Moram da priznam, ima dosta argumenata i za i protiv ovog amandmana, s tim što ću ovde biti na strani Vlade koja ovo odbija. Zašto? Zato što zaista mora da se vodi računa sa kim ulazite u pregovore.
Kada razgovarate, posebno sada u eri pospešivanja raznoraznih ratova po svetu, gde imamo žarišta gde god se maltene okrenete, moramo zaista da vodimo računa sa kim ulazimo u pregovore i na koji način.
Razumem, razgovore niko ne koči, pa i neko ko bi poslao pismo o namerama, to je sasvim nešto normalno. Možete na marginama svakog sastanka sajma da razgovarate, nije sporno, ali kada ulazite u pregovore, ulazi zvanična državna delegacija. Tu već ne možete sa tim da se šalite, jer ulazite u postupak pregovora. Da bi se neki posao ostvario, morate dobro da povedete računa ko je sa druge strane i morate da vodite računa da ipak, kada već uđete u pregovore, taj posao privedete na neki način kraju na zadovoljavajući način, da ne bude i da se država obruka možda u nekoj situaciji.
Zato sam više na stanovištu da se ovaj amandman odbije. Ponavljam, ima razloga, naravno, i da se ovo prihvati, međutim moramo da vodimo računa, posebno danas u zaista kriznim situacijama u kojima se čovečanstvo nalazi, sa kim ulazimo u pregovore. Hvala.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodni poslanik Dragan Šutanovac. Izvolite.

Gospodine Đukanović, vi ili niste čitali ceo ovaj član ili …

Nemojte, molim vas, repliku. Meni se obraćajte i o amandmanu.

