Gospodine Rističeviću, molim vas…

Govorim o oružju gospodine predsedavajući. Vi ste makar služili vojsku.

Nisam baš toliko da ne shvatam šta je oružje a šta je služenje vojnog roka.
Mogu da vas razumem da vi želite da izazovete određene ljude da se vodi replika, ali ja ne želim na takav način.
Molim vas da se držite teme dnevnog reda. Nemojte nikoga prozivati da li je služio vojsku ili nije služio vojsku, to je problem države i vlasti i samog pojedinca. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dakle, pričaćemo o oružju. Dakle, kao neko ko je služio vojsku kao i vi, dužan sam da nešto kažem o tom oružju, s obzirom da sam služio u državi koja ideološki nije bila moja, ali je bila sređena. Služio sam u državi u kojoj vojska ideološki nije bila meni bliska ali sam je služio i bila je sređena.
U to vreme je proizvodnja oružja, izvoz oružja bio i te kako značajna stavka u privrednom razvoju ove zemlje. Dakle, u nekom uvodu želeo sam samo da objasnim koliko je bilo bitno imati vojsku da bi se moglo prikazati naoružanje koje ta vojska ima i koje ta zemlja proizvodi.
S tim u vezi sam i napravio takav uvod da nismo imali armiju, da ona nije bila u to vreme naoružana u skladu sa naoružanjem nekih vojski koje su bile konkurentne, manje konkurentne, ali smo bili u vrhu zahvaljujući tome što smo imali dobru vojsku, imali smo i dobar izvoz naoružanja i dobar devizni prihod. Proizvodili smo od streljačkog naoružanja, od pištolja, pušaka, minobacača, aviona, tenkova itd. Ta proizvodnja se vršila na teritoriji cele bivše države. Neko je proizvodio jedne delove, neko druge, zajednički smo proizvodili tenkove koji su u to vreme bili jedni od modernijih tenkova. Tih tenkova danas više nema. Neki kažu da su pretopljeni, neki kažu da nisu, ali uglavnom su netragom nestali iz ove države.
Dakle, ukoliko neko želi da izbegne bilo kakve sporove on preventivno mora da bude naoružan, mora da bude spreman na sukobe da bi očuvao mir, da bi bio spreman na te sukobe, on mora da proizvodi, uvozi-izvozi oružje. Vojska je ta koja će uvek imati podršku zemljoradnika, nas koji živimo na selu, nas profesionalnih zemljoradnika, za razliku od nekog mog kolege, mi želimo da apsolutno podržimo ovaj skup, ukoliko je neophodan uvoz opreme, naoružanja za njene potrebe, da to naoružanje bude moderno, da to bude sila koja će odvratiti sve moguće neprijatelje, jer mi poljoprivrednici imamo izreku da ne valja sve plugove prekovati u mačeve, niti sve mačeve valja prekovati u plugove. S obzirom, ono što plug zaradi, mač treba da očuva.
S tim u vezi, mi seljaci smo uvek bili seosko stanovništvo, uvek bili odani vojsci, bili odani oružju. Opšte je poznato da svaka seljačka kuća ima odgovarajuće naoružanje i s tim u vezi, svaku namensku industriju, svaku trgovinu oružjem, ukoliko je ona legalna, mi ćemo podržati.
Mi ćemo, takođe, podržati u vezi sa naoružanjem i paradu sa tim oružjem, da li je ono uvozno ili izvozno. Apsolutno ćemo podržati.
Mi seljaci svakako ne podržavamo onu vrstu parade koju podržavaju ovi drugi, dakle, ima i ona druga koja je već održana, a ona koja će biti održana sa našim oružjem ili oružjem koje je uvezeno apsolutno ima našu podršku, u tom smislu i naše rukovodstvo i naša Vlada, a takođe i oni koji dolaze u posetu, bez obzira što se obeležava datum koji ideološki je označen na jedan način na koji ga ja ne doživljavam kao potpuno svoj, ali to je nešto što je posvećeno oslobađanju ove zemlje i sa tim se ne treba sprdati. Dakle, ne trebaju nam ni Marija Antonaeta, ni Enver Hodža, ne trebaju nam ni neki ljudi koji apsolutno nisu želeli da vide oružje u svom životu i ne treba nam takva vrsta komentara.
S tim u vezi, da bi naša država mogla da ispuni nove standarde u trgovini oružjem, svakako treba podržati ovaj zakon, a u sklopu ovog zakona uvoz i izvoz oružja. Treba podržati našu vojsku i treba želeti da naša privreda stane što pre na noge. Dakle, da možemo da imamo tu ekonomsku snagu da uvezemo najmodernije oružje i da imamo silu koja će odvratiti sve moguće ambicije potencijalnih agresora na ovu zemlju. Zato ja podržavam ovaj zakon. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući Arsenoviću, poštovani ministre Gašiću, poštovana gošćo iz ministarstva, ja danas imam jedno mišljenje da ste vi, gospodine Gašiću, „Utisak nedelje“, zato što konačno Vlada šalje jedan, da kažem, relativno dobar Predlog zakona. I ja mislim da ste vi zaslužili da budete „Utisak nedelje“.
