Reč ima ministar Udovičić. Izvolite.

Samo da pojasnim ovaj zakon se primenjuje na naše sportiste, a na sportiste koji dolaze iz drugih zemalja se primenjuje Međunarodni kodeks, tako da se ne pravi konfuzija. Hvala vam.

Nije vas ministar dobro razumeo.
Reč ima Marijan Rističević, po amandmanu.

Dakle, nisam govorio samo o međunarodnim sportistima, govorio sam o licima, pošto ovaj član govori – ko sportisti u cilju dopinga u sportu propiše ili izda ili na sportisti primeni doping sredstvo ili pomogne i na drugi način omogući sportisti da upotrebi doping sredstvo kazniće se zakonom od šest meseci do pet godina.
Govorio sam o licima koja omogućavaju stranim sportistima, a pri tome su i oni strani državljani. Izvade američki pasoš i kažu – ovi zakoni za mene ne važe.
Da li će se ovaj zakon primenjivati, s obzirom da su Amerikanci izuzeti od nekih doping testova bar tako kruže priče u sportskoj javnosti, i na strana lica, strance koji budu omogućavali našim ili stranim sportistima da koriste doping sredstva? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović- Vukojčić.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, naravno da predlagač ovog zakona, Vlada, odnosno nadležno ministarstvo su i te kako vodili računa o krivično-pravnoj zašiti maloletnih lica.

Vodili su računa o krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica i to je upravo rečeno u članu 38, ali stav 2, gde se jasno kaže - ko omogućava upotrebu dopinga maloletnom licu kazniće se kaznom zatvora, ne kakao predlagači amandmana kažu – od jedne do 10 godina, nego kaznom zatvora od dve do 10 godina.

Prema tome, svakako da amandman koji je predložen ne treba prihvatiti, da je zakonsko rešenje i te kako u interesu krivično-pravne zaštite maloletnih lica. To su razlozi zbog kojih ne treba prihvatiti amandman.

Hoću da napomenem još jednu stvar, vrlo je važno da zakoni između sebe budu usaglašeni. Tu usaglašenost između zakonskih odredbi nadležno ministarstvo, odnosno Vlada i te kako je pokazala upravo u ovom članu 38, koji je u potpunoj saglasnosti sa članom 247, a koji se odnosi na omogućavanje upotrebe opojnih sredstava, odnosno droga. Ta različitost i različite kaznene odredbe u pojedinim zakonima u prethodnih 15, 20 godina uglavnom su dovodili do pravnog haosa. Upravo da bi se izbegao taj pravni haos i te kako je važno što ste ovu Glavu 5. zakona usaglasili, odnosno član 38. usaglasili sa članom 247. Krivičnog zakonika. Hvala.

Na član 40. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Branka Karavidić, dr Blagoje Bradić, Marko Đurišić i Biljana Hasanović Korać.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić.

Hvala.
Član 40. se odnosi na prekršaj i predviđa novčane kazne od 400 do milion dinara za prekršaj nacionalno-sportskih asocijacija, odnosno sportskih organizacija i drugih pravnih lica, pa pod jedan – ako ne ovlašćeno ometa ili pokuša ometanje bilo kog dela doping kontrole iz člana 3. stav 1. tačka 5).
Obzirom da je ministar, odnosno da je Vlada prihvatila naš amandman upravo na član 3. stav 1. tačka 5), ovo je samo analogno tome i prihvaćen amandman. Hvala.

Na član 40. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Borislav Stefanović, Balša Božović i Jovana Jovanović.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, za ovaj član smo u načelnoj raspravi zaključili da ima razloga da se dobro analizira, pogotovo ova tačka 2) i tačka 8). Smatrao sam da je izuzetno važno precizirati što se tiče tačke 8) dalje aktivnosti Sportskog saveza, Olimpijskog komiteta i da je na neki način neprihvatljivo da se i dalje održava stanje gde će 50% asocijacija, udruženja, klubova itd, da ne poštuju zakon i da se ne aktiviraju što se tiče primene ovog zakona, što ga onda ne derogira.
Što se tiče ovog odnosa Krivičnog zakona i prekršaja, ukazao sam i u načelnoj raspravi na tu vezu koja postoji u članu 39, gde se kaže da ko neovlašćeno u cilju dopinga u sportu proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili radi prodaje, kupuje, drži, prenosi, poseduje itd. zabranjena sredstva, da će biti kažnjen kaznom zatvora od tri do 12 godina.
Shodno tome, smatrao sam da je u članu 40. tačka 2. ponavljanje istih dela, kao što je prodaja, transport, slanje, isporuka, distribucija itd, na neki način ponavljanje i dela koja su pomenuta u članu 39, da treba ili precizirati šta je to krivično delo, a šta je prekršajno delo, ili treba ovu tačku 2. izbaciti.
Posebno ukazujem na to da se deo ovih dela ponavlja i u članu 42. tačka 1, koja podrazumeva prekršajne prijave u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara. Smatram da je veoma veliki raspon od prekršajne prijave i kazne od 50.000 do eventualne kazne zatvora.
Uvažavam i vaše obrazloženje koje ste prilikom diskusije istakli, a to je da praktično u iskustvu koje imamo ne postoji krivično delo koje je utvrđeno u prethodnih sedam-osam godina. Smatram takođe da je posledica upravo nesrazmere između ovih krivičnih sankcija i prekršajnih prijava prostor gde će se uvek istraga ili utvrđivanje odgovornosti usmeravati u pravcu prekršaja, što onda nije dobro. Zbog toga sam negde predložio da se razmisli o povećanju novčane kazne koja se u ovom slučaju utvrđuje.
Ono što hoću posebno da naglasim, jeste da u ovom članu 40. odgovornost Nacionalnog saveza, nacionalnih udruženja i asocijacija, organizacija i sportskih klubova upravo jeste u tome da se ne dozvoli da oni poseduju u nedozvoljenim radnjama koji se tiču odnosa između sporta i korišćenja ovih sredstava. Hvala.