Baš zato što sam veoma pažljivo čitao član upravo sam izneo one argumente koje sam izneo.
Slažem se ja da ovo može da zakoči namensku industriju. Tu nema nikakve dileme, ali, s druge strane, ako biste to tako dopustili, bez svih ovih provera koje se inače traže, a i na kraju samo Ministarstvo da li će izdati ili neće izdati dozvolu, možete da rizikujete u današnjem svetu i da zaista stavite državu na stub srama.
Mi ovde ne trgujemo konditorskim proizvodima. Mi ovde trgujemo naoružanjem. Znate, otkud vi znate ko je sa druge strane dok sve to ne isproveravate? Na kraju krajeva, možda je spoljnopolitička situacija baš takva da nije poželjno da neka odavde firma, pa možda i privatna, baš toj državi posle svih saglasnosti što dobijete baš da se izveze to naoružanje, odnosno tehnologija. Samo zato, zbog rizika koji ovde postoji, sam više na strani Ministarstva, odnosno Vlade što ovo odbija.
Ponavljam, nadam se da će nekada biti veći mir u svetu, pa nećemo imati ovakvih problema. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Srpska napredna stranka neće dati podršku amandmanu da se član 11. briše, iako su neka slična razmišljanja bila i u našoj poslaničkoj grupi, iako je gospodin Poskurica takav sličan amandman i predložio.
Zarad javnosti, zarad demistifikacije svega onoga što piše u članu 11, zarad ljudi koji nas gledaju i koji misle da će ovim članom zakona biti ne znam šta zaustavljeno u Srbiji, ja bih želeo da pročitam član 11. Predloga zakona.
Stav 1. „Pre otpočinjanja pregovora za izvoz tehnologije, izvoznik je dužan da pribavi prethodnu saglasnost Ministarstva“. Da li je tu nešto sporno, tražiti saglasnost ministarstva?
Stav 2. – Ministarstvo pri razmatranju i odlučivanju o zahtevu za izdavanje saglasnosti za pregovore iz stava 1. ovog člana pribavlja mišljenje Ministarstva nadležnog za poslove odbrane, Ministarstva nadležnog za spoljne poslove i Ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, kao i organa državne uprave koji je nadležan za poslove nacionalne bezbednosti.
Da li neko treba da se plaši mišljenja nadležnog organa za poslove nacionalne bezbednosti? Da li neko treba da se plaši mišljenja Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova? Mislim da ne, ko radi korektno, ko radi odgovorno, pošteno svoj posao.
Stav 3, da ne ostanemo nedorečeni, da ne ostanem sa konstatacijom da neko nije čitao član 11. ili čitao zakon – dobijena saglasnost ne obavezuje ministarstvo da izda dozvolu za izvoz tehnologije.
Šta je ovde usporeno? Da li se ovde stavljaju klipovi u točkove? Mislim da se na ovaj način ne stavljaju klipovi u točkove. Klipovi u točkove našoj namenskoj industriji se stavljaju na drugi način, ne time da li je potreban član 11. ovog zakona ili nije potreban, a smatramo da je potreban. Mislim da se klipovi u točkove u našoj namenskoj industriji stavljaju neodgovornom politikom i neodgovornim rukovođenjem delova, kao što je to rađeno godinama unazad u „Krušiku“ u Valjevu.
Ono što je dobijeno, iako je pokušano da se napravi od „Krušika“ veoma uspešna firma do 2012. godine uspešnim rukovođenjem, kao da je tamo tekao med i mleko, a izgleda da je tekao med i mleko samo za pojedince u „Krušiku“.
Klipovi u točkove našem društvu, klipovi u točkove ne samo namenskoj industriji, već i celoj privredi se stavljaju neodgovornim poslovanjem. Bila je potrebna dobra volja, bilo je potrebno da se promeni rukovodstvo „Krušika“, pa da se samo za devet meseci ove godine ukupan prihod poveća za 127%, a ukupni rashodi da se smanje za 80% i da se iz jednog ukupnog rezultata u minusu da napravi firma koja posluje u plusu.
