Član 103, pa bih mogao da nabrojim 103, 104, 105, 106, 107, 108. i 109.
Gospodin Babić je nabrojao sve povrede Poslovnika iz svih tih članova, pa je gospodin Pavićević dobio reč, ali očigledno da ja to pravo …

On je na član 108.

Taj član je spomenuo i kolega Babić, ali nema veze. Ja nemam privilegiju koju ima opozicija i sa time se slažem.
Slažem se da gospođa predsedavajuća uvek bude tolerantna. Ja ću se držati člana 103 – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine.
Smatram da je u zadnjoj rečenici govornik koji je govorio po redosledu iskoristio zadnju rečenicu da vas dovede u poziciju da ste nehotice prekršili Poslovnik i s tim u vezi ukazujem da je on u toj zadnjoj rečenici rekao da premijer treba da se umeša …

Molim vas, nemojte da ponavljate rečenice koje su sporne očigledno u parlamentu bile.

Ja vam objašnjavam da je članom 103. predviđeno da narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu postupanja predsednika Narodne skupštine. Ja obrazlažem u čemu je bila povreda. Povreda je bila u tome što je prethodni govornik rekao da premijer mora u privatnoj televizijskoj stanici privatnu autorsku emisiju da odredi na kojem će se kanalu privatne televizije privatna autorska emisija, koju producira privatna mreža, emitovati i da mora da dođe i da odgovori premijer. To je gotovo neverovatno.
Mislim da je moj kolega prekršio sve norme demokratske. On traži od jednog premijera da se umeša u javno informisanje, da na takav način utiče na javno informisanje i da privatnoj televiziji naredi na kom će kanalu emitovati privatnu emisiju, što bi bio flagrantni prekršaj svega. Zahvaljujem.

Po članu 103. zaista nisam prekršila Poslovnik, jer vi kažete da treba da vam dam reč, a dala sam vam reč.
To što sam tolerantna prema poslanicima, i Babiću i Pavićeviću, i dajem im da iskoriste njihovo pravo o povredi Poslovnika, to nije tolerancija, to je poštovanje pravila.
Određujem pauzu u trajanju od pet minuta da bi se vratili na dnevni red poslanici, jer vidim da nema namere da govorimo o dnevnom redu nego o povredama Poslovnika.
Pauza od pet minuta i onda će dobiti reč kolege koje čekaju da govore o dnevnom redu.
Nemam volju da vodim sednicu o povredama Poslovnika. Zloupotrebljava se taj institut.
Postoji još i mera oduzimanja dve minute od ukupnog vremena ako to postane opšta pojava.
(Posle pauze.)

