Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.10.2014.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/304-14

2. dan rada

14.10.2014

Beograd

Sednicu je otvorio: Igor Bečić

Sednica je trajala od 10:05 do 15:15

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem gospodine Iliću.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom jedinstvenom pretresu.
Reč ima narodni poslanik Milan Latković, a neka se pripremi narodna poslanica Ivana Stojiljković.
Izvolite, dr Milan Latković.
...
Socijalistička partija Srbije

Milan Latković

Socijalistička partija Srbije
Hvala vam predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege poslanici, u svom današnjem obraćanju govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u zaštiti prirodnih i drugih katastrofa.
Nedavne katastrofalne poplave u regionu potvrdile su još jednom da prirodne nepogode ne poznaju granice i da naročito države u slivu reke Save zajedničkim naporima moraju doći do kvalitetnog rešenja za odbranu od vodenih bujica i drugih prirodnih katastrofa.
Srbija se po svom prirodnom i geografskom položaju nalazi najnizvodnije u slivu reke Save i upravo je zbog toga od velike važnosti zaštita od svakog oblika štetnog dejstva voda od poplava, kao i pitanja zaštita kvaliteta voda, imajući u vidu da se iz savskog sliva snabdevaju pijaćom vodom stanovnici Sremske Mitrovice, Šapca, Beograda i drugih mesta.
U ovim poplavama pokazana je velika solidarnost Vlada dveju susednih država i činjenica je da su Srbija i Hrvatska i do sada sarađivala u okviru IPA projekta, programa za kandidate i potencijalne kandidate za EU, na temu zaštite od poplava tokom 2012. godine, kao i u okviru inicijative za prevenciju i spremnost reagovanja u katastrofama na tlu Jugoistočne Evrope.
Pored toga, Srbija aktivno učestvuje i u regionalnim aktivnostima koje se odnose na upravljanje rizicima od poplava kroz rad Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav i Međunarodne komisije za sliv reke Save.
Iako sve ove činjenice ukazuju da je i do sada bilo saradnje u regionu, ipak je neophodno da se pitanje prirodnih i drugih katastrofa sistemski reši. Upravo je ovaj sporazum, o kome danas raspravljamo, zbog toga izuzetno važan, a za nas koji smo iz Srema, ima poseban značaj.
Sporazum na vrlo jasan i precizan način uređuje sva ona pitanja i probleme sa kojima smo se suočavali tokom majskih poplava i verujem da ćemo prilikom suočavanja sa nekim narednim prirodnim izazovima i katastrofama biti u mogućnosti da ublažimo njihove posledice, jer upravo cilj Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske ovim zakonom je uzajamna pomoć jedne države ka drugoj.
Samim sporazumom jasno se uređuju uslovi za saradnju kroz planiranje i sprovođenje mera za zaštitu od poplava, zemljotresa, požara, zagađivanja životne sredine, radioloških opasnosti, industrijskih i drugih katastrofa, uzajamno obaveštavanje o opasnostima, nastanku i posledicama katastrofa, uzajamnoj pomoći pri zaštiti i spasavanju i otklanjanju posledica katastrofa, stručnom osposobljavanju i usavršavanju stručnih lica i službi kroz kurseve, seminare, obuke i organizovanje zajedničkih vežbi, razmena naučnih i tehničkih podataka, saradnji pri razvoju i proizvodnji opreme za zaštitu i spasavanje.
Ono što je po mom mišljenju u prvom redu po važnosti, a tiče se prevencije i obaveze obaveštavanja o opasnostima i mogućnostima nastanka katastrofe koje mogu ugroziti teritoriju druge države, upravo je to presudno u preventivnom i početnom delovanju u kriznim situacijama.
Pored navedenog, sporazum precizira i sva ona iskustva sa kojima se suočavamo na terenu, a tiču se prelaska granica spasilačkih timova pojedinaca, koju omogućava pojednostavljena procedura, unos opreme sredstava neophodnih za vršenje zadataka u samom spašavanju i pomoći, unos humanitarne pomoći, regulisanje boravka spasilačkih ekipa na teritoriji druge države, regulisanje nastale materijalne štete i drugo.
Pored navedenog, sporazum precizira i uslove i način upotrebe plovila i vazduhoplova, a svedoci smo da su oni bili upravo od izuzetnog značaja tokom majskih poplava.
Ono što daje puni značaj ovom sporazumu i dokaz da će biti sproveden, jeste stalna mešovita komisija za sprovođenje zadataka određenih ovim sporazumom. Ovu komisiju će činiti predstavnici sektora za vanredne situacije sa strane Srbije i državne uprave za zaštitu i spašavanje sa strane Hrvatske i sastajaće se najmanje jednom godišnje.
Naglasio bih da je za nas izuzetno važan i dogovor postignut između Ministarstava poljoprivrede i zaštite životne sredine i Ministarstva poljoprivrede Hrvatske, da se u buduće operativno razmenjuju informacije između Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“ i „Hrvatskih voda“, kako bi pravovremeno reagovali na visok vodostaj reke Save i omogućili da se izbegnu potencijalno opasne kritične situacije.
Na kraju, želim da kažem da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj sporazum, kao i ostale sporazume koji se nalaze u okviru ovog zajedničkog pretresa.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ivana Stojiljković. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Ivana Stojiljković

