Reč ima Živan Đurišić.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre, poštovani poslanici, nije sporno da svaki poslanik ima pravo da predlaže amandmane. Međutim, smatram da bi neko predložio amandman, mora barem pažljivo i detaljno da pročita propis na koga se odnosi taj amandman, s jedne strane. S druge strane, smatram da je neophodno da poseduje barem minimum pravničkog znanja, a to podrazumeva i konsultaciju pravnika.
Ja ću vam ovde ukazati i obrazložiti zašto ovo smatram. Ako pažljivo pročitamo prekršaj iz člana 40. stav 1. tačka 2), videćemo da učinioci ovog prekršaja, to je već i gospodin ministar rekao, mogu biti samo pravna lica.

Poslaniče, pričajte u mikrofon, jer vas ne čujem. Mislila sam da ste prekinuli.

Ovo krivično delo može izvršiti samo fizičko lice. Znači, da se detaljno pročitalo, to bi se videlo.
Takođe, u predlogu amandmana, odnosno u obrazloženju amandmana stoji – kazne predviđene ovom tačkom već su sadržane u članu 39. Da se pažljivo pročitao član 39, videlo bi se da te kazne u članu 39. nisu predviđene, predviđena je kazna zatvora.
Dalje, kada sam rekao da mora da postoji minimum pravničkog znanja, opšte je poznato i ovde je očigledno da ovo krivično delo može izvršiti samo fizičko lice, što može videti i laik, jer po zaprećenoj kazni, zamislite, kazna zatvora izrečena je pravnom licu. Zamislite još problem kod utvrđivanja krivične odgovornosti, utvrđivanja subjektivnog dela krivične odgovornosti, utvrđivanje da li je pravno lice uračunljivo, neuračunljivo itd.
Znači, očigledno je ovde nepoznavanje nekih osnovnih stvari, da ovo krivično delo može izvršiti samo fizičko lice, a da se ovaj prekršaj odnosi samo na pravna lica. Ono što je moguće i eventualno se često dešava u praksi, to je da prekršaji sadrže elemente koji su u bitnim elementima bića krivičnog dela, ali je pravna praksa, odnosno pravna nauka i krivično-pravno zakonodavstvo je to rešilo tako što, ukoliko se desi da neko bude kažnjen za prekršaj koji sadrži elemente krivičnog dela, prilikom osude, prilikom odmeravanje kazne za to krivično delo, kazna izrečena za prekršaj se uračunava. To bi moralo da se zna.
Dalje, ono što smatram da je ovde isto trebalo znati, kada sam rekao da se vrlo često javljaju ovi, da bi praktično objasnio da krivična dela, odnosno da pojedini prekršaji sadrže i elemente krivičnih dela, vrlo je česta praksa kod prekršaja iz oblasti javnog reda i mira da prekršaj sadrži i elemente, recimo, povređivanja nekog lica, što može da bude procesuirano i kao krivično delo lake telesne povrede itd. To se dešava i to ništa nije sporno. Kod osude za krivično delo lake telesne povrede ili neko drugo, protiv života i tela, ova kazna izrečena u prekršajnom postupku se jednostavno uračunava.
Predlažem da se predlog Vlade u potpunosti usvoji, da se odbije amandman i smatram da je obrazloženje dato vrlo dobro. Hvala.

Reč ima dr Vladimir Orlić.

Zahvaljujem, vrlo ću kratko.
Pridružujem se predlogu da se ovaj amandman odbije i ujedno zahvaljujem kolegi Đurišiću na vrlo iscrpnom obrazloženju zašto je na ovaj način koncipiran amandman loše postavljen. Suština nedostatka jeste u kontekstu koji je propušten. Početak člana 40. jasno kaže da se ove propisane predložene novčane kazne odnose na sportske asocijacije, sportske organizacije i druga pravna lica. Tu je suštinska razlika u odnosu na predviđene kazne u članu 39, kojim se, kao što smo čuli danas, utvrđuje određena ekvivalencija između dela koja su predmet ovog zakona i uživanja opojnih droga.
Dakle, član 39. odnosi se na proizvođače, na dilere i na njihove saradnike, a članom 40, ukoliko se utvrdi odgovornost organizacija, uvodi se i način da te organizacije budu sankcionisane za utvrđenu odgovornost, a to je novčanom kaznom. To je ujedno i dobar razlog da zadržimo ovakvo zakonsko rešenje kao što ga je predložila Vlada, odnosno da uz predložene kazne za fizička lica koja počine krivično delo, prekršaj, možemo da kaznimo i organizaciju koja je bila dužna da se stara da se pod njenim okriljem takve stvari ne dešavaju. Hvala.

Reč ima mr Jovan Marković.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, ja se neću obazirati mnogo na ove kvalifikacije da li je neko čitao zakon, da li nije čitao, da li je stručan ili nije stručan. Potpuno sam siguran da je ministar razumeo moju nameru i predloge o kojima sam govorio.
Da pojasnim kolegama koji su kritikovali ovaj moj predlog, ovde se, poštovane kolege, upravo radi o tome da smatram da na ljude koji su u određenom trenutku u prilici da budu ovlašćeno lice za neki, recimo, sportski klub, a koji zloupotrebljavaju svoju funkciju i svoj položaj prema sportistima i prema deci, da mora biti primenjen Krivični zakon.
Znači da navedem jedan primer. Uzmite recimo primer da jedan predsednik fudbalskog kluba u unutrašnjosti koji je uložio svoje pare, svoj novac u taj fudbalski klub, koji je u nekom periodu angažovao dosta dece, dosta mladih momaka da dođu u taj klub, koji je isplatio neki novac za stipendije, stanarinu, članarinu itd, za određenu generaciju dečaka, koji je došao u situaciju da prepozna talenat u nekom od tih dečaka i da prepozna mogućnost i svoju šansu da na njemu zaradi. Recimo, da to dete ide u srednju školu, da ima 15 godina, da je u trenažnom procesu i da je prepoznat kao vrhunski talenat.
Hoću da upravo taj predsednik kluba koji sebi dozvoli ili da za pravo da doktore službe, svoje kolege, svoje saradnike na neki način usmeri u tom pravcu i da se taj momak koji je u trenažnom procesu u neko doba dopinguje van svog znanja, van svojih želja, itd. da taj čovek krivično odgovara.
Takvih primera imate mnogo, ne mora da bude predsednik kluba, može da bude neki od menadžera koji se pojavljuje u javnosti, može da bude bilo ko. Smatram da onaj čovek koji je odgovorno lice u klubu, koji na takav način tretira igrače, decu, svejedno, mora da bude kažnjiv po krivičnom zakonu. To je ono što je bila svrha ovog predloga.

Zahvaljujem.
Na član 41. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Borislav Stefanović, Balša Božović i Jovana Jovanović.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 42. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Marković, Borislav Stefanović, Balša Božović i Jovana Jovanović.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima magistar Jovan Marković.

Poštovana predsedavajuća, javio sam se i po prethodnom amandmanu, ali verovatno je tehnika zatajila.
Znači, smisao ovog amandmana koji se tiče prekršaja u sportu je upravo usmeren u tom pravcu da se podigne nivo novčanih kazni. Smatramo da treba da se zadrži ovaj iznos od 400 hiljada do milion dinara, s obzirom da se i u ovom članu opisuju slična dela koja se kvalifikuju kao prekršaji kao u članu 40, odnosno 41. To je bio predlog, tako da obrazloženje prihvatamo i uredu je.