Reč ima narodni poslanik Violeta Lutovac, a neka se pripremi Nikola Jolović.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege, pred nama je danas rasprava o jednom jako važnom zakonu, Predlogu zakona o zabrani korišćenja doping sredstava u sportu. Na ovaj predlog zakona bi se osvrnula pre svega kao jedna mlada sportski aktivna osoba, sa jedne strane, i kao lekar sa druge strane.
Znamo da je težište jednog modernog današnjeg sporta zapravo ko može brže, jače i bolje. Na osnovu ovih teza možemo u stvari i da polemišemo o samim situacijama gde se koriste kod sportista zabranjena sredstva, odnosno doping sredstva. Antidoping mi možemo posmatrati kao jedan stil života. Stil života zdravog mladog sportiste koji pre svega promoviše svoje iskustvo, svoje sposobnosti na zdrav način, s jedne strane. Zatim, promoviše jedan fer plej odnos, poštuje svoje kolege i druge učesnike, samu svoju ličnost.
Motivi za korišćenjem zabranjenih supstanci, odnosno doping sredstava mogu biti različiti. Kao lekar istakla bih da je najčešći motiv sama ličnost, nezadovoljstvo samog sportiste u odnosu na nekog kolegu koji se poredi i želja da recimo eliminiše istog iz igre i tome slično. Takođe postoje kao motivi gde sportista poseže za zabranjenim supstancama i vrednosti kao moralne vrednosti, kao i materijalne vrednosti. Najčešće korišćene supstance, zabranjene supstance su anabolički agensi, zatim steroidi, kortekosteoridi, nitrati, beta blokatori i krvni doping.
Samo bih rekla da prema odredbama svetskog anti doping kodeksa zapravo postoje neke odredbe i pravila kojih se svaki učesnik u sportu mora pridržavati. Zemlja koja ne usvoji ta pravila i te odredbe nisu u mogućnosti da učestvuju na međunarodnim svetskim takmičenjima. Sama ova činjenica, a ne usvajanjem ovakvog predloga zakona nanosimo veliku štetu našim sportistima, pogotovo ukoliko se osvrnemo na činjenicu da ostvaruju izuzetne rezultate u sportu.
Antidoping agencija je od 2006. godine, do 2013. godine sprovela istraživanje, odnosno analiziranje krvnih uzoraka kod sportista gde je moguće pronaći zabranjene supstance ili pak metabolite zabranjenih supstanci i pronađeno je 49 sportista koji su bili doping pozitivni. Najviše sportista je pronađeno u borilačkim veštinama, što je i logično, u rvanju, boksu, zatim bodibildingu i ne mnogo manji broj u rukometu.
Zapravo, povreda antidping pravila ne obuhvata samo postojanje samo doping supstanci ili metabolita u krvi sportiste, već i samo učestvovanje sportiste u svim procesima i isporuke ili pak transporta, slanja u svim procesima prodaje zabranjenih supstanci. Zapravo, usvajanjem ovakvog predloga zakona o zabrani korišćenja doping sredstava kod sportista mi štitimo naravno pre svega sportiste, ali i sve mlade ljude koji su zainteresovani za bavljenje sportom, a politika ove Vlade je usmerena u tom pravcu tako da ću ispred SNS u danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati ovakav predlog zakona. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nikola Jolović, a zatim neka se pripremi Cvetanović.

Uvaženi ministre, uvaženi predsedavajući, kolege narodni poslanici.
Ceneći društveno prihvaćen stav da se pravo može nazvati sistemom normi ljudskog ponašanja koje propisuje i u slučaju kršenja sankcioniše država, te da pravo za svoje izbore ima u moralu, običajima i etici, a naročito pravdi i uvažavajući činjenicu da naše zakonodavstvo usvaja evropske norme i rešenja iz života, poslovanja i uređenja najsavremenijih država i njenih građana, jasan je razlog i neophodna potreba za donošenje zakona o sprečavanju dopinga u sportu.
Sport je razvojem društva postao zapravo profesija a ne rekreacija i aktivnost koja poboljšava život kako pojedinca, tako i zajednice. Ona se sportisti može višestruko isplatiti, doneti mu slavu, naravno sa slavom dolazi i novac.
