Reč ima narodni poslanik Saša Mirković, a neka se pripremi narodni poslanik Momir Stojanović.
Narodni poslanik Saša Mirković nije u sali, pa reč ima gospodin Stojanović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam da uvek imam tremu kada u ovoj sali govorimo o predlozima zakona koji se tiču Vojske i Ministarstva odbrane. Ta trema je bazirana na činjenici da u ovoj sali imamo najezdu stručnjaka za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije, onih stručnjaka koji, vojničkim žargonom rečeno, od iskustva imaju dva suva petka u Vojsci ili Ministarstvu odbrane.           
Pre negoli kažem i osvrnem se na očigledno jako dobar predlog zakona, želeo bih da se osvrnem i da protumačim neke diskusije koje su se ticale stanja u našoj namenskoj industriji. Gospodine ministre, učinite malo napora pa pogledajte u prošlosti od 2000. do 2012. godine kako je poslovala i na kojim principima naša namenska industrija. Ako pogledate relevantnu dokumentaciju, videćete ko su članovi upravnih i nadzornih odbora u proteklih 12 godina bili u našim fabrikama namenske proizvodnje pa ćete lako zapaziti da su to mnogi istaknuti članovi one stranke koja nam danas deli lekciju zašto nam se namenska proizvodnja nalazi u ovakvom stanju kakvom jeste. To vam nadležne službe mogu izvaditi i onda je prosto nemoralno da nam danas predstavnici te stranke dele lekciju zašto nam se namenska proizvodnja nalazi u ovakvom stanju.
Takođe, videćete tamo kako su postavljani direktori, kako su ugovarane plate tih namenskih kapaciteta, pa ćete videti kojoj stranci pripadaju ti direktori i kolike su njihove plate bile. One su za srpske prilike bile bezobrazno visoke.
Ako se pozabavite dalje oko prometa naoružanja i vojne opreme, pogledaćete i ko su bili ključni igrači u ključnoj firmi za promet naoružanja i vojne opreme, Jugoimport-SDPR, pa ćete videti kakvu su ulogu oni imali. Ako dalju analizu vaše nadležne službe budu izvršile, videće kako smo mi izvozili naoružanje, da li direktno prema zemlji uvoznika naoružanja ili preko nekih posredničkih firmi, kako su kružili papiri i ko se sve ugrađivao kroz takvu transakciju kada je upitanju promet naoružanja i vojne opreme.
Ovde je pomenuta jedna firma, gospodin Tešić. Ja bih javnost upoznao, radi se o firmi „Geneks“, a to sve u analitici Vojnobezbednosne agencije postoji. Ako istražite poslovanje te firme, svakako je njeno povezivanje sa predstavnicima SNS lišeno svakog osnova, ali ćete videti kod koga je gospodin Đorđe Tešić dolazio, kako je dobijao poslove i o kakvoj firmi se radi, pa ćete zaključiti da su oni koji danas u ovoj sali nama govore o transparentnosti postupka izvoza naoružanja i vojne opreme i te kako šurovali sa gospodinom Tešićem i sa firmom „Geneks“. I ne samo sa njom, videćete kako su dobijane licence onih koji su se bavili prometom naoružanja i vojne opreme od 2000. do 2012. godine.
Druga primedba je bila ironična, nadam se. Šta će Vojska Srbije prikazati na zakazanoj paradi 16. oktobra? Ta kritika u ciničnom pogledu upućena je od onih koji su pet godina bili na čelu Ministarstva odbrane.

Molim vas, vratite se na dnevni red.

Dozvolite, molim vas, moram da odgovorim na te optužbe.
Molio bih da ti isti daju odgovor na pitanje šta su učinili od prodaje viška naoružanja i vojne opreme? Po kojim cenama je to naoružanje prodato? Kakav je status tog naoružanja i koliko smo novca zaradili da bi uvezli novija sredstva ratne tehnike? Zašto je višak vojnih nepokretnosti otuđivan po enormno malim cenama u opštinama u kojima su upravo predstavnici tih stranaka bili na vlasti? Zašto se nije dobilo više novca za opremanje naše vojske savremenijim sredstvima ratne tehnike?
Tako da, ove primedbe su stvarno, uz ovo povećanje broja zaposlenih u firmi Jugoimport-SDPR, a moj kolega Babić je jasno izneo da nema nikakvog gomilanja, lišene svakog osnova. Da li kritičari dosadašnjeg stanja u vojsci i ministarstvu, a pre svega kada je tema namenska proizvodnja, iole osećaju odgovornost zbog takvog stanja ili ovima koji su nasledili takvo stanje i pokušavaju da nešto promene, nadam se na bolje, danas drže lekcije?