Nastavljamo po diskusijama.
Reč ima narodni poslanik Vesna Martinović. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvažene potpredsednice Vlade, kolege poslanici, ja sam pažljivo saslušala uvodno izlaganje uvažene potpredsednice Vlade, međutim, bar kada je Zakon o javnoj svojini u pitanju, ja obrazloženje nisam čula, jer kada kažete da se neki rok koji je prethodno propisan produžuje zato što prethodni ističe, to nije suvislo obrazloženje. To jeste neki logički igrokaz, ali suštinski obrazloženje nije.
Ono na šta su mnoge kolege koje su danas učestvovale u raspravi upućivale, a moram da uputim i ja, tiče se toga da prethodne dve i po godine možda nisu bile dovoljne za upis javne svojine, ali su bar bile dovoljne da se utvrde uzroci zbog kojih prethodno propisani rokovi ne mogu da se ispoštuju, a vi to niste uradili i danas ste tek obećali da ćete to u nekom budućem periodu uraditi.
Ako mi ne znamo uzroke zbog kojih nije ispoštovan prethodno propisan rok, ja vas pitam gde su garancije da će ovaj rok, odnosno produženje roka koje ste predložili biti ispoštovan?
Dakle, ako smetnje koje se možda tiču pokrajine, lokalne samouprave, javnih preduzeća, a možda i Republičke direkcije, mi o tome nismo čuli apsolutno ništa, osim čitavog niza uvredljivih kvalifikacija na račun državne administracije. Ja zaista moram da se izvinim svim zaposlenima u državnoj administraciji zbog toga što su ih mnogi poslanici kvalifikovali kao mangupe i tome slično. Dakle, da li je problem samo u državnoj administraciji, mi to danas nismo čuli. Ne vidim nigde garanciju da ovaj rok od pet godina koji danas predlažete će biti ispoštovan.
Ono što je meni najvažnija stvar u vezi sa ovom izmenom Zakona o javnoj svojini to je pitanje kakvu mi poruku šaljemo investitorima koji eventualno već sada su ušli u neki pregovarački postupak, pa sada razgovaraju sa predstavnicima republičke vlasti da bi se na kraju ispostavilo da to nije republička, odnosno svojina Republike Srbije nego pokrajine, što bi bila dobra vest, ili nekog javnog preduzeća, što nisam sigurna da li je dobra vest ili nije.
Mi zaista produžavamo agoniju, produžavamo stanje pravne nesigurnosti, koje svakako neće doprineti tome da bude veća, nego naprotiv manja, zainteresovanost investitora kojih, priznaćemo, nema baš previše.
Vrlo neozbiljno zvuči kada pregovarate o nečemu, a ne znate čije je to nešto o čemu pregovarate. Ja verujem da mi njima izgledamo kao oni naslednici koji ne znaju ni ko su sve naslednici, ni koliki je njihov deo, ali ipak pregovaraju sa nekim potencijalnim kupcima o prodaji tog nečeg što očekuju da će naslediti. Prosto, nije ozbiljno.
Zbog toga sam prilično razočarana, jer je izostalo obrazloženje - šta je uzrok nepoštovanja prethodno propisanog roka? Mislim da je tu ključ i mislim da mi nemamo vremena da u nekom budućem vremenu tek utvrđujemo šta su uzroci. Mislim da je dve i po godine bilo sasvim dovoljno vreme da se ti uzroci utvrde, ukoliko je postojala obaveza.
Za sam kraj, zamolila bih samo potpredsednicu Vlade da mi kaže ko je zapravo ovde ovlašćeni predlagač izmena Zakona o javnoj svojini i ko je branio danas i prethodnih dana ovaj Predlog izmena Zakona o javnoj svojini pred nadležnim odborima i ko će ga braniti ubuduće? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić, preostalo vreme grupe. Izvolite.

Poštovana predsednice parlamenta, poštovana potpredsednice Vlade, poštovani gosti, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, Vlada je predlogom ovih zakona, raznorodnim predlozima zakona koji su danas na raspravi, u stvari pokazala i priznala sopstvenu neefikasnost u uređenju delova sistema kao što su državna uprava, lokalne samouprave i, naravno, delovi javnih sistema koji nisu odgovorili izazovu i rokovima koji su definisani usvajanjem Zakona, pre svega, o javnoj svojini, o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Podsetiću vas, da je ovaj zakon, a mnogi od vas kolega su sedeli i u prethodnom sazivu parlamenta, kada su usvajani ovi zakoni, to je bilo u septembru mesecu, tačnije 20. septembra 2011. godine, pre tri godine, kada je i zadat ovaj rok od tri godine.
Dakle, nije bilo dovoljno efikasnosti, a vi kao vladajuća koalicija nosite tu odgovornost i na nivou republičke vlasti i na nivou lokalnih vlasti koje su upodobljene ovoj koaliciji da bi bile efikasnije i da bi imale bolju saradnju sa aktuelnom Vladom. Dakle, potpuna odgovornost za ono što se dešava danas je upravo na vama.
Očekivao sam da u ovom obrazloženju dobijemo jasne informacije o tome šta je razlog za toliki nivo neefikasnosti da bismo odgovorili ovim rokovima od tri godine.
Potpredsednica Vlade je rekla da će mera posle ove konstatacije i posle, izvesno je, produženje ovih rokova, biti sveobuhvatno istraživanje zašto proces nije bio uspešan. Očekivao sam da dobijemo predlog mera koje će obezbediti realizaciju ovog posla, jer je to neophodno iz više razloga.
Reći ću nešto što je svakako vrlo važno da bismo imali širu sliku o ovim zakonima, pre svega o setu zakona koji je usvojen tog istog 20. septembra 2011. godine, jer je cilj bio usvojiti set zakona koji će obezbediti sveobuhvatnu reformu svojinskih prava u Republici Srbiji. Misli da je to i te kako važno.
Dakle, tada je usvojen Zakon o javnoj svojini, Zakon o vraćanju oduzete imovine, restituciji i Zakon o koncesijama i javno-privatnim partnerstvima. Upravo ta sveobuhvatna reforma svojinskih odnosa u Srbiji je trebalo da omogući veliki broj korisnih projekata za građane Srbije, a cilj je pre svega bio bolje funkcionisanje države, jasni odnosi između države i privatnog sektora, i bolje utemeljenje prava, jedna široka i važna ambicija za sve nas.
Mi smo očigledno na putu da usvajanjem ovih predloga izmena zakona odložimo te ciljeve za neki sledeći rok. Mislim da za to nemamo prava, posebno uzimajući u obzir trenutni status, govoriću o lokalnim samoupravama, u svetlu zakona i izmene Zakona o javnoj svojini.
Šta će to značiti za lokalne samouprave? Da pokazale su nedovoljnu efikasnost da odgovore ovim izazovima, da evidentiraju svoju imovinu, što je preduslov za uspostavljanje javno-privatnih partnerstva u podsticaju lokalnog i ekonomskog razvoja.
Mi imamo sada situaciju u lokalnim samoupravama i javnost Srbije je upoznata da u mnogim lokalnim samoupravama imate tolike dugove budžeta, neefikasno vođenje lokalnih samouprava, sa velikim dugovanjima, gde se lokalne samouprave, skoro svi najveći gradovi u Srbiji, zadužuju radi održanja tekuće likvidnosti, da bi samo isplaćivali plate administracije. A gde su resursi koji treba da podstaknu nešto više, ne samo zaostalu komunalnu izgradnju na komunalnom nivou, nego i podsticaji lokalnog ekonomskog razvoja?
Zato je vrlo važno da svi shvatimo da je ključni resurs lokalnih samouprava, pored budžeta, ključni razvojni resurs upravo imovina. Mislim da na tome treba itekako insistirati i to je ključ i sigurno motiv za one koji su predlagali 2011. godine set ovih zakona.
Na kraju bih želeo da dam predloge na koji način možemo da učinimo efikasnijim taj proces, jer ćemo očigledno ovde u Skupštini, vladajuća većina, svakako izglasati ovaj zakon. Mi ćemo biti protiv toga, ali je važno uspostaviti jedan integrisani informacioni sistem, efikasniju elektronsku upravu. Slušali smo da će to biti sve efikasnije u poslednje dve i po godine vaše vlasti u Srbiji, sa uspostavljanjem Kancelarije za brze odgovore. Ovde Kancelarija za brze odgovore ne daje efekte. Ovde je potrebno da svih 175 lokalnih samouprava, gradova, ima direktni kontakt. Evo, koleginica Vesna je pomenula upravo Direkciju za imovinu Republike Srbije kao verovatno usko grlo, a to nismo čuli ni od koga, jer je zatrpana raznorodnim nekompatibilnim predlozima iz lokalnih samouprava sa verovatno dokumentima na kucaćoj mašini kao iz 19. veka ili elektronskim dokumentima koje je teško obraditi na takav način.
Mislim da je uslov, pre svega, uspostavljanje efikasnog elektronskog sistema, a kompletna infrastruktura je raspoloživa državi, u koju će lokalne samouprave direktno da pristupaju bazi podataka, a Direkcija za imovinu će verifikovati opravdanost tih zahteva. Mislim da je to način na koji će se ubrzati čitav ovaj proces.
Neki od kolega poslanika su govorili o istorijskom iskoraku i nespremnosti opozicionih poslanika da prihvate svaki napredak u Srbiji, jer je ovo bila revolucija, elektronska, isključivo elektronska poreska prijava.
Podsetiću vas da je prva elektronska poreska prijava urađena 6. februara 2009. godine. Dakle, 6. februara 2009. godine, pre pet i po godina, je bilo kompletne infrastrukture i softverske i komunikacione i infrastrukture na nivou digitalnog elektronskog potpisa, dakle, nečega što je potrebno i neophodno da bi radila takva vrsta… To su moji predlozi.