Hvala.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Miroslav Markićević, Momo Čolaković, Miroljub Stanković, Dubravka Filipovski, prof. dr Vesna Besarović i Mladen Grujić.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 7, 8. i 9. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici, pored predstavnika predlagača prof. dr Zorane Mihajlović, potpredsedika Vlade i ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dr Rasima Ljajića, potpredsednika Vlade i ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, prof. dr Snežane Bogosavljević Bošković, ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine, Aleksandra Vulina, ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Bratislava Gašića, ministra odbrane, prisustvuju i: Nenad Ivanišević, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Danilo Golubović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Bojana Todorović, pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, Tatjana Jovanović, pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Milanka Davidović, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine, Jasmina Roskić, načelnik Odeljenja u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Biljana Ranđelović, šef Odseka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Božidarka Banović, savetnik u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Nada Dunjić, savetnik u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Asija Veljović, samostalni savetnik u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 7, 8. i 9. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova te poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170, a u shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 94 o radnim klauzulama javnih ugovora, Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola uz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Republike Srbije, sa jedne strane i Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa druge strane, kojim se uzima u obzir pristupanje Republike Hrvatske Evropskoj uniji i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o veterinarskoj saradnji.
Da li želi reč predstavnik predlagača prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture?
Izvolite.

Dobar dan, posebno mi je zadovoljstvo što danas možemo pred parlamentom da predstavimo jednu konvenciju, nadam se da je i zajednički potvrdimo. To je konvencija koja može da pomogne da, ne samo da se uvede red, već da imamo i viši kvalitet i radova i zaštite, bezbednosti radnika koji su zaposleni u putarskim firmama.
Moram da priznam da potreba za ovom konvencijom se javila mnogo ranije. Iz dopisa koje sam pronašla od Samostalnog sindikata putara Srbije još od 2006. godine postoji potreba i želja ljudi koji su zaposleni u putarskim firmama da se ovakva konvencija ratifikuje, a da se na osnovu ovakve konvencije napravi jedan red i uvede sistem u ono što se zove rad putarskih firmi.
Takođe je značajno da smo zajedno sa Ministarstvom rada pripremili jednu ovakvu konvenciju i danas je predstavljamo vama, poslanicima. Tu smo da odgovorimo na sva pitanja, a ono što mislim da treba da se zna i šta će nam ta konvencija doneti jeste nekoliko stvari.
Konvencija koja je pred nama, Konvencija o radnim klauzulama javnih ugovora zvanično kako se zove ili Konvencija 94 Međunarodne organizacije rada treba da pomogne, dakle, odnosi se za one ugovore gde je najmanje jedna ugovorna stana država, lokalna samouprava, odnosno javni organ. Takođe, obavezuje sve one koji naravno prihvate Konvenciju, a ja verujem da ćemo mi tu konvenciju ratifikovati, obaveze koje moraju da ispunjavaju i putarske firme prema svojim radnicima, ali i prema onima, a to je država, ukoliko je s jedne strane javni organ, koja investira u određeni projekat. To znači da plate moraju da se redovno isplaćuju. To je pod jedan. Pod dva, bezbednost na radu mora da bude u odnosu na sve standarde koje smo već prihvatili, a često nije tako, radnici ne smeju biti zaposleni na crno i uopšte ova konvencija prepoznaje one firme koje imaju zaposlene.
Bez obzira, dakle, da li je neka kompanija registrovana u APR, a ako nema zaposlene takva kompanija će teško moći da učestvuju u ugovornom odnosu gde je investitor država. Dakle, polako pokušavamo da uvedemo red u ono što se zove rad putarskih kompanija. Nadam se da će to pre svega da dovede do povećanja bezbednosti zaposlenih na radu.
Ono što smo primetili u prethodnom periodu jeste da projekti često kasne. Tamo gde kasne projekti kasni se i sa isplatama prema radnicima, bilo da su u pitanju izvođači ili podizvođači. Takođe, ova konvencija se ne odnosi samo na izvođače, odnosi se i na podizvođače. Svi su obuhvaćeni delovanjem ovakve konvencije. Nadam se da će biti pitanja, tu sam da odgovorim na svako i iskreno se nadam da ćemo ovu konvenciju ratifikovati. Hvala.

Zahvaljujem.      
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Reč ima dr Jankov Veselinović.