Srpska napredna stranka
Poštovani predsedavajući, cenjeni ministre, dame i gospodo poslanici, danas govorimo o četiri sporazuma i svaki od njih je na svoj način jako bitan u jačanju bilateralnih odnosa sa našim susednim zemljama.
Krenuću drugim redosledom, prvo ću da govorim o Sporazumu sa Makedonijom koji je jako bitan, o međusobnom priznavanju vozačkih dozvola, čime će se obezbediti lakši prelaz i boravak naših građana i građana Makedonije u ove dve zemlje.
To će se posebno odraziti u pozitivnom smislu u vreme letnjih meseci kada građani Srbije prelaze masovno preko Makedonije na pravcu do Grčke, tada će se to tek odraziti u najpozitivnijem smislu.
Takođe, sporazumi i sa Rumunijom, između Vlade Republike Srbije i Rumunije, otvaranju dva granična pojasa, odnosno prelaza Vračev Gaj - Sokol i Golubac - Nova Moldova i to predstavlja izuzetno značajan sporazum u smislu jačanja saradnje ove naše dve istorijski bliske zemlje.
Novi granični prelazi omogućiće lakši protok putnika i robe, zatim skratiće komunikacije i razvoj u pograničnom području zahvaljujući boljoj ekonomskoj, kulturnoj i socijalnoj saradnji.
Ono malo pre što smo čuli, zaista, volela bih lično da to više ne bude, da se ne čuje u javnosti da imamo jako loše granične prelaze. Ovo će definitivno biti jedan dobar primer zato što su ovi sporazumi uslov, apliciranje IPA fondovima, gde će se dobiti za izgradnju dva infrastrukturna pogranična prelaza, „Granični prelaz Dunava skelom kod Golupca i Nove Moldove“ i „Most na Neri i u Vračev Gaju i Sokolu“.
Želim da se osvrnem u ovom trenutku na najznačajniji Sporazum o saradnji u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa, potpisanog između Republike Srbije i Republike Hrvatske. Mi smo svedoci velikih klimatskih promena i to, nažalost, na našem području je najznačajnije, zato što je kod nas bila jasno izražena četiri godišnja doba, danas to više nije tako, pa se u isto vreme borimo na jednoj strani sa poplavama, na drugoj strani sa vatrenom stihijom.
Po ovom pitanju primarna i najveća odgovornost jeste upravo u državama koje moraju uspostaviti efikasniji sistem za odgovor na ovakve katastrofe i, ono što je još važnije, za sprovođenje mera za smanjenje rizika i otklanja posledica ovakvih katastrofa.
Cilj ovog sporazuma je unapređenje saradnje između naših zemalja u smislu očuvanja ljudskih života i očuvanje materijalnih dobara kada se pojave katastrofe, poplave, požari, zemljotresi, zagađenje životne sredine, industrijske i radiološke opasnosti, kao i plovidbene nesreće na unutrašnjim vodama.
Činjenica je da je i u toku majskih poplava postojala saradnja između susednih država iako tada nisu postojali ovi sporazumi, ali definitivno je potrebno formalizovati ovu saradnju.
Formalizacija je jako bitna iz više razloga. Malopre smo i čuli da nisu do kraja istaknuti svi parametri kako će se sarađivati. Smatram da će to vremenom doći, kada se formiraju zajedničke komisije i ekspertske grupe koje će raditi na analizama rizika i planovima reagovanja. Omogućiće se rana obaveštavanja, razmena informacija, znanje i zajedničke obuke i vežbe, kao i razmena naučnih i tehničkih podataka i, naravno, direktno pružanje pomoći u toku katastrofa.
Sporazumom su jasno definisane procedure prelaska granice, zadržavanje ili tranzit kroz državu, prevoz oružja, spasilačke opreme i humanitarne pomoći, zatim upotreba vazduhoplova i vozila, kako za prevoz spasilačkih ekipa, tako i za gašenje požara i način finansiranja, što je vrlo bitno.
Sve vreme aktivnosti spasavanja su pod nadzorom stalne mešovite komisije. Lično se nadam da ovakva vrsta pomoći nam neće više nikada biti potrebna, ali će ovakvi sporazumi svakako učvrstiti bilateralne odnose i saradnje u onim oblastima koje su jako bitne za naš brži ulazak u EU.
Sada bih imala potrebu samo da se vratim na nekoliko kritika koje smo mogli da čujemo malopre, da nije ni urađen nijedan metar vodozaštitnih pojaseva.
Činjenica je da su vodozaštitni pojasevi izuzetno velika investicija za ovu vladu i o tome je malopre ministar govorio. Ljudi koji se razumeju znaju koji novac treba da se izdvoji za to. Sigurna sam da pre majskih poplava, da je Vlada ulagala u vodozaštitne pojaseve, teško bismo objasnili građanima Srbije zašto se novac odvaja u te svrhe, a ne u egzistencijalna pitanja i ozdravljenje Srbije.
Građani Užica su svedoci da je 2012. godine veliki novac uložen u sanaciju brane akumulacije Vrutci i čišćenje akumulacije Vrutci. To je bilo 65 miliona dinara. Dve godine kasnije Užičani su ostali bez pijaće vode.
Katastrofe su nešto što je teško predvideti. Pričam o preventivi o kojoj slušamo sve vreme. Uglavnom su nepredvidive i zato ih je teško sprečiti.
Danas Užičani, zahvaljujući Vladi Srbije i premijeru Aleksandru Vučiću, imaju alternativni način vodosnabdevanja, a uz koje će dobiti i fabriku vode.
Ono što još želim da kažem je da ova četiri sporazuma, koja su danas pred nama, sigurna sam da će ih u narednom periodu biti još više, naročito zbog poseta zvaničnika našem državnom vrhu, pokazuju da su napori ove vlade i premijera definitivno doneli rezultate, tako da danas sva vrata zemalja u regionu, a i u svetu, su široko otvorena za Srbiju i Srbija je posle dugo vremena našla svoje značajno mesto na mapi sveta.
Želim da kažem da će se SNS u pozitivnom smislu u danu za glasanje izjasniti za ova četiri zakona. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Milena Turk. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Milena Turk

