Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica mr Zlata Đerić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, danas imamo pred sobom četiri međunarodna sporazuma koje Republika Srbija treba da potpiše, i to pre svega sa susednim zemljama. Znači, sporazume koji su regionalnog tipa, posebno korisni za građane Republike Srbije.
Znači, jedan se odnosi na saradnju sa Republikom Hrvatskom, našim zapadnim susedom, drugi sa Rumunijom, našim istočnim susedom, i jedan na Republiku Makedoniju, našim južnim susedom.
Prvo ću se osvrnuti na izuzetno značajan Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji i zaštiti prirodnih i drugih katastrofa.
Pre svega, ovaj sporazum je značajan iz mnogo razloga koji nam omogućavaju upravo ono o čemu je gospodin ministar govorio, preventivno da rešimo neke probleme koje bismo mogli imati u budućnosti. Prirodne i druge katastrofe su nešto što ne priznaje ni državne ni političke granice i nijednu drugu vrstu podela. Po sistemu spojenih sudova one se prelivaju onoliko kolika je njihova moć, a njihova moć je mnogo veća i često teško savladiva od strane ljudi.
Dakle, bez obzira na nepomirljive stavove koje imamo u odnosima sa Hrvatskom mi smo shvatili i prvi put možda pokazali jedan izuzetno pragmatičan pristup i nadam se da ćemo na mnogim drugim poljima tako delovati. Dakle, da napravimo jedan sporazum koji će i nama i Republici Hrvatskoj pomoći da, pre svega, preventivno, a onda i kasnije delujemo kada su u pitanju prirodne i druge katastrofe.
U samom tekstu Sporazuma istaći ću nekoliko najbitnijih momenata. Na primer, u članu 2. – kao cilj Sporazuma definisana je obaveza ugovornih strana da pomognu jedna drugoj u slučaju katastrofe i to u situaciji kada bilo koja od njih nije u stanju da se samostalno svojim resursima suprotstavi posledicama katastrofe.
Dakle, već rekoh katastrofe su velikih dimenzija i male zemlje, kakva smo u ovom trenutku i mi i Hrvatska, ne mogu da imaju dovoljne resurse da se suprotstave i izbore sa takvim situacijama.
U članu 4. definiše se obaveza razmene podataka u adresama i telekomunikacionim vezama nadležnih organa i obaveza postojanja stalno dostupnih kontakata, dakle, bez obzira na vreme i okolnosti.
Imajući u vidu potrebu daljeg razvoja naše privrede i saradnje, važna je odredba u članu 6, gde se kaže da ugovorne strane podstiču saradnju privrednih subjekata i državnih organa u oblasti tehnološkog razvoja i proizvodnje u sprovođenju zajedničkih programa za zaštitu i spasavanje.
Član 8. predviđa da ugovorne strane treba da podstiču uzajamnu saradnju u cilju stručnog osposobljavanja i usavršavanja spasilačkih timova i to na najrazličitije načine. Naravno, strategija, operatika i taktika su veoma važne u pristupu svim katastrofama koje smo već napomenuli. Naše iskustvo pokazuje da mogu imati ogromne razmene.
Solidarnost je svakako u osnovi ovog sporazuma, što manifestuje i odredba člana 11. gde se predviđa da jedna od strana može i samoinicijativno u slučaju prirodne ili druge katastrofe na teritoriji druge strane obavestiti svog partnera o mogućnostima koje u konkretnom trenutku ima kada su u pitanju resursi za spasavanje i pružanje pomoći, uključujući i spasilačku opremu koju može da joj stavi na raspolaganje.
Član 12. olakšava proceduru prelaska državne granice za spasilačke timove i pojedince koji učestvuju u spasavanju i pružanju pomoći i dozvoljava mogućnost prelaska i van zvaničnih graničnih prelaza kada to okolnosti zahtevaju. Isti član takođe, ovo je veoma važno, propisuje da članovi spasilačkih timova ne mogu prenositi vatreno oružje, municiju i eksplozivna sredstva preko granice.
Životno važna je i odredba u istom članu sporazuma koja predviđa da evakuisani državljani ugovornih strana naravno u slučaju krajnje nužde usled katastrofe mogu prelaziti državnu granicu bes putnih isprava i na graničnim prelazima i van njih.
Član 13. kaže – da se zabrane i ograničenja za međunarodni i robni promet ne odnose na prevoz zaštitne spasilačke i druge opreme, kao i humanitarne pomoći, što je u ovom slučaju zaista logično i preko potrebno rešenje.
U članu 14, se između ostalog, precizira obim i način upotrebe vojnih i protivpožarnih aviona koji pripadaju jednoj od strana na teritoriji druge strane.
Član 17. se bavi načinom finansiranja troškova pomoći i bazira se na solidarnosti, reciprocitetu kada definiše da strana koja pruža pomoć nema pravo da zahteva povraćaj troškova od druge strane kojoj se pruža pomoć.
Životno je važna i odredba u članu 19. koja precizira da se licima koja su iz razloga krajnje nužde evakuisana preko granice pruža sva potrebna pomoć, tu uključuje smeštaj, ishranu i medicinsku pomoć, i to sve do trenutka dok se ne steknu uslovi za njihov povratak.
Kada već pominjem, u našim odnosima postoje još mnoga otvorenih pitanja, bitna je odredba u članu 25. Sporazuma koji kaže – da odredbe ovog sporazuma ni u čemu ne prejudiciraju utvrđivanje, razgraničenje i označavanje zajedničke državne granice Srbije i Hrvatske.
Dobrosusedski odnosi su izuzetno važni, moramo ih negovati, moramo ih unapređivati i podsetiću vas da naš narod kaže – „bolje se ograditi dobrim komšijom, nego čvrstom ogradom“, jer dobar komšiluk je najčvršća ograda.
