Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni građani Srbije koji pratite ovaj direktni prenos zasedanja Narodne skupštine, podsećanja radi, danas usvajamo sporazume koje je Vlada Republike Srbije potpisala sa Vladom Republike Makedonije, prvi o kojem ću pričati, o uzajamnom priznavanju vozačke dozvole.
Apsolutno mi iz naše poslaničke grupe podržavamo ovaj zakon i glasaćemo za njega. Svesni smo da za vreme prošle, pretprošle, ne znam kako da ih brojim, Jugoslavije je bilo velike fluktuacije stanovništva, kako Makedonije prema ostalim delovima tadašnje Jugoslavije, tako i Srbije i ostalih republika prema Makedoniji. Sa Makedonijom nas vežu mnogo prijateljstva, rođačke veze, a ovim sporazumom je omogućeno da rezidenti, tj. oni koji imaju boravak na teritoriji Republike Makedonije, a državljani su Republike Srbije, mogu da koriste svoje vozačke isprave onakve kakve imamo u Republici Srbiji, a isto se odnosi i na one ljude koji odu poslom ili koji su u tranzitu kroz Makedoniju, tako da ne bih dužio, apsolutno podržavam ovaj vid uspostavljanja saradnje bilateralnih odnosa, jer oni olakšavaju život, kako građanima Srbije, tako i građanima Makedonije.
Druga dva sporazuma se odnose na Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o otvaranju međunarodnog graničnog prelaza Golubac na srpskoj strani i Nove Moldove u Rumuniji i drugi prelaz između Vračjeg Gaja, to je Republika Srbija, i Sokol u Rumuniji sa izgradnjom mosta koji se nalazi na reci Neri i time se uspostavlja bolja komunikacija između građana Republike Srbije i onih koji žive u Rumuniji.
Jako mi je žao što tu nije neko iz Ministarstva spoljnih poslova, ali se nadam da ćete vi, gospodine ministre, ono što budem imao, kao sugestiju, pitanje preneti gospodinu ministru i da ćete nam vratiti infromaciju šta je reklo Ministarstvo spoljnih poslova.
O čemu se radi? Prirodno je da delovi zemlje koji se nalaze u rubnim područjima, tj. blizu granica sa susednim zemljama, naročito kada se to odnosi, kao kod nas, prema EU, treba da budu razvijeniji od onih delova koji su u unutrašnjosti, koji imaju slabu infrastrukturu, koji imaju slabu putnu privredu i gde prirodno stanovništvo ide tamo gde je veća fluktuacija pameti, robe i novca, prirodno je da to bude i u našim pograničnim područjima, kako južno od Save i Dunava, tako i severno od Save i Dunava. Ono što je realnost, oni koji imaju, ono što kažu, od Boga dato da imaju veću mogućnost i bržu mogućnost razvoja u odnosu na drugi deo zemlje, zbog toga što ne postoji mogućnost komunikacije, nema graničnih prelaza, slaba putna privreda, što je ta putna infrastruktura slaba, oni su u zapećku, oni su kao neko slepo crevo Republike Srbije i otvaranja ovih graničnih prelaza dajemo mogućnost ubrzanog privrednog razvoja tih delova Republike.
Dobro je što Ministarstvo spoljnih poslova i Republika Srbija radi na otvaranju graničnih prelaza. Po meni to trebalo svuda gde postoje susedna mesta sa jedne i druge strane granice i mogućnost putne infrastrukture da se to uradi, jer što više bude prelaza, to će veća mogućnost biti fluktuacije i prometa robe, pameti, investicija i svega onoga što je potrebno Republici Srbiji.
Ono što sam hteo da pitam – kada će ostali granični prelazi biti rešavani? Zamolio bih vas da ovo pitanje, gospodine ministre, prenesete. Sticajem okolnosti znam da između Nakova koji se nalazi pored Kikinda, na samoj rumunskoj granici, i sela Lunga koje je sa rumunske strane više godina unazad, ako ne i decenija, postoji inicijativa da se otvori granični prelaz. Sve vlade su obećavale, pa i ova sadašnja, sve vlade od 1945. godine, da ne bude nedoumica, apsolutno sve vlade od 1945. godine su obećavale prelaz. Ova Vlada je obećala, tj. neko u Ministarstvu spoljnih poslova, pa bih zamolio, jer to život znači ovim ljudima, da im se omogući, da šansa da razviju svoje mesto, od tog prelaza će imati koristi i stanovnici Banatskog Velikog Sela i Ruskog Sela i Nakova i Kikinde i svih onih koji gravitiraju tom industrijskom centru koji se gradi u Kikindi, da učinite napor i lobirate u ime tih naših sugrađana koji ostaju zaboravljeni, jer je nelogično da jedno selo, koje je bogom dano, gde kažu - kad posadiš dugme, nikne kaput, se prazni, jer nema ničega. Ima jedan granični prelaz koji se otvara o nekim državnim praznicima i svi oni koji su mladi, a nekada je selo bilo puno mladosti, se sele u Kikindu, iz Kikinde u Zrenjanin, iz Zrenjanina u Novi Sad, iz Novog Sada u Beogradu. Ako tako nastavimo, svi ćemo mi da pređemo u Beograd. Mi sa juga Srbije već gledamo lokacije gde možemo ovde da nađemo svoje uhlebljenje. Iskreno se nadam da vi možete pomoći našim sugrađanima iz Nakova da dožive svoj neostvareni san i da se taj prelaz otvori.