Srpska napredna stranka
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske je jasan izraz opredeljenosti u intenziviranju i poboljšanju saradnje u oblasti zaštite i spasavanja života i materijalnih dobara od prirodnih i drugih nepogoda. Ova saradnja postajala je i bez ovih potpisanih sporazuma, ali je formalizacija saradnje u svakom slučaju dobro došla i poželjna.
Ono što bih želela da istaknem kao pozitivno i što se vidi iz teksta ovih sporazuma je ta želja zemalja potpisnica za zajedničkom saradnjom, želja za razmenom podataka, za razmenom iskustava i za korišćenjem zajedničkih kapaciteta. Na to ih, na kraju krajeva, i obavezuje tekst ovog sporazuma, gde su one obavezne da razmenjuju informacije, da zajednički rade na usavršavanju opreme, na osposobljavanju pojedinica, da rade na produbljivanju saradnje državnih organa i humanitarnih organizacija.
Sve ovo ima za cilj unapređenje saradnje u oblasti vanrednih situacija, gde bi kao jedan vid savršene organizacije na nepogode moglo da se odgovori efikasno, uz što manje angažovanja, uz što manje utrošenih sredstava i vremena. Sve ovo govorim imajući u vidu nepogode koje su nas u proteklom periodu zadesile i čije posledice još uvek osećamo, gde smo zaista mogli da se uverimo u to koliko je važna pravovremena reakcija i pomoć koja dolazi sa svih strana.
Kada je jedna zemlja pogođena nepogodama, kada je njeno stanovništvo ugroženo, njena materijalna dobra i kada ona nije u mogućnosti da se samostalno izbori sa ovim nedaćama, od ključnog je značaja imati pomoć na koju se može računati, tako da nas ove opasnosti direktno opominju na važnost saradnje i razumevanja u regionu.
Kratko bih se osvrnula na neke pozitivne stvari iz ovog sporazuma, kao što je forma zahteva za pomoć, koju šalje jedna od ugovorenih strana, gde on sadrži opis nepogode, posledice koje su zadesile zemlju, preduzete mere, a kao odgovor od druge ugovorene strane se dobija obim raspoloživih mera i pomoći koju ona može pružiti.
Član 12. i član 13. jasno preciziraju prioritete i daju jednu opravdanu, pojednostavljenu i ubrzanu proceduru za prelaz pojedinaca, spasilačkih timova, ali i humanitarne i druge pomoći.
Imajući u vidu sve ove značajne stavke i razmere koje nepogode mogu imati i njihovu nepredvidivost, u danu za glasanje ja ću podržati ovaj predlog sporazuma. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, gospođo Turk.
Reč ima ministar u Vladi mr Velimir Ilić. Izvolite.