Kada je u pitanju očigledno dobar Predlog zakona o prometu naoružanja i vojne opreme, podsetiću javnost da ta oblast, makar u vremenima kada sam se ja bavio i pratio po službenoj dužnosti promet naoružanja i vojne opreme, nikada nije bila uređena u našoj zemlji. Jedno vreme dok je bila u nadležnosti vojske, kontrola nad prometom naoružanja i vojne opreme je bila dosta solidna. Međutim, posle 2003, 2004, 2005. i 2006. godine, kada je to prešlo u nadležnost nekih drugih službi, imali smo silnih problema kao država i negativne spoljno-političke implikacije zbog sumnjivog transfera naoružanja i vojne opreme u nekim zemljama koje su bile pod embargom.
Ovaj predloženi zakon je jako dobar zakon i sve čestitke nadležnom ministarstvu i radnoj grupi koja je u tome učestvovala. Ovaj zakon po prvi put precizno reguliše obaveze i uvoznika i izvoznika naoružanja, kao i brokerskih firmi i posrednika, tako da je nemoguće naći neku krupnu zamerku, jedino ukoliko oni koji danas raspravljaju o ovom zakonu nemaju neke zle namere.
Ono što bih, gospodine ministre, zamolio je sledeće. Član 6. stav 2. kaže da se vojna oprema neće izvoziti u zemlje koje su pod embargom za uvoz naoružanja i vojne opreme na osnovu odgovarajućih odluka Saveta bezbednosti UN i Organizacije za evropsku bezbednost, odnosno EBS-a, ali drugi deo ove rečenice je sporan - i drugih međunarodnih organizacija koje obavezuju Republiku Srbiju ili na osnovu relevantnih odredbi Nacionalnog zakonodavstva.
Vi znate da je danas u svetu za svaku zemlju, pa i našu, jako profitabilan izvoz naoružanja. Ako protumačimo zlonamerno ovaj drugi deo rečenice, ona podrazumeva da će neka zemlja koja ima neke političke, ekonomske ili vojne interese u nekoj drugoj zemlji osporavati izvoz našeg naoružanja i vojne opreme u tu zemlju. Jer, ovde kad se kaže – drugih međunarodnih organizacija, ja pitam kojih, ako su za nas relevantne Ujedinjene nacije, ako su za nas Organizacija za evropsku bezbednost i Savet bezbednosti najrelevantnije organizacije kada se tiče embarga uvoza naoružanja i vojne opreme? Pri tome, te zemlje koje mogu da nam smetaju i te kako izvoze u te zemlje naoružanje i vojnu opremu.
Druga primedba je na član 8. O njemu je bilo dosta reči. Uslovi koje pravna lica treba da ispune kako bi dobili sertifikat za izvoz naoružanja i vojne opreme. Ti uslovi i dobijanje saglasnosti, ja mislim da je ovde po sredi nesporazum. Kaže se da sertifikat pravno lice i preduzetnik za uvoz i izvoz naoružanja i vojne opreme mogu dobiti deset dana od kada poslednje ministarstvo koje je nadležno za davanje mišljenja dostavi Ministarstvu trgovine svoje mišljenje. Mislim da se amandmanski ovaj član može urediti, jer to podrazumeva, obzirom kako naše bezbednosne provere u Ministarstvu inostranih poslova, Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativnoj agenciji, ako te provere traju i po godinu dana, a u obavezi smo u skladu sa predloženom zakonskom odredbom da u roku od deset dana od kada zadnje nadležno ministarstvo dostavi svoje mišljenje damo dozvolu, bojim se da će to biti mnogo dugo.
Zašto se bojim toga? Tu će mi sad zameriti kolege iz Jugoimport-SDPR. Bojim se da će ako ne izmenimo ovu odredbu i preciziramo u kom roku moraju nadležna ministarstva da dostave svoj stav i mišljenje, a u kom roku nadležno Ministarstvo trgovine mora da izda ili ne izda sertifikat, doći u situaciju da ćemo favorizovati firmu Jugoimport-SDPR time što ima više kapaciteta i mogućnosti da pribavi te dozvole, a privatne veze mnogih trgovaca danas, i privatne i poslovne veze su i te kako jake danas u svetu kada je u pitanju promet naoružanja i vojne opreme. A šta nam je cilj? Valjda nam je cilj da što više naoružanja i vojne opreme izvezemo. Onda će ta konkurencija omogućiti da što više izvezemo.