Sporazum sa našim južnim susedom Makedonijom omogućiće da ono što jeste istorijska veza i ono što jeste činjenica i potreba, mnogi naši građani koji tamo privremeno borave mogu lakše i jednostavnije da putuju i mislim da će pojednostaviti i pojeftiniti putovanje kroz teritoriju Republike Makedonije.
Znači, uzajamno priznavanje vozačkih dozvola će naše dosadašnje dobrosusedske odnose unaprediti, pojednostaviti, svakako omogućiti kvalitetnije veze između Republike Srbije i Makedonije.
Potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Rumunije o dva nova granična prelaza je veoma važno, jer omogućava, rekli smo, kvalitetniji protok roba i usluga, kvalitetniji protok ljudi i održavanja dobrih veza. Rekli smo da i sa jedne i sa druge strane državne granice uvek postoji mešano stanovništvo. Dakle, državne granice nikada nisu identične sa etničkim granicama.
Ono što otvaranje ova dva granična prelaza za koje je ministar sasvim lepo rekao da jesu ogledalo kada se ulazi u jednu državu i očekujemo da će tako biti i urađeni da budu naš ponos i da će svi ostali granični prelazi sigurno kvalitetno unaprediti i rešiti, popraviti i predstavljati Srbiju kakva jeste dostojna da bude pred licem Evrope.
Ali, ono što želim da naglasim to je da ova dva sporazuma svakako meni kao poslaniku koji dolazi iz Sombora daju nadu da ćemo uskoro razgovarati i o nekim graničnim prelazima u Somboru, jer mi smo izuzetno zainteresovani za kvalitetno rešavanje graničnog prelaza u Bačkom Bregu koji je prilično skrajnut u ovom trenutku, a omogućava ne samo da Sombor reši mnoga svoja ekonomska pitanja. Mađarska strana je izuzetno zainteresovana za ovaj granični prelaz. Mislim da veće interesovanje postoji u zemljama EU pre svega zato što ovaj prelaz skraćuje put u Evropu u jednom pravcu za 120 kilometara, što nije neznačajno u ovom trenutku kada svi imamo u vidu i ekonomsku krizu i uštede na svim poljima.
Takođe, postoji interesovanja da se još jedan granični prelaz u Somboru otvori prema Republici Mađarskoj i kažem da mi ova dva sporazuma daju nadu da ćemo imati mogućnost da na tu temu uskoro razgovaramo sa Vladom Republike Srbije i možda rešimo to povoljno, ne samo u korist građana Sombora, nego i u korist šire regije Vojvodine.
Nova Srbija će u Danu za glasanje podržati sva četiri sporazuma jer su, kako rekosmo, izuzetno značajni za svakodnevni život građana RS, a ono što sam već napomenula, prvi sporazum sa Republikom Hrvatskom jeste jedan od zakona koji omogućava da preventivno delujemo u mnogim teškim situacijama, da ih predupredimo pre nego što one iznenade nas. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima šef poslaničke grupe DS, narodni poslanik Borislav Stefanović.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, uvažene kolege, imamo ovde nekoliko sporazuma koji po nama su vrlo korisni i dobri za RS, naročito sporazumi sa Makedonijom i sa Rumunijom o graničnim prelazima. Demokratska stranka će ih podržati, kao i ovaj Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma sa Vladom Republike Hrvatske o saradnji u zaštiti prirodnih i drugih katastrofa.
Ono što je činjenica vezano za ovaj sporazum, ima nekoliko stvari koje moramo da istaknemo tokom ovog današnjem skupštinskog dana. Pre svega, sporazum dolazi u Skupštinu nakon potpisa od strane dr Stefanovića, ministra, i Ranka Ostojića u ime Vlade Republike Hrvatske koji se desio 15. jula 2014. godine, nakon majskih poplava. On može isključivo da se posmatra kroz prizmu preventivnog delovanja dve države na zaštiti i otklanjanju posledica od poplava, a nikako u bilo kom smislu da se koristi za saniranje onoga što nam se desilo.
Šta nam to govori? Između ostalog govori nam da je vaša Vlada hronično nespremna za bilo šta. Ona uvek reaguje a posteriori, uvek reaguje kada se nešto već desilo.
Malo sam proučio ovaj sporazum. U njemu nema ništa sporno, samo što nema recimo ove hidrotehničke komisije koja treba da postoji između Republike Srbije i Hrvatske i ona nije formirana. Ne znam da li to znate, ministre Iliću, ali mi treba da pričamo o poplavama, o nasipima, o prevenciji, a nemamo hidrotehničku komisiju sa Republiko Hrvatskom. Jedini način komunikacije vezan za nabujale vode je preko Savske komisije.
Dakle, evo vidite, to vam je lice ovog režima. Nemate osnovnu stvar. U Srbiji ekonomski i socijalni haos i raspad, mi dobijamo sporazum sa Hrvatskom o prevenciji poplava koje je potpisan dva meseca, tri meseca nakon poplava npr. To je vrlo nepovoljna slika ove države. Zato se Skupština sastaje da ratifikuje sporazume iz jula meseca. Danas u Srbiji očigledno nemamo važnija posla.
Vi znate, ministre Iliću, malopre ste pričali, ovaj sporazum neće popraviti nijedan nasip, da građani to znaju, ovaj sporazum neće pomoći Obrenovčanima koji danas i dalje jedu paštetu ili neki žive u šatoru. Ovaj sporazum neće otkloniti posledice Marka Blagojevića, kako ste i vi pričali.
Vi ste ministar za vanredne situacije. Ovaj sporazum se tiče mogućih vanrednih situacija, ali vi lično nemate uticaj apsolutno ni na šta što je vezano za vanrednu situaciju koja se dogodila u Srbiji u maju mesecu. Ne vašom voljom, voljom predsednika Vlade izmišljena je kancelarija na čijem je čelu Marko Blagojević, koja je pokazala visoko stepen neefikasnosti i nekompetentnosti, o čemu smo govorili i u Skupštini i za šta smo pitali Vladu više puta, a Vlada nam nije izvolela odgovoriti.