Velimir Ilić

Gospodo narodni poslanici, samo zbog javnosti bih želeo da skrenem pažnju na jednu vrlo važnu stvar. Ovih dana se završavaju tenderi za popravku nasipa. To je proces koji je trajao nešto duže, da se uradi dokumentacija, da se pripremi, da se raspišu tenderi i da se onda saniraju nasipi i da se to rekonstruiše i dovede u neko ispravno stanje.
Tender nije mogao da se raspiše dok se sredstva ne obezbede. Znate da je to izuzetno skupo. Trenutno počinju radovi u Lučanima. Sređivanje nasipa je 32 miliona. Na Čemernici kod Čačka 40 miliona, na Seča reci, na Savi, na Kolubari itd. Znači, svi tenderi se privode kraju.
Što se tiče mlade dame koja je govorila o Užicu, projekti se završavaju za Užice. Dobiće modernu fabriku vode. Premijer je insistirao i dao nalog finansijama da pronađe sredstva da se građevinski deo objekta uradi sada u toku ove godine, a da se montira oprema i tehnologija početkom naredne, tako da bi negde do aprila, maja meseca bila gotova fabrika vode, pošto Užičani nemaju sredstva u budžetu. Kompletnu izgradnju fabrike, koja je izuzetno velika investicija, snosiće Vlada Republike Srbije i trajno rešiti vodosnabdevanje grada Užica.
Prema tome, mnogi projekti se rade, a nisu izloženi javnosti. Mi nismo izlazili u medije da o tome pričamo, ali smo ih završili, uradili, revidovali i, evo, sad idu u realizaciju. Ponavljam, ovih dana u 20 gradova kreće sanacija bedema, odjednom, a ukupno je program 36. Nadam se da ćemo ih do kraja godine sve završiti i privesti kraju.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Iliću.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Boban Birmančević

