Zahvaljujem.
Gospodine ministre, ovo je upravo amandman na osnovu koga se pre nekoliko dana ovde u parlamentu vodila izuzetno žučna rasprava. Naime, smatrao sam tad, a smatram i danas, a vidim da je većina, koju predstavlja Zoran Babić, podnela amandman gotovo istovetan kao što sam ja predlagao pre nekoliko dana, a i ovde ga imamo zvanično, da je potpuno neprofesionalno da neko ko zatraži dozvolu za izvoz ili za uvoz nema vremenski rok trajanja u kome tu dozvolu može da dobije.
Obaveza vašeg ministarstva je da izdate u roku od 10 dana. To je vama na čast, kao ministarstvu. Malopre smo pričali o tome da za neke poslove treba da se sastane i Savet za nacionalnu bezbednost, koji se sastaje jednom u šest meseci ili, koliko znam, u poslednje vreme se ne sastaje uopšte. Pošto u ovoj državi više nemamo Savet za nacionalnu bezbednost, nemamo koordinatora službi, odnosno šefa biroa, imamo jedan opšti raspad u MUP, koji gledamo kroz medije, imate situaciju u kojoj, po predlogu zakona, ne postoji nikakav vremenski rok, osim toga da u roku od 10 dana, kada dobijete sve saglasnosti, saglasnost izdaju Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo spoljne politike.
Smatrali smo i smatramo da je neophodno da se njima izda rok u kome moraju da izdaju negativno mišljenje ili pozitivno.
Podsećam, nije to nikakva mudrost. Znači, ne postoji mudrost. Ministarstvo spoljnih poslova, kasnije smo definisali, videćete u članu 17, tačno ima na osnovu čega izdaje svoju saglasnost. Da li je ta zemlja pod sankcijama, da li narušava neki regionalni mir, da li je sa nama u nekim neprijateljskim odnosima? To može vrlo brzo da se reši. Ista stvar je i u odbrani. Da li oružje može da ugrozi bezbednost naše zemlje? To koje mi prodajemo ima ga na tržištu celog sveta, da se ne lažemo. Nije to nešto što može da ugrozi našu zemlju. Mi nemamo neke nevidljive bombardere koji bi mogli nama da se vrate. Sve to može vrlo brzo da se uradi. Dali smo rok u našem amandmanu da taj rok bude 30 dana.
Takođe, ukoliko ne dođe do izdavanja dozvole, onda Vlada odlučuje po tom pitanju i tu smo dali rok od 60 dana. Smatram da je to nešto što je neophodno sa aspekta sigurnosti onih koji pregovaraju oko posla. Ovo nisu poslovi u kojima imate izlog, pa naiđe kupac, pa mu vi prodate burek na licu mesta. Ovo su poslovi u kojima ljudi, izvoznici, proizvođači, SDPR, ulažu velika finansijska sredstva kako bi držali svoju prodaju mrežu širom sveta. Ukoliko investiraju veliki novac, a nemaju rok u kom planiraju da ga vrate, to je potpuno neprofesionalno, da kažem, ne privredno funkcionisanje, odnosno ponašanje.
Na ovaj isti član je podnet amandman i kolege Babića. Očigledno da su povukli ono što su mislili pre neki dan. Tu je gospodin Gašić nama objašnjavao kako postoje rokovi, ali u zakonu ih nema. Možda postoje neki interni rokovi, kojih niko ne mora da se pridržava.
Apelujem na vas da razmislite i mislim da je naš predlog dramatično bolji od predloga koji je dao gospodin Babić. Prihvatite to, jer to će vama biti olakšanje, jer vi ćete imati problem. Neće niko podnositi zahtev za izdavanje dozvole Ministarstvu odbrane, nego će vama da podnese zahtev. Ako vi kasnite, vas će neko u novinama, medijima, u Skupštini, da zapita – zbog čega vi to niste uradili?
Da dođete ovde da nam objašnjavate kako nije neko ministarstvo dalo saglasnost na vreme, saglasnost može da bude negativna ili pozitivna, potpuno je apsurdno. Znači, preuzimate na sebe obavezu po Predlogu zakona u kojoj ne postoji vremenski rok.
Sada da se vratimo na početak. Ovo je zemlja u kojoj se vodi navodno velika borba protiv korupcije. Znate li šta znači mesec dana u ovom poslu ili 15 dana? Ako neko dobije ima diskreciono pravo da dobije malo brže od ovog drugog. U tri dana može posao od 100 miliona da se izgubi. Zašto bi neko imao to pravo i tu mogućnost da to radi, bilo ko da je? Neka je sam premijer. Što bi njemu davali tu mogućnost. Što bi on to prihvatio na sebe.
Dakle, sve što znači otežavanje, a ovo je Predlog zakona kakav je formulisan, a znam sticajem okolnosti, ministar Gašić me je optužio da mnogo znam, znam da to nije vaša ideja, znam da postoji administracija koja hoće da upravlja sistemima i mimo ministara i dešavalo se i ranije. Nije to ništa novo. Znači, samo vas molim da prihvatite ovaj amandman u vašem interesu i interesu onih ljudi koji rade u proizvodnji pre svega, pa i ovih koji trguju. Zahvaljujem.