Zbog toga, a uz prisustvo sve veće konkurencije, pojedini sportisti svoje telo izlažu ekstremnim naporima radi postizanja značajnih rezultata i neminovno troše i uništavaju svoje telo.
Međutim, neki pojedinci nisu sposobni da dosegnu vrhunske rezultate sa svojim trenutnim fizičkim mogućnostima i posežu za upotrebom zabranjenih stvari i metoda, koji će im omogućiti da značajno premaše limite i potencijale svog tela u pogledu brzine i snage pokreta, zamora mišića i tome slično. Smisao sporta koji je definisan kroz slogan – brže, jače, više, gubi svaki smisao.
Nažalost, broj takvih pojedinaca je sve veći i uzrokuje pojavu da se moraju uzimati zabranjene stvari i metode da bi se mogao ostvariti vrhunski rezultat, jer ih je po njima nemoguće postići na prirodan način.
Navešću primer dopinga antivitaminima koji nemaju osobine regeneracije tela, već oni umor samo trenutno psihički uklanjaju i blokiraju, tako da dovode zdravlje sportiste u zaista veliku opasnost. Sve veći broj povreda, bolesti i smrtnih slučajeva doveo je do potrebe kontrolisanja stvari koje sportisti uzimaju, tako da je do prvih doping kontrola na velikim sportskim takmičenjima došlo 1968. godine na Letnjim olimpijskim igrama u Meksiku.
S obzirom na opšteprihvaćeni stav da je sport zabava, rekreacija i način postizanja zdravlja, te oblik viteškog nadmetanja, ceneći da regularna sportska igra zahteva da svaki sportista mora imati podjednake uslove na sportskim manifestacijama, jer jedino tada sportsko takmičenje ima i svoju svrhu i stvarnog pobednika, nekog sportistu koji u tom trenutku nadmašuje druge učesnike svojim fizičkim predispozicijama i lucidnošću, jasno je da društvo ne želi verovati da se vrši upotreba dopinga u njemu.
Sportisti konzumenta dopinga varaju to društvo, jer se predstavljaju zaista nečim što nisu. Sledeći rečeno i ceneći da je ustavni osnov za donošenje zakona o sprečavaju dopinga u sportu sadržan u članu 97. stava 10. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti sporta i znajući da je pod okriljem UNESK-a doneta 2005. godine Međunarodna konvencija protiv dopinga u sportu, koji je Republika Srbija ratifikovala 2009. godine i time preuzela obavezu da preuzme dalje i jače akcije usmerene ka eliminaciji dopinga u sportu, Vlada Republike Srbije je dala ovaj predlog zakona koji je danas pred nama u ovom visokom domu.
Međunarodna konvencija o dopingu upućuje na jedinstvenu primenu osnovnih odredbi Svetskog antidoping kodeksa u svim zemljama potpisnicama Konvencije. Svetski antidoping kodeks je pretrpeo značajne izmene 2009. godine, a od 1. januara 2015. godine na snagu će stupiti i sledeći set izmena zakona ovog kodeksa.
Prema odredbama Svetskog antidoping kodeksa postoji određeni broj odredbi koje moraju dosledno biti preuzete i prihvaćene od svih učesnika u sistemu sporta u svetu, jer, inače, sportisti zemalja koje ne usklade svoja antidoping pravila sa tim odredbama Kodeksa, ne mogu učestvovati na velikim međunarodnim sportskim takmičenjima.
Međunarodna konvencija protiv dopinga u sportu jasno je istakla da javne vlasti i organizacije zadužene za sport imaju komplementarnu odgovornost u sprečavanju i borbi protiv dopinga u sportu, posebno u pogledu obezbeđenja odgovarajućeg toka sportskih manifestacija zasnovanog na principu fer pleja i u zaštiti zdravlja njihovih učesnika.
Cilj ovog zakona je da se oblast borbe protiv dopinga u sportu u Republici Srbiji unapredi i uskladi sa promenama koje su u međuvremenu učinjene u međunarodnim dokumentima koji se odnose na sprečavanje dopinga u sportu, uz uzimanje u obzir uporedno pravnih rešenja.
