje zakona kaže se da se ove izmene predlažu imajući u vidu da veliki broj navedenih subjekata nisu podneli zahteve za upis prava svojine u javnu evidenciju o nepokretnostima i pravima na njima i da je zato neophodno produženje ovih rokova.
Sada razmišljam ovako, zaključujem na osnovu sadržine Predloga zakona, na osnovu objašnjenja u razlozima za ovakvu sadržinu Predloga zakona, da je neko u prethodne tri godine, poštovana gospođo Udovički, bio neodgovoran, tako zaključujem. Ako pogrešno zaključujem, molim vas kažite mi da pogrešno zaključujem. Neko je bio neodgovoran, nije prijavio to što je trebalo da se prijavi i sada se ja pitam, evo kao i građanin jedan ovde, šta onda u tim uslovima predlaže Vlada Srbije? Vlada Srbije predlaže da se neodgovornim osobama produži rok za neodgovornost za još dve godine. Smatram da Vlada takvim predlogom, poštovana gospođo Udovički, vi kao predstavnica Vlade branite taj stav, produžava neodgovornost.
Naše je mišljenje bilo i Zoran Živković je to malopre rekao, nemojmo da produžavamo za dve godine. Ako je neophodno, produžimo za tri meseca sa jasnom porukom da zakon kada se usvoji, mora da se poštuje i da se sankcioniše neodgovornost lica koja su u prethodnom periodu bila neodgovorna. Mislim da je to neka prava reakcija, poštovana gospođo Udovički.
Drugi primer, izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Tu se, evo ja prihvatam, ako sam dobro razumeo, predlaže se izmena člana 38. i ponovo se predlaže promena nekih rokova. Ponovo po istoj metodologiji odlazim na onaj deo koji se tiče toga sada i kada zakon stupa na snagu, zato što je to druga promena, ovde član 2. kaže – ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku.
Naučio sam sada ovde da obično zakon stupa na snagu osmog dana i onda se pitam – zašto li je sada narednog dana? Onda čitam, ima obrazloženje u predlogu zakona, kaže – predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije. Pazite sada, poštovana gospodo, kako bi se u što kraćem roku omogućila primena predloženih zakonskih rešenja, a sve u cilju obezbeđivanja prihoda u budžetu Republike Srbije, što predstavlja naročito opravdane razloge za stupanje na snagu zakona pre osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku. Kada ja pročitam ovo, kao građanin ove države, koji se informiše o predlozima zakona, onda zaključujem da mi u ovom trenutku imamo budžet od pre podne do popodne.
Ako je ovo objašnjenje zašto mora da stupi ovaj zakon na snagu odmah narednog dana, zaključujem da se uključio alarm. Poštovana gospođo Udovički, ako se uključio alarm oko budžeta naše države, molim vas da poručite predsedniku Vlade da što pre dođe u ovu Narodnu skupštinu, da govorimo o posledicama toga i naravno, da iskoristimo tu priliku.
Što se ostalih pitanja tiče, da nam odgovori – zašto je ukinuo emisiju „Utisak nedelje“? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku.

Članovi 107, 106, 104, mogao bih da citiram sve članove Poslovnika.
O čemu se radi ovde? Znam da svaki narodni poslanik ima pravo da postavi pitanje, da iskaže svoj politički stav, da bude kreativan u svemu tome, ali ovakvo pitanje eksplicitno upućeno predsedniku Vlade zašto je ukinuo jednu emisiju na privatnoj televiziji, graniči se sa bezobrazlukom. Graniči se sa bezobrazlukom za koji je najmanje što može da se uradi, je jedna vrsta opomene.
Ukoliko neko ne želi da poštuje zakon, ukoliko neko ne želi da poštuje osnovne postulate prava, a to da je pravo, da je privatna svojina svetinja, naravno ukoliko je stečena na legalan i normalan način i da ukoliko neko misli da predsednik Vlade ili bilo ko u ovoj državi može da određuje pravilo u privatnoj kompaniji i promoviše tako nešto i u najmanju ruku bezobrazno i očekuje osudu Narodne skupštine, šta bi to značilo? Da li možemo da postavljamo takva pitanja na drugoj strani? Šta se radi po AP Vojvodini? Šta se radi po gradovima i opštinama koje su vodili ili koje vode?
Molim vas da ovu sednicu vodite na način kao što ste je vodili i do sada i da kolegu narodnog poslanika, koji svoje nekreativnosti u kritici, a mora da kritikuje sve i svašta, da ipak koristi pravnu argumentaciju i ono što je utemeljeno u zakonu i u pravu, a ne da može da govori o bilo čemu i da postavlja pitanja koja se zaista, ne da se graniče, nego jesu duboko utemeljena u bezobrazluku.

