Zahvaljujem se ministru Gašiću.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac, dva minuta. Izvolite.

Gospodine ministre, ne znam da li ste svesni upravo nešto što je zabranjeno. Ljudi će biti sklonjeni sa mesta zato što razgovaraju sa poslanikom koji je član Odbora za odbranu i bezbednost. To ste vi rekli malo pre. To je cenzura. Znate šta je problem? Ostaćete sami i u ministarstvu ako sklonite te svoje koji komuniciraju sa mnom.
Niste čitali zakon. Znači, rok od deset dana se odnosi na to kada se prikupe sve saglasnosti. A koliki je rok da se prikupe sve saglasnosti? Pročitajte mi taj član. Evo, gospođa neka vam kaže. Pročitajte mi gde to piše – koliki je rok da se prikupe saglasnosti. Njega jednostavno nema. Dakle, deset dana zvuči fenomenalno, ali prikupljanje saglasnosti može da traje deset godina. Onda neko ko je tu bliži, ko ne prikuplja te informacije iz vašeg kabineta, taj ima šansu da uradi nešto brže, neko ko prikuplja malo sporije, ali nije to tema, gospodine ministre.
Meni zaista nije ideja da mi ovde pričamo šta je bilo, govorim vam, ovaj zakon treba da se donese, ali nije dobar, može bolje. Bio je lošiji u naše vreme, ali kad pogledate ove cifre o izvozu, koje ste pročitali, pa kad stignete to, onda kažete mi smo sada bolji. Znači, vi ste daleko od toga, to je činjenica.
Nije meni ideja da mi danas ovde vodimo raspravu o tome da li ste vi bolji ili lošiji, da li je situacija bolja ili lošija, želim da sistem bude bolji. Mislim da amandmanima koje smo podneli ćemo upravo omogućiti da se ovaj sistem unapredi a vas molim da bez doze sujete prihvatite nešto. Na kraju krajeva, ja sam vaš stariji kolega, i ja sam tu bio pet i po godina, a vi ste tek pet meseci. Znači, znate šta ćete tek znati za pet godina. Zamislite šta ćete imati kao saznanje za pet godina, kad sve znate sa pet meseci. Hvala vam puno.

Zahvaljujem puno, gospodine Šutanovac.
Reč ima predstavnik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Siniša Maksimović. Izvolite.

Poštovani gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani gospodine ministre odbrane i gospodine Gašiću, dame i gospodo narodni poslanici, procenjuje se da u svetu postoji toliko oružja da bi ljudski rod mogao da bude uništen dva i po puta. Da li je to malo ili mnogo svi mi treba da procenjujemo. Valjda je dovoljno da ljudski rod bude uništen samo jednom i kraj.
Mi narodni poslanici i naši građani bismo bili zadovoljni i srećni kada o ovim pitanjima nigde u svetu ne bi bilo rasprave i kada bi se u svetu mnogo manje ili uopšte izdvajalo sredstava za razvoj naoružanja. Kada bi se svo naoružanje u svetu istopilo, pretopilo, od tog materijala bi moglo da bude izgrađeno toliko humanih objekata da više u svetu ne bi postojao ni jedan beskućnik i nijedan siromašni građanin. Naravno, ne možemo da živimo van ovog sveta, ovakav kakav je. Imamo i mi našu namensku proizvodnju i mi je moramo razvijati i pomagati onoliko koliko trebamo i koliko možemo.
Važno je napomenuti da se novim zakonom naše zakonodavstvo u ovoj oblasti usklađuje sa zakonodavstvom EU kao i primena međunarodnih sporazuma, konvencija kojima smo pristupili i kojima nameravamo da pristupimo.
Mislim da je dobro što je i ovim zakonom predviđeno da je zabranjeno trgovati oružjem za masovno uništenje. Nažalost, mi smo u jednom periodu, ne tako davno bili velike žrtve upravo ovog naoružanja, jer su na našu zemlju upravo bačene i kasetne bombe, i oružje je korišćeno sa osiromašenim uranijumom i naši građani i deca trpe posledice i ko zna koliko ćemo još te posledice još trpeti.
Prilikom pregovora za izvoz tehnologije, mora se dobiti saglasnost Ministarstva trgovine, a u tome će učestvovati i Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvo inostranih poslova, Ministarstvo odbrane i službe bezbednosti.
Dozvolu za izvoz ili uvoz vojne opreme i naoružanja izdaje Ministarstvo trgovine za obavljanje pojedinačnog posla. Važno je napomenuti da se u zahtev za izdavanje dozvole mora pribaviti potvrda krajnjeg korisnika overena od strane države, krajnjeg korisnika.
Ministarstvo trgovine, kompletan zahtev za izdavanje dozvole dostavlja na saglasnost Ministarstvo odbrane, Ministarstvo inostranih poslova, MUP-u i organu nadležnom za poslove nacionalne bezbednosti. Ako neko od ovih organa ne da saglasnost o izdavanju dozvole, odlučuje Vlada.
Pitanje uvoza i izvoza nije samo ekonomsko i bezbedonosno pitanje već i veliko političko pitanje. Poslanička grupa SPS će Predlog ovog zakona podržati i glasati. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik poslaničke grupe SNS, dr Aleksandara Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, uvaženi ministre nije vam lako danas, em što ste prehlađeni, em ne možete da se odbranite od različitih interpretacija bivših ministara kojima nije lako da se pomire sa tim što nisu više ministri.