Poštovana predsednice Skupštine, uvažena potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću na početku pošto to dosad nisam imao prilike da to činim, niti razloga da pohvalim ministarku, odnosno potpredsednicu Vlade iz jednog razloga, da kažem činjenicu da sam dobio u roku odgovor na dva poslanička pitanja koja sam uputio vašem ministarstvu. Jedno i drugo ticala su se zastoja u izgradnji prvo Žeželjevog mosta u Novom Sadu, a druga je postavio sam pitanje koje se tiče problema koji su nastali nakon izgradnje mosta kod Beške.
Dobio sam detaljan odgovor, molio bih ministarku, ako je moguće da danas kroz diskusiju, pošto jeste tema bliska ovoj temi o kojoj govorimo, dobijem dodatni odgovor što se tiče mosta Beške pošto je do kraja meseca trebalo da bude isplaćen iznos izvođačima i navodno je to bio razlog da Bajatović ne skoči sa mosta, jel tako? Da vas pitam zbog čega kasni izgradnja, odnosno…

Poslaniče, molim vas da se vratite na temu, ali sa ministrom ćemo

… da je u dobroj meri u temi.

Niste u temi. Pročitala sam zakone.

…ostali radovi kod mosta na Beškoj nisu završeni.
Druga stvar koja se tiče ove konvencije, moram priznati da ona ima nekoliko elemenata koji su pomalo sporni pre svega oko načina ulaska u proceduru. Ova konvencija je doneta, odnosno usvojena 1949. godine, pre 66 godina i rekli ste i sami u uvodnom izlaganju da je bilo zahteva da ona i ranije uđe u naš pravni sistem. Međutim, malo je neobično da konvencija koja je stara 66 godina u skupštinsku proceduru uđe po hitnom postupku.
Dakle, čemu ova konvencija da dodatno doprinosi broju zakona koji u skupštinsku proceduru ulaze po hitnom postupku? Ako mora da uđe neki zakon koji se tiče roka, mada bi o tome mogli da diskutujemo, da li je neophodno da nešto što je u svetu ratifikovano od ozbiljnog broja zemalja pre 50 ili 60 godina, kod nas u skupštinsku proceduru ulazi po hitnom postupku? Mislim da to nema nikakvog opravdanja.
Sa druge strane, što se tiče same forme konvencije i njenog prevoda imam ozbiljne zamerke. Da li se radi o arhaičnom govoru od pre 66 godina ili o neveštom prevodu? Ne znam kako da drugačije objasnim, a vi mi molim vas, uvažena potpredsednice, pokušajte pomoći, član 1. tačka v. pod i. kaže – ova konvencija se primenjuje na ugovore koji ispunjavaju sledeće uslove, molim vas pažljivo slušajte, izgradnju, izmenu i popravku ili rušenje javnih radova. Dakle, naglasak stavljam na – rušenje javnih radova.
Ovo je član 1. i molim vas recite mi – kako će se ova konvencija primenjivati ukoliko u predmetu konvencije se govori o rušenju javnih radova? Dakle, šta je njena suština? U engleskoj verziji se govori o demontaži, ali demontaži objekata građevinskih, a ne javnih radova. Neki službenik će primenjivati ovu konvenciju. On će čitati srpsku verziju. Kako je moguće da neko nije obratio pažnju na ovaj neprecizan prevod? Ne radi se o bilo kom članu. Radi se o članu 1.
Sa druge strane, ova konvencija postaje sastavni deo pravnog sistema RS kao što je i svaka druga pravna konvencija koja se ratifikuje prema članu 16. Ustava i postaje deo pravnog sistema zemlje. Pitao bih vas, poštovana potpredsednice Vlade, koji deo ove konvencije reguliše neku materiju na novi način a da već nije regulisana u pravnom sistemu RS?
Da li možete za ijednu oblast reći na koju se odnosi a da već ne postoje odredbe u toj oblasti regulisane domaćim zakonodavstvom, čak kvalitetnije i čak detaljnije? Imamo Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o javnim nabavkama, Zakon o radu, čak ovaj zakon koji se tiče obnove područja oštećenih u poplavama, Zakon o zaštiti na radu, Zakon o javno- privatnom partnerstvu. To su sve zakoni koji se tiču oblasti i nisam našao nijednu odredbu u ovoj konvenciji gde bi ono što vi kažete, odnosno što kaže obrazloženje ove konvencije sasvim neprimereno došlo do, kaže, pružanja mogućnosti formiranja međuresorne radne grupe koja bi imala zadatak da sačini spisak putarskih i građevinskih preduzeća koja bi bila selektovana crna i bela lista na osnovu nivoa ispunjenja zakonskih obaveza prema svojim zaposlenima i državi.
Kakva putarska preduzeća vezana za konvenciju iz 1949. godine i stanje u našoj putarskoj privredi i šta u putarskoj privredi nije uređeno, a biće uređeno u ovoj konvenciji? Imate obavezu države da plati u roku putarska preduzeća pa vas pitam – koliko je država dužna tim putarskim preduzećima i šta u sadašnjoj proceduri postoji kao smetnja da se te obaveze izmire? Koja obaveza kada je u pitanju to preduzeće prema radnicima ne postoji definisana u Zakonu o radu i drugim zakonima?