Molio bih samo da me saslušate, budući da imam i neka pitanja vezana za sadržinu ovog predloga zakona, a pošto je praksa u svakoj skupštini jedne demokratske države da se u jednom dijalogu dođe do najboljeg rešenja, molim vas da mi odgovorite na ova pitanja koja ću da postavim, a da ne zaboravite ni pitanja koja je postavio moj kolega Zoran Živković pre 10-ak minuta ovde, na koja niste odgovorili.
Imamo Predlog zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme i ja sam čitao prvo razloge za donošenje zakona, a onda redom sve članove zakona. U razlozima fino piše – osnovni razlozi za donošenje novog zakona tiču se usklađivanja našeg zakonodavstva sa novim pravilima i procedurama EU, kao i primena međunarodnih sporazuma, konvencija i režima koje je naša zemlja prihvatila ili koje namerava da prihvati. Ja smatram da je to zaista dobro obrazloženje. Mi treba da vršimo tu vrstu usklađivanja, a već smo se saglasili da uradimo jedan deo toga. Za razliku od, na primer, vašeg kolega Lončara, kome ne bih mogao da kažem da je „Utisak nedelje“ jer uvek šalje neka obrazloženja koja nisu dobra, vi ste se ovde pripremili i svaka čast.
Ali, povodom ovog predloga zakona imam nekoliko pitanja koja se tiču konkretnih članova ovog predloga zakona. Evo, na primer, gospodine Gašiću, član 16. kaže: „Odlučivanje o zahtevu za izdavanje dozvole. Ministarstvo kompletan zahtev za izdavanje dozvole dostavlja na saglasnost ministarstvu nadležnom za poslove odbrane, ministarstvu nadležnom za spoljne poslove i ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, kao i organu državne uprave nadležnom za poslove nacionalne bezbednosti“.
Poštovani gospodine Gašiću, šta se krije iza ove kovanice: „organu državne uprave nadležnom za poslove nacionalne bezbednosti“? Da li je to BIA? Ili je to, na primer, Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost? Ja smatram da je veoma važno da to bude veoma precizno ovde rečeno, da ne ostavimo neku priliku za različita tumačenja. Dakle, to je jedno pitanje.
Drugo pitanje u vezi člana 6, koji se tiče zabrane tehničke pomoći. Kaže: „tehnička pomoć je zabranjena ako je namenjena ili se može upotrebiti za“ i sada se navodi koje su to situacije. Ja mislim da je to u redu. Ali, imam sada jednu drugu vrstu problema kada smo došli do ovog člana 6. Imamo drugi zakon, koji je vrlo blizak ovom zakonu, sa kojim je u direktnom odnosu, zakon koji se tiče robe dvostruke namene. Tamo, na primer, imamo član 9. koji navodi neke izuzetke. I onda ja smatram da je moguće da se izigra nešto od onoga što piše u članu 6. ovog predloga zakona, ukoliko bi se neko pozvao, na primer, na član 9. onog drugog predloga zakona. Šta je moja poruka, gospodine Gašiću? Neophodno je usklađivanje zakona. Vaš je zadatak da kada u Vladi raspravljate o tome, da dođete u Skupštinu sa usaglašenim predlozima zakona.
Na primer, član 22. ovog predloga zakona se tiče oduzimanja dozvola: „Ministarstvo rešenjem oduzima dozvolu ako“, pa imamo tri tačke, tačka jedan, tačka dva i tačka 3: „lice brisano iz registra“.
Sada, imamo, na primer, po drugim odredbama situaciju da se lice može posle nekoliko godina ponovo upisati registar, povezana lica se, na primer, ne poznaju i onda se meni čini da postoje velike mogućnosti da se ne zaštiti interes države ovakvom vrstom propusta, pa vas molim samo da mi kažete kakvo je vaše mišljenje i odgovor na ovu moju dilemu ili pitanje oko člana 22.
Poštovani gospodine Gašiću, molim vas da mi odgovorite i na četvrto pitanje – da li vi možda znate, da li ste pitali, da li ste proverili, da li ste čuli zbog čega je predsednik Vlade Aleksandar Vučić zabranio emisiju „Utisak nedelje“ na televiziji sa nacionalnom frekvencijom B92? To su bila četiri pitanja. Hvala vam.