Vidim da se ministar sa mnom u tome ne slaže. Slaže se? Dobro, drago mi je.
Ukazao bih na član 11, jako sporan, gospodine ministre. U trećem poslednjem stavu se kaže da Ministarstvo nadležno za trgovinu kada dobije saglasnost nadležnih ministarstava, ta saglasnost ga ne obavezuje da izda dozvolu za izvoz tehnologije. Koje druge instrumente Ministarstvo za trgovinu ima ako nema u Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu inostranih poslova i svi ih daju pozitivno? I Ministarstvo trgovine proceni i kaže – bez obzira na mišljenje ovih ministarstava ne može preduzetnik niti pravno lice da dobije sertifikat za promet naoružanja i vojne opreme. Na osnovu kojih merila će to Ministarstvo trgovine onda da…
(Bratislav Gašić, s mesta: Transfer tehnologije, ne naoružanja.)
Tehnologije? Izvinjavam se onda, moj propust.
U celini, da završim, radi se o jako dobrom predlogu zakona koji detaljno uređuje ovu materiju i poslanički klub SNS, a verujem i vidim iz diskusija svojih prethodnika da će i druge poslaničke grupe u danu za glasanje podržati predlog ovog zakona. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicom, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme. Najpre želim da kažem da je i ovo i te kako veliki korak napred u regulisanju ove oblasti, odnosno ovaj zakon je sistemski zakon, ovaj zakon je nov zakon i on na jedan sistematičan način i celovit način uređuje oblast izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, kao i oblast pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći.              
Ovaj zakon proizašao je iz potrebe usaglašavanja našeg zakonodavstva sa preporukama i procedurama EU. Koleginica Aleksandra iz SNS, već je navela da je prilikom skrininga poglavlja 31. ukazano na usklađivanje, usklađivanje zakonodavstva u ovom delu, a koje se odnosi na spoljne poslove, na odbranu i na bezbednost.
Gospodine ministre, meni je danas zadovoljstvo i čast što ste vi ovde kao ministar odbrane predloženi da sa vama razgovaramo u vezi ovog predloga zakona, iako je naravno fokus na Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, iako se izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme tiče spoljne trgovine, i te kako je važna oblast odbrane, izuzetno je važna oblast MUP, izuzetno je važna oblast bezbednosti, izuzetno je važna oblast Ministarstva finansija, pre svega Uprava carina.
Iz tog razloga, to je u stvari razlog više što vi na jedan kompetentan način, možete danas da predstavite ovaj zakon, jer ovaj zakon naravno da se tiče i odbrane i bezbednosti Republike Srbije, s tog aspekta vaše prisustvo je više nego dobrodošlo.
Ono što želim da istaknem, sem što sam rekla da je ovo jedan sistemski zakon, da je ovo jedan novi zakon, da je ovaj zakon usaglašen i sa sporazumima koje Republika Srbija potpisala i koji su inače obavezujući za našu državu, kao i sa rezolucijama, kao što je Rezolucija Saveta bezbednosti 1540, ali i ugovor o trgovini naoružanjem koji je potpisan 2013. godine. Želim da se osvrnem na usaglašavanje odnosno sprovođenje potpisanih sporazuma i rezolucija koje smo prihvatili podiže se i međunarodni kredibilitet Republike Srbije u svetu.
Naravno, da ovaj zakon predstavlja jedan dobar pravni okvir za transparentnost, za konzistentnost, za sistematičnost, uopšte ove oblasti izvoza i uvoza naoružanja, ali svakako predstavlja i pravnu sigurnost za našu namensku industriju, za koju možemo da kažemo da je ona i te kako značajna grana industrije, grana industrije koja je izvozno orijentisana, grana industrije koja radi sa dosta velikim kapacitetom, i koja upošljava veliki broj radnika, prema nekim pokazateljima to je nekih devet i po hiljada radnika.
Samo ću napomenuti fabriku namenske industrije „Prvi partizan“ iz Užica, koja zapošljava 1.500 radnika, koja ima veći izvoz od uvoza 10 puta, znači uvoz je 10 puta manji, od izvoza koji ova fabrika namenske industrije ostvaruje. Naravno, ona ima već ugovorene poslove za jedan duži vremenski period. Namenska industrija svakako može da predstavlja i te kako značajnu industrijsku granu u ekonomskom oporavku naše zemlje, a ekonomija više puta smo isticali, SNS isticala, a naravno i premijer ove Vlade, da je broj jedan u nekom strateškom planiranju naših daljih aktivnosti.