Vi ste ministar za vanredne situacije. Treba kroz ovaj sporazum onemogućiti buduće nepovoljne situacije, sporazum koji je potpisao ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, koji nije ovde, nego ste vi ovde. Dakle, treba da čujemo odgovor na to pitanje – zašto je ovo u ovom trenutku toliko bitan akt, da se Skupština saziva da o ovome raspravljamo, to je prvo pitanje?
Drugo pitanje – zašto uvek sve radimo nakon što nam se nesreća dogodi, a ne pre? Treće pitanje – da li će ovaj sporazum pomoći u tehničkom, građevinskom smislu da se ove nepravilnosti otklone i kakve vi lično imate veze sa tim? Kakve vi veze imate sa regulacijom vodotoka i sa branom o kojoj ste malo pre pričali? Srbijavode – da, Ministarstvo poljoprivrede u jednom delu – da, Ministarstvo građevina – da, a kakve vi veze imate? Neće da vam daju, gospodine Iliću, da radite svoj posao i vama je to jasno. Stavili su Marka Blagojevića da završava kuće, postavili nerealne rokove, pričali su narodu jednu priču. Eno, u Obrenovcu situacija vrlo loša i dalje, u nekim delovima Obrenovca jako loša.
Prosto, ne mogu da verujem da u svom ovom izuzetno nepovoljnom raspletu ekonomskih, socijalnih, institucionalnih okolnosti u Republici Srbiji mi pravimo sporazum koji će regulisati šta će da rade naši vatrogasci i vatrogasci hrvatski kada se sretnu. Ne kažem da nije bitno, samo kažem da imamo valjda i nekih drugih prioriteta.
Znam da biste voleli da ste u ovoj Skupštini zajedno sa mnom, recimo da sednete ovde, pa da vi i ja zajedno pitamo Marka Blagojevića, koji bi se udostojio da dođe da nam odgovori na pitanje, ali nema šanse da se to desi, da ga pitamo – čoveče, kada će te kuće biti gotove, kada će svi dobiti novac? Po kom kriterijumu i gde su pare od 1003 koje su građani uplaćivali, na kom se računu konkretno nalaze, gde su odgovori na ta pitanja? Ne, vi kada ste bili na vlasti niste opravili ovo, niste opravili ovaj nasip, to su njihove priče, ali to više nikoga ne zanima. Neka objasne Obrenovčanima zašto je bitno u sred obnove menjati opštinsku vlast. U sred obnove je važno da napravimo našu narodnu buduću koaliciju, koaliciju iza koje stoji naravno svevideće oko Aleksandar Vučić. To je ono što mi trebamo da odgovorimo recimo Obrenovčanima. Izvinjavam se.
Ovaj sporazum je važan zato što je neki osnov za prevenciju ovih situacija, ali nejasno kako, osim naravno u operativnom smislu, ko se kome javlja, ne plaća se šteta ako se napravi tokom izvođenja operacija. Zna se kako spasioci prelaze granicu, oni koji su oštećeni poplavama ili požarima, itd. To je sve korisno, zaista tu ništa ne zameram, kao što mislim da je dobro da se otvaraju granični prelazi. Mnogi građani su zvali i naš poslanički klub, pretpostavljam i većinu, da pozdrave ovu odluku, da je ubrzaju. Tražili su da se ona desi i ranije. Evo, najzad ćemo to i uraditi.
Mi imamo, gospodine Iliću, ne u vašem ministarstvu, ne znam ni da li u operativnom smislu vi funkcionišete kao ministarstvo, ali imate u Vladi po pet, deset ili više raznih pomoćnika, državnih sekretara čuda. Niko od te gospode nije u stanju da ode da opravi jedan znak. Čuli ste sada primer iz Iloka i Bačke Palanke, na šta nam liči most. Takva je slična situacija i na drugim graničnim prelazima, osim možda Batrovci i Horgoš koji su, hajde da kažem, malo bolji i to zahvaljujući, kao što znate, sredstvima koja su delom dobijena iz EU. Ostalo je u vrlo lošem stanju. Onaj prema Makedoniji je u dosta solidnom stanju, ali sve ostalo vrlo loše.
Bruka i sramota za Republiku Srbiju da nam državna zastava stoji u mraku. Znate li vi šta to znači? To nigde ne postoji. Uvek mora državna zastava da bude osvetljena. Gde da bude osvetljena, u Bačkoj Palanci, kada nema struje na mostu? Neki lopov počupao kablove.
Nemamo hidrotehničku komisiju sa Hrvatskom, nemamo rešeno granično pitanje sa Hrvatskom, imamo niz drugih nerešenih pitanja sa Hrvatskom, ali evo sada ćemo da vidimo, da banalizujem, jako bitno, šta će dva vatrogasca da rade kada se sretnu.
Da li vi imate svest, ne vi lično, nego Vlada, koliko je ovo na skali prioriteta daleko iznad onoga što građani očekuju da vi u ovu Skupštinu donesete? Da li vi imate svest, političku svest, koliko građani hoće da se reši problem poplava i sanacija onoga što je uništeno, da se reši problem harmonika puteva, vi znate šta je to i na šta nam liče putevi i mostovi, da se reši pitanje zapošljavanja ruinirane ekonomije, da se reši pitanje institucija, izbacivanja partija iz institucija, da se reši pitanje hroničnog nedostatka slobode i ukidanja emisija u ovoj zemlji?

Gospodine Stefanoviću, molim vas, vratite se na temu.

Hvala.
Dakle, imamo sporazum sa Republikom Hrvatskom koji će svako ovde da podrži, svaki poslanik, siguran sam. Ništa tu nije, ljudi moji, sporno, ali nema potrebe, složiće se i predsedavajući, da ovde ljudi uzmu i čitaju obrazloženja. Više puta sam molio, svako ima slobodu naravno, ali sam molio – ljudi, poštedite nas tog čitanja ako možete. Ministar Ilić, čovek koji je prošao kroz 30 vlada, figurativno, koji je u ovu Skupštinu ulazio u patikama i trenerci zajedno sa svima nama, on, čovek ne čita, nego lepo iz glave kaže i ništa ne smeta. Ljudi vas slušaju pažljivije šta im pričate, ne trebaju im obrazloženja.