Potrebno je bilo odgovorno poslovanje da se napravi razlika u odnosu na 2012. godinu, kada je u „Krušiku“ radilo 27 sekretarica, kada su u „Krušiku“ umesto proizvodnje, umesto novih proizvoda, umesto pravljenja prihoda, pravljeni su samo zaposleni u neproizvodnom sektoru, pa je u sektoru finansijskih i komercijalnih poslova radilo 126 zaposlenih, u sektoru logistike 120 zaposlenih, 27 sekretarica, svi direktori su imali lične vozače, a generalni direktor i najnoviji, bez obzira na takav i toliki gubitak koji je ostvarivan svake godine i najnoviji „Audi A6“, C6 zapravo, sa svom sportskom opremom.
Bilo je potrebno napraviti drugu politiku i drugi odnos i Ministarstva odbrane i Vlade Republike Srbije prema „Krušiku“, pa da se napravi za prvih devet meseci 2014. godine pozitivan rezultat od 4,6 miliona dinara. Možda nije dovoljno, možda to nije veliki dobitak, ali u odnosu na godine koje su iza nas, na godine devastiranja ne samo „Krušika“, već i ostale namenske industrije, ovo je rezultat koji je vredan pažnje i vredan podrške i verujem da će ubuduće samo dodavati sledeće cifre na dobitku koji će ostvariti.
Ostvaren je rezultat koji je bolji za sto puta u odnosu na period prošle godine. Ukupne obaveze preduzeća „Krušik“ su smanjene za 20%, za devet meseci odgovornim ponašanjem, odgovornim rukovođenjem su smanjene za 20%. Troškovi reprezentacije su niži za 80%. Direktor može da se vozi u „Škodi oktaviji“, nije mu potreban S6 najnoviji sa sportskom opremom. Ne znam šta će direktoru sportska oprema?
Takođe, troškovi dnevnica, službenih putovanja su smanjeni za 43%. Mnogo toga možemo da govorimo i o „Krušiku“, mnogo toga možemo da govorimo i govorićemo i o namenskoj industriji i o SDPR i o drugim firmama u sastavu i Ministarstva odbrane, ali i u sastavu drugih ministarstava. Na taj način, kupovinom i vožnjom audija sportske klase, pravljenjem gubitaka, dnevnica, reprezentacija, neulaganjem u razvoj, ulaganjem u logistiku, kada od 1.200 zaposlenih u „Krušiku“ više od 600 je radilo u režiji, a ne u proizvodnji, tamo gde je neophodno da rade da bi se stvorile nove vrednosti.
Na taj način se pravi gubitak i stavljaju se klipovi u točkove namenskoj industriji i svim drugim. Zbog toga ne mogu da prihvatim da oni koji su svojim činjenjem ili nečinjenjem u okviru bivšeg režima, u okviru gravitiranja u vladama do 2012. godine napravili da dođe do ovakve situacije, napravili da je najvažnije da direktor vodi „Audi S6“, bez obzira što nema plata, bez obzira što se prave gubici, bez obzira što su loši rezultati, da ti i takvi kažu – sada će se članom 11, gde se traži saglasnost Ministarstva odbrane, MUP i BIA, neke stvari zaustaviti. Sa kojim pravom, sa kojim rezultatima, sa kojim činjenjem? Šta je tu pokrenuto do 2012. godine, osim što smo imali dezorganizaciju, degradaciju, za sve osim za direktore, koji su mogli da voze najnovije sportske klase „Audija A6“?
Da li je neko pitao ove ljude – šta vi radite da bi to radili, koliko trošite, na šta ulažete? Ne, nije. Da li ga nije interesovalo ili su bili neki drugi razlozi, ne znam, ali ne mogu da prihvatim da neko takav ko je svojim činjenjem ili nečinjenjem do 2012. godine doprineo da stanje u namenskoj industriji bude takvo kakvo jeste sada spočitava i kaže da će se neki procesi usporiti i da će namenska industrija stati zbog člana 11. Predloga zakona.