Ono što želim takođe da potenciram, to je član 16. pomenutog zakona, koji precizno, detaljno i jasno uređuje pitanje dobijanja dozvole. Moram da napomenem da je ovo jedan od retkih zakona gde su na jedan adekvatan način umrežena sva ona ministarstva koja dotiču pitanja uvoza, izvoza naoružanja, vojne opreme, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći, a to je osim Ministarstva spoljne trgovine, koje je u stvari bazično, to je Ministarstvo odbrane, MUP, Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo finansija.
Ministarstvo spoljnih poslova je dužno da zatraži saglasnost od svih tih ministarstava, kao i da zatraži saglasnost od državnog organa koji se bavi poslovima nacionalne bezbednosti. Državni organ koji se bavi poslovima nacionalne bezbednosti dužan je da povratnu informaciju da u roku od 60 dana, a Ministarstvo je dužno da izda dozvolu u roku od 10 dana, od dana dobijanja zadnje dozvole.
Član 16. precizno i jasno definiše šta se dešava ako pojedina ministarstva ne daju saglasnost, u tom slučaju odluku o dobijanju dozvole odlučuje Vlada, a onda nadležno ministarstvo u roku od 10 dana izdaje dozvolu.
Takođe bih htela da se osvrnem na Jedinstveni registar koji je sada u nadležnosti Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Htela bih da se osvrnem na obavezan sertifikat, odnosno potvrdu onog ko želi da izvozi, onog ko je u stvari registrovan za izvoz naoružanja i vojne opreme, o krajnjem korisniku koji će koristiti to naoružanje kako ne bi dolazilo do raznih zloupotreba i kako se ne bi urušavao međunarodni kredibilitet Republike Srbije.
Naglasila bih da preduzetnici i privredni subjekti su dužni da vode evidenciju, ali naravno i da čuvaju dokumentaciju u roku od deset godina od roka kada je izvršen zadnji posao, a to isto sa kontrolnog aspekta je i te kako značajan. Nisu manje važne ni kaznene odredbe koje naravno u skladu sa Zakonom o prekršajima preciziraju prekršajne kazne, ali uz prekršajne kazne predviđa se i zaštitna mera zbrana obavljanja delatnosti koja može trajati u zavisnosti od težine prekršaja od jedne do tri godine.
Za implementaciju ovog zakona i te kako su značajne završne odredbe, a koje se odnose na donošenje podzakonskih akata. Naime, da bi zakon živeo, zaživeo, potpuno bio sproveden u realnosti i te kako je značajno da sva nadležna ministarstva, a videli smo da ih ima više, donesu svoja podzakonska akta. Taj rok je rok od šest meseci i mislim da je taj vremenski rok sasvim dovoljan za donošenje podzakonskih akata.
Ovaj predlog zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme je značajan sa odbrambenog aspekta, ali je značajan i sa ekonomskog aspekta Republike Srbije. Sporazum koji se odnosi na razmenu i zaštitu tajnih podataka između Republike Srbije i Republike Alžir takođe je značajan sem razmene tajnih podataka takođe je značajan i za unapređenje bilateralnih odnosa, ali i za unapređenje spoljno ekonomske saradnje posebno u oblasti naoružanja i proizvodnje vojne opreme. Značajan je sa aspekta što predstavlja jedan pravni okvir za dalju stručnu razmenu iskustava, za usavršavanje naših oficira, za usavršavanje naših lekara.
Prema tome, nema dileme, SNS u danu za glasanje podržaće Predlog zakona i naravno Sporazum o razmeni tajnih podataka između Republike Srbije i Republike Alžir. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite.

Zahvaljujem se predsedavajući na prilici da kažem nekoliko reči i zahvaljujem se svim prethodnim govornicima koji su dosta toga već rekli. Trudiću se da ne ponavljam ono što smo već čuli, trudiću se da kažem nešto o situaciji u kojoj je sadašnja Vlada koju apsolutno podržava i Pokret socijalista kome ja pripadam. Mora da deluje i mora da radi na saniranju zatečenog stanja ili što bi se narodski reklo, mora da zavodi red u svim oblastima društvenog života u kojima je zaista postojao nered, blago rečeno, a realno haos.