Dakle, da li postoji obaveza poslodavca da plaća zaposlene? Postoji. Da li oni smeju da rade na crno? Ne smeju. Da li oni moraju da ispunjavaju sve uslove zaštite na radu? Moraju. Vi ste to videli, obilazili ste ta preduzeća, što sa zemlje, što iz vazduha, i videli ste da se to ne dešava, ali postoje zakoni. Nije problem u konvencijama.
S druge strane nije mi jasno koji je bio sada neposredni povod da ova konvencija uđe po hitnom postupku u proceduru? Nemamo ništa protiv da ova konvencija bude jedan deo pravnog sistema i da možda nešto popravi, ali, kažem, ovakva kakva je, sa neadekvatnim prevodom može da stvori samo zabunu u primeni i ovako postojećih propisa, jer ona na neki način ima prioritet. Ona je novi element u našem pravnom sistemu. Ako ćemo mi nju primenjivati tako što ćemo rušiti javne radove prema njoj, onda ja sam sasvim ubeđen da ona može da postane problem u našem pravnom sistemu, nikakva posebna korist.
Molim vas, ako je moguće, tri puta sam čitao konvenciju, verujte, nisam našao ni jednu odredbu kojom se uređuje neka oblast koja već nije bila uređena, i sa druge strane, član 1. i 4. posebno 1. su sasvim nejasni i neprecizni i neće ih biti moguće primeniti, pa vas molim da učinite nešto da ova konvencija makar ima prevod koji bi mogao da se primeni, jer ovako postojaće brojni problemi.
Naša poslanička grupa nema nikakav problem da podrži ovu konvenciju i da glasa za nju, ako vi smatrate da će ona doprineti poboljšanju položaja radnika u putarskoj privredi, mada ne vidim, kako će ona pomoći popravljanju položaja u putarskoj privredi. Položaj radnika u putarskoj privredi može pomoći samo ova Vlada i to na način da stvori uslove da bude dovoljno sredstava za te radove, da ti radovi budu organizovani adekvatno, a ne kako su sada organizovani, da se radovi počnu na vreme, a ne kao što se sada započinju radovi. Gledam ovih dana da u oktobru mesecu se otvaraju brojni radovi zato što su postupci javnih nabavki veoma tromi. Ne govorim o nacionalnim projektima, govorim o projektima lokalnih samouprava. Imali ste celu godinu, odnosno imali su celu godinu da završe neke infrastrukturne projekte. Ne, nisu uspeli to da urade. Niko im nije stajao na putu osim možda loš Zakon o javnim nabavkama i u te poslove su ušli ovih dana.
Bilo bi veoma zgodno uvažena potpredsednice Vlade, sedeli smo baš na ovoj distanci pre jedno mesec dana kada ste rekli da će obnova u Obrenovcu biti završena do jeseni. Jesen je stigla 21. ili 22, vi to znate i u koliko sati, ali obnova u Obrenovcu je tek započeta, još se ni temelji nisu osušili. Šta vam radi gospodin Blagojević? Da li ste vi ili mi bili u pravu kada smo govorili da on nije kompetentan za taj posao i da on neće napraviti ništa u toj oblasti i da li će makar do zime deo kuća, pošto znamo da neće sve biti obnovljene? Veoma smo nezadovoljni kako taj posao teče, a najviše su nezadovoljni oni ljudi koji su još uvek pod šatorima, a već znate i sami kada izađete iz kuće da su jutra prilično hladna. Zamislite ljude koji spavaju u neuslovnim prostorijama u ovom periodu.
Dakle, kada će obnova na poplavljenim područjima zaista biti započeta u punoj meri, kada će predsednik Vlade, kao što je obećao, posetiti ta područja? Rekao je da će dolaziti svaka tri dana pre mesec dana, nije se više pojavio u Obrenovcu. Šta se uopšte dešava sa obnovom tih područja? To ima veze sa ovom konvencijom, jer se radi o državi kao naručiocu, pa vas molim da date odgovor koji brine građane cele Srbije, a posebno ljude na poplavljenim područjima. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Bez obzira što neke stvari imaju više, manje ili nemaju veze sa konvekcijom, odgovoriću na sve što ste pitali.
Na početku, krenućemo sa kraja. Pozivam vas da zajedno obiđemo Obrenovac zato što za mnoge stvari niste u pravu. Objasniću vam, a šta je problem sa helikopterom, da li se plašite visine? U redu, ići ćemo normalno kolima da obiđemo Obrenovac, da vidimo šta je sa putevima, da vidimo šta je sa drugim putevima, jer ne možete samo tako da kažete – ništa nije urađeno i ništa se ne radi, zato što to baš i nije tako.