Sporazum sa Hrvatskom, vidim da se predsedavajući nagnuo prema mikrofonu, reguliše ove procedure – uzajamno obaveštavanje u slučaju opasnosti, itd. Nadamo se da ovaj sporazum neće imati svoju primenu, jer bi to značilo da imamo neku katastrofu u Srbiji, osim katastrofu koju predstavlja ovaj režim. Dakle, mi mislimo da bi bilo korisno da vi gospodine Iliću, koji imate i te kako zamerke na rad raznih državnih organa, na rad gospodina Blagojevića, da nam kažete danas ovde, ako možete, kako su Hrvati rešili posledice majskih poplava do danas, kakvi su njihovi rezultati u obnovi nasipa i kuća, koliko je njima to koštalo i kakav je njihov račun i gde je bio njihov račun i da li su građani Hrvatske to mogli da vide? Evo, bilateralno, evo sporazuma. Hajde da stavimo amandman na ovaj sporazum da mi vidimo isto što vide i Hrvati, od strane naše Vlade da mi vidimo gde su ti novci, ta sredstva koja su građani Srbije i donatori i svi dobri ljudi uložili u obnovu posledica od katastrofalnih poplava u maju mesecu. Hajde to da uporedimo, a ne ovde da pravimo, iako potreban, ipak suštinski tehnički sporazum.
Naravno, u oktobru mesecu pravimo sporazum o poplavama i požarima, posle svega, posle nerešenih pitanja sa Hrvatskom, mnogi su o tome pričali, razne druge stvari koje nismo u stanju da rešimo. Nije se ova vlast bavila politikom dve godine koja se tiče potreba građana, između ostalog i ovog, nego se bavila krupnim stvarima, pojavnim oblicima neispunjenih obećanja jedne srušene mladosti. Onda kada dođe pitanje poplava i pukao nasip, onda – pa znate šta, možda smo i mogli, ali smo razmišljali o tome da li sviramo na dva klavira, na pet klavira. Zato mi imamo državu danas kakva je danas, a država je u jako lošem stanju, čak u lošijem nego dok smo mi bili na vlasti, zamislite vi to, što je neverovatan podatak.
Samo da prođe avion, sekund jedan. Samo avion da prođe i da uvažimo vežba koja se sprovodi. Duhovitost predstavnika većine daleko nadilazi njihovo znanje o bilo čemu, ali to je sada već druga stvar.
U ovoj Skupštini sam zaista bio prijatno iznenađen da vidim ovaj paket sporazuma koji u sebi nema ništa sporno, koji su korisni za građane Republike Srbije, koji su nama omogućili, ministre, da mi vas vidimo u ovoj Skupštini, da možda sa vama razgovaramo, da vam postavimo neka pitanja koja su vezana za vaš resor, da čujemo kako biste vi to rešili da ste bili u prilici da to rešite, da vam je neko dao da to rešite.
To bi, recimo, narodnim poslanicima sada bilo korisno, da mi čujemo kako biste vi rešili pitanje neregulisanih nasipa, razlokanih puteva, rasturenih mostova u poplavama, da čujemo kako biste vi rešili problem prikupljanja sredstava za obnove kuća, izgradnje novih kuća. Samo da su vam dozvolili, ministre Iliću, ali nisu vam dozvolili. To je jako tužna situacija.
Moram da kažem da vaše iskustvo iz Jaše Tomića potvrđuje da ovakve stvari mogu mnogo bolje da se reše, kad je dobra organizacija i kad postoji neki plan. Meni je žao, iako je, naravno, na skali uništenja ova poplava daleko veća bila i sa mnogo težim posledicama, da je Vlada apsolutno mogla bolje da reaguje, kao što nije, nego se bavila politikom.
Naravno, pozdravljamo Sporazum sa Makedonijom, koji će omogućiti našim građanima da koriste svoje vozačke dozvole, kao i građani Makedonije u Srbiji, bez nepotrebnog administriranja, uzimanja para od fantomskih saobraćajnih organizacija koje ničemu ne služe. U tom smislu pozdravljamo i taj sporazum.
Građani Banata i Golupca su zahvalni tome što ćemo mi našim jedinstvenim glasanjem danas omogućiti otvaranje graničnih prelaza. To će pomoći njihovom životu svakodnevno. Imate delove Banata, kao što znate, i istočne Srbije koji žive od komunikacije sa građanima Rumunije, koji dolaze da kupuju u Srbiji jeftine namirnice. Čitava naselja žive od toga danas, ministre Iliću. Šta to govori o Rumunima, to je njihova stvar. Šta govori o nama, mislim da je jasno.
Ova država klizi u bedu. Ova država klizi u totalno siromaštvo. Ova država danas ovim otvaranjem prelaza omogućava da bar rub, takozvani rubni delovi Republike Srbije imaju perspektivu i mogućnost povezivanja saobraćajnog i trgovinskog. Zato mi to pozdravljamo, ali vas molimo, ministre, da se osvrnete na ove primedbe koje se ne tiču toliko samog teksta zaista, nego se tiču vremena u kojem se donosi, načina kako se donosi, skale prioriteta ove vlasti i svega ostalog što smo pokušali na jedan način da, bez pokušaja izazivanja bilo kakve svađe, iznesemo danas u Skupštini. Hvala lepo.

Zahvaljujem, gospodine Stefanoviću.
Reč ima šef poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Zoran Babić.