Sva osnovna pitanja u ovom predlogu zakona su uređena na način kako je to utvrđeno Svetskim antidoping kodeksom, posebno imajući u vidu da naše organizacije u oblasti sporta moraju doslovno prihvatiti određenje šta se smatra dopingom u sportu iz Svetskog antidoping kodeksa, inače ne mogu učestvovati na međunarodnim sportskim takmičenjima, niti mogu organizovati takva sportska takmičenja u našoj zemlji.
U članu 6. Predloga zakona koji zadržava rešenje iz važećeg Zakona o sprečavanju dopinga u sportu, propisane su obaveze sportista u vezi omogućavanja obavljanja doping kontrole i sankcija za njena izbegavanja ili onemogućavanja.
Osim toga, u cilju unapređenja preventivnog rada na sprečavanju dopinga u sportu, a imajući u vidu značaj i ulogu sportskih stručnjaka, posebno trenera, za razvoj sportista, precizira se da stručno osposobljavanje i usavršavanje sportskih stručnjaka, koje je inače regulisano Zakonom o sportu, obavezno obuhvata i sadržaje vezane za sprečavanje dopinga u sportu.
U članu 13. propisano je ko podleže kontroli izvan takmičenja, kao i da se doping kontrola izvan takmičenja može sprovesti i na obrazloženi predlog sportske organizacije određenog sportiste i nadležne nacionalne sportske asocijacije, uz snošenje troškova sprovođenja doping kontrole, kao i na zahtev ministarstva nadležnog za poslove sporta.
Kontroli izvan takmičenja, naravno, podležu i sportisti koji su u statusu olimpijskog kandidata, vrhunski i drugi kategorisani sportisti, sportisti i međunarodnog ranga, sportisti koji žele da nastave sportsku karijeru nakon isteka mere zabrane učešća na takmičenjima zbog dopinga, kao i druge kategorije sportista koje odredi antidoping agencija.
Iz svega ovoga jasno vidimo da nema pomilovanih i da su na udaru zakona, pre svega, najuspešniji i najpoznatiji sportisti širom sveta.
Predlogom zakona, predviđeno je da se zbog povrede antidoping pravila izriču, pored diskvalifikacija sportskih rezultata i privremene suspenzije, zabrane učešća na takmičenjima, zabrana obavljanja poslova u oblasti sporta i druge disciplinske mere utvrđene Svetskim antidoping kodeksom i sportskim pravilima nadležnih nacionalnih međunarodnih sportskih saveza.
Jedan od primera je i novčana kazna za koje su predviđene, pravilima određenih međunarodnih sportskih saveza.
Dakle, na osnovu svega iznetog i na osnovu celog obrazloženja, smatram da su ponuđena rešenja u Predlogu zakona o sprečavanju dopinga u sportu veoma korektna, a neophodna sa aspekta usaglašenosti, sa međunarodnim propisima i normama koje definišu ovu oblast, te i usklađivanju sa Krivičnim zakonom u pogledu vrste krivičnog dela i izricanja visine moguće zaprećene kazne, gde smatram da ne postoji nikakva prepreka za usvajanje ovog predloga zakona.
U danu za glasanje, SNS će podržati ovaj zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milorad Cvetanović, zatim Mirjana Andrić.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, pokušaću da vas ubedim u ovom kratkom izlaganju, u neophodnost prihvatanja i izglasavanja jednog ovakvog zakona, zakona o sprečavanju dopinga u sportu, kao i o njegovoj doslednoj primeni u praksi po njegovom usvajanju.
Takođe ću pokušati da vas ubedim i o tankoj niti koja razdvaja doping u sportu i narkotike u narkomaniji. Sve to ću izneti kroz iskustvenu prizmu, kao igrač takmičar, kao diplomirani trener pedagog i kroz menadžment u sportu.
U poslednje vreme, uzimanje nedozvoljenih farmakoloških sredstava u sledećoj meri je prisutno kod sportista, a razmatrajući ukratko ovu oblast, pokušaću da obrazložim motive sportista za uzimanje nedozvoljenih sredstava, koja mogu da budu i opasna po život.
