Zahvaljujem gospođi Udovički.
Gospodine Živkoviću, po kom osnovu?
(Narodni poslanik Zoran Živković, s mesta: Po amandmanu.)
Nemate više vremena.
Ako striktno primenjujemo Poslovnik, vi imate pravo da govorite po jednom amandmanu do pet minuta i time iskorišćavate vreme.
(Narodni poslanik Zoran Živković, s mesta: Tako je. I kao predlagač imam dva.)
Ja ću vam dati tu mogućnost, ali mi dopustite samo da završim.
Znači, imate do pet minuta. Ovde nema mogućnosti da se to vreme deli i da se kasnije javljate po nekom drugom amandmanu i morate odjednom da iskoristite tih pet minuta.
Pretpostavljam da to niste znali i zato ću vam sada dati mogućnost da iskoristite još tih minut i 30 sekundi, ali vas molim da drugi put tako poštujemo Poslovnik.
Izvolite, gospodine Živkoviću.

Nije problem u tih dva minuta, veći je problem u tri godine gde niko ništa ne radi.
Odgovor koji smo sada dobili od ministarke je katastrofalan. Ja ću sada da vas podučim i da vam otkrijem jednu tajnu, kako država može da utiče da građani, lokalne samouprave, javna preduzeća i Pokrajina Vojvodina primenjuju ono što piše u zakonu: poštovanjem zakona. Znači, vladavinom prava. Ja znam da je to malo neobičan institut u Srbiji, ali, recimo, hajde da pokušamo malo sa vladavinom prava, pa onda da se rokovi ne pomeraju zato što neko to koči. Baš me briga iz koje je stranke. Treba da bude otpušten odmah. U državnoj upravi imate duplo više ljudi, možete da otpuštate ceo dan, tri meseca i nećete dovoljno da ih otpustite. Krajem 2003. godine bilo ih je u administraciji 27 hiljada, danas ih ima 72 hiljade. U gradu Nišu ih je u oktobru 2000. godine bilo 809, danas ih ima 2.840. Kao da rastu, kao da je neki rasadnik.
Prema tome, primena zakona. Primenom zakona i prihvatanjem našeg amandmana se dolazi do toga da ako se ne završi do nove godine upis imovine, imovina postaje državna. Nije to trajno, može država sutra da prenese ponovo to nekoj lokalnoj samoupravi, javnom preduzeću ako treba, ali…

Gospodine Živkoviću, isteklo je vreme, ovih minut i 30. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković, po amandmanu. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici,  odmah da kažem da ovaj amandman što su podneli ovi zavisno-nezavisni poslanici, zavisni su bili kad su se kandidovali, sad su nezavisni zato što im ne prija nešto drugo, jer, verovatno nikad ništa nisu radili u javnim službama i ne znaju koji su to problemi u javnoj svojini, kao ni mnogi drugi narodni poslanici koji govore da se skrati to vreme u javnoj svojini.
Samo ću dva primera da vam dam u Novom Sadu. Radnički univerzitet je pre 15 godina izgoreo. Nema vlasnika. Javna svojina nije ničija. Stoji kao jedan simbol neznanja, nerealnosti i bilo čega drugoga.
Drugi primer je GSP. Autobuska stanica, stara autobuska stanica, za tri-četiri godine bila je u rukama GSP-a, pa je posle bila u vlasništvu grada Novog Sada, pa se prebacuje ponovo na GSP. Ta dva primera vam govore koliko ima problema u ostvarivanju u javnoj svojini. Zašto? Zato što se od 1945. godine ne zna čije je šta.
Demokratski smo doveli 2000. godine demokrate, na silu, jel, na puške i bajonete. Imali su vremena 12 godina da sve ovo što su sada predložili urade, a ovi mladi, zavisno-nezavisni poslanici, ne znaju o tome, pa ćemo im to nekako pustiti, preći preko toga.
Dakle, nije baš to tako lako, za tri meseca obaviti neki posao koji je od značaja za državu. Ne možemo prihvatiti takav amandman i neće se prihvatiti. Hvala.

Gospodine Pavićeviću, vi ste se javili i po amandmanu.