Izvolite, gospodine Babiću.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u ime SNS zahvalan gospodinu Nebojši Stefanoviću, ministru unutrašnjih poslova, što je sačinio i potpisao ovakve sporazume. Zahvalan sam i skupštinskoj većini koja će ove sporazume u Danu za glasanje, verujem već sutra tokom dana, da izglasa i da prihvati. Ovi sporazumi su samo jedan nastavak saradnje i dobrih međususedskih odnosa koje Srbija, Vlada Republike Srbije razvija u protekle dve i po godine.
Vodimo računa o onome što se dešava u Srbiji. Vlada Republike Srbije, predsednik Republike Srbije nema aspiracija da vodi druge zemlje, kao što je bilo do pre dve i po godine. Nemamo ni politiku svađanja sa zemljama u regionu, već izgradnje najboljih međususedskih odnosa. Uostalom, to potvrđuje i poseta i obraćanje ovde u Narodnoj skupštini i predsednika Mađarske, gospodina Janoša Adera, predsednika Slovenije, gospodina Turka, predsednika Hrvatske, gospodina Ive Josipovića, predsednika Vlade Crne Gore i predsednika Skupštine Crne Gore, gospode Mila Đukanovića i Ranka Krivokapića, zajedničke Vlade sa Republikom Srpskom, planiranje održavanja zajedničkih sednica vlada Srbije i Makedonije, a za desetak dana u poseti Republici Srbiji će biti i predsednik Albanije. Sve govori o poštovanju, o vidljivosti Vlade Republike Srbije, o poštovanju Srbije i svih naših građana i činjenice da Srbija jeste lider u regionu i faktor stabilnosti i na Balkanu i u ovom delu Evrope.
Naravno da je najatraktivniji i najzanimljiviji bio Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u oblasti zaštite prirodnih i drugih katastrofa. Ja neću kao neki moji prethodnici da govorim paušalno, neću da govorim vođen mržnjom, neću da govorim vođen onim što bi želeli da bude a nije tako, kao što se Vlada Republike Srbije ponašala u periodu majskih poplava, koje niko nije želeo, ponašala odgovorno, dinamično, zato što je sve svoje resurse stavila da te štete budu manje. Kada govorim o resursima mislim prvenstveno na Ministarstvo odbrane i na Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali i iz izveštaja Vlade smo mogli da vidimo da su svi drugi resursi Vlade Republike Srbije bili podređeni da šteta bude manja i da broj ljudskih žrtava bude manji.
Obnova je trajan proces. Obnova je nešto što ne može da se uradi za noć, iako bi svi mi voleli da se uradi za noć. Ja ne želim da vođen mržnjom zbunjujem ljude u Srbiji. Zbog toga smo kao odgovorna poslanička grupa i odgovorni ljudi u Narodnoj skupštini pribavili i prikupili sve relevantne i tačne, a ne deskriptivne podatke. Ja ću vrlo rado dati taj odgovor zbog javnosti, ali oni ljudi koji ne žele da čuju, a sede u ovoj Skupštini, neće čuti ni ove činjenice, ni ove podatke.
Što se tiče samog Obrenovca, koji je bio najugroženiji i najviše je pretrpe, državnu pomoć je do sada primilo 6.000 ljudi. Dodatnu donaciju od raznih organizacija i privrednih društava dobilo je još 2.000 ljudi. Sistem toplifikacije, pošto ulazimo u jesenji i zimski period, koji je bio totalno uništen, sve toplotne podstanice, pumpe, automatika je uspešno startovalo. Dame i gospodo, Obrenovac se neće smrzavati ove zime, već će imati svoju toplifikaciju.
Ono što je činjenica, a vezano je za Obrenovac, obdanište u Stublinama, 1.707 kvadrata, najveće na Balkanu, spremno je za otvaranje. U toku je izgradnja vodovoda Konatice za 400 domaćinstava. U toku je izgradnja kanalizacije u selima Urovci i Krtinska, vrednosti od 60 miliona dinara. U toku je izgradnja fiskulturne sale u centru Obrenovca, u osnovnoj školi, objekat je u završnoj fazi, za Novu godinu je otvaranje, a vrednost je 100 miliona dinara. Gradonačelnik grada Beograda, gospodin Siniša Mali je bar dva puta na tim gradilištima i bar dva puta obilazi Obrenovac.
Ono što je za Obrenovac takođe veoma značajno i na čemu se radi, što će 11. novembra, za manje od mesec dana, dobiti svoju materijalizaciju, jeste to da je „“Meita grupa“ predložila 11. novembra potpisivanje memoranduma o razumevanju sa gospodinom Vučićem, premijerom Vlade Republike Srbije, za otvaranje novih radnih mesta, otvaranje proizvodnje i 1.400 Obrenovčana će 11. novembra dobiti posao investicijom i zalaganjem Vlade Republike Srbije i gospodina Aleksandra Vučića. To je Vlada koja brine o svojim građanima. To je Vlada koja se na odgovoran način ponaša u mestima koja su bila zaista pogođena katastrofalnim posledicama majskih poplava.
Što se tiče obnove na nivou cele države, zaključno sa 10. oktobrom… Voleo bih da kolege, umesto da igraju iks-oks, koji su ovde kritikovali jer nisu imali ove odgovore, voleo bih da to zapisuju, valjalo bi da se zapamti i da se pokaže, jer se pokazuje šta Vlada Republike Srbije u ovim trenucima radi. Dakle, do 10. oktobra isplaćena je materijalna pomoć za ukupno 15.058 domaćinstava širom Srbije, u ukupnoj vrednosti od 3.565.000.000 dinara. Materijalnu pomoć u novcu je dobilo 65 porodica, za izgradnju nove kuće, u ukupnoj vrednosti od 147.500.000 dinara. Kancelarija je do sada iz donacija obezbedila izgradnju 216 kuća, koje su već sazidane ili su u postupku završetka.
Od tih 216 kuća najviše, a i to 129 novih kuća je donacija EU za 32 opštine u Srbiji. Četrdeset novih kuća iz donacija Ujedinjenih Arapskih Emirata za Obrenovac, Valjevo i Krupanj. Dvadeset i pet novih kuća iz donacija Kuvajta u Obrenovcu. Dvanaest novih kuća iz donacije „Pazova za najugroženije u Bajinoj Bašti“. Deset novih kuća iz donacije Blist fondacije i TV Prva, izgradnja završena.