Definicija dopinga nije u skladu sa savremenim dostignućima u oblasti medicine sporta, ali i pored toga navešćemo neke koje pretenduju to da budu.
Nedozvoljeno unošenje farmakoloških stimulativnih sredstava u cilju podizanja psihofizičke sposobnosti, zloupotreba lekova, droga u sportu koje štete humano organizmu i mogu izazvati smrt.
Zloupotreba supstanci ili bilo kojih sredstava namenjenih veštačkom povećanju fizičke sposobnosti sportista, a koja mogu da štete zdravlju, kažnjivo uzimanje nekog hemijskog sredstva koje doprinosi nadvladavanju osećaja umora i povećanju izdržljivosti.
Motivi koji su vezani za korišćenje dopinga su, možemo ih navesti – etičke vrednosti, verovanje da drugi koriste doping, lako potpadanje pod uticaj drugih osoba, nedostatak samopouzdanja, itd.
Pod motivima koja proističu iz okruženja sportista možemo podvesti trenere, porodicu i prijatelje, navijače, organizatore takmičenja, društvo, finansijske, materijalne nagrade i druge ideološke razloge.
Sport je danas prestao da bude samo razonoda. Postao je biznis, što podrazumeva mnogo toga nedozvoljenog i opasnog. Anaboličke steroide koji se tokom sedamdesetih i osamdesetih godina ovog veka bili najčešće korišćeni kao doping sredstva u profesionalnom sportu, u ovoj deceniji zamenio je hormon rasta. Upravo tu je jedan od krucijalnih prikrivenih problema.
Željni slave, vrhunskih rezultata, prebrzog uspeha, a naveli smo da je sport odavno izašao iz okvira bezbrižne igre i nadmetanja, roditelji, lica koja su uključena u karijeru, rad i praćenje karijere deteta, ne razmišljajući o posledica koje će se najpre odraziti na zdravlje deteta u adolescentnom uzrastu, olako posežu za raznim stimulativnim sredstvima traživši od njih što bržu i bolju fizičku zrelosti, mogućnosti izdržavanja vanserijskih napora, neprimerenih za taj uzrast.
Veliki svetski moćnici, vlasnici kapitala u najvećim svetskim i evropskim klubovima, žele po svaku cenu, što pre i što je jeftinije moguće da se dočepaju plena u vidu veoma mladih i perspektivnih igrača, naročito iz ne tako ekonomski razvijenih zemalja, a veoma talentovanih, poput Srbije, Brazila, afričkih zemalja, traživši u njima šansu za sticanje što većeg kapitala, kupujući njihovu mladost, talenat i prerano stečenu fizičku zrelost izazvanu uzimanjem baš ovih zabranjenih supstanci.
Ne mareći za njihov uzrast, pa smo i ne tako malo puta bili svedoci umiranjem igrača na terenu u adolescentnom dobu. Ali ko mari za to? Sport kao industrija novca guta sve, melje sve i neverovatnom brzinom nadoknađuje sve izgubljeno.
Mi kao ekstremno nadarena zemlja za sport koja je iznedrila mnogo evropskih i svetskih šampiona, nažalost dopuštamo zbog naše, ne baš zavidne ekonomske situacije, prerani odlazak naše dece na svetska i evropska sportska tržišta, veštački razvijena zbog uzimanja nedozvoljenih sredstava, upravo zbog želje onih koji teže što bržem sticanju bogatstva na račun dečijeg zdravlja i to najčešće u periodu od 16 do 18 godine.
Nedovoljna edukovanost, preventiva u smislu predavanja po sportskim klubovima, kojih skoro uopšte da nema naročito u omladinskim selekcijama, upozorenje mladim naraštajima da doping sredstva su veoma približna narkoticima i da njihova upotreba ne retko dovodi do veoma tragičnih posledica.
Ne bih pričao o zabranjenim supstancama, njih pobrojane možete naći na sajtu Agencije za doping, već o Predlogu zakona o dopingu koji jednostavno mi moramo usvojiti, jer, citiram: „Svetski anti doping kodeks je pretrpeo značajne izmene 2009. godine, a od 1. januara 2015. godine na snagu će stupiti i sledeći set izmena ovog kodeksa. Prema odredbama Svetskog anti doping kodeksa postoji podređeni broj odredbi koje moraju doslovno biti preuzete i prihvaćene od svih učesnika u sistemu sporta u svetu.