Srpska napredna stranka
Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege, poštovani građani, danas imamo jedan pozitivan zadatak i jednu obavezu da podržimo i predložimo četiri sporazuma koja istovremeno uvode red u jednu oblast koja je jako bitna za nas, a to je, pre svega, pružanje pomoći u borbi protiv elementarnih nepogoda, odnosno katastrofa prirodnih i bilo kojih drugih, sa u ovom slučaju Hrvatskom, a u vrlo kratkom roku mi ćemo verovatno to uraditi i sa svim državama iz okruženja.
Srbija kao centar regiona preuzima sve moguće korake na jačanju saradnje, pre svega na bezbednosti svojih građana i svoje zemlje, a samim tim i bezbednosti građana i zemalja iz okruženja.
Ono što je bitno navesti to je da je u ovom slučaju jako bitna preventiva. Ovo je jedan od načina za preventivno delovanje. Imamo jedno jako veliko, u jednom trenutku možemo reći i bolno i teško iskustvo, a to je iskustvo elementarnih nepogoda koje su nas zadesile u maju i u tom trenutku, i pored situacije koja je bila jako teška, država je odreagovala izuzetno brzo i u skladu sa svim mogućim svojim resursima. Pomoć je pritekla sa svih mogućih strana.
Kada postoji volja, postoji i način da se pomogne, a to su upravo desilo nama. Način da nam pomognu imale su i države iz okruženja i države koje su dosta dalje od Srbije, ali evo, koristim ovu priliku kao neko ko je direktno učestvovao u odbrani grada Šapca od poplava i u sanaciji samih posledica poplava, koje su delom zahvatile određena naselja i mesta u okolini Šapca, da kažem da nam je najveća pomoć zaista stigla pre svega od Rusije, Belorusije i mnogih drugih država, čak da može da se dođe pokazuje i dolazak Čižikova, zamenika ministra za vanredne situacije Rusije, koji je lično sa 76 specijalaca, sa dva helikoptera, sa čamcima za spasavanje. Među tih 76 specijalaca, bilo je 20 ronilaca sa najboljom mogućom opremom koji su našli način da dođu i da uzmu učešće u odbrani grada Šapca. Lično je Čižikov učestvovao u i radu samog Štaba za vanredne situacije.
Velika pomoć Belorusije, Austrije, Francuske, Nemačke, pre svega timova Belorusije, Austrije i Francuske na ispumpavanju voda iz pozicije hemijske industrije „Zorka“ radi sprečavanja velike ekološke katastrofe regionalnih razmera.
Ono što moramo naglasiti, i to su zaista i tačni podaci, da su nam veliku pomoć u najkraćem mogućem roku pružili i susedi, pre svega Hrvatska. Na osnovu odluke Vlade, već 16. maja u Srbiju je poslata jedna jedinica, Državna interventna jedinica civilne zaštite iz Državne uprave za zaštitu i spasavanje, sa pet pripadnika, dva vozila, dva čamca i drugom dodatnom opremom, kao i državna vatrogasna jedinica sa 10 pripadnika i tri vozila i drugom opremom, koja je uzela učešće u spašavanju građana sa poplavljenih područja, a sve u zadatku da se pomogne na najbrži i najbolji mogući način.
Vlada Makedonije u najkraćem mogućem roku poslala je 30 spasilaca iz Direkcije za zaštitu i spasavanje i 15 spasilaca iz Ministarstva odbrane, takođe sa čamcima, agregatima, pumpama za ispumpavanje vode i svim onim što je bilo potrebno u tom trenutku.
