Na član 32. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Branka Karavidić, dr Blagoje Bradić, Marko Đurišić i Biljana Hasanović Korać.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavnim i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima, Branka Karavidić.

Zahvaljujem.
Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, čitajući ovaj član došli smo do zaključka da se nekako čini da je Agencija u podređenom položaju u odnosu na Ministarstvo, te smo tim povodom i napisali amandman koji predviđa, odnosno preciznije određuje da je Agencija dužna da obavesti Ministarstvo nadležno za poslove sporta o sprovedenoj doping kontroli najkasnije tri dana posle njenog održavanja.
U slučaju ovako kako stoji u Predlogu ovog zakona, stoji da je Antidoping agencija dužna da obavesti Ministarstvo nadležno za poslove sporta o svakom slučaju planiranog sprovođenja doping kontrole najmanje tri dana pre njenog održavanja.
U vezi člana 31, gde se kaže da je Antidoping agencija nezavisna u svom radu, smatramo da je naše rešenje bolje nego ono dato u Predlogu zakona.
Još jednom mogu samo da izrazim zadovoljstvo što ste nam prihvatili amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima dr Blagoje Bradić..

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Još jednom zahvalnost Ministarstvu za razumevanje i želja da u jednom ovakvom direktnom kontaktu i saradnjom dođemo do boljeg zakona.
Želim još jednom da potenciram vrlo bitnu važnost, veliku važnost Agencije za borbu protiv dopinga, rešenost Ministarstva da istraje u tome i želim da potenciram da Antidoiping agencija ima pre svega preventivni karakter i ne bi se složio sa mojim kolegama koji su u svojim izlaganjima potencirali represivne mere ovog zakona. One su na kraju, one su prepisane iz međunarodnih kodeksa. Nama je cilj da vodimo borbu protiv dopinga da bi zaštitili fer plej u sportu i zdravlje sportista, što je pre svega prioritet i Ministarstva, a da sam u pravu i da je zakon tako koncipiran govori i to da od 2006. do 2013. godine, kao što ste vi rekli u ovom izveštaju Agencija je imala 4.347 doping kontrola, ali trebamo da imamo u vidu da je samo nešto preko 50 saveza poštovalo preporuke zakona Agencije za borbu protiv antidopinga, koji je važio 2005. godine.
Ovim zakonom represivne mere više se odnose prema savezima nego prema sportistima, jer sportisti i bilo ih je 50 i nešto, koliko ste ovde napisali na tih 4.347 kontrola, što je zanemarljivo.
Još jedno moje opažanje, vrhunski sport kao takav kako idu antidoping kontrole tako se i medicina i hemijska industrija usavršavaju i iznalaze nove dopinge, tako da onaj vrhunski sportista koji je rešio da krši pravila on ih krši, a imamo i primer ovog svetski priznatog biciklističkog asa.
Još jedanput ponavljam, ovo je po meni upereno pre svega da bude edukativno, da spreči, da obavesti i da edukuje mlade naraštaje šta može da se desi štetno ako koriste doping sredstva. To da li će on biti prvi ili ne je zanemarljivo u odnosu na činjenicu da može da naruši trajno svoje zdravlje i to je, mislim, pre svega uloga koju vi treba da zagovarate, na čemu da insistirate uz onu moju, ponavljam, napomenu da obavezno obratite pažnju na školski sport koji je baza svega jer tu se regrutuju fanovi naših istaknutih sportista, tu oni čine prve korake i tu trebate da edukativno, preventivno, a mislim da su prava adresa specijalisti sportske medicine, koji tu treba da daju svoj nemerljivi doprinos. Zahvaljujem vam se.

Na član 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Borislav Stefanović, Balša Božović i Jovana Jovanović.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima Žarko Mićin.

Poštovana predsednice Skupštine, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je ovaj amandman neprihvatljiv. Naime, Zakonom o sprečavanju dopinga u sportu propisano je u članu 38. raspon kazne za krivično delo omogućavanja zloupotrebe doping sredstva i u ovom slučaju propisana kazna je od šest meseci do pet godina.
Predlagač amandmana predlaže da taj raspon bude povećan na jednu do deset godina. Međutim, ovo bi onda bilo protivno preporuci Saveta Evrope. U preporuci Saveta Evrope imamo preporuku da se sva zakonodavstva usklade u pogledu Zakona o dopingu i imamo ovu situaciju da u ovom slučaju predlagač amandmana predlaže suprotno, što nije prihvatljivo, a sa druge strane imamo situaciju da u članu 247. Krivičnog zakonika imamo propisano istorodno delo, a to je omogućavanje uživanja opojnih droga i u tom slučaju je takođe propisana kazna od šest meseci do pet godina.
Dakle, obzirom da su ovo istorodna krivična dela, smatram da bi bilo neprimereno propisivati širi raspon kazne zatvora u ovom slučaju. Hvala.