Zbog toga, ali i zbog toga što nema razloga da se mišljenje nadležnih državnih organa ne traži i ne posluša, SNS neće prihvatiti ovaj amandman.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac.

Ja se izvinjavam, voleo bih da pogledamo stenografske beleške. Razumeo sam u početku govora da je kolega rekao da će prihvatiti amandman.

Nije, pozvao se na jednog od poslanika iz poslaničke grupe.

Ovaj rezultat u „Krušiku“ je veoma ohrabrujući. Ova Vlada je sto puta bolja od Vlade koja je bila pre nje do 2013. godine, a rezultat u 2013. godini u „Krušiku“ je katastrofalan u odnosu na ranije. Znači, „Krušik“ propada od 2012. godine na ovamo.
Molim vas, gospodine ministre, da nam dostavite, a možete da nam dostavite, u poslednjih pet godina od 2008. godine, znači šest godina, kako je poslovao „Krušik“ i koliko je ljudi zapošljavao. Ovo uzmite u formi poslaničkog pitanja. Koliko ljudi je bilo zaposleno za stalno, na privremene i povremene poslove, koliki je izvoz „Krušika“ bio, kada su poslednji put štrajkovali u „Krušiku“ i sve ćemo to dobiti ovde vrlo precizno.
Građani koji žive u Valjevu odlično znaju kako funkcioniše „Krušik“. Ja vam samo kažem da ako Vlada pristupa na ovaj način, bojim se da ćete vi, gospodine Ljajiću, kao čovek koji je to radio i ranije, morati da idete tamo da gasite štrajkove. Da vas podsetim, oni danas ne primaju čak ni minimalac.
Što se tiče vozila, ne znam zašto su ta vozila tema, moram da priznam, vozio sam se u autu BMV, koji je bio star čak dvanaest godina, koliko znam, premijer se vozi u tom istom autu. Meni je veći problem kada predsednikovo obezbeđenje slupa „Mercedes brabus“ koji vredi tri miliona dolara. Mnogo mi je to veći problem nego to što se vozi neki direktor u „Krušiku“. Nisam ni znao čime se vozi, niti mi je to bio posao.
Priča oko toga koliko je ljudi zaposleno u administraciji, znači, „Krušik“ je fabrika koja ima ozbiljan razvoj koji se sada guši. „Krušik“ je fabrika koja je sada sticajem određenih okolnosti dobila određeni novac iz Emirata da razvije nešto što ne može da uradi, jer ljudi koji trenutno vode tu fabriku ne znaju to da urade, ali hoće se probuditi iz toga jednog dana, videćete i sami. Uostalom, ako imate priliku da razgovarate sa ljudima koji su naše kolege inženjeri iz „Krušika“, čućete to.
Molim vas, gospodine ministre, zaista pristupam skroz pozitivno u želji da i vama i, pre svega, proizvođačima, istim onim koji su u našem mandatu napravili i „Lastu“ i novu pušku M-21 i gotovo završili „bumbar“ u tom „Krušiku“, koji sad opet ne postoji, i bespilotne letilice koje smo radili i kamion u „Zastava kamionima“ i u FAP, svi ti ljudi danas traže vašu podršku da mogu to da prodaju, ne samo da proizvedu.
Nažalost, ovaj zakon će da vas onemogući u efikasnosti. Samo neko ko ne zna šta je administracija, a taj neko verovatno izliva vlasti u mozak, nema problem da završi ličnu kartu u pola sata, nema problem da dobije pasoš u jedan sat itd, ne zna šta znači da vi sada trebate interresorski da dobijete saglasnost tri ministarstva. Nisam znao, mislio sam da je to BIA, a sad ispada da Nacionalni savet za bezbednost treba da zaseda. Savet za nacionalnu bezbednost treba da zaseda da bi neko dobio pravo da počne pregovore.