Silom prilika javio sam se po dva osnova. Po amandmanu i po povredi Poslovnika.

U redu. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući Bečiću, poštovana potpredsednice Vlade gospođo Udovički, poštovana gošćo iz ministarstva, upravo je povređen član 107. Poslovnika Narodne skupštine, u kojem piše u stavu 1. ovako – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Smatram, gospodine predsedavajući, da ste prekršili Poslovnik time što niste upozorili gospodina Toškovića da ni jednom narodnom poslaniku ovde, iz koje god stranke da dolazi, zavisne, nezavisne, samostalne, nove stranke, da ne sme da kaže da je narodni poslanik neznalica, što je on malopre, dakle gospodin Tošković, član i poslanik SNS, poručio meni.

Poštovani gospodine Bečiću, samo da vam pročitam. U rečniku srpskog jezika, koji važi za sve ovde, piše - da je neznalica osoba koja ništa ne zna. Da jedan narodni poslanik, to kaže drugom narodnom poslaniku koji štiti ovde interese građana Republike Srbije i time poručuje da su građani Srbije neznalice, a vi da ne reagujete, gospodine Bečiću, to je kršenje dostojanstva Narodne skupštine.

Molim vas da sada, ako niste tokom njegovog govora, upozorite gospodina Toškovića da ovakve termine ne koristi u kvalifikacijama i obraćanju drugim narodnim poslanicima, ne samo meni. Hvala vam.

Zahvaljujem se gospodine Pavićeviću.
Izvinjavam se, ali verujte da nisam čuo tu izgovorenu reč.
Sigurno da bih reagovao da sam čuo. Malopre sam, takođe, zamolio i vašeg kolegu, gospodina Živkovića, da ne koristi u Narodnoj skupštini takve termine i takve reči. Izgleda da ste uveli neko pravilo zbog čega sada moram da reagujem, ili sam morao da reagujem.
Izvinjavam se još jednom što nisam čuo tako nešto.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni? (Ne)
Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Babić, po Poslovniku. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Član 104. Poslovnika je prekršen. Mislim da su se u ovoj Narodnoj skupštini čule mnogo teže uvrede, iako se slažem sa vama da to „neznalica“ zaista nisam čuo iako pažljivo pratim Skupštinu, ali su se čule od strane stranke gospodina Pavićevića i uvrede i pretnje upućene narodnim poslanicima SNS – i tebe ću za banderu, ili – tebe ću na banderu, pa mu tako nešto nije smetalo.
Međutim, ono što meni može da zasmeta u prethodnom reagovanju i zbog toga i mislim da je prekršen Poslovnik i da ste trebali da opomenete gospodina Pavićevića je poistovećivanje da ukoliko neko njemu uputi mišljenje da je neznalica, mislim da nije i po stručnoj spremi i po energiji koju pokazuje u ovoj sali, smatram da nije, još jednom ću to reći, ali reći – pa, to je upućeno građanima Republike Srbije.
Kada se to gospodin Pavićević našao na izborima sam, samostalan ili njegova stranka samostalna, na tim izborima, pa da kaže – građani Srbije su ga poslali ovde.
Kada smo dobili odgovor kako je raspodeljeno tih 6,09%, kome 0,9%? Demokratskoj stranci ili Novoj stranci ili su po pola? Ako su po pola, znači ni jedni ne zaslužuju da budu u parlamentu, jer je cenzus 5%.
Iza kojih građana se krijete?
Zašto se to prenosi na građane?
Da, predstavljamo građane Republike Srbije svi, i mislim da ovo mesto nije mesto za uvrede, nije mesto, a zasmetalo je gospodinu Pavićeviću pre nekoliko dana zbog čega se intonira himna, zbog čega je garda ovde, zbog čega su zastave, a ja mislim da bi i mi bili daleko ozbiljniji, ukoliko bi svakog dana bila i himna i garda i zastava, podsećalo bi nas koga predstavljamo i u kojem visokom domu smo, a ne da ljude kao što je to uradio gospodin Pavićević i njegova stranka, da druge političke stranke, da druge ljude, one ljude koji razmišljaju drugačije, šalju na bandere ili za bandere kao što je to bilo nekoliko puta u ovoj sali.