Jednostavno, današnji predlog zakona…

Molim vas gospođo Tomić, samo podignite mikrofon. E tako, izvolite.

Današnji predlog zakona nije samo stvar odbrane Republike Srbije. Kada pričamo o zakonskoj regulativi koja je data kroz ovaj zakonski predlog koji govori o uvozu i izvozu namenske opreme koja se odnosi na naoružanje i opremu uopšte za vojne svrhe, onda govorimo i o velikom delu privrede. To smo imali prilike da čujemo da je to jedan od važnih segmenata uopšte privrede Srbije kao namenska industrija, ali i drugi deo onaj koji se odnosi na trgovinu, a to je, mislim i predmet, u stvari, uopšte rada Ministarstva trgovine i jako bitan pogotovo što taj deo regulative nije samo regulativa UN i Konvencija koje smo obavezni, koje smo potpisali kao država, nego i evropskih akata koji se vezuju za poglavlje 31. Znači, spoljna politika, politika odbrane, kao i trgovinska politika.
Zbog toga ima logike i treba da bude što bolji transparentniji način, u stvari, uređena ova oblast. Ja vam se zahvaljujem što ste ovaj Predlog zakona čak dali na javnu raspravu zajedno sa namenskom industrijom koji se desio prošle godine.
Zbog toga smatram da uopšte one, svi koji žele da napadnu taj deo da je mnogo ministarstava uključeno, a nismo spomenuli Ministarstvo finansija koje u stvari jedan od najvažnijih ministarstava da bi se realizovao bilo koji posao u državi pogotovo u ovoj oblasti i jako bitan, i mislim da ta sinergija ministarstava u stvari pokazuje jedinstvenost Vlade. Da nije samo posao Ministarstva odbrane da se bavi uvozom i izvozom ove opreme.
Zbog toga je i zakon koji je u ranijem sazivu kada je postojala zajednička država Srbije i Crne Gore, bila zajednička praktično oblast sa Zakonom o dvostrukoj nameni roba i zbog toga su ta dva zakona razdvojena. Mi smo jedan Zakon o dvostrukoj nameni raspravili na Odboru za privredu i trgovinu i imali ovde u Skupštini prilike da zasedamo, a sada govorimo o ovom zakonu.
Ovaj zakon precizira, definiše potpuno, znači, ovu oblast. Ne samo da daje jednu političku težinu u smislu evropskih integracija, nego daje praktično i pretpostavke za jačanje mehanizama kontrole u ovoj oblasti. Zašto je ona bitna? Zato što do sada nije bilo na ovaj način regulisano.
Zato što su se javne nabavke radile onako kako je ministarstvo propisivalo proceduru. Sada ćemo imati praktično prema evropskim standardima određenu proceduru kako će se uvoz, izvoz, kako će se određene brokerske usluge, kako će se transport vršiti ove opreme.
Uvođenje registra je jedan od najvažnijih delova ovog zakona koji pokazuje da ono što je do sada, do 28.07.2014. godine u registru bilo vezano za trgovinu i praktično to je jedan spisak dobavljača koji su se bavili ovom oblašću i bio je 176, ono što pokazuje da je određeni spisak bio u Ministarstvu trgovine i u Ministarstvu odbrane.
Sada sa ovim zakonom praktično se definišu nadležnosti. Nema više preklapanja, ono što je precizno, to su kriterijumi po kojima se izdaju dozvole, a do sada ih nismo imali, pa to diskreciono pravo o kome stalno pričamo nije dobro, jer je bilo očito neka vrsta načina rada od 2008. do 2012. godine i zbog toga je dobro imati ovakav zakon koji to definiše.
Namenska industrija, kako poseban segment privrede i zbog čega više pričam o tome, zbog toga što je to jedan od značajnih potencijala naše privrede i razvojna šansa je sada dobila mogućnost da kod transfera tehnologija praktično i ne treba se složiti sa tim, dakle, da se ukine saglasnost ministarstva, jednostavno je dobila mogućnost da radi u budućnosti na jedan kvalitetniji način kroz određeno partnerstvo i sa određenim institucijama koje su van granica ove zemlje, ali će se tačno znati gde se nalazi koja tehnologija, gde naši stručnjaci i ta će saradnja biti skroz kontrolisana i od strane ministarstva i od strane Vlade.
Ono po čemu je Srbija prepoznatljiva, to je da uvek imamo pametne inženjere, ljude koji rade u određenim institucijama, vezano za Vojsku Srbije, u kojima jednostavno, projekte koje sada radimo za budućnost, neko mora i da finansira.
To finansiranje nije uvek moguće iz budžeta Srbije, ali zbog toga je sada mogućnost da taj transfer tehnologija bude na jedan adekvatan način, a ne preko određenih trgovaca koji će se baviti isključivo trgovinom određene vojne opreme ili naoružanja, pa da nemamo kontrolu, kada će i kako na koji način ići transfer tehnologija.