Jedna od tih oblasti uprkos donesenom zakonu iz ove oblasti u ovom parlamentu čiji sam član bio 2005. godine, Zakonu o izvozu i uvozu naoružanja, iako su postojale odredbe i norme koje su regulisale to stanje bilo je dosta neregularnosti i nepravilnosti i nejasnoća, pa je iz svega tog proistekla potreba da se i u ovoj oblasti utegne stanje, stvari dovedu u red i epilog svega toga jeste predlog ovog novog Zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme o kome danas raspravljamo.
Dve stvari su indikativne iz ove oblasti, a možemo da zaključimo, a koje možemo naslutiti i koje su se mogle čuti iz izlaganja opozicionih poslanika koje mogu indikativno da daju podatke o tome šta je ono što će ovaj predlog zakona praktično skresati, šta će dovesti u red, a to su pre svega oblast trgovine, privatne trgovine vojnom opremom i naoružanjem. Zahvaljujući jednom od prethodnih govornika zaista u situaciji da podržim njegov stav da sam kao pripadnik levice pokreta socijalista, jedan od najvećih pobornika i zagovornika da se u ovoj oblasti, samo država može da se nalazi kao ovlašćeni subjekt za delovanje, ali šta da radimo situacija je takva da se i pored držanih preduzeća u toj oblasti nalaze i privatna preduzeća.
Međutim, tu oblast moramo restriktivno posmatrati s obzirom da su se i pored toga što je 2005. godine bio donet zakon iz ove oblasti pojavljivale situacije gde je recimo u Pirotskoj kasarni svojevremeno 2008. godine, 2009. godine remontovano i za prodaju spremljeno ko zna koliko tenkova, ko zna koliko drugih mašina koje su otišle ko zna gde. Da je restriktivno primenjivan zakon ili da je striktno primenjivan zakon iz ove oblasti ne bi se dešavale maglovite stvari iz te oblasti. To je jedan od primera koji ukazuju da u ovoj oblasti treba zaista dovesti stvari do izvesnijeg stepena.
Pored toga mi smo zatekli jednu katastrofalnu situaciju u oblasti koja se zove namenska proizvodnja, oblast koja je delila sudbinu, a ja bih zamolio kolege, opozicione poslanike koji, ako imaju nešto pametnije da rade, da rade to van sale ili da obrate pažnju na ovo što pričamo.
Ukoliko ih to ne interesuje, interesuje javnost. Dakle, celokupna privreda Srbije koja je 2012. godine praktično dovedena u bezizlaznu situaciju haosa i apsolutnog nereda, može da se sagleda na primerima onih preduzeća koja se nisu bavila namenskom proizvodnjom, proizvodnjom naoružanja i vojne opreme, ali apsolutno u toj oblasti su se javile pojave koje mogu da se okarakterišu jedino primerom da je u „Krušiku“ bilo 2014. godine, 3. januara kada je postavljen novi direktor 27 zaposlenih sekretarica.
Rezultati novog direktora za tih šest meseci od kada je postavljen jesu takvi da su ukupni prihodi veći za 2,5 puta ili više od 2013. godine, a da su ostvareni rezultati u odnosu na prošlu godinu bolji za pet miliona evra.
Da li je potrebno bolje oslikavati stanje kakvo je zatečeno i stanje koje mi sada trebamo kao vlast, kao Vlada menjati na bolje, da bismo ponovo dostigli onaj stepen funkcionisanja naše privrede koji je nekada postojao.
Da to potkrepim i nekim primerima iz sredine iz koje dolazim, a to je Pirot, nekada su se u Pirotskom „Tigru A.D“ koji je bio do pre godinu i po dana na kolenima i pripremljen za stečaj, jer su se neki kobci iz nekih tadašnjih vlasti osilili da ga privatizuju, iz stečaja, normalno, danas je u situaciji da ponovo razmišlja nakon usvojenog plana rekonstrukcije o obnovi proizvodnje, ne samo onih proizvoda koji su za opštu namenu, već i nekih proizvoda koji su pravljeni u „Tigru“, a tiču se namenske industrije.
Da napomenem da je nekada u „Tigru“ pravljena i oprema za avione, za rezervoare, za migove su se nekada pravili u „Tigru A.D“. Nadam se da će u narednom periodu angažovanjem Ministarstva odbrane, ministra lično, kao i svih drugih članova Vlade, ponovo biti dovedena situacija da se oblast iz te proizvodnje uspostavi, da se uspostave neki stari kontakti i da ćemo moći da se pohvalimo, da smo namensku industriju, pa i industriju uopšte uposlili i doveli u jedno bolje stanje.