Gospodine Pavićeviću, morate da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine.
Po Poslovniku, narodni poslanik šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Zoran Babić. Izvolite.

Član 107. gospodine predsedavajući.
Ja znam da ćete reći da je to nešto što je izrečeno u poslednjoj rečenici, kao što je izrečeno i juče, kao što će biti izrečeno i sutra, pa da ne bi ostalo - da, možda, ne. Možda će „Utisak nedelje“ biti - da, možda, ne, možda naredne nedelje, ne znam. Da ne ostane nešto da, možda, ne nedorečeno, da je privatna svojina svetinja u svakoj uređenoj državi, da Vlada ne može da utiče na privatnu kompaniju koja sa privatnom produkcijom treba da ima ili da nema emisiju na televiziji.
Dokle će se stavljati teg oko nogu Aleksandra Vučića? Dokle će se njemu stavljati u ruke sve što se dešava u ovom društvu? Na to će se ćutati zato što je u poslednjoj rečenici, ali vi imate pravo na prvu rečenicu posle toga i da sankcionišete više ovakve stvari.
Mogu i ja da postavim pitanje u poslednjoj rečenici reklamiranja Poslovnika - zašto je i koliko hiljada ljudi 2003. godine bilo nepravilno i nepravedno procesuirano i uhapšeno? Koliko je to koštalo državu? Možemo doveka da postavljamo takva neka pitanja, ali da „Utisak nedelje“ ne bio - da, možda, ne, ili - da, možda, ne, da bude „Utisak nedelje“, dajte da jednom stavimo tačku i da svako radi svoj posao u ovoj državi, da se zna gde može da se meša i u šta može da se meša, a u šta ne može i ne sme da se meša politika.
Prošlo je vreme kada je politika određivala ko će šta govoriti, ko će šta smeti ili neće smeti. Odlično je što gospodin Pavićević podržava tako da politika određuje ko će u privatnoj kompaniji na privatnoj televiziji imati ili
nemati emisiju. To je nezavisno novinarstvo. To je uticanje u privatne kompanije, u privatno vlasništvo. Dokle ćete više tolerisati da se osnovni postulati prava remete u ovoj sali zato što su izrečeni u poslednjoj rečenici?

Zahvaljujem, gospodine Babiću.

Ja sam dužan da vam dam objašnjenje.

Upravo kao što ste rekli, ja smatram to kao nepoštovanje predsedavajućem zato što se nešto izgovori ne čak ni u zadnjoj rečenici, nego u zadnjoj reči i time ne dozvoljava predsedavajućem da reaguje.

(Vladimir Pavićević, s mesta: Povreda Poslovnika.)

Gospodine Pavićeviću, sada se javljate po Poslovniku i kažem vam, ako budete prekršili vaše javljanje po Poslovniku, izreći ću meru opomenu. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovani ministre Gašiću, poštovana gošćo iz Ministarstva, smatram da je malopre povređen član 103. Poslovnika Narodne skupštine. Evo, da pokušam da objasnim zašto ja smatram da je povređen Poslovnik.
Gospodin Babić se, poštovani gospodine Bečiću, javio po povredi Poslovnika malopre, član 107. Njegova je obaveza bila kada se javi po povredi Poslovnika da objasni na koji način je povređen Poslovnik, a gospodin Babić to nije uradio nego je, poštovani gospodine predsedavajući, govorio o, da vas samo podsetim, pravu… (Isključen mikrofon.) Objašnjavam kako je gospodin Babić prekršio Poslovnik.