Ono što treba reći to je da brojke pokazuju da je odnos uvoza i izvoza, da ide u korist suficita budžeta, da je izvoz 15 puta veći od uvoza, da ako posmatramo od 2005. godine do 2014. godine, broj izvoznih dozvola je rastao sa 274 na 443, da je broj uvoznih dozvola sa 59 porastao na 194.
Važno je reći da se samim tim pospešuje konkurencija, a to je ono što nas EU uči, da naučimo da na tržištu kapitala postoje konkurenti, jer time jednostavno, pre svega, doprinosimo našem budžetu tako što dobijate veću privrednu razmenu, veću trgovinsku razmenu, veći broj poslovnih aktivnosti i samim tim država ima mnogo veće benefite.
Vlada Republike Srbije je, usvojila i veliki Izveštaj o realizaciji spoljno-trgovinskog prometa i Izveštaj za 2012. godinu je dostavljen Narodnoj skupštini RS. Jednostavno, taj izveštaj u svojoj formi, kako nam je dostavljen pisan je sa preporukama EU i to je jako dobro, jer su po tim preporukama pisani izveštaji zemalja u regionu i samim tim možemo da se poredimo.
Ono što je važno da Nacionalna kontrolna lista RS je usaglašena sa nacionalnom listom koja se odnosi na robu sa dvostrukim namenama, odnosno i sa listom EU.
Znači, ta forma po kojoj mi sada radimo pokazuje da je zaista Vojska Srbije za poslednje dve godine jako napredovala u primeni svih zakonskih regulativa, ne samo one koje se odnose na međunarodne konvencije UN i EU.
Javni posao koji ovde imamo prilike da vidimo kroz ovaj zakon, nam daje jako puno materijala da se Srbija pokaže kao stabilan politički partner u spoljnoj politici i zbog toga, ono što je najvažniji deo, a imali smo prilike od mojih kolega da čujemo, da ranije nismo znali ko je krajnji kupac oružja, pa dolazite u situaciju da imate problema sa određenim političkim grupacijama, odnosno ekonomskim celinama, iz tog razloga što jednostavno ne znate u kom će delu sveta završiti vaše naoružanje.
Sada ovim zakonom se definiše taj „end juzer“, krajnji korisnik, što je jako važno, i zbog toga kao takav partner Srbija uopšte u svetu postaje u spoljnoj politici poštovana, i zaista stavljena na jedno mesto koje joj priliči.
Neću iskoristiti svo vreme svoje poslaničke grupe, iz prostog razloga što bih htela još da čujem diskusiju određenih kolega i na kraju bih zaista na kraju ove rasprave, možda još mnogo stvari dodala, koje će biti jako interesantne. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se gospođo Tomić.
Pošto nemamo više prijavljenih predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom, načelnom i jedinstvenom pretresu.
Reč ima narodni poslanik Radmilo Kostić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Uvaženi članovi ministarstva, gospodine sekretaru, dame i gospodo narodni poslanici, prvi put vidim u ovoj sali da ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa ne koriste puno vreme za obrazlaganje zakona, pa iz samog tog vidimo da je regulativa koja je korišćena za donošenje ovog zakona u potpunosti ispravna, i čak smo čuli da će sve poslaničke grupe podržati ovakav zakon.
Hteo bih pre svega da Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije čestitam na nesebičnom zalaganju oko uklanjanja posledica elementarnih nepogoda koje su zadesile Srbij, i u maju ove godine, a i ove u zadnje vreme u istočnoj Srbiji, gde se pokazalo šta znači vojska narodu i da narod i vojska, jedno bez drugog ne može.
Ono što je bitno oko ovog zakona i svih regulativa da, pre svega imaćemo pozitivne efekte na spoljno trgovinski bilans. Takođe, kredibilitet zemlje u međunarodnim prilikama raste, tako da i potvrđivanje ovog ugovora sa Vladom Republike Alžira ukazuje na to šta znači naša vojna industrija i da se vraćamo polako na pravi put.
Ono što bih zamolio predstavnike Ministarstva odbrane, da obrate pažnju na neke delove namenske industrije koji su nekada značile ovoj zemlji, a sada da kažem, malo su skrajnute, a to je pre svega u Pirotu, postoji u okviru kompanije „Tigar AD“ namenska fabrika „Tigar tehnička guma“, koja je nekad bila veliki izvoznik opreme za vojne avione, pre svega mislim na rezervoare za gorivo, itd.
Takođe, drugi deo sistema i dan-danas izvozi zaštitnu opremu za vojsku Norveške, Finske, tako da bih podržao predlog bivšeg ministra da sa Ministarstvom privrede, Ministarstvo odbrane vidi i usmeri neke subvencije za razvoj tih fabrika koje su da kažem, malo skrajnute u zadnje vreme zbog same finansijske situacije.
U danu za glasanje će poslanička grupa SNS podržati ovaj zakon. Hvala.