To su činjenice, ali vidim da kolege koje tako zdušno kritikuju Vladu sada im te činjenice nisu čak ni interesantne. Više od 15.000 domaćinstava, bezmalo svi kojima su izdata rešenja pored direktne pomoći države dobijaju i pomoć u novcu, materijalu ili radovima na obnovi kuća iz donacija EU, Austrije, SAD, Švajcarske i preko organizacije Crveni krst Srbije, CARITAS, „Mersi korps“, „Adrija“ i drugih.
Mislim da je vreme od 20 minuta malo da se govori o svemu onome što je Vlada Republike Srbije u proteklim mesecima uradila i što će uraditi i kada su javni objekti u pitanju i kada je poljoprivreda u pitanju, i kada je energetika u pitanju, žao mi je što gospodina Veselinovića ovo ne zanima, i kada je lokalna infrastruktura u pitanju, i kada je ono što je najvažnije transparentnost u pitanju.
Dame i gospodo, sa zadovoljstvom mogu da kažem da su sva sredstva koja su prikupljena donacijama, kreditima, prilozima građana Republike Srbije koju su od svog malog odvajali da bi dali onima koji su u poplavama ostali bez svega, kojima sam izuzetno zahvalan, sva sredstva su se slivala i slila na jedan račun Vlade Republike Srbije. Sa tog jednog računa se i troše i daju i dele onima koji su najugroženiji. Potpuno transparentno, potpuno javno uz kontrolu gospodina Blagojevića koji je nestranačka ličnost. Pa zar se ne trudimo da izvršimo departizaciju. Pa kako onima kojima je departizacija, puna su im usta departizacije, sada im smeta čovek koji nije partijski kao što je to gospodin Blagojević.
Prvi put u Srbiji je lista svih intervencija, lista svih korisnika državne pomoći sa vrstom i iznosom pomoći se objavljuje na zvanične internet prezentaciji Kancelarije. Prvi put u Srbiji primena otvorenog postupka javnih nabavki na otklanjanje posledica elementarnih nepogoda. Prvi put u Srbiji informaciju o svim javnim nabavkama koji se sprovode u skladu sa Zakonom o otklanjanju posledica poplava se objavljuju na zvaničnoj internet prezentaciji. Prvi put u Srbiji, a bilo je mnogo elementarnih nepogoda do sada, spisak svih pojedinačnih donatora fizičkih i pravnih lica javno dostupan na zvaničnoj internet prezentaciji Vlade Republike Srbije.
O ovim stvarima vezanim, i o projektima koji su urađeni ili koji se rade iz oblasti i energetike, i poljoprivrede, i javnih infrastrukturnih objekata, i voda, govoriće moje kolege kada budemo o ovim sporazumima govorili u u načelu.
Ja ću vam govoriti i vratiću vas malo i u prošlost 2010. godine je jedan deo teritorija Republike Srbije, moj rodni kraj Kraljevo, čestiti i veliki grad u Srbiji pogodio je veliki zemljotres. Ni taj zemljotres koji je takođe imao i ljudske žrtve na žalost, niko nije želeo niti je iko planirao, niti iko voleo što se tako nešto desilo. Oštećeno je 498 objekata, oštećeno je 139 pomoćnih objekata, šteta je bila ogromna.
Kako se SNS ponašala u tom periodu? Kao opoziciona stranka, kao stranka koja se borila da promoviše prave vrednosti koji su građani Republike Srbije prepoznali.
Srpska napredna stranka je za zemljotresom pogođen grad Kraljevo u novembru i decembru 2010. godine preko svojih članova koji dele sudbinu građana Srbije i koji su od svog malog odvojili za ljude u Kraljevu koju su ostali bez ičega, preko gradskih i opštinskih odbora prikupila donaciju u novcu, građevinskom materijalu, stolariji, elektro-materijalu u vrednosti od 33 miliona 247 hiljada i 915 dinara.
Srpska napredna stranka je 2010. godine i 2011. godine izgradila šest kuća na teritoriji grada Kraljeva po projektima koji su bili pripremljeni za područje Mionice nakon zemljotresa i to površine 56, 63 i 80 kvadratnih metara.
To je način kako se ljudi koji se odgovorno bave politikom ophode u kriznim situacijama. Zašto prethodni govornici koji su tako figurativno i stilski napadali Vladu Republike Srbije, govorili da se ništa ne radi, zašto ličnim primerom nisu pokazali kako se te stranke bivšeg režima ponašaju u ovakvim situacijama.
Zašto nisu čak i onda kada su bili na vlasti 2010. godine obnovili neku kuću. Ličnim donacijama, ličnim primerom, stavili ruku u džep i rekli – nemamo mnogo, ali imamo ovoliko. Ne, nisu. Zaogrnuti ličnim interesima. Zaogrnuti očuvanjem vlasti. Zaogrnuti time da povećanjima plata u javnim preduzećima održavaju se na vlasti, novim kreditima, novim dugovanjima, ali zašto niste gospodo, napravili bar jednu kuću u Kraljevu?
Srpska napredna stranka kao opoziciona, svojim donacijama, svojih članova, prosečnih, običnih građana Republike Srbije je obnovila šest kuća. Šta ste uradili sada? Verujem da su i neki članovi bivšeg režima pomogli. Zaista sam zahvalan svim građanima Republike Srbije koji su pomogli ne samo u Šapcu da se spreči mnogo veća elementaran nepogoda i katastrofa koja je bila priprećena Šapcu. Ne kažem da je bilo ljudi koji su bili i van stranaka, koji su bili i stranački, koji su pomogli u tim danima i tim noćima, ali šta ste institucionalno. Tada ste mogli da odete kao što ste odlazili u „Razvojnu banku Vojvodine“ na časnu reč i uz kafu da dobijete kredite, ko zna kolike i ko zna kakve.