Ono što sam ostavio za kraj je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske. Naši sugrađani su čuli dosta priče oko ovog sporazuma. Više smo slušali, što treba da se čuje, šta je urađeno posle majskih poplava. To narod treba da zna. To treba uvek pričati bez obzira na političku opciju. Ono što se radi dobro mora da se zna, ali mora da se zna i ono što se ne radi dobro. Mislim da se tu slažu i pozicija i opozicija.
Predmet sporazuma je, kao što su govorili moji prethodnici, planiranje i sprovođenje mera za zaštitu od poplave, zemljotresa, požara, zagađenja životne sredine, plovidbenih nesreća na unutrašnjim vodama, radioloških opasnosti, kao i industrijskih i drugih katastrofa. On predviđa uzajamno obaveštavanje o opasnostima, nastanku i posledicama katastrofa, predviđa uzajamnu pomoć pri zaštiti, spasavanju i otklanjanju posledica katastrofa, razmenu znanja, da ne čitam do kraja ovaj član, a cilj sporazuma je da ugovorene strane, u skladu sa raspoloživim mogućnostima, uzajamno pomognu jedna drugoj u slučaju katastrofa kada ugovorna strane koja traži pomoć nije u mogućnosti da se suprotstavi posledicama katastrofa svojim sredstvima. To je sve u redu i to treba podržati.
Ovim nastavljamo ono što se nekada zvalo civilna zaštita na teritoriji one pred predhodne Republike Jugoslavije. To je nešto što od pamtiveka sve države rade, brane se od elementarnih nepogoda u zavisnosti od pameti, tehnološke opremljenosti i veka u kome se to dešava.
Ono što je interesantno jeste da je sporazum potpisan 15. jula, i to posle majskih poplava i da je u Skupštinu došao danas 14. oktobra. Pitao bih vas, gospodine ministre, vi ste ministar u Vladi koja vodi Republiku Srbiju već treću godinu u raznim odnosima, ali to je to, to je ta politika i to je ta skupštinska većina, sada je veća posle poslednjih izbora, zašto ovo što se dešavalo nije predupređeno od 2012. godine do 2014. godine, tj. do maja meseca? Čuo sam dosta kolega koji su iz tih delova, koji su bili najugroženiji ovim poplavama, konkretno govorim o Šapcu.
Znači, 2012. godine kada je ova Vlada, tj. ova skupštinska većina preuzela vođenje Republike Srbije i formirala svoju Vladu, u Šapcu je ona zatekla završen tender za ovih famoznih pet kilometara nasipa koji je ostao da se uradi i još nije završen. Govorim o 2012. godini. Tender je završen i izabran je ponuđač na javnom tenderu. Novac je bio odvojen u visini od 250 miliona dinara i sa tim se stalo posle preuzimanja vlasti, nije potpisan ugovor i taj nasip nije urađen. U maju mesecu smo imali odbranu Šapca na nasipima, što je normalno i to treba svaka država da radi, ali pitam – zašto taj nasip nije završen kada je bilo vreme, 2012. godine do 2014. godine? To je minimum godinu i po dana.
Sada čujem od kolega da je ponovo u procesu iznalaženje budžetskih para, što je normalno, jer pare se koriste u toku budžetske godine, teško su prenosive iz jednog budžeta u drugi, sem ako aproprijacija to ne opredeli. Zbog čega smo imali problem odbrane Šapca? Zbog čega je nečijim, složićete se sa mnom, propustom napravljena šteta od milijardu dinara u okolini Šapca?
Dakle, apsolutno se slažem da svi trebamo da učinimo maksimalan napor i da trebamo da se trudimo da svoj posao radimo savesno i odgovorno.
Ono što ja vidim kao osnovni problem je da kako dođe koja garnitura smatra da je ona jedino pametna, jedino Bogom dana i sve univerzalno zna. Najgore je, gospodine ministre, kada dnevna politika pokuša da bude jača od struke i kada ministri svojim autoritetom i položajem naređuju šta treba da se radi. U principu, treba samo da se pita struka i vi ste postavili jedno pitanje i tražili od nas narodnih poslanika da javimo sva krizna mesta, kako klizišta, tako potencijalna mesta gde može da dođe do izlivanja reka, kod eventualno sledećih obilnih padavina.
Kažem vam, gospodine ministre, svaka uprava za planiranje i izgradnju u svakoj opštini ima evidentirana apsolutno sva klizišta, ima evidentirana sva moguća mesta proboja voda, ima planove u „Srbijavodama“, gde rade stručni ljudi, za odbranu svih reka, i svih njiva u Republici Srbiji. Treba samo dobra politička volja određivanje prioriteta i polako krenite od onih opasnih voda, kako kažete, petogodišnjih, desetogodišnjih, pedesetogodišnjih, i stogodišnji, pa kada uradimo stogodišnje vode, te nivoe mogućih reka, krenimo na hiljadugodišnje vode i onda ćemo zaštiti Srbiju. To je moja sugestija, a ja se nadam da ćete mi odgovoriti na ova pitanja.