Možda je nemoguće bilo predvideti tu katastrofu, odnosno elementarnu nepogodu i mi je naravno nikada ne možemo ni predvideti, ali ono što možemo, to je da ih očekujemo i da se spremamo da najbolje moguće delujemo. Jedan od tih načina je i ovaj sporazum i svi oni koji osporavaju ovaj i ovakve sporazume nisu u pravu. Zašto ovi sporazumi nisu bili potpisani pre pet ili 10 godina, zaista je pitanje za sve.
Nadovezao bih se na ministra Ilića. Dolazim sa područja koje je u svim svojim opštinama u okrugu imalo vanrednu situaciju. U Malom Zvorniku, Ljuboviji i Krupnju još uvek nismo uspeli da izađemo iz tih vanrednih situacija. U Krupnju samo za obnovu telekomunikacione infrastrukture će biti potrošeno 70 miliona dinara. To je dovoljno sredstava za ne znam koliko kuća.
Oni koji ne shvataju koliki je problem ovih obnova, odnosno sa kakvim se problemom susreće Vlada, moraju da izađu na teren i da to vide na licu mesta. Pomerene su čitave ulice, pomerena su brda. Reka je promenila svoj tok. Postoje ulice gde ne da nema telefonskog kabla, nego nema ni kuće gde će mu pustiti taj broj.
Zašto poslanici iz opozicije ne odu na teren i ne vide kakvi su problemi? Najjednostavnije je sedeti za skupštinskom govornicom i pokazivati prstom u pravcu Vlade da se nešto ne radi, da se nešto ne preduzima. Naprotiv, preduzima se sve. Naravno da je za sve ovo potrebno vreme. Ali, ono što je bitno je da ova Vlada ima jedan cilj, a cilj je da se pomogne svima kojima je ta pomoć potrebna. U skladu sa tim su sve ove donete odluke.
Elementarne nepogode ne poznaju ni granice, ni razlike na kojima pojedinci potenciraju. Te elementarne nepogode problem su svih u regionu i šire. U skladu sa tim, preduzimaju se sve preventivne mere i jednostavno, da postoji način, da postoje rešenja i da je nešto već urađeno, imamo primer Šapca, gde je još dok je trajala vanredna situacija doneta odluka da se po ubrzanom postupku uradi 2,7 kilometara nasipa na odbrani grada Šapca, na poziciji Kočinog kanala. Mogu da obavestim javnost da je upravo taj nasip i završen u dužini od 2,7 kilometara, Šabac je obezbeđen. Ono što je ostalo i što je vrlo veliki zadatak, to je 5,2 kilometara u dužini nasip na poziciji Čevrntije i Drenovca.
Ono što znam i što je pouzdano tačno, to je da je Ministarstvo poljoprivrede, Direkcija za vode i Vlada već pronašla izvore finansiranja i u proceduri je izrada projekata i završnih dokumenata kako bi se pristupilo izradi tog nasipa u dužini od 5,2 kilometra, gde je i bio najveći problem, gde su provedeni dani i noći na odbrani grada Šapca, naravno, uspešnoj.
Još jednom koristim priliku sa ove skupštinske govornice da se zahvalim svima koji su pomogli, pre svega našim građanima, građanima Šapca, građanima Srbije i svima iz okoline koji su svojim učešćem, koliko je ko mogao i kako je mogao, on je pomogao. Ali, ono što je poruka ove krizne situacije i situacije koja se zadesila ne samo u Šapcu, ne samo u Srbiji i ne samo u našoj državi, nego i u BiH i Hrvatskoj, pošto smo mi otprilike u slivu reka gde sve reke sa ovih prostora završavaju u Srbiji. Poruka je da iz ove krizne situacije izlazimo jedinstveniji, bolji i solidarniji. Mislim da ćemo kao posledica svih teških prepreka koje su pred nas bile postavljene izaći mnogo spremniji i mnogo bolji za sledeće elementarne i bilo koje druge nepogode koje će se verovatno, i pored naše želje da to ne bude tako, pojaviti. Hvala.