Tada ste mogli sve da uradite, zašto niste pomogli izgradnju Kraljeva? Zašto se još uvek u Kraljevu 34 kuće nisu, posle 2010. godine i to onima koji se tako brinu nad dinamikom obnove naše zemlje i svega ovoga što sam vam malo pre i rekao, što su činjenice. Možda bih i ja voleo da je sve završeno, sve obnovljeno. Zašto ste od 2010. godine 34 porodične kuće u Kraljevu nisu obnovljene, još uvek? Dve stambene zgrade u Jug Bogdanovoj ulici naspram zdravstvenog centra. Četrnaest stambenih zgrada još uvek nije obnovljeno u Dositejevoj ulici.
Ali, se znalo da se gvožđe za temelje prodaje dva puta, fakturiše dva puta. To se znalo, to je moglo. Mogao je da se fakturiše temelj koji je, koliko gospodine Iliću, vi ste graditelj, kolika je širina temelja. Ne može nešto što je 30 santimetara širine, a da se fakturiše da je 50 santimetara širine. Velike su to razlike. Evo vidimo neke sudske sporove. Neću da navijam ni da je neko kriv, ni da neko nije kriv. To će reći sud. Ali, kako ste znali, tako ste radili. Tako ste uostalom i prošli, tako su vam građani i Kraljeva i ostatka Srbije verovali.
Vlada Republike Srbije je opredeljena obnovi naše države. Zahvalni smo prijateljima sa svih strana koji su pomogli i u onim kriznim i teškim trenucima. Zahvalni smo prijateljima sa svih strana sveta i iz EU, i komšijama iz okolnih država koji su svojim donacijama dali i pružili da ta obnova ide dinamikom kojom ide. Zahvalan sam i Vladi Japana koja nam je omogućila kredit sa deset godina grejs perioda sa kamatnom stopom od 0,01 posto godišnje, sa poklonjenim novcem.
Zahvalan sam svim onim odgovornim ljudima koji se ne seire nad nesrećom, koji ne pokušavaju neke sitne političke poene da zarade. I bio bih mnogo srećniji kao čovek, kao građanin ove države, ne kao neko ko se bavi politikom da je ovde neko došao pa je rekao – evo, moja stranka je obnovila šest kuća kao što je to uradila SNS. Ne, nisu. Imaju isključene telefone, imaju isključenu struju u stranci, nisu plaćali ni račune, svoje račune nisu platili, a kamoli što bi platili račune ugroženima. Sada ti i takvi još dodatno sapliću. Još dodatno pokušavaju na nesreći da zarade neki sitan politički poen.
Siguran sam i verujem i gospodinu Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije da niko od ljudi koji su ostali bez kuća, bez proizvodnje, ima tu puno privrednika koji su ostali bez svojih proizvodnih hala. Imamo puno ugroženih radnih mesta, da će pomoć do svakoga, kao što je stigla do 15.086 ljudi da će stići do svih. Da li će svi biti zadovoljni dinamikom? Naravno da neće biti svi zadovoljni dinamikom. Svi bi voleli da to bude brže, ali da bi neko sada, a znam da će neko sada skočiti i reći buka, bes, ne znam šta. Malopre smo videli mržnju i stalno čujemo tu neku mržnju, upućeno Vladi, upućeno nama, upućeno svima onim ljudima koji su nas i predložili i dali nam podršku da radimo.
Više bih voleo da se kvalifikuju time što su pomogli, što su izgradili, što su napravili. Šest kuća – ne ništa. Sada čak nisu ni ostali tu da čuju podatke koji su zvanični.
Želim još jednom da kažem da će i poslanička grupa SNS, ne samo podržati ove predloge Sporazuma, ne samo da ih ratifikujemo, već dati punu podršku Vladi Republike Srbije na onome što radi i ličnim primerom i zakonskim predlozima i svemu, da građani Srbije pogođeni poplavama, što pre počnu normalno i dostojanstveno da žive.

Zahvaljujem gospodine Babiću.
Gospodine Stefanoviću nemate mogućnost za repliku, kao što nisam dao ni gospodinu Babiću.
Reč ima ministar u Vladi magistar Velimir Ilić.

Poštovani poslanici, samo bih želeo radi javnosti da skrenem pažnju na jednu veoma bitnu stvar.
Svi gledamo obnovu, izgradnju posle poplava i svega onog što se dogodilo kroz kuće, koliko je kuća izgrađeno, koliko su brzo izgrađene itd.
Sada želim da vam napomenem jednu stvar. Na primer, u istočnoj Srbiji, sve kuće koje su porušene, jeftinije su od jednog mosta koji je srušen na lukavcu Dunava.
Znači, veliki infrastrukturni objekti koji su izuzetno oštećeni, njihova popravka i dovođenje u ispravno stanje je izuzetno teška. U Malom Zvorniku, bile su štete na gasovodu izuzetno velike. Štete od klizišta koje je uletelo u Drinu, gde 63.000 kubika kamena se sručilo u Drinu i gotovo pregradilo je do pola. Način, tehnološki izvlačenje tog kamena i izbacivanje napolje je skuplji nego sve kuće u Podrinju koje su bile porušene.
Pazite jednu stvar, mi uvek sve posmatramo i merimo npr. da li je deset kuća urađeno ili 15. Da li vi verujete da u Tekijama npr. tri pregrade koje zaustavljaju bujične vode su skuplje i vrednije nego bilo šta tamo drugo što je oštećeno i porušeno a te tri zaustave donirao svojim radom RTB Bor i poklonio potpuno besplatno, naravno uz Đerdap koji je pomogao sa naftom i ostalim i mnoga javna preduzeća.