Na žalost, stanje nije toliko dobro poput „Prvog maja“, koji nije dobio adekvatnu pomoć, jer su ga prethodnici apsolutno prodali, prodali u bescenje i neko je tu masno profitirao sa nekih četiri miliona evra, jer je kupljen za dva miliona evra, a od države je naplaćeno šest miliona evra za upošljavanje nove radne snage, ali o tome će zadnju reč dati istražni organi.
Nekadašnji gigant iz oblasti tekstilne industrije, a koji je nekada proizvodio i vojnu opremu i jakne, odela za vojsku, danas se nalazi u situaciji da su mu radnici na ulici, a praktično je firma pred stečajem, jer deli sudbinu „Aha Mure“ koja je privatizovana, odnosno to preduzeće je kupilo.
Moram da istaknem da je druga stvar koja žulja opoziciju, a što smo danas mogli da čujemo, očigledno vojna saradnja sa nekim od dojučerašnjih izuzetno dobrih partnera na tom vojnom planu, saradnja sa Rusijom, pa se u tom kontekstu i negativno pominje organizovanje vojne parade povodom obeležavanja prethodnih događaja ili događaja koji će vrlo brzo uslediti.
Ja sa ponosom mogu da istaknem da je zadovoljstvo meni lično kao članu pokreta socijalista, kao Srbinu, kao građaninu Srbije, da tom prilikom učestvujem, ne samo u organizaciji, već i kao običan građanin, da prisustvujem vojnoj paradi kojoj će prisustvovati i naš uvaženi gost iz Rusije, predsednik Rusije, gospodin Putin. Ovaj Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme je apsolutno potreban, doprineće saniranju i stabilizaciji stanja u toj oblasti i učvrstiće dve stvari koje su veoma bitne, a to su vaspostavljanje proizvodnje izvoza u oblasti namenske industrije, upošljavanje privrednih kapaciteta iz oblasti namenske industrije i nadam se, uspostavljanje što boljih veza i saradnje koja će imati i lukrativne posledice za našu privredu sa našim tradicionalnim partnerima, pre svega sa Rusijom.

Reč ima narodni poslanik  Zoran Živković, a neka se pripremi Marijan Rističević.

Da li možete da obezbediti prisustvo ministra? Evo ministra, hvala vam. Pronose se neke vesti oko vašeg zdravlja, pa sam se zabrinuo zbog toga i bilo bi dobro da čujete.
Nova stranka smatra da je ovaj zakon u načelu dobar i da on uređuje jednu važnu oblast koja do sada nije bila adekvatno uređena. Sigurno je da u njemu ima i propusta, ali mislim da ti propusti teško mogu da budu otkriveni u ovom trenutku, nego će oni biti otkriveni u sprovođenju zakona, tako da neće biti loše, ni sramota da se ovaj zakon za godinu dana preispita, njegovo delovanje i da se vidi da li nešto može da se popravi.
Naravno, i amandmani koji su predloženi od gospodin Šutanovca i nekih drugih, treba ih ozbiljno uzeti u obzir u donošenju konačne odluke. Definitivno ozbiljna oblast, ozbiljan zakon i tu nema dileme.
U ovoj raspravi smo dobili jednu salvu preterivanja oko značaja izvoza vojne opreme, uvoza, kao da je to najvažnija privredna grana u Srbiji.
Ona nije bila najvažnija privredna grana ni u vreme bivše Jugoslavije, Nesvrstanih, Sovjetskog Saveza i drugačije podele sveta, a kamoli danas.
Naravno da je važno da onaj deo industrije koji se bavi ovom proizvodnjom treba da opstane, ako je to moguće, ali nemojmo da predstavljamo to kao neko čudo koje će da reši naše ekonomske probleme, naprosto to je nemoguće i nama su potrebne duboke ekonomske i sve druge reforme da bismo došli do toga da naša privreda radi na valjan način.
Mislim da će dobro ova oblast da se uredi i mislim da ćemo imati u narednom periodu dovoljno vremena da preispitamo delovanje samog zakona.
Kada je ministar odbrane već tu, mislim da je možda prilika da mu se postavi još nekoliko pitanja koje imaju veze sa ovom temom, a to je recimo, sam ministar je rekao da se očekuje parada 16. oktobra, moje pitanje je – šta se obeležava 16. oktobra? Šta se to desilo u Srbiji 16. oktobra, pa je parada tog dana? Malo sam gledao po istoriji, tog dana je rođen Enver Hodža, 1908. godine…