Ja razumem potrebu za mistifikacijom i da mi sada tu treba da to mistifikujemo, ali jednoga dana kada sednete u kabinet vidite da vam sistem ne radi zato što na svakom mestu imate po neki kamičak. Ovo je kamičak koji vam koči vaš sistem.
Nije istina da samo državne delegacije mogu da razgovaraju ili pregovaraju. Svi mogu da pregovaraju, svako ko ima tehnologiju. Znači, postoji firma koja proizvodi alas, odnosno razvija alas, to je privatna firma, može da razgovara o prodaji svoje tehnologije. Nije država. To je stvar koja je ad akta.
Kažem, nije se čitao član. Kako država može da se obruka? Znači, vi sada date saglasnost nekome da pregovara i on uđe u pregovore i dođe onda na 3. stav ovog člana koji kaže: „Dobijena saglasnost ne obavezuje Ministarstvo da izda dozvolu za izvoz tehnologije.“
Znači, čovek ima mogućnost posla, ne sme da pregovara, vrati se u Srbiju, vi mu posle ne znamo kog vremena izdate saglasnost da počne pregovore, on uđe u pregovore, vrati se, završio posao i država kaže ne može? Zbog čega? Šta je smisao? Pri tome, taj koji je ušao u pregovore je već registrovan. Znači, to je firma koja je registrovana, prošla je svu trijažu, sigurno pregovara sa zemljom koja nije na sankcijama, jer nema logike da razgovara sa onima koja jeste i potpuno ste u koliziji i imate problem sutra koji će vas da sapliće.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Baš zato što sam veoma pažljivo čitao član upravo sam izneo one argumente koje sam izneo.
Slažem se ja da ovo može da zakoči namensku industriju. Tu nema nikakve dileme, ali, s druge strane, ako biste to tako dopustili, bez svih ovih provera koje se inače traže, a i na kraju samo Ministarstvo da li će izdati ili neće izdati dozvolu, možete da rizikujete u današnjem svetu i da zaista stavite državu na stub srama.
Mi ovde ne trgujemo konditorskim proizvodima. Mi ovde trgujemo naoružanjem. Znate, otkud vi znate ko je sa druge strane dok sve to ne isproveravate? Na kraju krajeva, možda je spoljnopolitička situacija baš takva da nije poželjno da neka odavde firma, pa možda i privatna, baš toj državi posle svih saglasnosti što dobijete baš da se izveze to naoružanje, odnosno tehnologija. Samo zato, zbog rizika koji ovde postoji, sam više na strani Ministarstva, odnosno Vlade što ovo odbija.
Ponavljam, nadam se da će nekada biti veći mir u svetu, pa nećemo imati ovakvih problema. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Srpska napredna stranka neće dati podršku amandmanu da se član 11. briše, iako su neka slična razmišljanja bila i u našoj poslaničkoj grupi, iako je gospodin Poskurica takav sličan amandman i predložio.
Zarad javnosti, zarad demistifikacije svega onoga što piše u članu 11, zarad ljudi koji nas gledaju i koji misle da će ovim članom zakona biti ne znam šta zaustavljeno u Srbiji, ja bih želeo da pročitam član 11. Predloga zakona.
Stav 1. „Pre otpočinjanja pregovora za izvoz tehnologije, izvoznik je dužan da pribavi prethodnu saglasnost Ministarstva“. Da li je tu nešto sporno, tražiti saglasnost ministarstva?
Stav 2. – Ministarstvo pri razmatranju i odlučivanju o zahtevu za izdavanje saglasnosti za pregovore iz stava 1. ovog člana pribavlja mišljenje Ministarstva nadležnog za poslove odbrane, Ministarstva nadležnog za spoljne poslove i Ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, kao i organa državne uprave koji je nadležan za poslove nacionalne bezbednosti.
Da li neko treba da se plaši mišljenja nadležnog organa za poslove nacionalne bezbednosti? Da li neko treba da se plaši mišljenja Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova? Mislim da ne, ko radi korektno, ko radi odgovorno, pošteno svoj posao.
Stav 3, da ne ostanemo nedorečeni, da ne ostanem sa konstatacijom da neko nije čitao član 11. ili čitao zakon – dobijena saglasnost ne obavezuje ministarstvo da izda dozvolu za izvoz tehnologije.
Šta je ovde usporeno? Da li se ovde stavljaju klipovi u točkove? Mislim da se na ovaj način ne stavljaju klipovi u točkove. Klipovi u točkove našoj namenskoj industriji se stavljaju na drugi način, ne time da li je potreban član 11. ovog zakona ili nije potreban, a smatramo da je potreban. Mislim da se klipovi u točkove u našoj namenskoj industriji stavljaju neodgovornom politikom i neodgovornim rukovođenjem delova, kao što je to rađeno godinama unazad u „Krušiku“ u Valjevu.
Ono što je dobijeno, iako je pokušano da se napravi od „Krušika“ veoma uspešna firma do 2012. godine uspešnim rukovođenjem, kao da je tamo tekao med i mleko, a izgleda da je tekao med i mleko samo za pojedince u „Krušiku“.
Klipovi u točkove našem društvu, klipovi u točkove ne samo namenskoj industriji, već i celoj privredi se stavljaju neodgovornim poslovanjem. Bila je potrebna dobra volja, bilo je potrebno da se promeni rukovodstvo „Krušika“, pa da se samo za devet meseci ove godine ukupan prihod poveća za 127%, a ukupni rashodi da se smanje za 80% i da se iz jednog ukupnog rezultata u minusu da napravi firma koja posluje u plusu.
Potrebno je bilo odgovorno poslovanje da se napravi razlika u odnosu na 2012. godinu, kada je u „Krušiku“ radilo 27 sekretarica, kada su u „Krušiku“ umesto proizvodnje, umesto novih proizvoda, umesto pravljenja prihoda, pravljeni su samo zaposleni u neproizvodnom sektoru, pa je u sektoru finansijskih i komercijalnih poslova radilo 126 zaposlenih, u sektoru logistike 120 zaposlenih, 27 sekretarica, svi direktori su imali lične vozače, a generalni direktor i najnoviji, bez obzira na takav i toliki gubitak koji je ostvarivan svake godine i najnoviji „Audi A6“, C6 zapravo, sa svom sportskom opremom.
Bilo je potrebno napraviti drugu politiku i drugi odnos i Ministarstva odbrane i Vlade Republike Srbije prema „Krušiku“, pa da se napravi za prvih devet meseci 2014. godine pozitivan rezultat od 4,6 miliona dinara. Možda nije dovoljno, možda to nije veliki dobitak, ali u odnosu na godine koje su iza nas, na godine devastiranja ne samo „Krušika“, već i ostale namenske industrije, ovo je rezultat koji je vredan pažnje i vredan podrške i verujem da će ubuduće samo dodavati sledeće cifre na dobitku koji će ostvariti.
Ostvaren je rezultat koji je bolji za sto puta u odnosu na period prošle godine. Ukupne obaveze preduzeća „Krušik“ su smanjene za 20%, za devet meseci odgovornim ponašanjem, odgovornim rukovođenjem su smanjene za 20%. Troškovi reprezentacije su niži za 80%. Direktor može da se vozi u „Škodi oktaviji“, nije mu potreban S6 najnoviji sa sportskom opremom. Ne znam šta će direktoru sportska oprema?
Takođe, troškovi dnevnica, službenih putovanja su smanjeni za 43%. Mnogo toga možemo da govorimo i o „Krušiku“, mnogo toga možemo da govorimo i govorićemo i o namenskoj industriji i o SDPR i o drugim firmama u sastavu i Ministarstva odbrane, ali i u sastavu drugih ministarstava. Na taj način, kupovinom i vožnjom audija sportske klase, pravljenjem gubitaka, dnevnica, reprezentacija, neulaganjem u razvoj, ulaganjem u logistiku, kada od 1.200 zaposlenih u „Krušiku“ više od 600 je radilo u režiji, a ne u proizvodnji, tamo gde je neophodno da rade da bi se stvorile nove vrednosti.
Na taj način se pravi gubitak i stavljaju se klipovi u točkove namenskoj industriji i svim drugim. Zbog toga ne mogu da prihvatim da oni koji su svojim činjenjem ili nečinjenjem u okviru bivšeg režima, u okviru gravitiranja u vladama do 2012. godine napravili da dođe do ovakve situacije, napravili da je najvažnije da direktor vodi „Audi S6“, bez obzira što nema plata, bez obzira što se prave gubici, bez obzira što su loši rezultati, da ti i takvi kažu – sada će se članom 11, gde se traži saglasnost Ministarstva odbrane, MUP i BIA, neke stvari zaustaviti. Sa kojim pravom, sa kojim rezultatima, sa kojim činjenjem? Šta je tu pokrenuto do 2012. godine, osim što smo imali dezorganizaciju, degradaciju, za sve osim za direktore, koji su mogli da voze najnovije sportske klase „Audija A6“?
Da li je neko pitao ove ljude – šta vi radite da bi to radili, koliko trošite, na šta ulažete? Ne, nije. Da li ga nije interesovalo ili su bili neki drugi razlozi, ne znam, ali ne mogu da prihvatim da neko takav ko je svojim činjenjem ili nečinjenjem do 2012. godine doprineo da stanje u namenskoj industriji bude takvo kakvo jeste sada spočitava i kaže da će se neki procesi usporiti i da će namenska industrija stati zbog člana 11. Predloga zakona.
Zbog toga, ali i zbog toga što nema razloga da se mišljenje nadležnih državnih organa ne traži i ne posluša, SNS neće prihvatiti ovaj amandman.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac.