Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta.

Hvala gospodine predsedavajući.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim tri pitanja ministru spoljnih poslova gospodinu Dačiću.

Povod za moje obraćanje jeste nedavna odluka gradonačelnika grada Zadra, Božidara Kalmete, da se uklone ostaci miniranih srpskih kuća bez saglasnosti njihovih vlasnika. Podsećam da su gradske vlasti Zadra još 2010. godine pokušale isto, ali je tadašnja Kancelarija za ljudska prava u Zagrebu stala na stanovište da se otklanjanje ruševina može sprovoditi isključivo uz saglasnost njihovih vlasnika i da bi njihovo uklanjanje bez saglasnosti vlasnika značilo kršenje načela nepovredivosti vlasništva.

Želim da podsetim javnost u Srbiji da je za vreme rata u nizu hrvatskih gradova, dakle, van područja ratnih delovanja, u klasičnim terorističkim akcijama srušeno, odnosno uništeno preko 10.000 srpskih kuća i privrednih objekata.

Daću samo dva primera. Na području grada Bjelovara srušeno je oko 600 kuća. Kada je tadašnji zamenik načelnika policijske uprave Bjelovar, Hrvat Ivan Srnec, hteo da se utvrde krivci, uskoro je bila njegova kuća minirana.

Takođe, još teži primer jeste slučaj grada Zadra, gde je bio žestoki obračun sa Srbima. Vrhunac tog obračuna bio je 2. maj 1991. godine, tzv. kristalna noć, kada je rulja naoružana metalnim štanglama i palicama razbijala, uništavala stotine srpskih kuća i objekata.

Ove činjenice pokazuju da nisu bili u pitanju izolovani incidenti, nego da je bila jedna organizovana akcija koja je bila koordinirana iz jednog centra, sa ciljem da se Srbima pošalje jasna poruka, da im čak i u hrvatskim gradovima gde nema rata nema života i da im je najbolje da se isele iz Hrvatske.

Takođe, želim da kažem da je grad Zadar uporan u svom insistiranju da se uklone te ruševine. Gradske vlasti vrše pritisak na Srbe koji su vlasnici tih ruševina, da moraju da potpišu rešenja o njihovom uklanjanju, a ako to ne potpišu da će ih gradske vlasti onda ukloniti, ali uz trošak samih vlasnika. Mislimo da je to nedopustivo i ja u tom smislu želim da postavim tri pitanja gospodinu Dačiću.

Prvo pitanje – kada će Ministarstvo spoljnih poslova da pokrene prema hrvatskoj strani inicijativu da se donese zabrana o uklanjanju miniranih srpskih kuća i privrednih objekata, dok se ne postigne saglasnost sa vlasnicima o načinu nadoknade ili obnove tih objekata u nekadašnjim gabaritima ili na drugi način?

Drugo pitanje - kada će Ministarstvo spoljnih poslova pokrenuti inicijativu prema hrvatskoj strani da se konačno procesuiraju nalogodavci, izvršioci vezano za rušenje preko 10.000 srpskih kuća i privrednih objekata u hrvatskim gradovima gde nije bilo ratnih dejstava?

Konačno treće pitanje – kada će Ministarstvo spoljnih poslova pokrenuti inicijativu prema hrvatskoj strani da se pronađe konačno rešenje vezano za nadoknadu štete za te uništene objekte, odnosno kuće?

Predlažem sledeće. Sporazumom o normalizaciji odnosa iz 1996. godine predviđeno je i formiranje Komisije za naknadu štete. Ta komisija je osnovana zaista 1997. godine i do početka bombardovanja SRJ 1999. godine ona je održala 13 sastanaka. Posle 2000. godine njen rad je potpuno zamro i ona ne funkcioniše već punih 15 godina. Cilj te komisije jeste da se konačno napravi jedan nacrt sporazuma o naknadi štete i da se tim sporazumom definišu načini kako će se vlasnici porušenih 10.000 srpskih kuća i privrednih objekata u hrvatskim gradovima konačno obeštetiti.

Smatramo da je to jedno veoma važno pitanje i da bez rešavanja tog pitanja ne možemo govoriti o potpunoj primeni Sporazuma o normalizaciji odnosa između Srbije i Hrvatske i ne možemo govoriti o iskrenom pomirenju između dva naroda i najboljim odnosima između dve države. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Linta.

Reč ima šef poslaničke grupe DS, narodni poslanik Borislav Stefanović.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Iako se Vlada trudi sve vreme da ne dostavlja odgovore na naša postavljena pitanja, mi ćemo nastaviti to da činimo, pa tako i danas.

Dakle, moje pitanje je upućeno ministru odbrane gospodinu Gašiću, a vezano za Holding korporaciju „Krušik“, o kojoj je na jednoj od prethodnih sednica izneto niz neistina od predstavnika većine. Moje pitanje je – šta će gospodin Gašić i Vlada Srbije učiniti po ovim frampantim podacima?

Na sednici Nadzornog odbora „Krušika“, održanoj 26. septembra 2014. godine, predstavljeni su rezultati poslovanja za period od 1. januara do 31.08.2014. godine u „Krušiku“ u Valjevu. Ukupno ostvarena realizacija za prvih osam meseci ove godine iznosi 632 miliona i 731 dinar. Ukupno ostvarena realizacija za prvih osam meseci 2013. godine iznosi 675 miliona. Dakle, realizacija u „Krušiku“ samo za prvih osam meseci je manja za 6% nego za isti period prethodne godine.

Poslednji godišnji plan ostvaren je sa samo 31%. Izvoz je za čak 16% manji nego za isti period 2013. godine. Ukupni prihodi za prvih osam meseci su 649 miliona i 900 hiljada, a ukupan prihod za prvih osam meseci 2013. godine je 696 miliona. Dakle, prihodi su za čak 7% manji nego u 2013. godini, a ne 2,53 puta veći, kao što je saopšteno više puta od strane uvaženih predstavnika većine.

Dakle, finansijski rezultat – ostvaren je gubitak koji iznosi 316 miliona i 225 hiljada u ovoj godini. U osam meseci 2013. godine, od kada ste vi na vlasti, ostvaren je gubitak koji iznosi 492 miliona. Ovi podaci apsolutno demantuju gospodina Gašića, gospodina Babića i gospodina Đukanovića, koji su to ovde iznosili bez provere.

Dakle, prvih osam meseci, uključujući i ugovore potpisane i realizovane u 2013. godini, pokazuje da je stanje daleko lošije nego što predstavljaju ovde izneti podaci, a uz to ne treba nikako zaboraviti da su zaposleni u „Krušiku“ za posmatrani period 2014. godine primali minimalac, dok su za isti period u 2013. godini primali normalne zarade. „Krušik“ isplaćuje zaposlenima, drage kolege, minimalne zarade, preživljava i opstaje od pozajmica dobijenih od SDPR-a i „Kovačkog centra Valjevo“. Tu je spominjan i neki audi koji današnji direktor koristi svaki dan na relaciji Beograd-Valjevo-Beograd i za samo osam meseci potpuno ga je rasturio i uništio.

Dakle, moje pitanje gospodinu Gašiću je šta će da uradi po tom pitanju?

Drugo pitanje se odnosi na preduzeće „Lasta“ u Beogradu. Pošto nam se obratilo više predstavnika nekoliko sindikata iz „Laste“, mi tražimo da se proveri da li su tačni ovi podaci koje oni dostavljaju. U tom smislu postavljamo pitanje ministru privrede i tražimo da čujemo njihov stav o svemu ovome. Da li je tačno da menadžment „Laste“ ima preko 300 vozila na stalnom raspolaganju bez ikakve kontrole? Da li je tačno da radnici „Laste“ dva meseca nisu primili platu, a upravljači u istom preduzeću imaju plate od 150 do 350 hiljada dinara u istom periodu? Da li je tačno da ovde prisutni gospodin Babić, koji je podneo ostavku, i dalje prima platu u „Lasti“, kao što oni tvrde, a ja ne verujem?

Treće pitanje je za ministra finansija, a ujedno i pitanje za uvaženog gospodina Arsića, nadam se ovde prisutnog – kada će i na koji način gospodin Ćirović iz Komisije za hartije od vrednosti biti smenjen, s obzirom da je od našeg poslednjeg sastanka nastavio sa svojom praksom neverovatnih nekontrolisanih službenih putovanja, šikaniranja i mobinga zaposlenih, i situaciju u Komisiji, jako važnom organu, doveo na rub propasti kompletnog tržišta hartije od vrednosti, samo zbog toga što jedan čovek sebi sve potpisuje i sam sebi određuje bez ikakve kontrole i bez ikakvih posledica po svoj nerad i šikaniranje zaposlenih?

Četvrto pitanje za ministra pravde – na koji način i kada će izaći u susret advokatima Srbije koji su u štrajku zbog zaista potpuno pogrešnog, prepunog grešaka i neustavnog Zakona o javnim beležnicima, koji je paralisao srpsko pravosuđe do situacije u kojoj je to neizdrživo i gde ljudi koji su osuđeni za teška krivična dela ne mogu uopšte da dobiju pravdu zato što ministar pravde odbija da ispuni legitimne, legalne i opravdane zakone srpskih advokata? Hvala.