Inače, sportisti iz zemlje koja ne uskladi svoja anti doping pravila sa tim odredbama kodeksa, ne mogu učestovati na velikim međunarodnim sportskim takmičenjima“. Završen citat.
Anti doping agencija Srbije, možemo slobodno reći da se smatra jednom od vodećih agencija u Evropi, ali sam siguran da zbog nedostatka finansijskih sredstava taj rad nije mogao da bude još sveobuhvatniji.
Koristim ovu priliku da apelujem na sve stručne službe koje se bave kontrolom, izricanjem mera, istraživačkim radom i svim onim što propisuje da posvete mnogo više prostora edukaciji i predavanjima o štetnosti doping sredstava. Da li slanjem volontera predavača i zaljubljenika u sport ili obraćanjem kroz medije u vidu reklamnih spotova, baš kao što se to radi u suzbijanju narkomanije, jer nije samo dovoljno izricati kaznene mere, već ih preventivno upozoravati o neželjenim efektima oduzimanja istih.
Napomenuću sledeće – da je svaki sportista lično odgovoran za prisustvo nedozvoljenih materija u svom organizmu. Dužnost mu je da osigura da nijedna doping supstanca ne uđe u njegovo telo. Preporuka je da se uvek konsultuje Nacionalna anti doping agencija, ukoliko sportista nije siguran u sastav leka.
Sistem borbe protiv dopinga u sportu u Republici Srbiji se temelji prema Zakonu o sprečavanju u dopingu u sportu i na odgovornom odnosu nacionalnih sportskih saveza prema ovom problemu, kao i drugih organizacija iz oblasti sporta.
Cilj ovog zakona je da se oblast borbe protiv dopinga u sportu u Republici Srbiji unapredi i uskladi sa promenama koje su u međuvremenu sačinjene u međunarodnim dokumentima koji se odnose na sprečavanje dopinga u sportu, uz uzimanje u obzir uporedno pravnih rešenja.
Predlogom zakona predviđa se zbog povrede anti doping pravila izricanje pojedine kvalifikacije sportskih rezultata, privremene suspenzije, zabrane učešća na takmičenjima, zabrane obavljanja poslova u oblasti sporta i druge disciplinske mere utvrđene svetski anti doping kodeksom i sportskim pravilima nadležnih nacionalnih međunarodnih sportskih saveza. Tu spadaju na primer novčane kazne koje su predviđene pravilima određenih međunarodnih sportskih saveza.
Doping u sportu je smrt sporta i zato ga treba u potpunosti iskoreniti. Kao pedagog, kao vlasnik UEFA trenerske licence, kao diplomirani menadžer u sportu, roditelj skoro profesionalca u našem najmasovnijem sportu, fudbalu, apelujem na nedvojbenu podršku ovom zakonu i na njegovoj doslednoj primeni u praksi i životu uopšte. Hvala.

Reč ima ministar Udovičić. Izvolite.

Hvala. Hteo sam samo na dve-tri stvari koje ste rekli da kažem baš zbog prepoznavanja mnogih problema koje ste naveli, to ovaj zakon direktno uređuje.
Kao što ste spomenuli druga lica, ti treneri, vi ste spominjali i roditelje, ali se ovaj zakon odnosi i na lica koja direktno učestvuju u radu samog sportiste i to jesu dve nove povrede anti doping pravila, udruživanje i saučesništvo, jer na primeru Lens Armstronga što svi sada pominju, u prethodnom izlaganju se pokazalo da jeste on odgovoran. Ovde stvarno najveću odgovornost je imao njegov tim i da je tim bio taj koji je sve vreme nagovarao sportistu, gde su to svi ljudi priznali koji su bili u tom timu, počevši od direktora njegovog tima, tj. kluba za koji je nastupao, pa do samog doktora koji je pratio njegovo usavršavanje.