Reč ima mr Jovan Marković.
Nisam videla da ste se javili prvi.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, smatram da je ovaj član 38. predloženog zakona izuzetno važan, da je, o tome smo pričali i u načelnoj raspravi, bilo dobro da se više obrati pažnja na eventualne zloupotrebe, odnosno korišćenje ovih sredstava u smislu da se pojača i trening i takmičarski proces kod maloletnika.
Smatrali smo da je dobro da se u ovom delu koji tretira krivičnu odgovornost na neki način ovaj zakon poveže sa Krivičnim zakonom, ali činjenica o kojoj je kolega prethodno govorio da se ovde može u određenim situacijama doći u situaciju da ili menadžeri, treneri, treća lica zloupotrebe maloletnike, smatrali smo da tu jeste razlika u odnosu na korišćenje narkotika.
Znači, korišćenje narkotika se podrazumeva da je to lična stvar, da je to na neki način lična potreba i htenje, a u ovom slučaju mislim da je ovaj član trebao da predvidi tu mogućnost zloupotreba, odnosno korišćenja ili pritisaka na maloletna lica koja u ovom slučaju nemaju mogućnost zaštite i po tom osnovu je potrebno da se poveća i kaznena mera. Hvala.

Reč ima dr Aleksandar Martinović.
Izvinite, niste se vi javili.
Reč ima Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ovo smišljen amandman ukoliko to posmatramo iz praktičnog ugla. Dakle, u Predlogu zakona licima koja omogućavaju sportistima da koriste doping bila bi izjednačena kazna kao i licima koja omogućavaju uživanje opojnih droga. Sama reč – uživanje znači da to neko koristi radi svog užitka. Ako to neko koristi da bi u sportu nekome dao da koristi doping u sportu na nesportski način napravio bolje rezultate, a time komercijalizovao svoj uspeh koji se može meriti milionima, što od direktnih prihoda, što od indirektnih reklama, onda pretpostavljam da je predlagač amandmana mislio na tu okolnost, mada je nije istakao u obrazloženju, da je jedno ako to neko omogućava licu da uživa droge, a sasvim drugo je da ukoliko neko to omogućava sportisti da napravi bolji rezultat, da na prevaru uzme medalju, novac, slavu itd.
Mislim da je teži prekršaj ovo drugo i da ovo povećanje kazni ima smisla, ali takođe imam razumevanja i za predlagača zakona i iz tih razloga ne mogu jedino da glasam za ovaj amandman, ali o njemu treba u budućnosti razmišljati. Da li izmenom ovog zakona ili nekim drugim zakonom, recimo, Zakonom o krivičnom zakoniku, izmenama Krivičnog zakonika da se ovo delo kada je u pitanju sport malo više i sportski rezultat malo više goni, nego kad je uživanje droge u pitanju?
Navešću primer Majkla Felpsa, mislim da se tako zvao plivač. Ne znam šta bi bilo sa njegovim kažnjavanjem i kažnjavanjem lica koje mu je to omogućilo, s obzirom da je on uhvaćen u korišćenju marihuane i s obzirom da ni pravila kada su sportisti u pitanju i doping nisu ista, da jedni važe za jedne sportiste, a da sasvim druga pravila važe za američke sportiste, pa s tim u vezi on je dobio kaznu od svega dva ili tri meseca i to u letnjoj pauzi kada nije bilo takmičenja.
Kada je u pitanju bio Viktor Troicki, on je dobio disciplinsku kaznu sasvim druge vrste, pa pretpostavljam da i po članu ovog zakona stranci će na način biti izuzeti. Šta ukoliko neko ko je sportisti omogućio da koristi ova sredstva i koji treba da podlegne kazni ovog zakonodavstva, šta ako taj neko izvadi američki pasoš i kaže da je on Amerikanac i da za njega ove zakonske odredbe ne važe? Šta ako strani ambasadori kažu da mi ovaj zakon ne možemo primeniti, recimo, na američkim sportistima ili na Amerikancima koji svojim sportistima omogućavaju da na teritoriji naše zemlje dođe do boljeg rezultata?
S tim u vezi, mi već imamo to mešanje raznih ambasadora koji se ovde ponašaju kao lideri političkih partija i svi smo sinoć videli onu nacionalističku političku brljotinu koja je izazvana na isti takav način, pa se ja bojim da ovaj zakon, bez obzira što je izuzetno dobar, neće moći da se primenjuje na strance koji prave prekršaje u našim uslovima.
Dakle, predlagač amandmana imao je dobru nameru, ali se bojim da, s obzirom da ovaj zakon mora da bude kompatibilan sa raznim međunarodnim preporukama, da u ovom trenutku to nije sprovodljivo, ali ostaje nama za razmišljanje da izmenama nekog drugog Krivičnog zakonika pooštrimo delo kada neko deli doping sportistima, jer nije isto koristiti nešto zbog uživanja i koristiti nešto zbog rezultata, zbog prevare, zbog boljeg prihoda, zbog boljeg prihoda od reklame, zbog slave, zbog zlatne medalje, srebrne itd. Jedno je uživati nešto, a drugo je koristiti se nečim nedozvoljenim da bi savladao nekog drugog i prigrabio slavu i novac koji ti ne pripada. Hvala.