Što se tiče puteva i što se tiče onoga što je trebalo da bude urađeno od puteva do 1. oktobra, to je završeno. Ti pozivi koje sada pominjete, javni pozivi se otvaraju za klizišta i za mostove koji mogu da se rade zimi. Što se tiče kuća i novca, isplaćuje se i radi se. Gradacija je da se ide od onih koje su potpuno uništene, pa manje do najmanje. Ima i dosta rešenja na koja se ljudi žale. Oni ta rešenja šalju komisiji, Centralnoj komisiji Vlade, upućuju se ponovo ljudi na teren da vidi, jer greške mogu da se dese onima koji procenjuju od strane lokalnih samouprava, ali se i te kako radi i te kako ne sme da se desi da ljudi spavaju po hladnom u šatorima ili bilo gde i tu smo se svi složili. Moj poziv stoji, da zajedno obiđemo i da to vidimo.
Na početku ste pomenuli Žeželjev most i Bešku. Beška će se raditi još mesec dana zbog toga što kada se, i u prethodnom objašnjenju koje ste dobili, kada je rađeno rađeno je zimi. Na žalost, nije urađeno kvalitetno, bez obzira na jednu dobru kompaniju koja se time bavila, koja je to radila. Radovi će morati da se produže za još 30 dana. Žeželj očekujem da za narednih 10 do 15 dana budemo zajedno na Žeželjevom mostu i obeležimo praktično konačno ponovo početak radova koji stajali dve i po godine, jer se Žeželj nije radio. Na žalost, 1999. godina je bila davno, kada je praktično Žeželjev most uništen.
Sada da se vratim na konvenciju za koju smatram da je veoma značajna. Bez obzira što ste pomenuli mnogo zakona koji definišu ili nam pomažu da sve ovo o čemu smo pričali, a pričamo o putarskim firmama za koje moramo svi da se složimo da postoje problemi, nije problem samo sa strane države u smislu da li je država nešto platila ili nije. Odmah da vam kažem, država nema dugova prema putarskim kompanijama. Ova konvencija omogućava da na jednom mestu se bavimo i kvalitetom, da se na jednom metu bavimo i povećanjem bezbednosti rada, da nekako multisektorski obuhvatimo ono što sada vidimo, da jeste problem u putarskim kompanijama. To se znalo i od ranije da su problemi u neplaćanju, držanju radnika na crno, bilo da su kompanije koje su dobile svoje poslove na normalnim tenderima, javnim tenderima, ali sada inspekcija rada izlazi na teren i ispostavlja se da su ljudi zaposleni na crno, pa se desi da kompanija koja ima tri zaposlena, sasvim zvanična kompanija, koja negde tamo u APR postoji dobije posao, onda uzima podizvođače gde u stvari postoje zaposleni putari. Sa neke druge strane postoje putarske kompanije pune radnika koje u stvari treba da rade taj posao.
To je razlog zašto ova konvencija možda može da nam pomogne, prvo da napravimo red, da uspostavimo sistem koji, bez obzira na zakone koje ste pomenuli, slažem se sa vama, i Zakon o javnim nabavkama i svi drugi zakoni postoje, ali naš cilj, odnosno cilj nas u ministarstvu je da probamo da napravimo razliku između onih koji jesu putari i koji rade i onih firmi koje vode računa o svojim radnicima, bilo po pitanju bezbednosti, bilo po pitanju plaćanja obaveza prema državi i plaćanja zarada prema svojim radnicima, poštovanju rokova i kvaliteta svoga rada i onih koji su praktično i često tu samo da bi, verovatno, produžavali rokove, uzimali novac od države i na taj način ne završavali projekte i trpeli svi.
Zato je ta priča o tzv. crnim i belim listama. Neće to određivati ni jedan čovek, nego će se uspostaviti kriterijumi. Ministarstvo finansija, poreska uprava, Ministarstvo građevinarstva, Ministarstvo rada, Ministarstvo trgovine, znači svi će biti u toj radnoj grupi, naravno i sindikati, svi oni koji se tim poslom bave, pa ćemo napraviti kriterijume kako u stvari te firme delimo na one koje su bele ili crne, sa mogućnošću da i one koje su crne kada u određenom vremenskom periodu počnu da se ponašaju kako treba, kako bi trebalo danas da se ponašaju, a ne ponašaju se, dobiju mogućnost i da se prebace na tu belu listu.
To je suština cele priče zašto smo išli po hitnom postupku. Zato što je konvencija, znate ja sam tu donela, i zamolila da to bude po hitnom postupku, iako je moje mišljenje da svi zakoni moraju da budu u javnoj raspravi, u pitanju je Konvencija, u pitanju je želja da što pre sednemo i vidimo šta se dešava, jer je i najveći problem upravo u putarskoj privredi. To je bio razlog. Kažem, to je bila moja odluka, možda sam pogrešila, ali verujem da će se razumeti razlog zašto smo to želeli da uradimo po hitnom postupku.