Samim zakonom, član 6. propisuje edukaciju i stručnjaka u oblasti sporta baš da bi smo preventivno delovali. Znači sve to što ste vi naveli, da sada ne idem preširoko, ali neke stvari su baš iz tog razloga stavljene ovde, jer prepoznajemo značaj istih. Hvala.

Hvala ministre.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Andrić. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, cenjene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas je pred ovim uvaženim domom Predlog zakona o sprečavanju dopinga u sportu o kome ćemo raspravljati u načelu, a koji je usaglašen sa svim međunarodnim propisima i novim svetskim anti doping kodeksom koji će stupiti na snagu u januaru ove godine.
Usvajanje ovog zakona olakšaće našim sportistima da učestvuju na svim međunarodnim takmičenjima za koje budu zainteresovani, jer je u poslednje vreme uzimanje doping sredstava u sportu postala sve češća pojava. Doping je ovaj zakon jasno precizirao i sankcionisao.
Začeci uzimanja doping sredstava dosežu do samog početka olimpijskih igara u Staroj Grčkoj, kada su sportisti da bi postigli bolje rezultate uzimali razne vrste gljiva koje su im davale veću snagu i izdržljivost. To nije novina. Međutim, danas farmaceutske kuće su toliko usavršile hemijske formule za određene preparate da je vrlo teško identifikovati šta je to doping.
Doping su koristile i vojske u ratovima da bi na veštački način podigle hrabrost i izdržljivost svojih vojnika. Iz naše istorije poznato je da je Vojvoda Mišić pred Kolubarsku bitku naredio Intendantskoj službi da oduzme od vojnika svu rakiju i da, zajedno sa armijskom rezervom, skuva tu rakiju i vruću podeli vojnicima pred početak Kolubarske bitke. To je bila jedna vrsta dopinga. Takvih primera u istoriji ima bezbroj.
Doping je način na koji sportisti, upotrebom hemijskih sredstava ili drugim vrstama medicinskih intervencija, na primer, zamene krvi, pokušavaju da nadmaše rezultatima ostale sportiste ili sopstvene najbolje rezultate na štetu svog zdravlja. To znači da je uzimanje dopinga, pored štetnosti za zdravlje, nesportski i nemoralan čin, a rezultat koji taj sportista postigne je prevara. Prevara se mora sankcionisati i ovo je jedan od razloga što se donosi ovaj zakon.
Doping sredstva su se iz godine u godinu sve više usavršavala, a broj sportista koji koristi postajao je sve veći i veći. Međutim, tek je 1967. godine Međunarodni olimpijski komitet zabranio upotrebu dopinga.
Doping sredstva se koriste u svim vrstama sportova, a posebno u bodibildingu, bodifitnesu, rvanju, boksu, biciklizmu, pa čak se dopinguju životinje u raznim vrstama konjičkih sportova i igara.
Lens Amstrong je bio ljubimac američke nacije i najbolji biciklista u istoriji ovog sporta. Sedam puta uzastopno osvojio je najprestižniju trku u biciklizmu „Tour de France“. Tokom njegove dugogodišnje karijere optuživali su ga za uzimanje dopinga, ali su tu tek 2012. godine dokazali, pa su mu zabranili dalje takmičenje, a oduzeli su mu svih sedam titula koje je osvojio na „Tour de France“.
I u svetu tenisa bilo je brojnih skandala vezanih za doping. Jedan od najboljih nemačkih, a i svetskih tenisera Andre Agasi objavio je u svojoj biografiji da je koristio drogu, ali da je ATP zataškao njegov slučaj.
Zakon kaže da je doping u sportu zabranjen i zato jasno definiše povredu antidoping pravila. Sportista je dužan da dozvoli antidoping kontrolu, a onome ko je odbije, ne pristupi joj, izbegne ili ne omogući doping testiranje, biće izrečena mera zbog povrede antidoping pravila, kao da je na doping testu bio pozitivan. U slučaju takvog pokušaja, može mu se izreći i mera zabrane takmičenja na određeni period.
Poznat je slučaj našeg tenisera Troickog, koji je odbio da se podvrgne antidoping kontroli. Kažnjen je sa godinu dana ne igranja tenisa. Pre ove kazne bio je među prvih 20 tenisera na svetu, a po povratku na teniski teren pošao je od početka i ušao u prvih 900.