Doktore Pavićeviću, nema replike na povredu Poslovnika.

Tražim reč po Poslovniku.

Samo momenat, moram prvo prethodnom poslaniku da odgovorim.
Dakle, izvinjavam se poslanicima jer je poslanik Pavićević vešto u poslednjim sekundama svog vremena izgovorio rečenicu koja nije bila uopšte u temi.
Drugo, nisam sigurna kako bi reagovala, jer mislim da to što je izgovoreno apsolutni nonsens, to je optužba koja očigledno ne stoji i ne znam ni o kakvom slučaju ukidanja bilo čega u ovoj državi.
Da bi imali pravo da dajemo takve ocene, moramo da imamo i konkretne neke indicije ili dokaze, prema tome, zaista mislim da nisam povredila Poslovnik, ali vaše je pravo da se izjasnite u Danu za glasanje.
(Zoran Babić, s mesta: Ne želim.)
Povreda Poslovnika dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovana gospođo Udovički, poštovane gošće i poštovani gosti iz Ministarstva, smatram da je malopre povređen član 108. Poslovnika Narodne skupštine, u kojem u prvom stavu piše - o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine, poštovana gospođo Gojković. Gospodin Babić je malopre u nekoliko navrata saopštio da to što sam ja govorio u svom izlaganju, da se to graniči sa ivicom bezobrazluka.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, moram ponovo da koristim ovaj rečnik srpskog jezika, da objasnimo značenje nekih termina za koje ja smatram da ne smemo da koristimo u ovoj Narodnoj skupštini, ne samo zbog člana 108. nego i zbog drugih članova.
Kaže, bezobrazluk – bestidnost, drskost, nepristojnost, bezočnost, bezobrazno ponašanje, bezobrazni postupak.
Pazite, poštovana gospodo, ako postoji neki čovek u ovoj Narodnoj skupštini, koji se u svojim govorima drži tačke dnevnog reda, koji nikada ni u jednoj rečenici nije saopštio nijednu reč koja bi unižavala dostojanstvo drugog narodnog poslanika, mislim, poštovana predsednice Narodne skupštine, da sam to ja.
Smatram da je povređen Poslovnik Narodne skupštine, kada niste reagovali na prethodni govor gospodina Babića, jer je on moj nastup ovde u skupštini ocenio kao nastup koji se graniči sa ivicom bezobrazluka.
Smatram da takva kvalifikacija predstavlja povredu svih mogućih članova Poslovnika Narodne skupštine i smatram da je trebalo da reagujete, da zaštitite dostojanstvo i da obezbedite red na sednici Narodne skupštine.
Molim vas da se u Danu za glasanje izjasnimo o povredi Poslovnika povodom ove intervencije. Hvala.

Zahvaljujem.
Nije potrebno ni da odgovorim jer ste već zaključili da ću odgovoriti onako kako se vama ne dopada.
Što se tiče povrede Poslovnika, na žalost, predsednik mora da sasluša dve minute šta god da vi govorite i to se vešto koristi od svih poslanika.
Vrlo dobro znate kako Poslovnik izgleda, tako da ne mogu da reagujem ni dok vi izgovarate pojedine reči.
Pravo poslanika je da iskaže u dve minute zašto smatra da je povređen Poslovnik.
Poslanik pre vas je smatrao da je povređen Poslovnik i nisam reagovala na vašu poslednju rečenicu. Ne bih je ponavljala, jer ne želim da dajem na značaju pojedinim rečenicima uopšte.
Znači, vi smatrate da sam trebala da opomenem, oduzmem reč ili udaljim sa sednice kolegu Babića zato što je tražio povredu Poslovnika? Uz najbolju nameru, zaista ne razumem. Onda bi trebalo dnevno udaljim sa sednice skoro 250 poslanika.
Nisam ni po čemu povredila Poslovnika.
Da li narodni poslanici i dalje žele da govore o povredi Poslovnika?
Da li želite pauzu za ručak? (Ne.)
Mislim da nema smisla da dva govornika kažnjavamo.
(Marijan Rističević, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Nisam vam ni dala ni ne dala reč. Malo strpljenja.
Nemojte da svi čitate misli moje ili šta ću ja da uradim, molim vas.
Konsultovala sam se da li svi želite možda pauzu, pa da nastavimo sa radom o tačkama dnevnog reda.
Povreda Poslovnika, ali da nije član ni 104, ni 106, ni 107, ni 108. Izvolite.
To je sve iskorišćeno. Nisam stigla da povredim Poslovnik jer mi ne date uopšte ni da udahnem.