Ne mogu da vam objasnim kolika su bila oštećenja na pumpama, na elektromreži, gde su veliki teret izdržala pojedina preduzeća koja su popravile čitave dalekovode, kilometre mreža. U Ljuboviji najveća šteta je bila u rudniku „Veliki Majdan“, gde smo imali takvo klizište gde smo morali da napravimo, sada se privodi kraju, kanal koji prima reku da kanalom provede ispod klizišta da se ne ugrozi, taj kanal je dug preko 300 i nešto metara koji je skuplji nego sva druga šteta koja je nastala u toj opštini. Zato vas molim da pogledamo malo kroz te velike infrastrukturne objekte.
Kada odem negde, izuzetno sam radio na tim velikim infrastrukturnim objektima, prvo moram njihov projekat, pa javni tender, pa izgradnja projektne dokumentacije, pa tek onda izvođački deo. Zato smo se trudili sada u ovom periodu da te velike infrastrukturne objekte osposobimo da država počne da funkcioniše.
Nije sada pitanje izgraditi kuće u Obrenovcu i u prvom delu sam o tome govorio, ali znate koliko će da košta trajna zaštita Gada Obrenovca? Deset, sto puta više nego izgradnja kuća. Sada treba da tražimo tehničko rešenje da Obrenovac bude bezbedan grad.
Tačno je, o čemu je govorio gospodin Babić, tamo su došli investitori, ali znate šta su prvo tražili kada su došli? Da im nađemo lokaciju u Obrenovcu i da im potpišemo da je bezbedna i sto posto garantovana da tamo nikad poplava neće biti. Kada su to dobili i kada su dobili te lokacije i kada su to proverili, da hiljadugodišnja voda neće ugroziti fabriku koju će graditi, oni su tek počeli da sklapaju ugovore i da grade fabriku.
Prema tome, imamo mnogo posla i taj posao je izuzetno složen. Ponavljam, imamo locirane tačke koje su rizične u Srbiji, koje sada nisu zadesile poplave. One su locirane već 50 godina. Izuzetno su opasne, Grad Beograd ima 2.350 aktivnih klizišta koja trenutno rade a od njih je Duboka najveća i najskuplja sanacija, i to je preko sto miliona evra, samo jedno klizište, a da ne pričam o Zvezdari, Karaburmi, područje Grocke koje izuzetno klizi prema Dunavu, da ne pričam sada o drugim područjima.
Prema tome, Pančevački rit, veoma je bitno da mi sada idemo u preventivu, radimo projekat po projekat i pokušavamo da otklonimo nešto što bi možda došlo da nikada ne dođe ili ako dođe da bude malo, blago.
Srbija 50 godina nije radila na projektu zaustavljanja bujičnih voda. Prvi put smo uradili u Pazaru i nije bilo poplava, pregradama zaustavili bujične vode i evo sada na Tekijama, sada radimo celu Srbiju.
Sada ćemo raditi sanaciju Stolica u Krupnju, a to je ono područje gde ide materijal sa teškim metalima u Podrinje i ugrožava poljoprivredno zemljište. Sve su to ogromni i skupi projekti.
Zato vas molim, nemojte samo posmatrati i gledati koliko je kuća izgrađeno, jer šta vredi da napravimo kuće ako nema odbrambenih nasipa, ako će prva velika kiša da odnese ponovo.
Mi smo u istočnoj Srbiji prvo krenuli da radimo odbrambene nasipe, sanacije, zaustavne brane, pa tek da pravimo kuće, jer šta vredi ispod toga napraviti kuću, prva voda, to se obriše i ponovo odnose u Dunav.
Imamo velike infrastrukturne objekte i meni je veoma ružno kada me neko pita zašto tu nije napravljena kuća, a to je najjednostavnije i najbrže i najmanje košta, a kuće su, hvala Bogu, naši graditelji to grade ispod 300 i nešto evra po kvadratu, 320, 330, 340 evra, nije bitno, ali to su jeftini objekti.
Sanacija pojedinih gradova je izuzetno teška. Sanacija Krupnja, sanacija Mačkovog kamena, sanacija najvećeg klizišta u centru Krupnja, tu celo brdo kliza i to su mnogo skupi objekti, a ne vidi se. Vi kada dođete i sada objasnite nekome da ste sanirali čitavu šumu, da ne kliza više, da ugrožava grad, reku i ostalo, svi kažu – pa dobro, šta ste radili?
Vi kažete - zaustavili smo brdo, radili projekat, zaustavili ga i spasili sve infrastrukturne objekte, itd.
Ne vredi popraviti put, a ostaviti klizište. Znate kod Malog Zvornika koliko je veliko klizište? Sklizalo je u Drinu 35.000 kubika kamena, a znate li koliko preti da kliza? Kliza 6,5 miliona kubika kamena i treba zaustaviti 6,5 miliona kamena koji je krenuo.
Tu su došli eksperti koji rade na tom projektu i mi to danonoćno radimo. Kako sa tri pregrade zaustaviti postepeno to da ne skliza sve i da pregradi Drinu i da napravi katastrofu? To klizište je ponelo most, ugrozilo most na Drini, pokidalo sve instalacije. Tamo nije imalo ni vode, ni gasa, ničega.
Prema tome, zato se zalažem da struka radi svoj deo posla i zato i apelujem da što više inženjera se uključi u ove poslove. Imamo mi dobar inženjerski kadar i da reši ove probleme trajno, ali, ponavljam, toga ima jako puno širom Srbije i moramo ići postepeno i tamo gde nije bilo. Nije bilo u Vlasotincu, ali je Vlasotince izrazito rizičan grad. Nije bilo još u nekim gradovima koji su izuzetno rizični gradovi, ali moramo i tamo uraditi da ne bi doživeli ovo što smo doživeli u nekim gradovima.
Hvala vam puno i molim sve narodne poslanike da u svojim sredinama evidentiraju opasne tačke i da nas pozovu da dođemo da radimo preventivu.
Preventiva je spas za Srbiju. Nemojmo dozvoliti da se to dogodi, pa da onda svi dođemo i kažemo – hajde, sada pravimo sve iznova.