Povreda antidoping pravila podrazumeva se i kada sportista nedozvoljeno poseduje doping sredstva, neovlašćeno prodaje, organizuje transport, slanje, isporuku ili distribuciju zabranjene doping supstance ili zapremine doping metoda, fizički ili elektronski ili na neki drugi način.
Doping kontrola je, kako kaže zakon, postupak koji uključuje planiranje rasporeda testova, izbor sportista za testiranje, prikupljanje i rukovanje uzorcima, laboratorijsku analizu, vođenje rezultata, pretrese i žalbe.
Doping kontrola može biti organizovana na takmičenjima, van takmičenja, može biti najavljena, ali i nenajavljena. Sprovodi se uzimanjem uzoraka urina i krivi ili primenom druge autorizovane tehnike za detektovanje zabranjenih supstanci i metoda.
Ovlašćene antidoping organizacije su Antidoping agencija Republike Srbije, Svetska antidoping agencija, nadležni međunarodni nacionalni sportski savezi kao što su Međunarodni olimpijski komitet, Međunarodni paraolimpijski komitete, Međunarodni sportski savez, Olimpijski komitet Srbije, Paraolimpijski komitet Srbije, Sportski savez Srbije i Nacionalni granski sportski savez.
Doping kontrolu mogu sprovoditi samo ovlašćena i kvalifikovana lica koja poseduju legitimaciju koju im je izdala Antidoping agencija ili koju je ta agencija priznala kao ekvivalentnu.
Kaznene odredbe ovog zakona su dosta rigorozne. Onaj ko sportisti da ili propiše, izda ili na sportisti primeni doping sredstva, navede ga, pomogne mu ili mu na drugi način omogući da upotrebi doping sredstvo biće kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina.
Ako je sportista maloletnih ili je reč o više lica ili je to izazvalo naročito teške posledice, učinilac će biti kažnjen kaznom zatvora od dve do 10 godina.
Zakon predviđa da se zatvorom od tri do 12 godina kazni onaj ko ne ovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju, kupuje radi prodaje, drži, prenosi, posreduje u prodaji ili kupovini doping sredstva i na drugi način neovlašćeno stavlja u promet to sredstvo.
Kazna zatvora od šest meseci do pet godina predviđena je i za lica koja prave, nabavljaju, poseduju i daju na upotrebu opremu, materijal ili supstance za koje znaju da su namenjene za proizvodnju ili pripremanje doping sredstva.
Kada je reč o prekršajima, novčanu kaznu od 400.000 do 1.000.000 dinara dobiće Nacionalna sportska asocijacija, sportska organizacija i drugo pravno lice ako neovlašćeno ometa ili pokuša ometanje bilo kog dela doping kontrole.
Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara za isti prekršaj biće kažnjeno odgovorno lice u Nacionalnoj sportskoj asocijaciji, odnosno sportskoj organizaciji i drugom pravnom licu.
Kaznom od 50.000 do 150.000 dinara biće kažnjen sportista koji koristi doping sredstvo, ako odbije ili ne pristupi bez ubedljivog opravdanja davanja uzoraka posle obaveštenja ili izbegavanja davanja uzoraka na drugi način.
Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj fizičko lice koje ne ovlašćeno transportuje, šalje, isporučuje ili distribuira zabranjena doping sredstva neposredno ili posredstvom trećeg lica bilo kom licu u oblasti sporta.
Takođe, kazniće se i onaj koji na bilo koji način učestvuje u povredi antidoping pravila ili kršenju izrečene mere zabrane učestvovanja u sportu.
Nadzor nad poštovanjem jedinstvene svetske antidoping politike sprovodi Svetska antidoping agencija koja daje i potrebne antidoping organizacijama da je njihov rad usklađen sa Svetskim antidoping kodeksom. Naša Antidoping agencija dobila je takvu potvrdu i smatra se jednom od najboljih organizacija u svetu.
Novine koje donosi, kao i sveobuhvatno definisanje i sankcionisanje dopinga u sportu, dovoljan su razlog da SNS u danu za glasanje podrži predlog ovog zakona. Hvala.