Znate šta, da imamo nuklearno naoružanje i da je ne znam koja zemlja u svetu zainteresovana, verujem da bi se to završilo na nekom nižem nivou. Znači, ovo samo sebe dezavuiše.
Objašnjenja koja smo čuli i hvalospeve o fantastičnom rezultatu u „Krušiku“ koji propada ove godine sporije, nego što je propadao prošle godine, a definitivno propada, a videćemo to, ljudi koji žive u Valjevu i „Krušiku“, čućemo, znam. Vidim da postoji veliko samozadovoljstvo onih koji vode danas „Krušik“, jer su otpustili sekretarice i to ne znam, verujte mi, jer se ja kao ozbiljan čovek i ministar odbrane nisam bavio. Moj posao to nije bio. To je bio posao Vlade, jer su ti ljudi postavljeni na javna mesta, Vlada ih je postavljala, a ne Ministarstvo odbrane.
Pozivam vas još jednom, a verujem da ste i vi čuli, ja sam se prosto bio iznenadio na početku govora kolege, on je rekao zato ćemo mi prihvatiti amandman. Ja samo što nisam aplaudirao. Razmislite još, ako ne danas, do dana za glasanje možete da ubedite svoje kolege da će vama to da stvara probleme.
Moja želja je da industrija radi, da imaju poslove, ne da štrajkuju, ne da budu u problemu, u sukobu sa režimom koji je sve represivniji i prema njima. Naprotiv, želim da vi, kao moj uvaženi kolega sa kojim sa radio ovolike godine, budete neko ko će imati u ovoj Vladi, možda jedino vi, dobar rezultat. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Šutanovac.
Reč ima šef poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, voleo bih kao tehničkom licu da mi objasnite ili predlagač amandmana da mi objasni kako se to sa 27 sekretarica ulaže u razvoj? Jedna rečenica kaže – kao ministar odbrane nisam imao obavezu da se bavim time, niti sam se bavio time, ko se zapošljava, ni kako se zapošljava, ni po kojem osnovu, ni koji auto vozi, ni kako troši. Ništa. Ja ne znam šta je onda bilo ovlašćenje ministra odbrane, ali kako se to razvoj pravi sa 27 sekretarica i kako jedna firma može da opstane ako od 1.265 zaposlenih, 515 radi u proizvodnji, a 60% radi u režiji? Meni je to neobjašnjivo.
Što se tiče lupanja tih automobila, možete da pitate i vašeg šefa poslaničke grupe kako je slupao skupštinski službeni auto.
Ono što ostaje bez odgovora, verovatno zato što se ministar odbrane nije mešao u to ili nije želeo u to da se meša, kako je uspešna firma „Krušik“ u Valjevu uspešna sve do 2013. godine, recimo u 2010. godini je imala ne povezani radni staž za sve zaposlene sa svim pripadajućim doprinosima? Ko to nije poštovao zakon? Ko to nije plaćao doprinose državi? Zbog čega ti ljudi koji su radili u „Krušiku“ nisu imali zdravstveno, penziono i bilo kakvo drugo osiguranje? Ko je odgovoran za to? Da li taj uspešni direktor iz Audia, sportskog Audia A6 ili ministar odbrane? Ko je odgovoran za to što se ne poštuje zakon, za to što ti ljudi nisu imali pravo čak ni na lečenje, nisu imali penziono osiguranje, ništa nisu imali, do/od 2010. godine? Ko je odgovoran za takvu politiku?
(Marko Atlagić, sa mesta: Ministar.)
Ministar? Hvala vam, gospodine Atlagiću, što se slažete sa mojim mišljenjem.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i Dejan Čapo.
Odbor za odbranu i unutrašnje poslove nije prihvatio amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Šutanovac i Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za unutrašnje poslove nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 16. amandmanu su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Šutanovac i Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik narodni poslanik Dragan Šutanovac. Izvolite.